Marko TubićMarko Tubić rođen je 1981. godine u Zrenjaninu.
Zavrsio je Fakultet likovnih umetnosti, u klasi profesora Slobodana Roksandića.
Izlagao je na mnogobrojnim grupnim izložbama i nekoliko samostalnih.
Živi i radi u Beogradu.
Marko Tubić: Sreća se prepoznaje na slici[You must be registered and logged in to see this image.]Mladi slikar, dobitnik Gran prija na međunarodnom bijenalu minijature:Umetnik mora delom da podseća na ono štoje dobro - pogotovo danaskad je mnogo togavrednog zapostavljeno i marginalizovano.Na 12. međunarodnom bijenalu minijature u Gornjem Milanovcu „Diptih“, mladi Marko Tubić iz Beograda dobio je, među 828 radova, Gran pri ove ugledne međunarodne likovne manifestacije. Svoja dela izložio je u Milanovcu zajedno sa 526 umetnika iz 28 zemalja. Ali, Tubićevu daščicu oslikanu s lica i na poleđini, žiri Bijenala proglasio je najoriginalnijim radom u svim kategorijama izložbe.
Tubićevu posvećenost slikarstvu karakteriše beskompromisna iskrenost koja ga je na Fakultet likovnih umetnosti i dovela sa Rudarsko-geološkog fakulteta. Usledile su nagrade FLU, novosadske Art klinike, niške Art-fondacije i ovogodišnji gran pri.
* Može li se reći da spadate u mlade umetnike koji uspevaju da žive od slikarstva?- Pre bih rekao da je ovo pokušaj da se živi od slikarstva. Ali, ako to što zovem „pokušaj“ uporedim sa iskustvom svoje generacije sa FLU, onda bi odgovor mogao da bude i afirmativan, mada jeste neobično da u ovoj sredini neko ko je pre par godina izašao sa fakulteta, uspeva da živi od prodaje svojih slika.
* Ipak, ne zvučite entuzijastično?- Priznajem - to varira, ali zadovoljan sam situacijom u koj sam. Ima nade
[You must be registered and logged in to see this image.]* Pogotovo što već imate i svoje kolekcionare...- Tačnije - oni imaju mene! Ohrabrujuće je da neko prepoznaje slikarev rad: i napor i poetiku. To je potvrda i da radite ono što vredi i da ste se izdvojili iz mnoštva onih koji se bave ili pokušavaju da se bave umetnošću. Imponuje mi naročito što ljudi kupuju slike koje su bazirane na ličnom iskustvu, istraživanjima, nisu komercijalne i ne pretenduju da budu prodate.
* Ali verovatno ste bili svesni rizika i neizvesnosti koje po završetku studija čekaju umetnika?- Za vreme studija bio sam u svetu iluzija. Tek kasnije kad sam bio prinuđen da prodajem svoj rad i da se bavim preživljavanjem, postao sam svesan stvarnog života slikara. Ali za vreme studija na Rudarsko-geološkom fakultetu, mada sam bio dobar student, shvatio sam da me to ne ispunjava i da baš zato neću moći da budem dobar inženjer.
* Prodaja i pogađanje oko cene je onda druga strana medalje koju zovemo umetnost?- Tu se uloge menjaju. Slikar postaje trgovac, prodavac. Reč je zapravo o specifičnoj vezi sa stvarnim životom. Doživljavam to i kao potreban otklon od posvećenosti umetnosti. To je nužni izlazak iz stvaralačke izolovanosti, na izvestan način takav kontakt obogaćuje umetnikovu ličnost - bez čega bi, imam utisak, umetnost suviše obuzela slikara i progutala ga.
MOZAIK * Koliko vaš rad na mozaicima za crkve utiče na vaš slikarski opus? -Oslobađa me infantilnog ega da je sve otvoreno i moguće. Mozaik je rađen za određeno mesto, sa određenom porukom, izaziva konkretnu emociju. Tako sam se naučio određenoj disciplini, radu u kom je eliminisana iluzija da čekate „mecenu“ koji treba da prepozna vaš „talenat“. Naučio sam kako ja da prepoznam slobodu u zadatom okviru. Naučio sam kako da sačuvam kreativnost. Mozaik je za mene prostor na kom sam puno naučio.
* Kako je vaša umetnost pozicionirana u Srbiji?- Još uvek je u povoju.
* Ali, mnogima ste „pogodili žicu“?- Ljudi, istina, vole da propoznaju umetnika, ali štancovati jedno te isto celi život - to onda nije umetnost. Bio bih užasno nezadovoljan ako se ne bih bavio onim što istinski osećam da treba da uradim. Važno je biti srećan i zadovoljan onim što radite i to se uvek prepoznaje na slici.
* Da li onda umetnost služi da usreći ljude?- Usreći onog ko kupi sliku, zašto bi je inače poželeo. Sigurno usreći i one kojima se dopadne ali nemaju novca da je kupe. To je svojevrstan dijalog koji treba da bude prijatan. A slikaru bi moralo da bude jasno koju vrstu emocija želi da prenese u toj priči. Mislim da umetnik mora svojim delom da podseća na ono što je dobro i kvalitetno - pogotovo danas kad je mnogo toga vrednog zapostavljeno i marginalizovano.
* Tu podrazumevate i emocije?- I tradiciju koja se zaboravlja, na vredna dela važnih umetnika...
* Da li je mladom umetniku lakše ako deluje u okviru grupe?-Sebe ne vidim kao člana neke umetničke grupe. Grupe su prilično klaustrofobične, same sebi dovoljne, ograničavaju slobodnu komunikaciju. Posvećenost i doslednost su ipak ono što je najbitnije za mladog umetnika, kao i racionalan pogled na svoje trenutno mesto na likovnoj sceni.
novosti.rs[You must be registered and logged in to see this image.]Bez naslova, 2008.[You must be registered and logged in to see this image.]Bez naslova, 2008.
[You must be registered and logged in to see this image.]Bez naslova, 2008.
Sub 3 Maj - 14:57
