Najveće zablude čovečanstva

IZVOR: DNEVNI AVAZ

Vizija budućnosti kod ljudi se konstantno menja. Tako se 50-ih godina prošlog veka se smatralo kako će radijacija pomoći kod uzgoja gigantskog povrća i kako ćemo po želji ići na međuplanetarna putovanja.



Ljudi su 1910. godine mislili kako će 2000. biti prepuna svemirskih letelica i robota koji će pomagati ljudskom rodu. 60-ih godina nam se činilo kako ćemo do sada već sigurno putovati na Mars. Rane ideje o internetu su postale prefinjenije, a nuklearna tehnologija i plastika promenili su naš život. Ali, ne onako kako smo nekad predviđali.

Tokom 20. veka 2000. je godina uvek spominjana kao neka prekretnica, vreme u koje bismo mogli da ostvarimo svoje snove vezane za promenu u modi i tehnologiji. Čak i kada smo joj se u potpunosti približili i dalje smo zamišlajli kakva će biti ta 2000. i kakva bi nam divna iznenađenja mogla doneti.

Portal "Io9" napravio je svojevrstan Timeline predviđanja o 2000. godini tokom 20. veka uz pomoć jednog od Smithsonian blogova.

1900. godine građevinski inženjer Džon Elfret Votkins je napisao članak "Šta bi se moglo dogoditi u narednih 100 godina" koji je objavljen u decembru 1900. u časopisu “Ladies Home Journal”. Bilo je tu tačnih predviđanja, ali naravno i onih netačnih.

Votkins je bio u pravu kada je napisao da će automobili biti jeftiniji od konja, da će se topao i hladan vazduh "pumpati" u kućama i da će nam kamere omogućiti da vidimo događaje sa druge strane sveta. Malo je pogrešio što se tiče superjakih ljudi, lokalno primenjenih lekova i nestanka muva i komaraca. Deo njegove vizije za 2000. Bila su i vazdušna putovanja, ali ne avionom već cepelinom.

1910. godine je francuski umetnik Vilemar napisao kako zamišlja buduću tehnologiju. Predviđanja o transportu i medijima bila su prilično tačna - električni vozovi, motori, helikopteri, korespodencija i kinemafografija. Druga predviđanja, poput brijača robota i grejanje na hemijski element radij se do sada još nisu ostvarila.

1930. Većina modnih predviđanja o 2000. godini bila su zabavnog karaktera sa puno većim naglaskom na tehnološke inovacije, a ne na estetske prednosti - žene u promenjivim haljinama, odeća koja će kontrolisati temperaturu, tkanine izrađene od aluminijuma. Ali, najveće modno predviđanje koje je dao jedan dizajner iz tog doba je da će suknje i haljine gotovo u potpunosti nestati i da će ih zameniti pantalone. A najtačnije predviđanje je bilo da će ljudi na sebi nositi telefon i radio.

1950. Desio se pravi bum predviđanja o 2000.-oj. U februaru je magazin “Popular Mechanics” objavio članak "Čuda koja ćete videti u idućih 50 godina" u čijem središtu je izmišljena porodica Dobson koja živi u fiktivnom predgrađu Totenvila. Bio je to velik skok od predviđanja ranijih decenija.

Nakon katastrofe cepelina Hindenburg i porastu popularnosti aviona, predviđanja o vazdušnim brodovima zamenila su predviđanja o supersoničnim avionima.

Članak je imao i neke sanjalačke ideje o tome kako će hemija uneti revoluciju u naše živote - da će se tanjiri razgrađivati umesti prati, da će se sve za kuću praviti od perive sintetike koju bi jednostavno mogli politi crevom kada poželite da očistite kuću, i da će se odbačeni donji veš od veštačke svile pretvarati u bombone.

Ali, dali su i neke naznake o internetu. Porodica Dobson je naravno imala televizor, telefon i radio. Kada je Džo Dobson razgovarao sa prijateljem u udaljenom gradu oni su mogli da vide jedan drugog uz pomoć telefona, a njegova supruga Džejn Dobson je puno kupovala putem TV prodaje.

