Međunarodni filmski festivali

Filmovi Bjelogrlića i Ršumovića u Palm Springsu


Na Međunarodnom filmskom festivalu u Palm Springsu, koji je u toku, učestvuju dva
ostvarenja iz Srbije - "Ničije dete" reditelja Vuka Ršumovića i "Montevideo, vidimo se!"
Dragana Bjelogrlića.




Festival se održava od 2. do 12. januara, a na programu je više od 190 filmova iz 65 zemalja.

Dva srpska filma uvrštena su u program "Druga Evropa" (Another Europe), objavljeno je danas
 na sajtu Filmskog centra Srbije. Ršumovićev debitantski film imao je svetsku premijeru jesenas
u Veneciji, gde je osvojio nagradu Nedelje kritike, a zatim nagradu publike 12. Zagreb film
 festivala i još nekoliko festivalskih nagrada u svetu.

Domaću premijeru imaće na predstojećem Festu.

Bjelogrlićev film je srpski kandidat za Oskara za najbolji strani film, a takođe najgledaniji
naslov u domaćim bioskopima u 2014. godini (oko pola miliona gledalaca).




b92.net

Na festivalu u Trstu šest filmova iz Srbije


Na 26. međunarodnom filmskom festivalu u Trstu, koji počinje sutra, biće prikazano šest ostvarenja srpske kinematografije, objavljeno je na sajtu Filmskog centra Srbije.

Za glavni takmičarski program odabrani su "Varvari", debitantski dugometražni igrani film reditelja i scenariste Ivana Ikića.

U takmičarsku selekciju za dokumentarni program ušlo je ostvarenje "Šuma" autora Siniše Dragina.

Takmičarski program za kratki metar uvrstio je dva dela srpskih autora - "Divan dan za bananaribe" Stefana Maleševića i "Marijina epizoda" Sanje Živković.

Igrani film "Spomenik Majklu Džeksonu" reditelja Darka Lungulova biće prikazan u programu "Genre surprises", dokumentarac "Živan pravi pank festival" autora Ognjena Glavonića u programu "TFF Art & Sound".

Pored toga, na koprodukcijskom marketu "When East Meets West" biće predstavljen projekat iz Srbije "Šavovi" reditelja Miroslava Terzića, u produkciji "West end Productions".

U okviru nove sekcije "Last stop Trieste" biće predstavljen dokumentarni film Mihajla Jevtića "Četiri pasoša".

Festival u Trstu, poznat pod nazivom Alpe-Adria, traje do 22. januara.


autor: MI
izvor: Tanjug

Nikita Mihalkov gost predstojećeg Kustendorfa


Proslavljeni reditelj Nikita Mihalkov biće gost predstojećeg Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf koji će biti održan od 21. do 26. januara u Drvengradu na Mokroj Gori, saopštili su danas organizatori.

Mihalkov film "Sunčanica" koji je svetsku premijeru imao u Srbiji, biće prikazan na Kustendorfu 25. januara, a zatim će taj istaknuti reditelj svoje bogato iskustvo podeliti na radionici sa mladim, filmskim stvaraocima.

Poznati reditelj je učio glumu u dečjem studiju Moskovskog umetničkog teatra i kasnije u Šukinovoj školi Vahtangovog pozorišta.

Uz nastavak glumačke karijere, upisao se u Svesovjetski državni institut kinematografije (sada poznat kao Gerasimov institut kinematografije), gde je studirao režiju kod Mihaila Roma, koji je bio profesor i njegovom starijem bratu, Andrei Konćalovskom koji će takođe biti gost Kustendorfa.

Međunarodnu reputaciju Mihalkov je stekao svoji drugim ostvarenjem "A Slave of Love" 1976. godine. Film "An Unfinished Piece for Player Piano" (1977) prema komadu Čekova "Platonov" osvojio je prvi nagradu na Filmskom festivalu u San Sebastijanu.

Kombinujući nekoliko kratkih Čehovljevih priča, 1987. godine režira film "Dark Eyes" (1987) u kome glumi Marčelo Mastrojani. Film je doživio uspeh i pohvale, a Mastrojani je dobio nagradu za najboljeg glumca na Kanskom filmskom festivalu i nominovan je za Oskara za svoju ulogu.

Sa svojim narednim filmom "Urga" iz 1992. godine, osvojio je Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji i bio je nominovan za Oskara za najbolji strani film.

Mihalkov najpoznatiji film do danas "Varljivo sunce" iz 1994. godine, obrađuje napetu atmosferu za vreme Staljinovih čistki. Film je dobio Glavnu nagradu na Kanskom festivalu i Oskara za najbolji strani film, kao i još drugih priznanja.

Do 2000. godine "Varljivo sunce" je bio film sa najvećom zaradom koji je snimljen u istočnoj Evropi.

Ostvarenje "12" dobilo je 2008. godine nagradu publike na festivalu u Karlovim Varima, a iste godine je bio nominovan za Oskara u kategoriji film godine van engleskog govornog područja, dok je 2007. godine bio nominovan za Zlatnog lava na Venecijanskom filmskom festivalu.

Uz reditelje Nikitu Mihalkova, Andreja Končalovskog, Alfonsa Kuarona i Bertrana Tavernijea, na Kustendorfu će biti prisutni i predsednica Britanskog filmskog instituta Amanda Nevil, meksičko-američki filmski producent Aleks Garsija i francuska filmska producentkinja Klodi Osar kao članovi međunarodnog žirija takmičarskog programa. Nagradu za najbolju fotografiju "Vilko Filač" ove godine dodeliće švedski direktor fotografije mađarskog porekla Ištvan Borbaš i Goran Volarević, srpski direktor fotografije.

Osmi međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf se realizuje u organizaciji "Rasta international" i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Mećavnik grada i TNSO.

autor: VV
izvor: Tanjug

43. FEST otkrio svoje prve adute


Predstojeći 43. Fest otvoriće 27. februara u Sava centru film Bertrana Boneloa
"Sen Loran", dok će tokom festivala, koji traje do 8. marta, biti uručene nagrade
Beogradski Pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti našoj čuvenoj glumici

Mileni Dravić i ruskom reditelju Aleksandru Sokurovu.








To je 1. febraura objavljeno na sajtu Festa, a detalje programa saopštiće 2. februara novi umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić i novi selektor Mladen Đorđević na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, na kojoj će govoriti i sekretar za kulturu i predsednik Odbora Festa Vladan Vukosavljević i direktor Centra beogradskih festivala Milan Lazović.

U filmu „Sen Loran“ glavne uloge igraju Gaspar Ulije, Žeremi Renije, Lui Garel, Lea Sejdu i Helmut Berger.

Prošlo je više od šest godina od smrti Iva Sen Lorana (Yves Saint Laurent), ali čuveni dizajner daleko je od zaborava. Njegova modna marka i dalje je jedan od najjačih svetskih brendova, a veliko interesovanje privlači i njegov buran privatni život na osnovu koga su prošle godine snimljena dva filma.

Biografski film „Yves Saint Laurent“ (2014) dobio je odobrenje od Pjera Beržea, dizajnerovog dugogodišnjeg poslovnog i životnog partnera. Film, „Sen Loran“ koji će videti publika Festa malo je slobodnija verzija, fokusirana više na samog dizajnera i njegovu priču, nego na priču koju je o njemu želeo da plasira Berže.




Bertran Bonelo se često karakteriše kao pripadnik takozvanog „novog francuskog ekstremizma“, koji čine transgresivni filmovi i reditelji poput Fransoa Ozona i Gaspara Noe. Bonelovi prethodni filmovi kao što su „Pornographer“, „Tiresia“, „House of Tolerance“, bave se kontroverznim temama poput pornografije, transrodnosti i života u bordelu.

