Pivo

Dogfish Head 90 Minute IPA
Delaver/SAD



Jos jedno interesantno pivo iz amerike koje bi svakako trebalo probati.

Olympia Beer
Viskonsin/SAD



Pivo sa aromom limuna specificnog ukusa. Proizvodi ga mala pivara i tesko se moze naci van Viskonsina, mada se u poslednje vreme proizvodnja znatno povecava.

Rochefort 10
Belgija



Ono sto je najznacajnije za ovo pivo, pored toga da je prokleto dobrog ukusa, je to da se pravi po 415 godina starom receptu. Pivo sa 11,3% (savrsenim procentom) alkohola, uz izuzetan kvalitet i ukus, pokusava da kopira gotovo svaka belgijska pivara! Ako bi postojala skala od 1 - 10 na skali za kvalitet piva, gde je 1 najgore, a 10 najbolje, "Rochefort 10" svakako zasluzuje najvisu ocenu 10. Najbolji nacin za konzumaciju ovog piva je iz flase, koja kosta od 8 - 10 dolara, sto je izuzetno jeftino za kvalitet koji pruza. Uzmite samo za primer cenu nekog kvalitetnog viskija.

izvor: blog.koldcast.

Kako otvoriti pivu bez otvarača na 68 načina?






   

Brewmaister stvorio još jaču pivu


Foto: Brewmeister

NAKON što su njihovi najokorjeliji fanovi rekli da im je prethodno pivo bilo preslabo, iz Brewmaistera su stvorili još jače.

Naime, Škoti Lewis Shand i John McKenzie iz malene pivovare Brewmeister prošle su godine napravili pivo prigodnog imena Armageddon koje ima čak 65 posto alkohola. To je znatno više od primjerice votke ili viskija čiji se postotak alkohola kreće oko brojke 40.

No, prošlog su mjeseca predstavili još jače pivo koje doseže nevjerojatnih 67,5 posto alkohola, a stoga su mu nadjenuli ime Snake Venom ("zmijski otrov"). "Oštrijeg je okusa nego Armageddon", rekao je Lewis. Na boci Snake Venoma postoji i upozorenje koje navodi kako se to pivo mora piti u malim količinama, poput viskija, jer iako se radi o pivu, riječ je o ogromnom postotku alkohola, piše Oddity Central.

Ukoliko vas privlače ekstremno jaka piva, Snake Venom možete naručiti na Brewmeisterovoj stranici, a za 275 mililitara tog piva morat ćete izdvojiti čak 81 dolar.

(Index.hr)

Hebeš i 80 dolara.
Pa još jedan.

Ovo bi volio probati.

ZNAMO DA ĆE MUŠKARCI BITI ŠOKIRANI,ALI ZA PIVO TREBA ZAHVALITI ŽENAMA



Naučnici su utvrdili da su ga izmislile žene, a sve se to desilo jako davno u Mesopotamiji. Točio se “tečni hleb” pa je priča o pivu stara jednako koliko i priča o hlebu. No, na pitanje što je bilo prvo – pivo ili hleb – još uvek nisu odgovorili ni istoričari hrane. Neki su i prilično radikalni pa kažu da je čovek zbog piva počeo uzgajati žitarice, što ne zvuči nemoguće.

Većina izvora upućuje na to da su ga prvi proizvodili Sumeri – pronalazači pisma, točka i niza poljoprivrednih alatki.

U Mesopotamiji su slavili i poštovali Ninkasu, staru sumersku boginju piva. U Egiptu je pivo proglašeno božanskim pićem, a vezano je uz boginje Hathor i Tenenit. Faraoni su ga nosili na put u zagrobni život, ali su njime i krepili radnike koji su gradili piramide. Napitak se spominje i u Epu o Gilgamešu, a uvršten je i u prvi pisani zakonik na svetu – Hamurabijev zakonik. Vavilonski kralj je o pivu napisao:

Pivo ne sme sadržavati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.

U zakoniku još stoji:

“Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u gostionicu piti, ima biti spaljena.”



Tračani, koji su naselili deo teritorije današnje Bugarske, smatraju se prvim ”evropskim” proizvođačima piva. Prema istoričaru Helaniku, još u 5. v. p.n.e., Tračani su konzumirali pivo od raži, a tračanski je bog Dionis poštovan kao ”Bog piva”.



Finci veruju da su pravo pivo izmislile tri žene: Osmotor, Kapo i Kalevatar. Pripremajući svadbu, dodale su pivu slinu medvjeda i divlji med te je nastao pravi “ale”.