Iste godine američki predsednik Hari Truman dao je svoja predviđanja o 2000. godini. Truman je predvideo da će biti mir u svetu i da će atom biti pod međunarodnom kontrolom. Ujedinjene nacije će biti glavno telo koje će imati snage za očuvanje međunarodnog prava i poretka, svetska trgovina će biti pod nadzorom Međunarodne trgovinske organizacije, a ostali narodi će deliti američki prosperitet kroz prošireni program tehničke pomoći nerazvijenim zemljama. Komunizam će biti potisnut, ali ne silom oružja već apelom u glavama i srcima ljudi, predvideo je tada Truman.

1952. pisac Robert Heinlajn predvideo je da će kontracepcijska sredstva promeniti odnos muškaraca i žena (iako ne u toj meri koliko je on mislio) i da će telefoni biti toliko maleni da će stati u torbicu. Ipak, njegova ostala predviđanja su bila i više nego optimistična. Zamislio je da ćemo do kraja milenijuma imati lek za rak kao i da ćemo po želji odlaziti na međuplanetarna putovanja.

1956. Nuklearni optimizam atomskog doba došao je u novembru u magazinu “Southland magazine's”. U članku naslova "Vi i godina 2000." spominje se kako će radijacija pomagati pri uzgoju gigantskog povrća, kako će poljoprivrednicima pomagati roboti na daljinsko upravljanje koji će brati i transportovati useve. Ali, pošto ne vole svi da jedu gigantsko povrće, biće moguće izabrati i hranu u obliku tableta.

1957. Video snimak iz te godine predviđa kako ćemo pripremati hranu 2000. godine. Ono što je posebno uzbudljivo o ovom videu nisu električne indukcijske rerne ili piletina pečena uz pomoć infracrvenih zraka već upotreba kompjuterizovanih kućnih pomagala, nešto poput automatizovanog sistema kuvanja.

1964. Artur C. Klark predvideo je da će telekomunikacije 2000. biti puno čistije i jasnije. Klark je predvideo da ćemo moći da dobijemo ljude u bilo koje vreme, iako i ne znamo na kojoj se trenutno lokaciji nalaze i da će ljudi svoj posao moći da rade i sa Tahitija ako tako žele.

1967. Magazin “The Futurist” objavio je predviđanja tadašnjeg potpredsednika Hjuberta Hamfrija za idućih 20 godina i o 2000. godini. Hamfri je zamislio da ćemo eliminisati sve bakterijske i virusne bolesti, da ćemo moći da ispravimo sve genetski nasledne mane i bolesti, da ćemo uzgajati i proizvoditi sintetičke proteine i kontrolisati vreme barem na regionalnom nivou.

Predvideo je i da će ljudi sleteti na Mars i tamo napraviti istraživačku stanicu bez posade koja će na Zemlju slati sve o toj planeti. To je bilo samo dve godine pre nego je Nil Armstrong hodao po površini Meseca, a Mars se nije činio baš "puno dalje".

1974. Artur C. Klark dao je viziju budućnosti koja se ostvarila. Kada su ga pitali o 2001. godini Klark je tačno predvideo da ćemo pre te godine u svojim domovima imati kompjuterske konzole koje će nas povezivati i međusobno i sa svim informacijama koje će nam ikada biti potrebne.

1982. Magazin “Omni” objavio je “Future Almanac” u kom je svetu obećao novu svemirsku agenciju. “New York Times” se takođe okrenuo budućnosti i objavio kolekciju N.R. Klajnfilda "Brz pogled u 2000. godinu" u kojoj su skupljena predviđanja više futurologa. Roj Amara je predvideo da ćemo živeti u manjim, više "uniformisanim" kućama i da će porodice imati samo jedno ili čak nijedno dete.

Sugerisao je i kako ćemo do 2000. voziti manje automobile od kojih će 10 posto možda biti na električni pogon. Piter Švorc predvideo je pad kompanije “General Motors”, a zamislio je da ćemo do 2000. moći da elektronskim putem komuniciramo sa svim stvarima u kući - od brave do rerne. Barbara Habard je predvidela da ćemo sa Meseca i asteroida iskopavati rude.

1990. čak i kada je 2000. bila već prilično blizu neki futurolozi nisu odustali od predviđanja. Rej Kurcvejl objavio je knjigu “Doba inteligentnih strojeva” u kojoj je predvideo da ćemo imati telefone koji prevode, egzoskeletnu protetiku i automobile koji će se sami voziti. I baš kako i mnogi futurolozi Kurcvejl i dalje predviđa šta će se dogoditi u nadolazećim decenijama i u još daljoj budućnosti.