Da li je ponos vrlina ili mana?

Nemoj se smejati onom ko zbog ljubavi izgubi ponos već onom ko zbog ponosa izgubi ljubav,
jer nije isto čovek u pustinji i pustinja u čoveku...
Sta mislite da li je ponos vrlina ili mana?

U pravog čovjeka vrlina.
U lošeg se pretvori u bahatost, prepotenciju ili podcjenjivanje.

Previše ponosa me koštalo sto put do sada al šta ćeš budala uči dok je živa

U svakom slučaju smatram je vrlinom, jer čovek bez ponosa je labilna i nesigurna ličnost i svako može njim da manipuliše.

Lepo je biti ponosan ali u svom ponosu ne treba preterivati jer sve u čemu se preteruje nije dobro.

Ponos je vrlina...

Ponos se odražava kroz satisfakciju onog što je čovek postigao u životu, bez obzira da li se radi na ponos koji oseća u poslu kojim se bavi, zbog porodice kojom se diči lili bilo čim drugim, što mu pruža osećaj nečeg dobrog postignutog u životu...



Ponos prestaje da bude vrlina, kada polako prelazi u aroganciju...A prelazi u aroganciju, kada se ponos nameće drugima i polako počinje da iritira okolinu..., jer se tada stiče utisak, da čovek više nije ponosan zbog sebe, već zbog okoline...

Mada ponos često vezuju za nešto negativno i za nešto što ljudi, ne bi smeli da imaju, smatram da je ponos vrlina i velika odlika nečijeg karaktera.

Ljudima bez ponosa je lakše manipulisati jer nemaju svoje mišljenje niti ličnost.
Najbolji primeri su uticaji raznih sekti, politike ili crkve, koje smo do sada imali prilike da vidimo u raznim kulturama ili državama.

Dok osobe koje drže do sebe i svog obrazovanja ne dozvoljavaju nikakav uticaj, naročito kada znaju da su u pravu i već imaju izgrađen stav o životu uopšte.

Ponos je vrlina.

Ako se ne pretera .

Dozirani ponos jeste vrlina.

Morgoth Bauglir ::

Dozirani ponos jeste vrlina.

Baš tako mislim i ja. U suprotnom može
preći u aroganciju i hraniti bolesni ego.

Covek bez ponosa je obicna opiraca.

Ponos je emocija ili osećaj velikoga zadovoljstva samim sobom, te poštovanje samog sebe u "celini".Proizlazi iz (subjektivne) spoznaje, da se učinilo ili sudelovalo u nečem posebnom ili pohvalnom.
Moze se definirati i kao zaljubljenost u vlastitu savrsenost

U negativnoj konotaciji postaje osecaj oholosti ili nadutosti,gubitak kontakta sa realnoscu, precenjivanje vlastitih sposobnosti,moci , i znanja,.Ponekad napreduje do sadizma (ponizavanje onoga tko ne moze da se brani zbog licnog zadovoljstva)

Pozitivnost, odnosno negativnost , ove sekundarne emocije (nije primarna, covek se ne radja ponosan), je vezan za psiholoski i sociloski osecaj "sebe" (samoga sebe), i mogucnost razlikovanja tog osecaja od srece i zadovoljstva, sto je moguce jedino u verbalnoj interakciji sa drugim osobama

Kada se neki zlocin uradi iz mrznje, izvrsilac je gotovo po pravilu ponosan na to

nemo ::

Ponos je emocija ili osećaj velikoga zadovoljstva samim sobom, te poštovanje samog sebe u "celini".Proizlazi iz (subjektivne) spoznaje, da se učinilo ili sudelovalo u nečem posebnom ili pohvalnom.
Moze se definirati i kao zaljubljenost u vlastitu savrsenost

U negativnoj konotaciji postaje osecaj oholosti ili nadutosti,gubitak kontakta sa realnoscu, precenjivanje vlastitih sposobnosti,moci , i znanja,.Ponekad napreduje do sadizma (ponizavanje onoga tko ne moze da se brani zbog licnog zadovoljstva)

Pozitivnost, odnosno negativnost , ove sekundarne emocije (nije primarna, covek se ne radja ponosan), je vezan za psiholoski i sociloski osecaj "sebe" (samoga sebe), i mogucnost razlikovanja tog osecaja od srece i zadovoljstva, sto je moguce jedino u verbalnoj interakciji sa drugim osobama

Kada se neki zlocin uradi iz mrznje, izvrsilac je gotovo po pravilu ponosan na to

Ponos i jeste licni Ego na svim spektrima sto nas kao celima... ...pozitivnost : ponosa moze biti u smislu , kad je umeren ili u ravnotezi samim sa sobom i okolinom gde nema negativnosti vec balans realnog i nerealnog ,jer time se radja zelja za napredak kroz sirenje pozitivne energije kako sam sebi tako i drugima .... negativan: arogancija, ironija sarkazma stvarajauci crnu hroniku u svemu sto se sadisticki odrazava na okolinu oko nas ne shvatajuci da je ponos ujedno sado -mahizotizam ..... .....biti ponosan je dobro kad drugi govore o tvoja dela i stavove ,o tvojoj percepciji sveta u kojoj ulazes samog sebe ne trazeci za uzvrat nista sem saznanja da si ostao covek ....... ..u ljubavi ponos se kosi poput ostrice ,jer time napadas ili uzdizes samog sebe - pomalo narcizam .....pozitivnost moze biti ako se iskreno dizes u neke vece visine a negativna ako trazis savrsenstvo a mi sam nisi savrsen...

Citat :

u ljubavi ponos se kosi poput ostrice ,jer time
napadas ili uzdizes samog sebe - pomalo narcizam .....pozitivnost moze
biti ako se iskreno dizes u neke vece visine a negativna ako trazis
savrsenstvo a ni sam nisi savrsen...

Potpuno se slažem sa tobom Galebe , ponos jedino u ljubavi nije dobro preterano iskazivati, jer treba prihvatiti činjenicu i biti svestan da smo svi od krvi i mesa i da imamo mane..niko nije savršen... savršenstvo kao takvo ne postoji samo je umišljaj i idealizovanje sebe samog - čist narcizam.

Dok je umeren ok, kad se pretera s ponosom sve ode k vragu

Zanimljivo pitanje...po meni ponos je vrlina jer time ne dozvoljavamo da neko moze sa nama da uprljava kako zeli imamo svoj ponos i ne dozvoljavamo da nas neko pravi budalom. Recimo u vezi kad kaze neko imam ponos nemogu da se pomirim sa njom/njim zbpg jebenog ponosa moramo tad spustiti loptu ako nam je stalo do te osobe moramo nekad i preci preko ponosa i pruziti jos jednu sansu..to je moje misljenje

Vrlina naravno....

Ja ni ne razumem sta trazi ponos u ljubavi?Skloni smo da svoje principe ili tvrdoglavost krstimo kao ponos.Moze nam biti ugrozeno dostojanstvo,a ne ponos.

Vrlina u slučaju da branimo sopstveno dostojanstvo, preko te granice lako se može desiti da ne postignemo ništa, izgubimo ono što smo imali ili mogli imati.

Ponos je vrlina a prekomerna upotreba i isticanje ponosa u mnogim aspektima života čak i nepotrebno, prelazi u manu.

Ponos moze da oslepi za realnost

Ponos je samo u ljubavi bez smisla inače je ok u umernenim količinama

Ponos je vrlina dok ne naraste toliko da postane mana.

Ponos moze biti i vrlina i mana.Sve zavisi od nas kako ga i kada isticemo,upotrebljavamo.

U doziranoj meri je vrlina. U predoziranoj meri je i mana i zlo