Kaluđeri su bili prvi koji su pivu pridodali hmelj – iz “medicinskih” razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom”, što ga je trebalo uključiti u manastirsku prehranu, a smelo se piti i u dane posta.



Najpoznatiji zakon o čistoći piva je Deutsche Reinheitsgebot, iz 1516. godine (prvobitno izdan u Bavarskoj, a potom proširen i ostatkom nemačkih zemalja). Prema tom zakon, koji je uklopljen i u današnje nemačke zakone, pivo se sme proizvoditi samo od ječma, hmelja i vode. Oznaka Gebraut nach dem Deutschen Reinheitsgebot / Proizvedeno prema nemačkom zakonu o čistoći piva istaknuta je na tako proizvedenom pivu.

Istoričarka Jane Payton provela je opsežno istraživanje koje je pokazalo da su muškarci pivarama i pivnicama počeli dominirati tek pre 200-tinak godina, čime se još jednom potvrdilo da su ga izmislile žene. Međutim, krajem 18. veka, pojavom industrijske revolucije, nov način proizvodnje piva umanjuje ulogu žena, a muškarci preuzimaju primat.

Kada je 1774. James Watt patentirao parnu mašinu sve su vodeće pivare u Londonu ubrzo oberučke prihvatile novo mehaničko doba. Ubrzo su se počele uvoditi i druge naučne novotarije (termometri, hidrometri, regulatori temperature, mehaničke mešalice i slično) pa je i industrijska revolucija pivarstvo iz pretežito kućnog obrta pretvarala u veliku industriju. U tom se kontekstu istorija piva deli na onu pre i nakon industrijalizacije.

PIVO PRUŽA JEDNAKU ZAŠTITU ZA SRCE KAO I VINO



Glavno zaštitno dejstvo ima alkohol i nijedna pojedinačna vrsta pića ne može ga pripisati sebi.

Tokom mnogih ispitivanja bilo je pokušaja da se uporede efekti piva,vina i alkoholnih pića da bi se utvrdilo da li oni jednako deluju na smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja,međutim dobijeni rezultati jasno pokazuju da glavno zaštitno dejstvo ima samo alkohol.Zaštitni efekti umerenog konzumiranja alkohola se vide u raznim zemljama sa različitim kulturama i navikamau konzumiranju pića i ovo, u kombinaciji sa pomenutim utvrđenim mehanizmima,potvrđuju da glavno zaštitno dejstvo ima alkohol i da nijedno pojedinačno piće ne može da ima monopol na to kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti.
Istraživanja na populaciji obično pokazuju da piće koje se najviše konzumira u toj populaciji donosi najveću korist. Na primer u Nemačkoj i Republici Češkoj ,gde je pivo omiljeno piće istraživanje je potvrdilo korisne efekte piva.

SAMO ZA ISKUSNE PIVOPIJE : OKTOBERFEST


Krajem septembra u Minhenu, na Terezinom polju koje se prostire na 42 hektara tradicionalno se održava najveća pivska fešta na svetu, koji prema procenama svake godine poseti oko šest miliona ljudi iz celog sveta.



Manifestacija se održava u samom centru Minhena, u krugu gde su postavljene ogromne pivarske tende, tj šatre, koje su u stvari montažni objekti koji mogu da prime i do 8.000 ljudi, podignute u tu svrhu, pivnice, kao i otvoreni prostor sa stolovima i klupama za goste. Pored izobilja bavarske hrane i pića koje je gostima dostupno na svakom koraku, vašarskoga sadržaja:ringišpili, streljane, igre na sreću…



Svaka štand ima svoje radno vreme, ali je važno naglasiti da je Oktobarfest mirno i ne previše bučno dešavanje koje teži da prihvati i privoli i starije ljude i porodice. Od 18 časova pušta se lagana tradicionalna muzika, a retki su oni koji rade posle 23 časa. U jedan sat iza ponoći, definitivno svi završavaju sa radom.

Tradicija nalaže da u subotu, dan kada obavezno počinje manifestacija, tačno u podne u gradonačelnik otvara prvu bačvu piva uz povik "Otvoreno je".




Oktobarfest l foto: digital cat/flickr.com


Svake godine prisutni znatiželjno čekaju da vide koliko puta gradonačelnik treba da udari čekićem dok prvo pivo poteče, a postoje čak i opklade. Najbolji rezultat s po dva udarca je imao gradonačelnik Ude (2005., 2008. i 2009.), ali najveći broj udaraca bio je potreban granonačeliku Wimmeru 1950. godine, čak 19 udaraca.



foto sanfamedia.com

Prvi Oktoberfest održan je 1810. godine u čast kralja princa Ludviga koji se tada venčao s princezom Theresom von Sashen-Hildburghausen. Tradicija je prekinuta od 1854. do 1873 zbog velike epidemije kolere,a nije se održavala niti tokom dva svetska rata.


