Продати или чувати акције „Телекома”

Продати или чувати акције „Телекома”

Шта радити у случају да се обистине најаве да ће средином априла грађани постати власници по једне бесплатне акције овог предузећа



Министарство финансија и Агенција за приватизацију најавили су да ће грађани Србије имати право на бесплатне акције између 15. и 20. априла, када ће постати власници по једне акције предузећа „Телеком Србија”чији се излазак на берзу ускоро очекује.

Процедура трговања акцијама овог предузећа биће иста као и у случају НИС-а и Аеродрома „Никола Тесла”, што значи да ће грађани бити упућени на шалтер „Поште Србије” где једино могу да продају своје акције. Међутим, право питање је да ли акције „Телекома Србија” треба продавати? На то питање није лако одговорити. С једне стране, треба имати у виду вредност предузећа и његову перспективу да успешно послује у наредним годинама, а с друге стране чињеницу да се власништво над хартијама од вредности не разликује много од власништва над другом имовином и да су жеље и циљеви оног ко поседује акције кључни фактор одлуке.

Када је донет Закон о подели бесплатних акција, представници власти су јављали да ће се озбиљно позабавити информисањем и едукацијом грађана о тржишту капитала, али је та прилика пропуштена. Реакција грађана у том смислу била је сасвим очекивана, па су првог трговачког дана хиљаде људи похрлили да те акције продају за око 2.500 динара, не желећи уопште да размисле о томе колико би оне могле да вреде у будућности.

Тако је већина пропустила прву и најважнију лекцију акционарства: у складу са бројем акција предузећа које поседујете (било да вам их је држава поделила бесплатно, било да сте их добили од компаније у којој сте радили или да сте их купили) у одговарајућем проценту сте власник те фирме.

Текстови у медијима који су се појавили последњих неколико месеци увелико расправљају о могућој вредности акција „Телеком Србија”. Цена која фигурира је око 60 евра.Проблем је међутим у томе, што уз такве текстове не иде и објашњење шта та цена представља, па је према анкети портала „Каматица” тих 60 евра углавном новчана вредност коју грађани очекују да ће добити продајом акција „Телекома”.Зашто је то погрешно? Као прво, када поседујете акције неког предузећа требало би да знате да се за ту акцију везују три цене:

Књиговодствена вредност акција представља рачунску категорију, која се добија дељењем књиговодствене вредности акционарског капитала и броја емитованих акција и за нас је у овом тренутку најнебитнија.

Номинална цена акције је она вредност која се добија када се капитал компаније подели са укупним бројем акција. Треба знати да је номинална вредност кључна и важећа за акцију неког предузећа само приликом изласка на берзу. У случају НИС-а, рецимо, та вредност је била 500 динара.

Што се тиче „Телекома”, званична номинална вредност акција још није објављена, али се према проценама стручњака говори о износу од око 60 евра.Та рачуница изведена је на основу следећих података. Прво, уочи покушаја продаје „Телекома”, приватизациони саветник проценио је ову компанију на 2,4 милијарде евра, па је када се то подели са бројем акција предузећа вредност појединачне акције била процењена на око 75 евра. Међутим, када је Влада Србије купила акције „Телекома” које је донедавно држао грчки ОТЕ, за петину акција (односно 20 одсто) понудила је 380 милиона евра, што значи да је укупни капитал вредновала знатно мање 1,9 милијарди евра. Поделом вредности капитала на укупан број акција, самим тим и вредност акција је смањена на око 60 евра.Та процењена вредност акције „Телеком Србија”биће кључна само за дан изласка компаније на берзу, док ће се убудуће вредност акција одређивати тржишно.

Тржишна вредност акција је најважнија вредност и када поседујете акције неке компаније о тој цени највише треба да размишљате. То је она вредност акције која се формира на берзи на односу понуде и тражње. И ту важи основно економско правило, ако је понуда велика – односно велики број власника акција жели да прода, а тражња мала – односно мали је број оних који желе да купе те акције –цена пада. (То је рецимо био случај са акцијама НИС-а у првих месец дана трговања.)

И супротно, ако је велики број оних који би да купе акције јер сматрају да ће на њима зарадити, а мала понуда акција у продаји, цена расте.