Uprkos tome, Bonelo je miljenik kritike i festivala, a pogotovo Kana gde je redovan gost i nosilac nagrade Fiprescija, kao i tri nominacije za Zlatnu palmu.

Njegova verzija Sen Loranove priče je sve samo ne klasična biografija. Film je raskošno umetničko delo, na momente nadrealno i hipnotišuće. Fotografija i muzika se izdvajaju kao najjači elementi, zajedno sa fantastičnim glumačkim ostvarenjima.

U naslovnoj ulozi briljira model i glumac Gaspar Ulije, našoj publici najpoznatiji po ulozi u filmu „Veridba je dugo trajala“, za koju je dobio nagradu Cezar. Beržea tumači Žeremi Renije.



U novom zdanju Jugoslovenske kinoteke u okviru Festa biće prikazan filmski omaž Mileni Dravić, koja je od filma, preko pozorišta i televizije u preko 50 godina dugoj karijeri postala jedna od najvoljenijih domaćih glumica.

Njena karijera počela je 1959. ulogom u filmu „Vrata ostaju otvorena“, nakon čega su se nizale uloge, pa je odlučila da upiše glumu.

Prvi veliki uspeh doživela je 1962. kada je osvojila Zlatnu arenu u Puli za „Prekobrojnu“. O partizanskom filmu je nemoguće govoriti bez pominjanja Milene Dravić i njenih sjajnih uloga u filmovima „Kozara“, „Sutjeska“, „Bitka na Neretvi“.

Igrala je i filmovima drugačijih autora, u crnom talasu, u nekolko filmova Puriše Đorđevića - „Kros kontri“, „Jutro“ (nagrada Zlatna Ruža u Veneciji), „Biciklisti“ (Zlatna arena u Puli), u kultnim ostvarenjima Dušana Makavejeva „Misterije organizma“ i „Čovek nije tica“ (fotografija sa snimanja tog filma bila je inspiracija za kampanju ovogodišnjeg Festa).

Početkom sedamdesetih započinje vezu sa Draganom Nikolićem i oni postaju najpopularniji par u Jugoslaviji zahvaljujući šou programu „Obraz uz obraz“ koji su zajedno vodili.




pak, više uspeha u filmovima je imala sa svojim filmskim partnerom Ljubišom Samardžićem, a njihovi najpopularniji filmovi su „Ljubavni Život Budimira Trajkovića“ i „Rad na određeno vreme“ (sa više nastavaka).

Milena Dravić je u tom periodu nizala uloge koje su joj donosile pohvale kritike i simpatije publike - učiteljica u seriji za decu „Priče iz Nepričave“, uloga u filmu „Poseban tretman“ za koju je dobila nagradu u Kanu.

Tokom devedesetih uglavnom smo mogli da je vidimo na televiziji, u serijama „Metla bez drške“ i „Policajac sa Petlovog brda“, a veliki povratak na filmsku scenu označila je uloga u „Zoni Zamfirovoj“ gde je ponovo igrala sa svojim suprugom.

Poslednjih godina tek se ponekad pojavi na platnu ili malim ekranima - u filmovima „Agi i Ema“ i „Ljubav i drugi zločini“, kao i u serijama „Pozorište u kući“ i „Sinđelići“.

Paralelno je gradila reputaciju kao vrsna pozorišna glumica. Nekoliko puta je dobila nagradu Ćuran na Danima komedije u Jagodini, a takođe je nagrade za životno delo - Zlatni ćuran i Žanka Stokić, kao i statuetu Joakim Vujić.




Tokom 43. Festa biće prikazana i retrospektiva jednog od najvažnijih reditelja današnjice Aleksandra Sokurova, takođe u novoj zgradi Kinoteke.

Zlatni lav u Veneciji 2011. bio je kruna stvaralaštva ovog istaknutog reditelja. Njegov put do priznanja bio je dug i naporan, često osporavan od strane filmske kritike i vlasti, ali uprkos pretnjama, zabranama i nerazumevanju, Sokurov je ostao dosledan sebi i svojoj viziji.

U više od 30 godina dugoj karijeri bavio se velikim temama - istorijom, strukturama moći i ljudskom dušom na njemu svojstven način. Dokumentovao je živote istorijskih ličnosti Hitlera i Lenjina, Solženjicina, Gorbačova, Šostakoviča i Tarkovskog.

Adaptirao je književna dela Čehova, Dostojevskog i Šoa, ali se bavio i slučajevima običnih ljudi, apstraktnim emocijama i međuljudskim odnosima. Njegovi filmovi su jedinstveno estetsko iskustvo, često bez jasnog narativa, filmska poezija potpuno jasna samo njemu, a drugima ostavljena na tumačenje.

Iako je odavno privukao pažnju kritičara i ljubitelja autorskog filma, pravi proboj na svetsko tržište je doživeo tek 1997. sa filmom „Mati i sin“ koji je premijerno prikazan u Berlinu.

To je bio prvi u nizu svojevrsne trilogije o međuljudskim odnosima i emocijama. „Otac i sin“ nastavlja ovu studiju, a najavljeni „Dva brata i sestra“ trebalo bi da je završi.

Bavio se i ratom u tri filma u kojima se trudio da prikaže svakodnevni život i unutrašnji svet vojnika, bez glorifikovanja rata i vojnih poduhvata.




b92.net

65. Berlinale: Deset filmskih preporuka


| Izvor: Tanjug  Filmski festival u Berlinu otvoren je 5. februara filmom "Nobody Wants
 the Night", a britanski Indipendent sastavio je listu filmova sa ovog festivala koji
 se moraju pogledati.




Kako piše kritičar lista, ovogodišnja ponuda je prilično impresivna i šarolika, Terens Malik
 na Berlinale stiže sa "Knight of Cups", Nikol Kidman je ženska verzija Lorensa od Arabije,
 a tu je i sado-mazo film “Pedeset nijansi - siva” o kom svi pričaju.

Na spisku filmova koji se ne smeju propustiti je "45 Years" Endrua Hejga o paru
 (Tom Kortni i Šarlot Rempling) koji slavi svoju 45. godišnjicu braka kada iznenada
stigne pismo koje preti da im sve uništi.




Svaki Malikov film je događaj, a naročito "Knight of Cups" gde Kristijan Bejl lunja
 Holivudom, upoznaje razne žene i pokušava da rastumači bizarne događaje oko
njega. Kejt Blančet i Natali Portman takođe igraju u ovoj romantičnoj drami sa
elementima fantastike.

Berlinale će biti pozornica svetske premijere najputenijeg holivudskog filma u poslednjih
 desetak godina. Džejmi Dornan i Dakota Džonson igraju ljubavnike u sado mazo
 filmskoj ekranizaciji bestselera E.L. Džejms "Pedeset nijansi - siva".




Na listi je i "Love, Theft and Other Entanglements", crno beli debi palestinskog režisera
Majada Alajana o kradljivcu kola koji živi u izbegličkom kampu. Film je pozdravljen kao
omaž francuskom novom talasu.

Kenet Brana je na veliko platno doneo igranu verziju Diznijevog klasika "Pepeljuga"
gde Lili Džejms igra napaćenu glavnu junakinju.



Na Berlinalu će biti prikazan i film "Angelica", adaptacija trilera Artura Filipsa koja prati
život mlade žene u viktorijanskoj Engleskoj primorane na seksualnu apstinenciju.

Nikol Kidman, Džejms Franko, Dejmijen Luis i Robert Patinson igraju u biografskom
 filmu Vernera Hercoga "Queen of the Desert" o životu Gertrude Bel, "ženskog Lorensa
 od Arabije" i rađanju modernog Bliskog istoka.



Režiser Anton Korbijn ime je stekao fotografisanjem benda Depeche Mode, a u filmu "Life"
 prati život holivudskog fotografa Denisa Stoka (Džejms Patinson) poznatog po čuvenim
 fotografijama Džejmsa Dina.