Za Oktoberfest pivare proizvode posebno “Wiesn” pivo s većim procentom alkohola od 6 do 7 odsto.



Manifestacija koja zvanično okuplja najveći broj ljubitelja piva traje šesnaest dana, počinje svake od pretposlednje nedelje septembra pa sve do prve nedelje oktobra meseca, osim ukoliko prva subota pada na 3.oktobar, nacionalni praznik Nemačkog ujedinjenja, u kom slučaju se festival produžava za još dan ili dva.

Specijalitet Oktoberfesta su i pečena peciva, odnosno pereci, pečeno, pile i naravno kobasice koje morate probati.

U proseku tokom Oktoberfesta popije se čak sedam miliona litara piva, 35.000 litara vina, 20.000 boca šampanjca, 200.000 šoljica kafe i čaja i 700.000 flaša vode i limunade. Pojede se oko 200.000 pari kobasica, 500.000 pilića, 50.000 kg ribe i oko 90 pečenih volova.

Još jedna od posebnosti festivala je i stil oblačenja. Muškarci nose kožne pantalone sa karo košuljama i karakterističnim šeširima , dok je ženski deo odenut u tzv. Dirndl, haljine sa obaveznim dekolteom.

POSTOJI PREKO 1000 VRSTA PIVA



U svetu postoji više od hiljadu vrsta piva, koje se dele po boji, vrsti kvasca, ili procentu alkohola. Pivo može biti tamno ili svetlo, letnje ili zimsko, „ejl” ili „lager”, bezalkoholno ili alkoholno, a to su samo neke od grubljih klasifikacija popularnog napitka.

Zadatak pravljenja podele piva namučio je čak i stručnjake, koji su utvrdili nekoliko osnovnih kriterijuma podele. Po boji, pivo može biti svetlo, crveno, tamno ili crno. Boje raznih vrsta piva variraju od svetlozlatne, preko crvenkaste i braon, pa do crnih nijansi. Tamnu boju daje prženi slad ili karamel. Najpoznatija tamna piva sa jakom penom jesu „Porter” i „Stout”, a najpoznatije među njima je "Guinness". Crna piva imaju sladunjav ukus i dobro idu uz deserte. U malim količinama preporučuju se pred spavanje.

Postoji i podela piva na „lager” i „ejl”. Prva vrsta dobija se hladnim vrenjem pri malim temperaturama. Izuzetno je punog i gorkog ukusa, sa velikom primesom hmelja i stabilnom penom. Tipovi „lager” piva su: plzenski, bečki i minhenski, koji se razlikuju prema tvrdoći vode i boji slada. „Ejl” pivo proizvodi se sa čistom kulturom pivskog kvasca, toplim vrenjem. Pije se toplo, a pri točenju ili ne stvara penu, ili stvara bogatu i gustu penu. Pomalo podseća na vino jer je slabijeg ukusa od „lagera”.

Ostali različiti tipovi piva su: "Mild", "Bitter", "Pale", "Brown", "Old", "Barley wine", "Scottish", "Irish", "Root"... Postoje i piva sa vinskim ili voćnim mirisom, a to su: "Lambic" "Gueuze", "Faro" i druga.

DESET RAZLOGA ZBOG KOJIH TREBA DA PIJETE PIVO



Umerenost je ključna kada je alkohol u pitanju, a što se tiče piva najbolji rezultati se postižu jednom “zidarskom” flašom od pola litra dnevno.

JAČE KOSTI

Pivo sadrži visoke nivoe silicijuma, koji je dobar za zdravlje kostiju.

JAČE SRCE

Pola litra piva dnevno smanjuje rizike od srčanih oboljenja za 30 procenata, jer podiže nivo “dobrog” holesterola koji sprečava da se arterije začepe.

ZDRAVIJI BUBREZI

Naučnici iz Finske izdvojili su pivo od ostalih alkoholnih pića, jer su otkrili da u značajnoj meri smanjuje rizik od pojave kamena u bubrezima.

JAČA ZDRAVLJE MOZGA

U studiji iz 2005. sprovedenoj na 11.000 starijih žena pokazalo se da su žene koje umereno piju na testovima mentalnih sposobnosti postizale rezultate kao da su 18 meseci mlađe.

SMANJUJE RIZIK OD RAKA

Portugalska studija je pokazala da mariniranje šnicle u pivu za 70 posto smanjuje karcenogene supstance, koji se stvaraju kada se meso prži u tiganju.

