Sve prolazi, Rokfelerovi ostaju

Sve prolazi, Rokfelerovi ostaju

Mnogi su milijarderi izgubili bogatstvo, ali Rokefelerovi nisu među njima. Šta više, njihova imperija se širi iz godine u godinu i postaje sve veća.



Detalji priče o američkoj dinastiji za koju svi znaju i čije je prezime toliko poznato da je postalo sinonim za reč "bogataš", zaista su nešto posebno, piše Business Insider.

Kako se navodi, Rokefeleri su verovatno imigrirali iz Nemačke u SAD oko 1720. godine i njihovo originalno prezime navodno je bilo Rokenfeler. Džon Dejvison (J.D.) Rokefeler rođen je 1839. godine a njegov se otac bavio brojnim poslovima, uključujući i trgovinu. Porodica se 1852. godine preselila u Klivlend.

Kad je imao 38 godina, Rokefeler je kontrolisao oko 90 posto kapaciteta svih rafinerija u zemlji, a 1879. bio je jedan od 20 najbogatijih ljudi u Americi. Pri kraju 19. veka, 1880. godine Rokefeler je odlučio da svoju imperiju proširi i na naftna tržišta izvan SAD-a.

J.D. imao je samo 20 godina kad je pokrenuo svoj prvi biznis u vreme građanskog rata - bavio se proizvodnjom hrane za vojnike. Na kraju rata imao je zarađenih 250.000 dolara. On je 1865. odlučio da investira u naftnu rafineriju i tu zapravo počinje njegov pravi uspon.

Taj se biznis proširio pa je odlučio da konsolidira svoje udele te je potom osnovao jednu od najpoznatijih naftnih kompanija - Standard Oil.
Kompanija je na početku vredela milion dolara i bila je najveća kompanija u zemlji.

Konkurencija je u to je vreme bila vrlo žestoka pa je J.D. sa nekoliko svojih saradnika 1872. godine osnovao kompaniju "Southern Improvement Company" čiji je primarni cilj bio uništavanje svih manjih rafinerija na Srednjem zapadu .

Ta se shema pokazala skandalozno uspešnom i postala je naširoko poznata pod nazivom "Klivlend masakr". Nakon što se afera smirila, Standard Oil je u svom vlasništvu imao 22 od svih 26 rafinerija u Klivlendu.

Godine 1873. dogodio se "Crni četvrtak" koji je izazvao šestogodišnju svetsku depresiju, ali ne i za Standard Oil - kompanija je oborila sve ostale rafinerije u SAD.



Prema nekim informacijama, nije prezao ni pred čim pa postoje dokazi da je čak i pretio svojim konkurentima. Čini se da je svima u zemlji bilo dosta ovakvog beskrupuloznog ponašanja pa je 1890. Kongres donio antitrustovski zakon, čiji je glavni cilj bio da uništi Rokefelerovu imperiju.

Danas, jedan od najistaknutijih Rokfelera je senator Džej Rokfeler, koji je poznat po svom volonterskom radu i borbi protiv siromaštva. Ipak, čini se da je Džej samo vrh ledenog brega, jer za razliku od ostalih dinastija, čije ere dolaze i prolaze, Rokfeleri su stalno prisutni i aktuelni.

Ipak, na pomalo ironičan način, rasprodaja korporacijske imovine učinila je Rokfelera još bogatijim pa je neto vrednost njegovog bogatstva iznosila čak 900 miliona dolara. Umro je 1937. godine, sa 97 godina, i nagrađen je titulom najbogatijeg čoveka u američkoj istoriji.

Ipak, priča se tu ne završava jer je J.D. imao potomke - jednog sina i četiri kćeri. Rokfelerov sin, Džon Junior je svoj biznis započeo kao i njegov otac - ulaganjem u naftne kompanije, ali se kasnije sve više počeo interesovati za nekretnine. Godine 1930. uložio je čak 250 miliona dolara za izgradnju Rokfeler centra čija je gradnja bila završena 1939. godine i to je u to vreme bila jedna od najvećih privatnih investicija.

U istoj godini je postao većinski vlasnik banke Čejs. Izvršni direktor kompanije postao je njegov sin, Dejvid Rokfeler, koji će ove godine navršiti 97 godina.

Nakon Juniora, sledeći "glavni" Rokfeler bio je Nelson, njegov drugi sin. Nelson se zanimao za politiku i sa 36 godina imenovan je za pomoćnika državnog sekretara za latinoameričke poslove. On je poziciju guvernera Njujorka obavljao u četiri mandata.


b92