Otkrivanje i lečenje išijasa

Otkrivanje i lečenje išijasa

Profesor dr Nemanja Damjanov, direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu - Tegobe se pojačavaju u proleće, kada se udruže vlaga, toplo vreme i vetar, a za kičmu su štetni i „udari“ iz klima uređaja

Bolovi i ukočenost u leđima najčešće su reumatske bolesti kod nas. Ove tegobe naročito su izražene u proleće, kada se udruže vlaga, toplo vreme i vetar. Bolovi i žiganja u krstima i nogama teraju one koje pate od ovih tegoba da se češće ogrću toplim prslucima, privijaju razne prirodne obloge i da se, po običaju, kljukaju lekovima protiv bolova. Na sreću, polovina onih koje s vremena na vreme "preseku" leđa oporave se nakon nedelju dana. Bolove u krstima koje najčešće prati žiganje duž noge, stručnjaci nazivaju lumbalnim sindromom, koji je u narodu poznatiji kao išijas.


Bol se javlja naglo i iznenada, obično nakon nezgodnog položaja, ili podizanja tereta. On je, međutim, samo posledica višemesečnog, čak i dugogodišnjeg "trošenja" delova kičme - kaže u intervjuu za "Novosti" profesor dr Nemanja Damjanov, direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu. - Većina, baš tada, kad se jave prvi bolovi prave najveću grešku tako što odmah legnu u krevet. Ležanje i nekretanje u tom trenutku još više može da naškodi, jer opušta i slabi mišiće i dozvoljava da se kičma i dalje pokreće nepravilno.


Šta se dešava u kičmi što dovodi do neugodnih simptoma?

- Bol se javlja kao posledica degenerativnih oštećenja u delovima kičme, odnosno jastučića koji se nalaze između kičmenih pršljenova. Na jastučićima postoje na stotine omotača koji sprečavaju da tečnost koja obavija zglobove iscuri pri pokretu. Jer, svakodnevnim pokretima, meki jastučići se troše, dolazi do kidanja omotača, jedan po jedan. Pošto tu nema nerava koji bi mogli da izazovu bol, i upozore na moguće tegobe, oštećenja mogu da traju mesecima čak i godinama. Na kraju, kad se svi omotači ogole do nerva, javlja se bol. Zato se čini da se bol javio naglo, ali se bolest ustvari razvijala dugo.

U narodu postoji verovanje i da je promaja neprijatelj kičme?

- Oni koji veruju u to su u pravu. Promaja, ili strujanje vazduha iz klima uređaja, izazivaju grčenje mišića. To je posebno opasno ako je neko oznojen ili mu je jedan deo tela otkriven. Rashlađivanje kože i potkožnog tkiva dovodi do refleksnog grča krvnih sudova i mišića, a smanjuje se cirkulacija u tkivima. Sve to izaziva propadanje dela mišićnih vlakana i pojavu bola. Bol, opet, izaziva novo grčenje mišića, cirkulacija se još više pogoršava, što vodi u začarani krug, sve do ukočenja.

Kako još vremenske prilike utiču na reumatske bolesnike?

- Sama vlaga nije krivac za pojačane tegobe kod ovih pacijenata. Hladnoća, klima ili promaja, kao što sam rekao, imaju veći uticaj. I atmosferski pritisak je značajan činilac. Kada on nije u ravnoteži sa našim unutrašnjim pritiskom, odnosno kada je nizak, dolazi do problema. Tkiva koja su inače blago otečena mogu dodatno da oteknu, i zato ljudi koji imaju obolele zglobove, ligamente ili kičmu, osete promene pred kišu. Istina je da oni mogu da predvide kad će da pada kiša.

Da li će se bolest nakon prve epizode neminovno ponavljati?

- Bolovi u većini slučajeva prolaze nakon nekoliko dana odmora, uz normalnu aktivnost. To ne znači da se situacija u jastučićima i kičmi popravila, ali znači da je pritisak bio prolazan. Kod polovine bol prolazi nakon sedam dana bez ikakve medicinske intervencije.