PODIŽE NIVO VITAMINA

Pivopije imaju za 30 posto veće nivoe vitamina B6 u krvi nego oni koji ga ne piju i duplo više od onih koji piju vino. Pivo sadrži i vitamin B12 i folnu kiselinu.

ŠTITI OD INFARKTA

Istraživači sa Harvarda otkrili su da umerene količine alkohola, uključujući i pivo, pomažu da se sprieči stvaranje krvnih ugrušaka koji blokiraju krv koja teče do srca, vrata i mozga i koji izazivaju najčešći tip infarkta.



SMANJUJE RIZIK OD DIJABETESA

Studija iz 2011. sprovedena na 38 hiljada sredovječnih muškaraca pokazala je da kad oni koji povremeno piju jedno do dva pića dnevno, rizik da će im se razviti dijabetes tipa dva smanjuje se za 25 procenata.

SMANJUJE KRVNI PRITISAK

Jedna studija u kojoj je učestvovalo 70 hiljada žena između 25 i 40 godina pokazala je da je pivo još bolje od vina u snižavanju krvnog pritiska.

PRODUŽAVA ŽIVOT

Još 2005. je otkriveno da oni koji umereno piju žive duže, jer se takvom konzumacijom alkohola smanjuje srčana oboljenja, infarkt i dijabetes.

ZAŠTO JE PIVO ZDRAVO



Treba znati da se u pivu se zapravo nalazi niz prirodnih antioksidanata i vitamina koji mogu sprečiti bolesti srca, pa čak i da obnove mišić. Ono takođe ima jedno od najviših energetskih sadržaja od bilo koje druge namirnice. Naravno to znači da morate postaviti neke granice – od jednog piva će vam biti super, ali od 6 ćete postati gojazni.

Ako vas brine dehidratacija, imajte na umu da pivo čini 93% vode, a prema jednom španskom istraživanju, kada se znojite ili kada ste na suncu, ono vam može pružiti bolju hidrataciju nego sama voda.

Sa svim ovim na umu, za koje pivo se odlučiti?

Vi biste verovatno radije posegli za stranim, ali ako je reč o zdravlju – domaće pivo je bolji izbor – ona su zdravija od onih konzerviranih u masovnoj proizvodnji jer imaju više hmelja.

Hmelj sadrži polifenole koji pomažu kod smanjenja holesterola, ubija viruse i pomaže u borbi protiv raka.

Samo zapamtite zlatno pravilo: u svemu treba imati meru.

Top 10 najprodavanijih piva na svijetu

Lista najprodavanijih piva na svijetu će vas prilično iznenaditi jer se na njoj nalaze i neka nama prilično nepoznata piva - vjerojatno zbog činjenice da nismo Kinezi, koji su potpuno poludjeli za tekućinom na bazi ječmenog slada često začinjenom hmeljom. Uglavnom, ako ste i nakon ove činjenice uspješno predvidjeli prva tri, vi ste potpuni genij!



10. BRAHMA

Znamo da se Brazilci znaju zabavljati, a uz dobru zabavu ide i pivo. Unatoč prisustvu mnogih jakih svjetskih brendova (Budweiser prije svih), Brazilci su odani svojim nacionalnim proizvodima, a jedan od njih je i Brahma, pivo koje u reklamnim kampanjama koristi usluge jakih imena poput Madonne, Jennifer Lopez i Megan Fox, pogotovo u vrijeme karnevala u Riju.
 


9. COORS LIGHT

Suprotno mišljenju mnogih, Light u imenu ovog piva se ne odnosi na postotak alkohola, već na nutricijske količine. Nastao 1978. godine, Coors Light se probio na drugo mjesto najprodavanijih piva u SAD-u, a najviše se trudi povezati sa sportom. Coors Light je tako službeno pivo NASCAR-a i jedan od sponzora NHL-a i UFC-a.

8. HEINEKEN

Jedno od najpopularnijih piva u Europi nalazi se tek na osmom mjestu, zahvaljujući tome što nije toliko prisutno na tržištima Južne i Sjeverne Amerike. Međutim, upravo na tim tržištima je nizozemsko pivo zabilježilo porast u prodaji od 7%, pa bi, ako se trend nastavi, Heineken mogao lako nastaviti svoj put prema vrhu.



7. SKOL

Unatoč svim marketinškim pokušajima Brahme, prvo mjesto (sa čak 30% udjela na tržištu) u Brazilu ipak drži Skol. Pivo, koje se pojavilo prvi put 1960. godine je izuzetno popularno i u Africi, dok u Europi jednostavno nije prošlo. Licencu je bio otkupio Carlsberg, ali je nakon što se Skol nije uspio probiti na tržište, zaustavio proizvodnju 2011. godine.