Čileanski režiser Pablo Laren snimio je "The Club" o sveštenicima koji dresiraju psa, dok
 Piter Grinavej na Berlinale stiže filmom "Eisenstein in Guanajuato" o dolasku Sergeja
Ejzenštajna na snimanje u Guanahuato.

b92.net

Лепо је кад се стари грациозно


Дирк Богарт је био мој најдражи пријатељ и велики ослонац у филмовима
„Сумрак богова” и „Ноћни портир”



65. БЕРЛИНАЛЕ
Берлин – Филмови попут: „Шарм и како га стећи” Ричарда Лестера, „Џорџи” Силвија Наризана, „Сумрак богова” Лукина Висконтија, „Ноћни портир” Лилијане Кавано, „Збогом моја драга” Дика Ричардса, „Сећање на звездану прашину” Вудија Алена, „Пресуда” Сиднија Лумета, „Анђеоско срце”, „Војвоткиња”, „Средиште олује”, „Испод песка”, „Базен”, телевизијска серија „Декстер”... Улоге на енглеском и течном француском и италијанском језику. Орден Британске империје и француски орден Легије части. Два брака (Брајан Сауткомб и Жан-Мишел Жар), два сина (Барнаби Сауткомб и Дејвид Жар) и дугогодишња веза са француским бизнисменом Жаном-Ноелом Тасеом. Тешко преживљено самоубиство сестре Саре, дуге године депресије и одсуства са великог екрана... Све је ово стало у 69 година живота и 50 година каријере славне британске глумице Шарлоте Ремплинг.
На Берлиналу током историје овог фестивала, често је била гост. У овом 65. издању, заблистала је у интимној породичној драми „Четрдесет пет година” Ендруа Хејга. За улогу Кејт – жене која пред обележавање годишњице брака сазнаје скривене детаље трагедије из прошлости вољеног мужа (Том Кортни) што је уз осећај повређености нагони и на питање није ли можда читав њен живот лаж – такмичи се за берлинског „медведа” за најбољу женску ролу.
Шта ви мислите о оваквом суочавању са прошлошћу?
Суочити се са делом прошлости која није никада до краја испричана, видети мужа у шоку због поновног проживљавања трагедије из младости, сигурно је за бригу за сваку жену. Али, оно што је повредило ту моју Кејт јесте помисао да не зна све о његовој прошлости и вези која му је много значила. Она је знала да је његова љубав из младости Катја, погинула изненадно у швајцарским Алпима, али тек сада открива да је она била и у поодмаклој трудноћи. То је био тај окидач за моју Кејт, која нема децу већ само пса и вољеног мужа, да све поново стави на преиспитивање. Свој живот, свој брак, своју љубав.
Шта вама значи прошлост?

Прошлост то сам ја. Одлучно прихватам и волим своју прошлост и то је разлог што се данас осећам добро. Пуно сам и тешко радила на томе да превазиђем ствари које су ме у животу повредиле, да се суочим са тим и научим да живим са тим. Све је то ствар животног сазревања.
Ваша Кејт није престала да воли свог мужа?
Како можете некога да престанете да волите после толико заједничких година? Никада нисам престала да волим нити једног мушкарца са којим сам била у вези и браку. То једноставно не можете. Да, љубав јесте другачија, али и даље постоји. У тренуцима када сте остављени или напуштени, може да се јави и љутња и бес и жеља за осветом, али све то престаје када уочите да је са таквим осећањима бесмислено живети.
Музика у овом Хејговом филму је веома важна, осликава комплетан живот протагониста, а шта је звук вашег живота?
Звук клавира. Клавир је мој инструмент. Видели сте како га свирам у филму. Та сцена није била планирана, Ендру Хејг ју је убацио када ме је чуо како свирам у паузи снимања. Свиђа ми се та спремност на импровизацију и глумачку слободу.
Да ли сте увек имали слободу глумачких избора?
Увек постоје врсте филмова у којима радо учествујем и због праве текстуре, психолошког богатства и поштене намере да филм не буде забављачки, али и због жеље да се суочим са тим колико експерименталан редитељ жели да буде. У том смислу, да. Моји су избори увек били слободни.
И при пристајању на улогу у филму „Ноћни портир”?
Апсолутно! Наравно, била сам сувише млада да бих имала и потпуну свест о томе, какву имам данас.
Да ли вас је овај филм предуго пратио?

Не мислим тако зато што је овај филм мој кинематографски идентитет. То је нешто што сам ја са почетка филмског живота. Тачно је да је од ове улоге прошло толико пуно година, али не видим разлога зашто бих престала да се идентификујем са њом.



Гледаћете филм „Педесет нијанси сиве”?
Да, радознала сам да га видим, јер ми сви причају о томе у стилу: „Знаш то је помало садо-мазо, баш као и ’Портир’”. Руку на срце, сама књига је лоша, али ја је волим јер је „треш”.
Дистрибутери га најављују као веома „класи”, са стилом?
Да, „класи” садо-мазо! И „Ноћни портир” су називали „класи” филмом, а велики филмски критичари су се тада питали: „Како је она могла то да уради?”
Гледате ли понекад филмове из своје младости?
Само када их случајно ухватим на телевизији. Недавно сам гледала Висконтијев „Сумрак богова” и знате шта – то сам још увек ја!
Никада се нисте плашили да изложите своје тело на великом платну и фотографијама, чак и данас, у овим годинама?
Често прочитам о себи да старим грациозно и тај ми се термин свиђа. Сматрам да не треба паничити и плашити се година. Не треба мењати лице, потребно је да оно „расте” заједно са вама, зато и нисам присталица пластичних операција.
Пишу често и да вас још увек сматрају секс симболом?
Није ли то најбољи доказ да сам још жива? Ха! Треба бити жив и још увек жртвовати себе и стављати се у руке судбине, имати храбрости за скок са литице. Наравно, говорим о метафоричком скоку у непознато, приликом одабира сваке улоге. Срећом те имам професију која ми омогућава те узбудљиве и занимљиве скокове. Професију због које ме вера у себе и у своје срце још није напустила.




Веровали сте у себе и током својих првих глумачких корака?
Јесам, али на другачији начин, без потпуне свести о себи и својим вредностима. Ако желите да дате нешто вредно од себе, морате да се осећате потпуно изложеном и да пратите тај унутрашњи осећај да сте створени за нешто велико у животу. Мислила сам да ће бити потребно доста времена да то остварим, али сам знала да ћу бити неко ко може нешто вредно да пружи.
Јесте ли одувек имали и осећај сопствене привлачности?
Да, то никада није био проблем. Момци су ме волели.
Играли сте са Шоном Конеријем у „Зардозу”?
Шон је увек био ловац. Волео је да игра голф и да девојчице трче око њега.
Играли сте и са Полом Њуменом?
Мислим да су то неки од најфинијих момената у мом глумачком животу. Тај заједнички рад у Луметовој „Пресуди”. Наравно, не мислим на моменат када ме Пол Њумен ошамари!
Да ли вас је Вуди Ален видео као комичарку?
Ја сам и почела каријеру као комичарка. Један од мојих првих филмова био је комични „Џорџи” Силвија Наризана. Лин Редгрејв је била Џорџи, а ја њена хедонизму склона цимерка, несносна Мередит. Вуди Ален ме је видео у лику нестабилне бивше девојке Дори у филму „Сећања на звездану прашину” јер сам, како је рекао, имала у себи „интересантне неуротичне квалитете”.
Најдражи вам је као партнер ипак био Дирк Богарт?
Он је био мој најдражи пријатељ и велики ослонац у филмовима „Сумрак богова” и „Ноћни портир”. Ми смо имали посебан однос и као партнери и искрени пријатељи. Много ми недостаје.