-------------------------------------------------------------------------------

Очекивања стручњака

Ако не знате много о акцијама и берзи, а новац вам није прекопотребан, требало би да размишљате као велики улагачи. А шта они кажу?

За почетак једну кључну ствар: „Телеком Србија” ће према проценама стручњака бити једно од предузећа са највећом тржишномкапитализацијом на домаћој берзи – односно када будете помножили број акција тог предузећа са тржишном ценом (односно ценом која се буде формирала на тржишту) то предузеће ће бити највеће међу свима која се котирају на берзи.

То нам говори не само о реалној величини предузећа, већ и о томе да је први сигнал који стручњаци шаљу тај да ће тржиште високо вредновати ову компанију. Грубо речено, инвеститори па и ви који имате акције тргујете очекивањима. Када доносите одлуку да ли ћете продати акције, ви размишљате о томе колико та акција вреди сада, односно какве резултате то предузеће има сада и какви ће бити резултати компаније у будућности.

-----------------------------------------------------------------

Резултати компаније пресудни

Када предузеће добро послује, има велику добит, велике планове у смислу инвестиција – вредност компаније се увећава, логично самим тим расте и тражња за акцијама те компаније па за последицу имамо раст цена акција.

То се може најбоље видети у случају НИС-а, чији су добри пословни резултати довели до раста вредности акција које су првог дана трговања имале тржишну вредност од 506 динара, да би 30. марта ове године цена тих акција достигла 685 динара. За годину ипо дана вредност акције увећала се за 35 одсто, што је рецимо „камата” коју не бисте могли да добијете ни у једној банци да сте оних почетних 2.500 динара, колико је вредео пакет акција НИС-а, ставили на штедњу.

Када се погледају пословни резултати „Телекома Србија” који су објављени за 2010. (чека се финансијски извештај за 2011) важно је знати да је то предузеће у 2010. остварило добит од 17 милијарди динара и раст од 27,6 одсто у односу на 2009.

Осим добити, када читате о финансијским показатељима предузећа треба гледати и колико је то предузеће задужено, па у случају „Телекома” охрабрује податак да коефицијент задужености износи 31 одсто. Наиме, услед отплате доспелих обавеза по основу кредита који је узет за куповину „Телекома Српске”, као и по основу других обавеза, укупан нето дуг компаније смањен је за 8,3 милијарде динара и износи 55,1 милијарду динара. При чему је у плану да преостали зајам за куповину „Телекома Српске” у износу од 26,3 милијарде динара у целости буде исплаћен до маја ове године.

Такође, кључно је знати и колико предузеће ради на унапређењу свог пословања – што је исказано инвестицијама. У случају „Телекома Србија” ниво инвестиција повећан је у односу на претходну годину за 12,5 процената. У модернизацију мреже и развој услуга и сервиса у 2010. години инвестирано је 15,95 милијарди динара.

Вредност „Телекома Србија”, односно пословних резултата тог предузећа, вреди погледати и у односу на регион. Дилојт, једна од највећих ревизорских кућа на свету,у последње три године објављује Адрија топ 100 листу највећих предузећа у региону, где је „Телеком Србија” према приходима и оствареној нето добити високо котиран међу првих 15 компанија.

Иако поменутом листом доминирају сектор енергетике и робе широке потрошње, интересантно је да се међу компанијама из области телекомуникација „Телеком Србија” позиционирао на друго место, односно одмах испод „Телекома Хрватске” и далеко изнад „Телекома Словеније”. Како се наводи у листи приходи од продаје које је „Телеком Србија” остварио у 2010, према објављеним финансијским извештајима компаније износили су 1.095 милиона евра, док су у 2009. износили 1.166 милиона евра.

Нето добит компаније за разлику од прихода знатно је порасла, па је компанија у 2010. остварила добит од 165 милиона евра, док је у 2010. добит предузећа износила 142 милиона евра.

То све заједно говори да „Телеком Србија” добро послује, ако се има у виду чињеница да су компаније из области телекомуникација наберзама у целом свету високо вредноване код инвеститора, логичан закључак је да се повећање добити и бољи пословни резултати могу и надаље очекивати.

У том смислу, ако размишљате на дуге стазе, тренутно нема ниједног сигнала који говори да би акције „Телеком Србија” требало продати одмах, јер ће њихова вредност засигурно расти.

kamatica.com