6. CORONA EXTRA

Meksički ponos je ne samo najprodavanije pivo u Meksiku, već je i najprodavanije uvozno pivo u SAD-u, te najpopularnije meksičko pivo u svijetu koje iz godine u godinu bilježi porast u prodaji. Od malene pivovare osnovane 1925. godine, Corona Extra je prerasla u pivo koje se prodaje u 170 država širom svijeta, uključujući i Hrvatsku.
 


5. BUD LIGHT

Prije 32 godine na tržištu se pojavio Budweiser Light, i ubrzo postalo drugo najpopularnije pivo u SAD-u. U međuvremenu je Bud Light proširio i paletu proizvoda pa se tako nudi Bud Light Platinum koji je slađi od standardne inačice, te Bud Light s različitim okusima, poput npr. Bud Light Lime ili Bud Light Strawberry.

4. YANJING BEER

Naravno da ste teško mogli čuti za ovo pivo, ali s obzirom da u ogromnoj državi poput Kine drži 11% tržišta (čak 85% u Pekingu) ne čudi da se nalazi ovako visoko na listi. Yanjing Beer, poznat i kao Beijing Beer, upravo zbog udjela prodaje u Pekingu, je bio službeno pivo Olimpijskih igara 2008. godine, a trenutno zapošljava čak 20.000 radnika!



3. BUDWEISER

Iako nije najprodavanije pivo na svijetu Budweiser je jedno od najprepoznatljivjih. Zahvaljujući tome što je najprodavanije pivo u SAD-u, te sve većem udjelu prodaje na velikim tržištima poput Brazila i Kine, Budweiser iz godine u godinu napreduje na listi najprodavanijih. Budweiser se trenutno prodaje u 85 zemalja svijeta.
 


2. TSINGTAO

Ovo kinesko pivo se prvi put pojavilo 1904. godine na jednom od kung-fu turnira, a od tada je naraslo na velikog igrača koji drži 14% kineskog tržišta. Ali, iako u Kini nije igrač broj jedan, jest u svijetu gdje je najprodavanije kinesko pivo. Tsingtao, koji je do ranih 90-ih bio u vlasništvu države, s izvozom je krenuo 1954. godine.

1. SNOW BEER

Iako je relativno novo, prvi put je proizvedeno 1993. godine, „snježno pivo“ zahvaljujući enormnoj prodaji u Kini već drugu godinu za redom drži titulu najprodavanijeg pivskog brenda! Snow još nije poznat van granica Kine, a proizvodi se u preko 80 pivovara širom zemlje.




(Punkufer.hr)

Zašto je pivo uvek moderno?



Pitanje iz naslova se postavlja sa razlogom. Nismo pitali, na primer, zašto su porno filmovi uvek moderni, ili zašto su brza kola uvek moderna. Ovde je reč o nečemu što datira još iz antičkog vremena, i do sada je pretrpelo brojne promene, ali ni na trenutak nije dovedena u pitanje njegova egzistencija na tržištu i potražnja za njim među ljudima.

Prvi pisani, ili preciznije klesani, tragovi o spravljanju piva datiraju čak iz 6000. godine pre nove ere i doba Sumera. Čak i u vavilonsko-sumerskom Epu o Gilgamešu, se pominje pivo. Nakon toga, kako kažu arheolozi, pivo se moglo pronaći i u nešto mlađim kulturama, rimskoj, germanskoj, keltskoj. Tada se pivo pravilo od ječma, pšenice i zobi, a mnogi narodi su dodavali med i mirođiju kao začine. Pojava hmelja u pivu vezuje se tek za 13. vek.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku, u Hamurabijevom zakoniku. Hamurabi kaže: „Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni“ i „U pivnici žena sme da služi, ali ne sme da bude gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali“. Sa prvim „članom“ ovog zakonika, naravno da se svi slažemo, isto kao što se i sa drugim ne slažemo. Jer ne zna se da li je lepše kada se pivo podeli sa lepšim polom, ili kada se podeli sa bilo kim, a posluži vas lepši pol.