Дубравка Лакић
објављено: 13.02.2015.
politika.rs

Zlatni medved za zabranjene priče iz taksija



 Tanjug


Film "Taksi" iranskog reditelja Džafara Panahija dobio je 14. februara nagradu Zlatni medved
kao najbolje ostvarenje na 65. Berlinskom filmskom festivalu.



Panahi u filmu Taksi

"Taksi" je, inače, treći film iranskog disidenta Džafara Panahija koji je snimio od kada
je dobio zvaničnu zabranu da snima filmove 2010.. Zahvaljujući prokrijumčarenoj kopiji
filma, ostvarenje je premijerno prikazano u glavnom gradu Nemačke. Premijeri su
prisustvovale Panahijeva supruga i rođaka Hana, koja je u ime reditelja primila nagradu.

Osvajanje Zlatnog medveda ne predstavlja samo “filmsku pobedu” za Panahija, već i
trijumf slobode govora, s obzirom na to da je Panahiju u Iranu zabranjeno da snima
filmove. Reditelj je ovaj, kao i svoja prethodna dva filma, snimio u tajnosti.



“Taksi”, koji je kritika jednoglasno pohvalila, njegov je poslednji portret savremenog
Teherana i Irana koji bez šminke odslikava portret društva i problema koji se godinama
ne rešavaju. Film je sniman u automobilu kojim upravlja Panahi sa pozicije taksiste, dok
mu se slučajni putnici ispovedaju kako to obično biva u jednom taksiju.

Panahi je jedan od miljenika publike i kritike na Berlinalu, pa je tako 2013. godine osvojio
Srebrnog medveda za scenario filma “Closed Curtain”, dok je 2006. godine njegov film
“Offside” takođe nagrađen Srebrnim medvedom.

Nagradu za najboljeg reditelja ove godine podelili su Radu Jude iz Rumunije za film
"Aferimi" i Poljakinja Malgoržata Šumovska za film "Telo", preneo je Rojters.






Za najbolju glumicu proglašena je Šarlota Rempling za ulogu u filmu "45 godina", dok je za
ulogu u istom ostvarenju kao najbolji glumac nagrađen Tom Kortni.

Nagrade je dodelio sedmočlani žiri na čelu sa američkim rediteljem i producentom Darenom Aronofskim.

Na ovogodišnjem festivalu u Berlinu prikazano je više od 400 filmova, a 19 se takmičilo za
glavnu nagradu, izvestio je Rojters.

b92.net

U nedelju uveče se dodeljuje nagrada Američke filmske akademije.
 Filmski sladokusci širom sveta tipuju na pobednike




SEZONA dodele filmskih nagrada kulminiraće u noći između nedelje i ponedeljka, kada u "Dolbi teatru" u Los Anđelesu 87. put budu dodeljene zlatne statuete Američke filmske akademije. Koverte sa imenima dobitnika Oskara čuvaju se u strogoj tajnosti, ali to ne sprečava filmske sladokusce širom sveta da "tipuju" na pobednike. Gotovo svi ugledni časopisi uoči ceremonije angažuju filmske kritičare i objavljuju listu favorita, a u igru predviđanja uključuju se i sportske kladionice.


Ako je verovati prognozama, dve dame, Džulijen Mur (glavna ženska uloga) i Patriša Arket (sporedna ženska uloga), već imaju pripremljene pobedničke govore. Najpoznatiji filmski kritičari slažu se da je Murova izvan konkurencije sa odlično odigranom ulogom žene obolele od "Alchajmera" u filmu "I dalje Alis".

- Ova nagrada je njena još od svetske premijere u septembru. Pet puta nominovana, Murova je odavno zaslužila Oskara - poručuje kritičar "Varajetija".

Apsolutni konsenzus vlada i oko Patriše Arket, kao sigurne dobitnice Oskara za sporednu ulogu u "Odrastanju". Po mišljenju filmskih eksperata, Arketova je "posebna liga", a to dokazuju i gotovo sve osvojene nagrade do sada.

POLITIKA
MADA se većina kritičara slaže da je Oskara za najbolji strani film zaslužio "Levijatan" Andreja Zvjaginceva, zbog loših odnosa dveju velesila male su šanse da Američka filmska akademija bude na strani ruskog filma, čak i kada on kritikuju sopstvenu vlast.

U najvažnijoj kategoriji, onoj za najbolji film, i na kladionicima i kod kritičara bitku vode dva ostvarenja - "Čovek ptica" Alehandra Gonsalesa Injaritua i "Odrastanje" Ričarda Linklejtera. Po mnogima, ovo će biti jedna od najneizvesnijih kategorija, u koju se mogu uključiti i "skriveni aduti", boks-ofis hitovi - "Igra kodova" i "Snajperista".

Ako je verovati prognozama, Injaritu ima mnogo veće šanse da dobije Oskara za najboljeg reditelja, nego za najbolji film. Ukoliko dobije zlatnu statuetu, biće to velika pobeda meksičkih autora, a Injaritu će nastaviti niz koji je prošle godine započeo Alfonso Kuaron sa "Gravitacijom".

Oko priznanja za glavnog glumca koplja se lome između Majkla Kitona ("Čovek ptica") i Edija Redmejna ("Teorija svega"), a kladionice i filmski kritičari uglavnom su na strani ovog drugog. Ukoliko Džej Kej Simons ode kući sa zlatnom statuom za sporednu ulogu u filmu Whiplash biće to još jedna očekivana pobeda.


novosti.rs

87. dodela Oskara: Trijumf "Čoveka ptice"

| Izvor: B92

Film „Čovek ptica“ Alehandra Gonsalesa Injaritua proglašen je najboljim
na 87. dodeli Oskara održanoj 22. februara u Los Anđelesu, gde je osvojio
još tri priznanja.






Najboljim glumcem proglašen je Edi Redmejn za ulogu Stivena Hokinga u filmu „Teorija svega“,
 dok je najbolja glumica Džulijen Mur za portret žene koja se bori sa ranim Alchajmerom u filmu
 „I dalje Alis“.

Nagradu za najboljeg sporednog glumca osvojio je Džej Kej Simons za maestralnu ulogu
(najblaže rečeno) strogog profesora u filmu „Ritam ludila“. Za najbolju sporednu glumicu
 nagrađena je Patriša Arket za ulogu samohrane majke u filmu „Odrastanje“ čije je
dvanaestogodišnje snimanje prikazalo i njenu prirodnu transformaciju pred kamerama.

„Čovek ptica“ doneo je Alehandru Gonsalesu Injarituu Oskare i za režiju i za originalni
scenario, dok je za adaptirani scenario nagrađen Grejam Mur za film „Igra kodova“.

Najbolji film van engleskog govornog područja je „Ida“ Pavela Pavlikovskog, što je prvi
poljski film nagrađen Oskarom u ovoj kategoriji. Oskarom je nagrađen dokumentarac
„CitizenFour“ o otkrićima Edvarda Snouden, kao i animirani film „Grad heroja“.

