Narodni muzej može da ostane bez 360 dela

NASLEDNICI TRAŽE RENOARA, SEZANA, RUOA...

Narodni muzej može da ostane bez 360 dela

Troje naslednika francuskog kolekcionara i galeriste Ambroaza Volara tužilo je državu Srbiju i Narodni muzej zbog “ilegalnog čuvanja i prikazivanja oko četiri stotine umetnina, među kojima su, između ostalog, remek-dela Renoara, Matisa, Degaa.



I dok ministar kulture kaže da umetnine treba vratiti njihovog zakonskom vlasniku, iz Narodnog muzeja oštro demantuju mogućnost da je bilo koja umetnina ilegalno dospela u njegove depoe, a kamoli da je izložena bez isticanja porekla i prošlosti.

Kolekcionar, trgovac umetninama i galerista Ambroaz Volar poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1939. godine. Spas od razaranja deo njegove kolekcije pronašao je kod Beograđanina Eriha Šlomovića, koji je specijalnu diplomatsku poštu iz Pariza sastavljenu od umetnina čuvao sve do 1943. godine, kada je kao Jevrejin streljan u koncentracionom logoru. Jugoslovenska vlada je kasnije rekvirirala pomenuta umetnička dela i poslala ih u depoe Narodnog muzeja u Beogradu.


Zbirka dela je dostupna i ona je zakonsko vlasništvo Republike Srbije: Tatijana Cvetićanin, direktorka Narodnog muzeja

Advokati podnosioca tužbe tvrde da je Narodni muzej koji je dozvolio izlaganje u inostranstvu nekih od ovih umetnina “i te kako svestan njihove sporne prošlosti”. Povodom drugih 190 slika čiji je vlasnik bio Volar, ali koje je kasnije Šlomović ostavio u Parizu Volarovi naslednici su vodili sudske sporove koje su na kraju i dobili u žalbenom postupku 1996. godine.

- Zbirka Eriha Šlomovića, koja je delom formirana od radova koji potiču iz kolekcije Ambroaza Volara a delom ličnim angažovanjem samog Šlomovića, ukupno broji 360 slika, crteža i grafika, kako je prikazano i u poslednjem objavljenom katalogu iz 1989. godine. Ova zbirka predata je Narodnom muzeju na staranje 1949. godine. Od tog trenutka ona je dostupna javnosti. Dela iz zbirke bila su izlagana na stalnoj postavci i u okviru brojnih tematskih izložbi predstavljana u okviru raznovrsnih publikacija, naučnopopularnih filmova i drugih medija. Na istraživanju samih dela iz kolekcije radili su i danas rade najveći svetski stručnjaci iz oblasti moderne umetnosti. Kolekcija Šlomović je segmentarno, u kontekstu različite tematike koja se bavi modernom umetnošću sukcesivno bila javno prikazivana i publikovana u okviru domaćih i inostranih projekata od 1949. do danas - pojašnjava Tatijana Cvetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu.


Ona ističe da su se u instituciji koju vodi uvek poštovali profesionalni standardi i da se isticalo poreklo dela, kao i ime samog kolekcionara koji je prvi put dela francuskih umetnika iz svoje zbirke predstavio javnosti na izložbi u Zagrebu 1940. godine, uz prateći katalog u kojem su bila reprodukovana sva dela.

- Veći deo zbirke čine radovi na papiru: crteži, grafike i ilustracije. Celokupna zbirka se čuva po najvišim svetskim standardima o zaštiti umetničkih dela, uz stalan konzervatorsko-restauratorski nadzor. Narodni muzej dostupnošću zbirke, čuvanjem, predstavljanjem i promocijom dela iz zbirke Eriha Šlomovića pokazuje da nema govora o ilegalnom posedu zbirke, koja je zakonito vlasništvo Republike Srbije - zaključila je Tatijana Cvetićanin.


Nema razloga da držimo umetnička dela koja nam ne pripadaju: Predrag Marković, ministar kulture

Ministar kulture Predrag Marković poručuje da će na svaki zvaničan dopis iz evropskih institucija administracija Srbije odgovoriti prema važećim zakonima i da se eventualno preuzimanje obaveza podrazumeva.

- Nema razloga da zadržimo umetnička dela koja nam ne pripadaju. Verujem u stručnost procene ljudi koji vode Narodni muzej u Beogradu, ali spremni smo da bilo koju umetninu vratimo njenom zakonskom vlasniku. Slučaj je i u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova, jer su umetnička dela u Srbiju stigla diplomatskom poštom - kazao je Marković.

U Ministarstvu inostranih poslova nisu želeli da komentarišu tužbu francuskih državljana.


blic