Zbog svega toga, za pivo možemo da kažemo da je jedan od retkih „izuma“ koji se najbolje nosi sa vremenom i promenama koje vreme nosi, a ako se neko pita u čemu je tajna, prvo što mora da uradi je da prikupi dovoljno pivskog staža. I onda će verovatno sam skontati. Jer „pivo je dokaz da nas Bog voli i želi da budemo srećni“, govorio je Bendžamin Frenklin. A upravo je to jedina i glavna svrha piva. Da nas učini srećnim. Bilo da smo žedni, umorni, spava nam se, slavimo nešto, najeli smo se, pivo će tu uskočiti kao jedino pravo rešenje. Jer praksom je dokazano kako utiče na žeđ, na brojnim proslavama je dokazano kako utiče na raspoloženje. Dobar san nakon jedne limenke posle posla je dokazao kako legne pre spavanja, a glasine kažu i da je kikiriki izmišljen da bi se dodatno zaradilo na pivu… Na kraju krajeva, danas se prave i čipsevi koji najbolje idu uz pivo.

Zbog svoje dostupnosti, pre svega finansijske, za pivo je dugo važilo da je to piće za ljude plićeg džepa i slabijeg obrazovanja, a da viši slojevi društva piju vino. Međutim takve tvrdnje padaju u vodu pre svega zbog mnogih ljudi koji su dostigli vrhunac u svojim profesijama, a voleli su da uživaju u čarima piva. Tu su Boris Beker, Jirgen Klinsman, Eva Hercigova, Šon Koneri, Klint Istvud, Bred Pit, Kevin Kostner, Tom Džons, Kraljica Elizabeta, Princ Čarls, i „nešto stariji“ Platon, Hemingvej, Čerčil, Zapa, Bukovski…

Iz priloženog vidimo da su to ljudi sa svih krajeva sveta, ali zemlja koja nam može prva pasti na pamet kada spomenemo pivo je Nemačka. Pre svega po industrji koja pravi pivo, a i po narodu koji ga rado konzumira. Na godišnjem nivou, Nemci su na drugom mestu, sa 120 litara piva po stomaku stanovnika. Prvi su Česi sa 160, a treći Belgijanci sa 110. Srbija se može pohvaliti sa 80 litara. Iako piće muškaraca (čak dve trećine konzumenata su jači pol), polako žene povećavaju svoj procenat mežu pivopijama.

Pored svih praktičnih razloga za konzumaciju piva, postoje i zdravstveni. Korisno je za krvni pritisak, masnoću, stres, popravljanje raspoloženja, cirkulaciju. Ali sa sobom može da donese i neke manje pozitivne stvari. To je pre svega obla izraslina, koja se javlja na muškarcima, a karakteristična je za žene u drugom stanju. Pivski stomak je propratna pojava kod svih pivopija, ali dobar deo njegove građe čini i hrana koja se uporedo unosi sa pivom. Znači, manje hrane, i nema brige…

Naš savet je da ni sa pivom ne treba preterivati, dnevna doza koja je zdrava je 2 do 3 čaše, ali pošto nigde nije propisana veličina čaše, sami birajte. Mi koliko znamo, i krigle su čaše… Znači, odaberite kriglu, odaberite pivo, odaberite društvo i odaberite mesto. Nema šanse da se pokajete…


mm

Koje je omiljeno pivo muškaraca koji su skloni prevari?



Omiljeno pivo muškarca može biti indikator toga da li je sklon prevari ili ne, tvrdi se u istraživanju britanskog sajta Ilicit encounters.

Ilicit Encounters, sajt iz Velike Britanije namenjen osobama koje žele da načine prevaru, anektirao je svoje članove i otkrio da je Ginis pivo koje preferira najveći broj muškaraca koji žele da prevare svog partnera.

Na drugom mestu se našla Korona a na trećem Badvajzer.

Iako je sajt želeo da otkrije omiljena piva muškaraca sklonih prevari, otkriveno je i da oni manje piju od monogamnih muškaraca a kada piju, uglavnom piju uvozna piva.

Razlog za ovo mogao bi da bude to što su muškarci koji varaju zdraviji i više brinu o svom izgledu i težini ili se jednostavno boje mogućih posledica ukoliko se napiju.

Ovo nije prvi put da je neki sajt namenjen osobama koje žele da načine prevaru pokušao da otkrije njihov specifičan ukus pa tako muškarci koji varaju najviše vole da voze Audi dok žene u SAD kupuju u Banana Republici.

Lista piva koja preferiraju neverni muškarci:

1. Ginis
2. Korona
3. Badvajzer
4. Peroni Nastro Azzurr
5. San Migel


mm

Pivo - zadovoljstvo opojne gorčine i pene

Pivo u mozgu muškarca stimuliše proizvodnju dopamina, hormona zadovoljstva. Pena pivu daje miris i gorčinu, pa je poželjno da se zadrži barem tri minuta



Ako je verovati većini muškaraca, krigla hladnog piva u njima izaziva osećaj ogromnog blaženstva. Znamo i zašto. Rezultati najnovijeg istraživanja koje su obavili američki naučnici, koristeći pet-skener, pokazali su da najpopularniji fermentisani napitak stimuliše u mozgu muškarca proizvodnju dopamina, hormona zadovoljstva. A tek kada se neopisiva radost zbog pobede omiljenog sportskog tima, kojoj se nazdravlja najčešće s pivom u ruci, jasno je da se osećaj blaženstva podiže na kub.