NAGRADE NA 87. DODELI OSKARA:

NAJBOLJI FILM - Čovek ptica
NAJBOLJA GLUMICA - Džulijen Mur; I dalje Alis
NAJBOLJI GLUMAC - Edi Redmejn; Imitacija svega
NAJBOLJA REŽIJA - Alehandro Gonsales Injaritu; Čovek ptica
SPOREDNA GLUMICA - Patriša Arket; Odrastanje
SPOREDNI GLUMAC – Džej Kej Simons; Ritam ludila
ORIGINALNI SCENARIO - Čovek ptica; Alehandro Gonsales Injaritu, Nikolas Điakobone,
 Aleksandar Dinelaris mlađi, Armando Bo
ADAPTIRANI SCENARIO - Igra kodova; Grejam Mur
FILM VAN ENGLESKOG GOVORNOG PODRUČJA - Ida; Pavel Pavlikovski
KRATKOMETRAŽNI IGRANI FILM - The Phone call
DUGOMETRAŽNI IGRANI FILM - CitizenFour; Lora Poitras, Matilda Bonfoj, Dirk Vilacki
KRATKOMETRAŽNI DOKUMENTARNI FILM - Crisis Hotline: Veterans Press 1, Elen Guzenberg i Dejna Peri
KRATKOMETRAŽNI ANIMIRANI FILM - Feast
DUGOMETRAŽNI ANIMIRANI FILM - Grad Heroja (Big Hero 6)
PESMA - Glory; Džon Ledžend, Common
MUZIKA - Grand Budapest Hotel; Aleksandar Despla
MIKS ZVUKA - Ritam ludila; Greg Men, Ben Vilkins
MONTAŽA ZVUKA - Snajperista; Alan Robert Murej, Bub Asmen
ŠMINKA - Grand Budapest Hotel; Frensis Henon, Mark Kulijer
KOSTIMOGRAFIJA - Grand Budapest Hotel; Milena Kanonero
SCENOGRAFIJA - Grand Budapest Hotel; Adam Stokhauzen, Ana Pinok
KAMERA - Čovek ptica; Emanuel Lubecki
MONTAŽA - Ritam ludila; Tom Kros
SPECIJALNI EFEKTI - Interstellar; Pol Frenklin, Endrju Lokli, Ijan Hanter, Skot Fišer

b92.net

Oskara za muziku je dobilo
Aleksandar Despla za muziku u filmu "Grand Budapest Hotel"

Napadi na oskarovca u domovini: "Ida" blati Poljsku

U euforiji proslava i čestitanja zbog Oskra za poljski film Ida, ponovo su krenuli napadi
konzervativne nacionalističke i ultrakatoličke desnice da nagrađeno ostvarenje baca
 ljagu na Poljsku jer ne objašnjava dovoljno istorijski kontekst da su krivci za holkaust
 nacisti i Nemci, a ne Poljaci.



"Ne želimo tu nagradu", "(Gnj)Ida", "Režiser iz klana Košer Nostra" neki su od pristojnijih uvredljivih komentara iz redova poljskih nacionalista koji su sada preplavili poljski internet.

Suzdržaniji konzervativci ponovo zahtevaju da se na početku ili na kraju snimka pojavi objašnjenje istorijskog konteksta, da strani gledaoci ne bi pomislili da su Poljaci pobili milione Jevreja tokom Drugog svetskog rata.

Desetina hiljada potpisa našlo se na takvoj peticiji čim je film Ida nominovan za Oskara a peticija oživljava sada nakon osvajanja nagrade.

Crno-beli film Ida u neuobičajenom formatu 4:3, koji je u snimio u Lodju britansko-poljski režiser jevrejskog porekla Pavel Pavlikovski, kamerna je priča smeštena u poratnu Poljsku, o siročetu koje je kao bebu spasao od holkausta katolički manstir dajući joj novi identitet.

Ona tek od svoje tetke, sudije i staljinističkog tužioca, zvane pogrdno Krvava Vanda, saznaje da je Jevrejka.

Poetska, minimalistička priča vodi Idu i njenu tetku u selo iz koga je bežala pred nacistima porodica Lebenštajn a zatim do grobova njenih roditelja koje su poljski susedi ubili u šumi da otmu njihovo imanje.



Pavel Pavlikovski

"Čudesni film u kome se Poljaci ponovo ispovedaju za tuđe grehe... Bez predznanja o burnoj prošlosti Poljske zaključci iz Ide su jednostavno nepravedni. Poljaci ne samo da su ubijali Jevreje nego su osudjivali na smrt i Poljake same. Koliko ih je zaista bilo, ko je zaista izveo holokaust i na čijim bajonetima je komunizam instaliran u Poljsku, to gledaoci neće više nikad saznati", naveo je glavne zamerke novinar Marćin Makovski.

Napadima na Idu iz redova nacionalističke desnice i zahtevima da uz film ide i objašnjenje istorijskog konteksta kategorično se usprotivio klasik svetske kinematografije, takođe dobitnik Oskara, poljski režiser Andžej Vajda.

"Zašto nije potrebno da uz Idu dodajemo uvod koji bi objašnjavao poljsku istoriju? Pa zato što taj uvod za Idu predstavlja nekoliko desetina poljskih filmova koji su snimani tokom nekoliko decenija. Bila su vremena kada je film progovarao o nekim stvarima prvi put...Film Pavlikovskog ne tumači istoriju zato što smo je već ranije protumačili", kazao je Vajda za današnju "Gazetu viborču".
"Ida tretira istoriju na dublji, egzistencijalni način. I u vidu forme i slike i sadržaja. Konačno se rodio film koji unosi nešto novo. Ukazuje na prošlost ali pokazuje ljudsku sudbinu", rekao je Vajda.

Slavni režiser odbio je odlučno i komentare ruskih medija, paradoksalno na liniji sa poljskim nacionalistima, da je nagrađen Pavlikovski a ne ruski film "Levijatan" zato što je snimio film o holokaustu, a jevrejski lobi vlada Amerikom.

"Ida nije dobila nagradu zato što je film na konkretnu temu, zato što se na tu temu snima mnogo filmova u mnogim zemljama. Pavel Pavlikovski dobio je Oskara zato što je snimio sjajan film čija umetnička snaga je uprkos kulturnim i jezičkim razlikama uspela da oslovi Filmsku akademiju u SAD", kazao je Vajda




blic.rs

Meksiko ponosan na svog Oskarovca


Izvor: Beta

Meksikanci se raduju pobedi svog sunarodnika Alehandra Gonsalesa Injaritua
 na dodeli nagrada američke Akademije za film i slažu se s njegovim izjavama
 koje vide kao kritiku meksičke vlade.






Gonsales Injaritu je prilikom primanja Oskara za najbolji film za svoje ostvarenje "Čovek ptica",
za koji je dobio i nagradu za režiju, izjavio da se nada da Meksiko "može da nađe i izgradi vlast
 kakvu zaslužuje".

Nacionalni ponos zbog njegovog uspeha, ocenjuje AP, toliki je da mu je i vladajuća stranka
uputila čestitke, uprkos njegovim kritikama. Više neizvesnosti izazvala je izjava glumca Šona
 Pena prilikom objavljivanja imena dobitnika nagrade.

On je tada u šali rekao rekao: "Ko je ovom kučkinom sinu dao zelenu kartu". Reditelj je, međutim
 to ocenio kao šalu između dvojice starih prijatelja, što misli i veliki broj Meksikanaca, mada neki
 smatraju da je ta izjava bila uvredljiva.

Prošle godine Oskara za najbolji film dobio je takođe meksički režiser, Alfonso Kuaron za
 film "Gravitacija".




b92.net

Evo jos nekoliko tekstova vezanih za dodelu nagrade Oscar:

Ozbiljni Oscari u znaku ljudskih prava

Od DJ-a do dobitnika Oscara

"Birdman " dobio Oscara za najbolji film

Program Festa-a

Oskari na 43. FEST-u!


FEST 2015 / Vesti /


Najglamurozniji holivudski događaj sezone sinoć je održan 87. put.
 A kao i svake godine, domaća publika imaće priliku da najbolje od
najboljih vidi na velikom platnu Sava centra i ostalih beogradskih
 dvorana.



Najglamurozniji holivudski događaj sezone sinoć je održan 87. put. A kao i svake godine, domaća publika imaće priliku da najbolje od najboljih vidi na velikom platnu Sava centra i ostalih beogradskih dvorana.
Čovek ptica imao je čak devet nominacija- za najbolji film, režiju, scenario, kameru, najbolju glavnu i sporednu mušku ulogu, sporednu žensku ulogu, miks zvuka i montažu zvuka. Alehandro Gonzales Injaritu otišao je kući bogatiji za tri statuete- za najbolji film, najbolju režiju i najbolji scenario, a njegov direktor fotografije, Emanuel Lubecki, drugu godinu zaredom osvojio je Oskara za kameru, nakon što je prošle godine pobedio sa filmom Gravity.