Šta ako bol ne prođe za to vreme?

- Kod onih kod kojih bol ne prođe za sedam dana, ako je veoma jak i ide duž noge, ili je praćen dodatnim simptomima koji ukazuju da se radi o težem pritisku na nerv, lečenje je složenije. Njima je uz klinički pregled potrebna dodatna dijagnostika. Ti pacijenti se leče u specijalizovanim reumatološkim ustanovama.

Da li baš svi moraju da prođu dugu i komplikovanu dijagnostiku?

- Ne, naravno. Ni pacijent ne treba da insistira na tome, jer nije potrebno da se urade sva moguća ispitivanja da bi se otklonio onaj jedan procenat slučajeva kada je uzrok tumor ili neko retko oboljenje, koje izaziva bolove u kičmi. Lekar tačno zna da proceni ko je kandidat za dopunsku dijagnostiku, kod koga postoji sumnja na druga oboljenja, infekciju ili tumor, ili je u pitanju jedan od mnogobrojnih blažih oblika išijasa.

Koja je prva terapija kod bolova?

- Zavisi od težine problema. Kod polovine, čak i kod 70 odsto pacijenata nije potrebno ništa, osim saveta da izbegavaju fizičko opterećenja, nezgodni položaj kičme, i da eventualno jedan do dva dana uzimaju lekove protiv bolova. Dakle, ako je bol slab, nije neophodno da se jave lekaru.

Kako se treba ponašati ako se tegobe javljaju često?

- Onima koji imaju blaže, ali ponavljane epizode bolova u leđima savetujemo da obavezno prođu obuku za vežbe koje će im učvrstiti mišiće oko kičme i tako spreče nove napade bola u leđima. Čim tegobe prođu ovi pacijenti treba da se obrate fizijatru kako bi im pokazao specifične vežbe koje treba da rade svakodnevno.

Šta ne smeju da rade i kakve greške bolesnici prave da bi se oslobodili bola što pre?

- Nikako ne treba sami da se leče ili da traže pomoć onih koji navodno nameštaju kičmu, a nisu lekari, posebno ako se nisu ranije konsultovali sa specijalistom. To može da bude veoma opasno. Ako neko, recimo, ima metastaski tumor u kičmi, ili slabe kosti, neko ko nije stručan može ozbiljno da mu naškodi agresivnim mehaničkim pokretima.

Kada se primenjuju injekcije, ili blokade?

- Kada se radi o srednje teškim išijasima koji ne prolaze spontano u toku sedam dana do dve nedelje, ili, kada se vidi da je živac ozbiljnije oštećen, a ipak nema onih najtežih bolova. Onda se, uz lekove protiv bolova i upale koriste i takozvane blokade koje lokalno smanjuju bol. Često se daju i lekovi koji smanjuju otok i upalu živca. Time se ublažava bol, ali i otok živca koji je pritisnut, i tako smanjuje mogućnost da se nekim pokretom on ponovo uklješti.

Koji se preparati koriste i koliko dugo terapija oslobađa od bolova?

- Koriste se preparati koji smiruju bol, najčešće analgetici, a ponekad i kortikosteroidi. Efekti terapije su od nekoliko dana do nekoliko nedelja, zavisi od toga koji se preparat daje.

Koliko je bezbedno da se koriste kortikosteroidi?

- Bezbedno je kada se tačno proceni rizik od primene takvih lekova, i da li uopšte ima nekog rizika. Primena ovog leka se ne razlikuje od drugih, jer za svaki lek, pa i ovaj, mora da se proveri da li postoje kontraindikacije za njegovu primenu.

Čim jednom preleže išijas, mnogi bi odmah u banje. Da li su one uvek preporučljive?

- Banjsko lečenje je uglavnom bezbedno, ali oni koji su jednom, ili čak više puta imali išijas, nemaju potrebe da idu u banje. Banjsko lečenje se u svakom slučaju preporučuje reumatskim bolesnicima, a mnogi banjski centri specijalizovani su da leče ovakve bolesti.




novosti