Naravno da se u drevna vremena nije znalo za dopamin, ali već tada je primećeno da je posle ispijanja osvežavajuće penušave tečnosti, koja se dobijala potapanjem žitarica u vodu, čovek bio bolje volje i da je osećao nalet snage.



A pivo je otkriveno, kaže legenda, tako što je jedan pekar zaboravio na suncu testo i ono se pretvorilo u tečnost koja mu se veoma dopala. Ipak, najvernije pivopije pivo nazivaju "tečnim hlebom" zbog činjenice da su ga ljudi proizvodili od pšenice i vode i to pre nego što su naučili da mese hleb. Prvo pivo pravili su Sumeri, u dolini Tigra i Eufrata, oko 6.000 godina p.n.e. Udrobili bi hleb i žitarice u vodu i ostavili ih da fermentišu na suncu. Dobijena tečnost ispijana je iz zemljanog vrča pomoću cevčice od trske da se sa gutljajima ne bi povukao talog, odnosno zrna ječma, budući da pivari iz Mesopotamije nisu cedili pivo. U najboljem delu vavilonske književnosti, "Epu o Gilgamešu", ostalo je zabeleženo da božanstva "pivo piju trskom, a taj im napitak ukloni brige i razveseli im srce". Pivo se pominje i u prvom pisanom zakoniku na svetu! Naime, klinastim pismom na kamenu, ostalo je zabeleženo da je vavilonski kralj Hamurabi naredio da "pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni", ali i da "u pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali". Koliko li bi žena danas gorelo na lomači? Statistika je na ovo dala odgovor. Trećina pipovija.

Na sumerskim glinenim pločicama uklesan je postupak spravljanja piva i najstariji recepti. Tako su nam i ostala svedočanstva da je u to doba za njegovo spravljanje korišćen ječam, da su ga pravile žene i da je postojalo 19 vrsta piva (danas ih ima više od 30.000) kojim su katkad plaćani radnici ili je izvoženo u Egipat. Pivo je u Egiptu korišćeno za opijanje, lečenje, okrepljenje i bilo je zamena za nečistu vodu. Čim je ustanovljeno da daje energiju, postalo je deo obroka robova koji su gradili piramide. U to doba hmelj, danas glavni začin koji pivu daje penu i prijatnu gorčinu i ima ulogu konzervansa, još nije korišćen. Ta praksa započeta je tek u srednjem veku. Ali, zato su drevni narodi pivu ponekad dodavali med, mirođiju, bosiljak, seno, nanu, maslačak, pelin, šafran, pa i školjke. Sve to govori da piva s posebnim ukusom, kakva se danas reklamiraju, nisu savremeni izum.

Preko Egipta ovaj "tečni hleb" stiglo je i do Evrope, u kojoj je doživelo mnoge "metamorfoze". Do tada su ga pravile isključivo ženske ruke, a onda, kada se proizvodnja preselila u manastire, udahnut mu je novi ukus. Naime, kaluđeri su prvi pivu, iz medicinskih razloga ali i boljeg konzerviranja, dodali hmelj. Proglasili su ga "hrišćanskim lekovitim napitkom" i kao takvo ono je postalo deo kaluđerske trpeze, čak i za vreme posta!

Međutim, kako se pivo pravilo ne samo od ječma već i od drugih žitarica (u Africi od prosa, u Južnoj Americi od kukuruza, u Rusiji od raži, u Aziji od pirinča...), pa se u krčmi nije znalo koja od njih se nalazi u pivskom peharu, bavarski vojvoda Vilhelm Četvrti je 1516. godine doneo zakon o čistoti piva. Propisao je da ono mora da se sastoji isključivo od ječma, hmelja i čiste vode (kvasac je dodat kasnije). U Nemačkoj se toga i danas pridržavaju, a koliko drže do pivarske tradicije govori i činjenica da se u ovoj zemlji, u Minhenu, od 1810. godine održava i "Oktoberfest", najstarija svetkovina piva. Ustanovio ju je bavarski kralj Ludvig Prvi, želeći da sa sugrađanima podeli radost što se ženi sa saksonskom princezom Marijom Terezom.