Teorija svega, Ritam ludila i Rvanje s ludilom imali su po pet nominacija u najvažnijim kategorijama. Teorija svega nominovana je za najbolji film, adaptirani scenario, muziku i glavnu mušku i žensku ulogu u tumačenju Edija Redmejna i Felisiti Džounz. Očito je da Akademija nagrađuje fizičke transformacije, pa je Redmejn dobio Oskara za svoje tumačenje Stivena Hokinga pogođenog teškom bolešću.
Ritam ludila takođe se našao u trci za najbolji film, adaptirani scanario i sporednu mušku ulogu (Dž. K. Simons), ali i za montažu i miks zvuka. Simonsu je ovo bila prva nominacija za Oskara, Zlatni globus i BAFTA nagradu, i sve tri je osvojio. Takođe, Ritam ludila nagrađen je Oskarima za montažu i miks zvuka.
Rvanje s ludilom donelo je nominacije Benetu Mileru za režiju, Stivu Karelu i Marku Rafalu za glumu, a pored toga nominovan je i za najbolji originalni scenario i najbolju šminku.
Glumačke bravure Riz Viterspun i Lore Dern u filmu Divljina zaslužile su dve nominacije u kategorijama najbolje glavne i sporedne ženske uloge. Ipak, nagrada je otišla u ruke Džulijen Mur koja je briljirala ulogom u filmu I dalje Alis i tako svom Zlatnom globusu i BAFTA nagradi pridružila i svog prvog Oskara.
Den Gilroj bio je nominovan za scenario filma Noćne hronike, a mnogi tvrde da je Džejk Džilenhol nepravedno ostao bez nominacije za najbolju glavnu mušku ulogu.
Takođe, Divlje priče argentinskog reditelja Damiana Šifrona našle su se u trci za najbolji strani film godine.

fest.rs

Večeras počinje 43. Fest

Izvor: Tanjug

Međunarodni filmski festival 43. Fest svečano počinje večeras u velikoj dvorani Sava
centra, a do 8. marta u toj i drugim beogradskim dvoranama biće premijerno

prikazano 90 stranih i domaćih filmova.








Fest, koji se ove godine održava pod sloganom "Tu smo - u sazvežđu pobednika", zvanično će proglasiti otvorenim gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

U okviru svečane ceremonije otvaranja, na koju će zvanice doći po crvenom tepihu, biće uručene novoustanovljene nagrade "Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Prvi dobitnici su naša slavna glumica Milena Dravić i istaknuti ruski reditelj Aleksandar Sokurov.

Voditelji pograma otvaranja su glumci Hristina Popović i Miloš Timotijević.

Prvi film u glavnom programu, van konkurencije, biće francuska produkcija "Sen Loran" u režiji Bertrana Boneloa, biografija slavnog modnog kreatora Iv Sen Lorana. Naslovnu ulogu igra Gaspar Ulijel.

Raznovrsan program Festa obuhvatiće oskarovce i pobednike stranih festivala, autorske i filmove nezavisne produkcije, kontroverzne i žanrovske naslove iz celog sveta, ostvarenja srpske kinematografije.

Pored Sava centra, festivalske dvorane su Dom omladine, Dom sindikata, Dvorana kulturnog centra Beograda, dve zgrade Kinoteke i bioskop Fontana.

Novi umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić i novi selektor Mladen Djordjević uveli su bitne promene pa je ovaj decenijama omiljeni revijalni festival postao takmičarski, sa tri selekcije: Glavni takmičarski program (15 filmova), Srpski film (12 filmova) i Granice (12 filmova).

Međunarodni žiri odlučiće o dobitnicima "Beogradskih pobednika" u više kategorija.

Među gostima će, pored predstavnika takmičarskih fimova, biti i Ričard Drajfus, Mohsen Makhmalbaf, Sergej Bezrukov, David Olefan, Vas Vestmoreland.

Predsednik Odbora Festa, gradski sekretar za kuturu Vladan Vukosavljević najavio je da je "cilj da Fest u dogledno vreme povrati regionalni primat".

b2.net

Otvoren 43. Fest - tamo gde se sastaju zvezde




Otvoren 43.Fest












b92.net

Fest: Nagrade za filmove "Vuk" i "Ničije dete"


Nagrade Beogradski pobednik za najbolje filmove na 43. Festu večeras su dobili
jordansko-emiratski "Vuk" u glavnom takmičarskom programu i srpski film
"Ničije dete" u nacionalnoj selekciji.






Proglašenjem i uručenjem nagrada u više kategorija u Sava centru je zvanično zatvoren
festival na kojem je od 27. februara prikazano 90 premijernih filmova u različitim
programskim celinama.

Međunarodni žiri za 15 filmova glavnog programa, čija je predsednica bila Neda Arnerić,
odlučio je da Nagradu žirija dodeli ruskom filmu "Budala" Jurija Bikova.

Za najbolju režiju nagrađen je nemački autor Tim Kreger za film "Savet ptica".

Najbolji scenario napisali su zajedno reditelj "Vuka" Nadži Abu Novar i Basel Gandur.


Denis Muric


Za najbolju žensku ulogu nagrađene su Lu de Laže i Žozefin Žapi za francuski film "Diši",
a za najbolju mušku ulogu Emir Hadžihafizbegović za film "Takva su pravila", u
 koprodukcij Hrvatske, Francuske, Srbije i Makedonije.

Najbolji debitant je Jan Demanž, reditelj britanskog filma "71". Specijalno priznanje žiri
je dodelio za kameru u filmu "Savet ptica" Ronaldu Stuprihu.

Program "Srpski film", sa 12 ostvarenja, ocenjivao je žiri čiji je predsednik bio hrvatski
književnik Miljenko Jergović.

Uz Beogradskog pobednika za "Ničije dete" Vuka Ršumovića, Nagradu žirija dobio
je film "Isceljenje" Ivana Jovića.

Za režiju je nagrađen Dušan Milić za film "Travelator", a za scenario Srđan Koljević
za film "Branio sam Mladu Bosnu". 



Za najbolju žensku ulogu nagradu je dobila Sonja Kovačević za lik u filmu "Tmina", a za najbolju
 mušku ulogu dečak Denis Murić za "Ničije dete". Nagrada za najbolji debi pripala je Ivanu Ikiću,
 reditelju filma "Varvari".

U programu "Granice" poseban žiri je među 12 filmova za najbolji proglasio nemačko ostvarenje
"Samuraj" u režiji Tila Klajnerta, a specijalno priznanje dodelio austrijskom filmu "Vidim, vidim"
 Veronike Franc i Severina Fiale.

Nagradu "Nebojša Đukelić" u regionalnom programu dobio je film "Ničije dete", a specijalno
 priznanje "Travelator".

Studentski žiri je u žanrovskom programu "Trils end kils" za najbolji proglasio francuski "Kolt 45"
 Fabrisa di Velca.

Nagradu publike, koju dodeljuje "Idea", dobio je argentinski film "Divlje priče" reditelja Demijena
Šifrona.



b92.net

Ingrid Bergman muza

 68. Filmskog festivala u Kanu

Ikona Holivuda Ingrid Bergman biće zaštitno lice 68. Međunarodnog filmskog
festivala u Kanu, koji će ove godine biti održan od 13. do 24. maja, saopštili
su organizatori festivala.



Nasmejano lice glumice na beloj pozadini naslediće italijanskog glumca Marčela Mastrojanija koji je bio na velikom plakatu prošlogodišnjeg festivala.

"Ingrid Bergman (1915-1982) je ikona filma, moderna žena i hrabra glumica. Ona je istovremeno bila holivudska zvezda i figura neorealizma, menjajući uloge u skladu sa svojim strastima i ne gubeći na svojoj jednostavnosti i nežnosti", ocenili su organizatori koji ujedno žele da obeleže 100 godina od njenog rođenja.

Sinonim za slobodu, smelost i hrabrost, glumica švedskog porekla bila  je predsednica žirija festivala 1973. godine.
- Moja porodica i ja smo veoma dirnuti što je festival izabrao našu divnu majku za glavni plakat festivala, na stogodišnjici njenog rođenja - izjavila je njena ćerka, takođe glumica Izabela Roselini.

Na festivalu će biti prikazan i do sada neobjavljeni dokumentarni film o filmskoj zvezdi. Film "In her own words" Stiga Bjorkmana biće prikazan u okviru "kanskih klasika".

Ingrid Bergman je osvojila tri Oskara, dve nagrade Emi, četiri Zlatna globusa i pozorišnu nagradu Toni.

Ostaće upamćena po ulogama u filmovima "Kazablanka" (1942) s Hemfrijem Bogartom i "Ozloglašena" (1946) Alfreda Hičkoka.

Američki filmski institut proglasio je Ingrid Bergman četvrtom najvećom ženskom glumačkom zvezdom u istoriji kinematografije.




blic.rs

Dva filma iz Srbije u zvaničnoj selekciji Kana


Dva filma iz Srbije svrstana su u zvaničnu selekciju 68. festivala u Kanu, koji se ove godine održava od 13. do 24. maja, objavio je Filmski centar Srbije.


To su "Panama" reditelja Pavla Vučkovića i hrvatsko-slovenačko-srpska koprodukcija "Zvizdan" Dalibora Matanića.

"Panama" (producent: Collapse Films, Srbija) biće prikazan u okviru specijalnih projekcija "Official Selection - Special Screenings", dok će manjinska koprodukcija "Zvizdan" (producenti: Kinorama, Hrvatska (Gustav film, Slovenija/ SEE Film Pro, Srbija) biti prikazan u programu "Izvestan pogled".

Predsednica žirija tog programa je glumica Izabela Roselini, koja će učestvovati i u posebnoj ceremoniji kojom će Kanski festival odati počast njenoj majci, velikoj švedskoj i međunarodnoj glumici Ingrid Bergman.

Srpski ko-producent "Zvizdana" je Nenad Dukić (beogradska kuća SEE Film), izvršni producent Miroslav Mogorović, u filmu igra naša glumica Mira Banjac, a finansijski ga je podržao Filmski centar Srbije.

Na vest o selekciji, producent, filmski kritičar Dukić je rekao da je velika čast biti u zvaničnom programu Kanskog festivala. "Zvizdan" na osoben način tretira kompleks srpsko-hrvatskog pitanja preko tri priče čije se radnje odvijaju '90-ih, 2000-ih godina i danas.

"Film smo snimali na lokacijama u Kninu i okolini. Međutim, film je tako dramaturški građen da sudbine tih mladih ljudi, sudbine koje su bitno određene istorijom netrpeljivosti ljudi u njihovoj okolini, mogu da se univerzalno odnose na bilo koje vreme i bilo koju drugu sredinu u kojoj postoji problem te vrste: od renesansne netrpeljivosti porodica Monteki i Kapuleti zbog koje trpe Romeo i Julija, do zabranjene ljubavne veze Palestinke i Jevrejina danas", izjavio je Dukić. Kako je dodao, to je film skrivenih značenja gde se o problemu ne govori eksplicitno, već je gledaocu dat prostor za zaključivanja.

Hrvatskom reditelju Mataniću ovo je deveti igrani film. Najviše nagrada dobio je za filmove "Kino Lika" i "Fine mrtve djevojke".


021

Braća Koen, miljenici Kanskog festivala

Izvor: Beta
Američki reditelji, Džoel i Itan Koen, poznati kao braća Koen, miljenici su filmskog festivala
 u Kanu, a ove godine će biti i predsednici žirija za dodelu Zlatne palme, koju su sami osvojili
za film "Barton Fink" 1991. godine.






Na 68. Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, koji traje od 13. do 24. maja, prvi put će biti dva predsednika žirija.

"Veoma smo srećni što opet dolazimo u Kan, još kao predsednici žirija. To nam je posebna čast jer nikada nismo bili predsednici žirija nekog festivala", rekli su reditelji koji važe za jedne od najinovativniji sineasta.

Braća Koen važe i za jedne od najviše nagrađenih režisera, sa ukupno 120 priznanja, od kojih četiri Oskara, uključujući i za najbolji film "Nema zemlje za starce" 2007. godine.

Američki reditelji su miljenici Kasnog festivala. Osvojili su Zlatnu palmu 1991. za ostvarenje "Barton Fink", dve nagrade za režiju za "Fargo" 1996. i "Čovek koji nije bio tu" 2001. godine, kao i Gran pri žirija za film "Inside Llewis Davis" 2013. gddine.

Džoel (60) i Itan (57) imaće pravo na dva glasa u žiriji, svaki po jedan, dok su ostali članovi žirija - Rosi de Palma, Sofi Marso, Sijena Miler, Rokia Traore, Gzavije Dolan, Džejk Džilenhal i Giljermo del Toro.

Za više od 20 godina karijere, u paru su napisali i režirali brojne uspešne filmove u rasponu od ekscentričnih komedija, poput "O, bratem gde si?" ili "Veliki skok", preko psiholoških trilera kao "Milerovo raskršće" i "Čovek koji nije bio tu" do filmova čiji se žanrovi mešaju kao "Fargo" i "Veliki Lebovski".
Braća pišu scenarije, režiraju i produciraju filmove zajedno, iako su nedavno Džoelu pripisivane zasluge za režiju a Itanu za produkciju. U svetu filma su poznati kao "dvoglavi reditelj", budući da imaju slične ideje u svojim filmovima. Kruže priče da glumac može da priđe bilo kom bratu s bilo kojim ptianjem i od obojice će dobiti identičan odgovor.




b92.net

Kanski festival spreman za crveni tepih

Najveća svetska filmska smotra, Kanski festival, biće otvoren po 68. put u sredu,
13. maja, pod predsedništvom slavnog američkog rediteljskog dua, braće Koen,
sa filmovima koji mahom dolaze iz Evrope i međunarodnim zvezdama, među kojima
su Kejt Blanšet, Metju Mekonahi i Vudi Alen.





U trci za glavnu nagradu, "Zlatnu palmu", biće ostvarenja prekaljenih reditelja kao što su Amerikanac Gas Van Sent (More drveća), Francuz Žak Odijar (Dheepan) i Italijan Nani Moreti (Moja majka) ali i nekoliko novopridošlica.

Nakon oružanog napada na satirčni list "Šarli ebdo" i košer supermareta u Parizu, početkom ove godine, u kojima je ubijeno 17 ljudi, bezbednost festivala biće podignuta na najviši nivo. Predstavnici sedme umetnosti, medju kojima Katrine Denev, Vansen Kasel, Lea Sejdu, Marion Kotijar, Naomi Vots, Benisio del Toro i Natali Portman, prošetaće crvenim tepihom pod budnim okom bezbednjaka u civilu, čiji se broj drži u tajnosi.

U Kanu se očekuje i dolazak "enfant terrible"-a francuskog filma, Žerara Depadijea, koji je poslednjih godina bio često u žiži pažnje zbog raznih skandala, od izgreda u pijanom stanju do uzimanja ruskog državljanstva kako bi izbegao plaćanje poreza.