U 19. veku počele su da se osnivaju velike fabrike piva, a danas u proizvodnji prednjače Nemačka, Velika Britanija, SAD, Češka, Belgija i Irska. Belgijski pivari u svoja piva dodaju voće, pa i čokoladu, da bi im podarili savršen ukus, a poznat je i belgijski način točenja piva. Naime, dobri poznavaoci ovog najprodavanijeg slabijeg alkoholnog pića kažu da je poželjno da se pivo kada se sipa u čašu peni tako da se čvrsta i gusta pena zadrži na površini barem tri minuta. Pena ne samo da pivu daje miris i gorčinu, već i stvara izolaciju između piva i spoljašnje sredine. Uprkos tome, mnogi vole da piju pivo bez pene, pa ga sipaju duž ivica čaše ili krigle. Belgijanci na to ne pristaju. Oni pivo toče tako da na vrhu čaše stvore "tri prsta" pene. Deo koji prelazi ivicu čaše odstranjuju jer je puna ugljen-dioksida koji može da izazove glavobolju, gorušicu i da oteža varenje.

Tokom duge istorije, pivo se pilo iz volujskih rogova (bojna truba kod Germana), metalnih ili kamenih pehara, pa drvenih i posuda od terakote. Ali, ustanovljeno je da pivu najviše prijaju čaše od debelog stakla, jer pomažu da ne izgubi nimalo od kvaliteta i da zadrži optimalnu temperaturu koja je veoma važna za ukus piva.



Mnoga ispitivanja potvrdila su koliko je pivo lekovito. Bogato je vitaminima iz B grupe, antioksidansima, proteinima, ugljenim hidratima, mineralima. Osim što nas osvežava i, kako uz njega najčešće stoji - gasi žeđ, ono ima blagotvoran uticaj na mnoge organe. Smanjuje napetost i nervozu, pa otuda i krilatica "pivce za živce". Poboljšava cirkulaciju i rad srca, a zbog kalijuma reguliše nivo tečnosti i krvni pritisak. Zahvaljujući njemu, snabdevamo se mnogim mineralima, a u kojoj meri, to zavisi od zemljišta na kojem su uzgajani hmelj i ječam.

U svetu se gotovo svakog minuta popije šest miliona litara piva, a u Srbiji godišnje oko 73 litra po stanovniku, što nas smešta samo u zlatnu sredinu. Stoga poslovni ljudi neprestano nastoje da pivopijama izađu u susret. Tako je nedavno napravljeno i pivo bez glutena, kako bi i oni koji su alergični na gluten iz pšenice i ječma mogli da se pridruže armiji uživalaca u ovom piću. A, oni koji se izjašnjavaju kao najveći među najvećim uživaocima u piću s penom, imaju priliku čak i da se brčkaju u njemu! Za njih je pivara „Štarkeberg“, u blizini Minhena, otvorila banjski centar sa bazenima napunjenim pivom. Bazeni su smešteni u podrumu i podsećaju na turska kupatila. U njima možete da se banjate po ceni od 298 dolara. Pravo sa „Oktoberfesta“ u bazen ispunjen pivom... Tako izgledaju i san i java pivopija 21. veka.

FORMULA SAVRŠENE PENE



Stručnjaci tvrde da pivo nije dobro ako se u čaši ili krigli ne formira sloj guste, čvrste pene. Ali, taj efekat, nažalost, kratko traje. Ipak, matematičari Robert Mekferson i Dejvid Srolovic iz Instituta za napredne studije u Njujorku, su uz pomoć matematike došli do formule za savršeno pivo! Jednačina do koje su došli objašnjava kako nastaje pena i zašto je pena piva kao što je "Ginis" gušća, čvršća i duže traje od ostalih vrsta ovog napitka. Kako penu od piva čini gusta mreža mehurića koji plivaju u tečnosti, oni su ustanovili da se tajna krije u posebnom sastavu ove komplikovane mrežaste strukture mehurića.

* Pivo je, posle čaja, najpopularniji napitak na svetu. Ubraja se u slabija alkoholna pića, jer ima od 3—13 procenata alkohola, a prosečno pivo gotovo u potpunosti je sačinjeno od vode (92%)



* Prema dnevniku sa broda "Mejflauer", kojim su prvi kolonisti stigli u SAD, oni su se iskrcali na obalu kod današnjeg Plimuta, iako su nameravali da odu mnogo dalje, zato što im je na brodu ponestalo piva

* Prvi Amerikanac koji se popeo na Mont Everest 1963. godine, Džim Vitaker, u rancu je poneo konzervu piva i svoj podvig obeležio je sa uživanjem, uz gutljaje piva