Za razliku od dosadašnjih izdanja, koja su započinjala u znaku glamura i raskoši, ovogodišnji festival će otvoriti autorski film socijalne tematike, "Glavu gore", Francuskinje Emanuele Berko, predstavnice jedne nove generacije filmskih stvaralaca. To će ujedno biti drugi put u istoriji Kanskog festivala da delo jedne rediteljke otvori festival, nakon Dijane Kiris 1987.




Među 19 filmova u zvaničnoj selekciji, 11 dolazi iz Evrope, od kojih je nekoliko snimljeno na engleskom jeziku, što svedoči o sve većoj mondijalizaciji filmske industrije: "Mladost" Italijana Paola Sorentina, "Priča nad pričama" njegovog zemljaka Matea Garonea i "Glasnije od bombi" Norvežanina Joakima Trira.

U trci za Zlatnu palmu, trofej koji ove godine slavi 60 godina, su i tri ostvarenja azijskih autora: "Ubica" Tajvanca Hua Hsiao-Hsiena, "Naša mala sestra" Japanca Hirokazua Kore-Ede i "Planine se mogu podeliti" Kineza Džije Džankea.

Veliko interesovanje vlada za australijski "Makbet" sa Marion Kotijar i Majklom Fasbenderom u glavnim ulogama, triler "Sikario" Kanađanina Denisa Vilneva i mađarski film o Aušvicu "Saulov sin" Lasla Nemeša.

Po prvi put u istoriji Kanskog festivala, žirijem će predsedavati dve ličnosti, reditelji i braća Itan i Džoel Koen koji su osvojili Zlatnu palmu 1991. sa filmom "Barton Fink". Ostatak žirija čine Kanađanin Gzavije Dolan, Meksikanac Giljermo del Toro, Amerikanac Džek Džilenhal, Francuskinja Sofi Marso, Špankinja Rosi de Palma, Britanka Sijena Miler i Malijka Rokija Traore.

Nakon duge "vladavine" Žila Zakoba, festival će ove godine dobiti svog novog predsednika u liku francuskog novinara i TV ličnosti Pjera Leskira.
Osim filmova u glavnoj selekciji, pažnju publike će svakako zaokupiti i neka ostvarenja koja će biti prikazana van konkurencije, medju kojima je "Autoput besa", četvrti nastavak futurističke sage "Pobesneli Maks", u režiji Džordža Milera, sa britanskim glumcem Tomom Hardijem koji zamenjuje Mela Gibsona u kultnoj ulozi drumskog pravednika.

Novi film Vudija Alena "Iracionalni čovek", sa Hoakinom Feniksom i Emom Stoun, animirani film "Mali Princ", rađen po čuvenom romanu Antoana de Sent Egziperija i rediteljski prvenac holivudske glumice Natali Portman "Priča o ljubavi i tami", takođe, pobuđuju pažnju.



.....

.........

Među filmovima koji bi, kao i svake godine, mogli da izazovu polemiku su "Jastog" grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa, u kom se ljudi preobražavaju u životinje, i ostvarenje sa scenama sirovog seksa "Ljubav" Gaspara Noea koji je već 2002. godine skandalizovao Kan sa filmom "Irreversible".

Željno isčekivani dokumentarac o životu Ejmi Vajnhaus, "Ejmi", već je izazvao burno negodovanje porodice britanske pevačice.




Na Krozeti će svetsku premijeru imati i dva filma iz Srbije: "Panama" Pavla Vučkovića, koji ce biti prikazan u okviru Specijalnih projekcija i koprodukcija "Zvizdan" Dalibora Matanića koja je deo selekcije Izvestan pogled.

Kan će po običaju ugostiti i najveće međunarodno tržiste filma, sa više od 12.000 učesnika, producenata, reditelja i distributera. Posebna počast biće ukazana Kini i tehničkim inovacijama, a očekuje se i dolazak čoveka zaduženog za kreiranje sadržaja na Netfliksu, Teda Sarandosa.

Kanski festival traje do 24. maja.

b92.net

Preko  OVOG  linka mozete gledati otvaranje filmskog festivala u Kanu,
 kao i aktuelna, svakodnevna dogadjanja.

Prvi favoriti za Zlatnu palmu u Kanu

Moćna priča o lezbejskoj ljubavi sa Kejt Blančet u glavnoj ulozi i drama o holokaustu
glavni su favoriti za Zlatnu palmu kanskog festivala.



Na polovini festivala, kritičari su ocenili da je Kan ove godine imao odličnu ponudu svetskog filma u vidu 19 ostvarenja koja se takmiče za glavnu nagradu festivala.

Među prvim favoritima je "Carol" Toda Hejnsa gde Blančet igra bogatu domaćicu iz 1950ih koja se zaljubljuje u mladu fotografkinju (Runi Mara).

Raskošna drama prati Kerol koja se razvodi od supruga-biznismena i kojoj preti gubitak starateljstva nad ćerkom iz "moralnih razloga".

Film je žestoki zagovornik prava za sve u vreme kada, kako je Blančetova prokomentarisla na konferenciji za novinare, na desetine zemalja i dalje imaju zakone protiv homoseksualaca.

Mnogi smatraju i da je "Carol" i jedan od favorita za Oskara. Filmska biblija Varajeti navodi da je film duboko osećajna ljubavna priča koja hvata svaku senku i nijansu unutrašnjih života svojih likova.
Drama o holokaustu "Son of Saul" mađarskog novajlije Lasla Nemeša dobila je pohvale šokiranih kritičara koji su ocenjuju da bi beskompromisni portret 36 sati u Aušvicu mogao da zadobije žiri predvodjen braćom Koen.

Francuski Mond navodi da je Nemeš, koji je izgubio nekoliko članova porodice u gasnim komorama" snimio film kako bi sačuvao istoriju holokausta za generacije koje uskoro neće imati direktnih kontakta sa svedocima koji mogu da im ispričaju svoje uspomene.

Među bizarnijim filmovima u takmičarskom programu je "The Lobster" grčkog režisera Jorgosa Lantimosa sa Kolinom Farelom i Rejčel Vajs u priču o samcima koji bivaju zatvoreni u hotel i kojima je dato 45 dana da pronađu partnera ili da budu pretvoreni u životinju koju izaberu.

Crnohumorna romansa, prema mišljenju kritičara BBC-ja je oštar komentar na društvene pritiske da imamo veze i prevare i samoprevare kojima pribegavamo da bi do toga došli.

Italijanski režiser Nani Moreti takodje je dobio pohvale za svoj novi film "My Mother". Moreti glumi uz Džona Turtura u polu autobiografskom filmu o režiseri u ličnoj i profesionalnoj krizi koji je rasplakao mnoge.
Publika je, piše AFP, takodje dobro prihvatila "Our Litle Sister" Hirokazu Korida, nežnu japansku porodičnu dramu radjenu prema mangi i italijanski film na engleskom "Tale of Tales" sa Salmom Hajek i Džonom Si Rajlijem.

Jedan od većih promašaja je Gas Van Santov "The Sea of Trees" gde Metju Mekonahi igra čoveka koji putuje u Japan da bi se tamo ubio. Londonski Gardijan oštro je prokomentarisao da je film "fantastično iritirajuć i neiskren".

Uvek dobra kombinacija autorskog filma i blokbastera, Kanski festival je ovaj put bio mesto premijere novog "Pobesnelog Maksa" sa Šarliz Teron i Tomom Hardijem.

Skot Roksboro iz "Holivud riportera" rekao je AFP-u da druga polovina festivala ima potencijalne "dragulje" i izdvojio "Youth" oskarom nagradjenog italijanskog režisera Paola Sorentina sa Majklom Kejnom, Vajsovom i Džejn Fondom, "Dheepan" - dramu o izbeglici iz Šri Lanke koju je režirao Francuz Žak Odijar i "A Touć of Sin" Dja Džangkea.

Filmski festival u Kanu završava se u nedelju gala ceremonijom dodele nagrada.




b92.net