Zašto smo radoznali

Zašto smo radoznali

Evolucija nas je pretvorila u "mašine za učenje". A mašine za učenje podmazuju se - radoznalošću.


Kuvanje je nešto što svi uzimamo zdravo za gotovo, ali nova teorija sugeriše da bismo da nismo naučili da kuvamo još bili na nivou šimpanzi. Ne samo da bismo ličili na njih, već bismo, takođe, morali veći deo dana da provedemo u žvakanju. Kuvanje, dakle, ima neku svrhu.

Možda će vas ovo razočarati, ali pošteno je da vam kažemo da, šta god bile vaše dugoročne ambicije, vaši životni ciljevi, dalje čitanje neće ih unaprediti. Čitanje ovoga što sledi neće vas sprečiti da osećate glad. Neće vam doneti nikakve informacije koje su od životnog značaja. Malo je verovatno i da će vas učiniti privlačnijim suprotnom polu. Ali, ako vam kažemo da ćete možda saznati nešto više o detetu koje živi u svakome od nas, možda ćete poželeti da čitate dalje, poneti radoznalošću? Pa šta se to dešava u našem mozgu kad je radoznalost jedna od osobina bez kojih je nemoguće shvatiti ljude kao vrstu?

Priroda čoveka određena je radoznalošću. Često, najčešće čak, kada su u pitanju potpuno beznačajne stvari. Radoznalost nas nagoni da se ponašamo krajnje neproduktivno, da čitamo vesti o ljudima koje za života nećemo sresti, ili da saznajemo više o mestima na koja nikad nećemo otići. Čovek prosto voli da dobije odgovore, čak i kada oni ne donose nikakvu očiglednu korist.

Iz evolutivne perspektive, to je misterija. Evoluciju obično doživljavamo kao, pa, najkraće rečeno "veštinu preživljavanja najsposobnijih". Pa kako smo onda evoluirali tako da toliko vremena gubimo na zadovoljenje potrebe koja nema veze sa preživljavanjem i nastavljanjem vrste? Zar ne bi trebalo da smo tokom evolucije postali malo fokusiraniji kao vrsta?

Koreni ljudske radoznalosti leže u činjenici da čovek tokom celog života, za razliku od drugih sisara, u sebi zadrži nešto detinje. Na fizičkom planu to se odražava relativno slabom maljavošću, i prilično velikim mozgom u odnosu na telo. A život obeležen radoznalošću i razigranošću je posledica na duhovnom, ili, ako hoćete, mentalnom planu.

Ovo nas čini s jedne strane slabijom vrstom od ostalih primata, ali, sa druge strane, činjenica da ostajemo radoznali čitavog života dala nam je kapacitet da učimo i dubok osećaj privrženosti ljudima oko nas. I upravo ta sposobnost da učimo koja koren ima u radoznalosti omogućila nam je da napredujemo, jer zahvaljujući njoj možemo da upijemo toliko znanja iz našeg okruženja, pa i iz kultura koje nam nisu bliske u startu. Čak i u odraslom dobu sposobni smo da učimo nove veštine, i razvijamo nove obrasce razmišljanja, što nam povećava sposobnost prilagođavanja novim okolnostima.

U svetu veštačke inteligencije, naučnici se već dugo bave istraživanjem razvoja ponašanja u odnosu na različite algoritme učenja. A zaključak koji se nameće uvek je činjenica da čak i najsavršeniji algoritam učenja u jednom trenutku "pada" ako nema ohrabrujućeg impulsa koji navodi na "još samo malo saznavanja novog". Kad to izostane, zapadne se u kolotečinu oslanjajući se na isto "vreme odgovora" iznova i iznova, dakle stagnira se. Naučnici su zatim prilagodili algoritam tako da dobije neku vrstu "nagrade" ako potraži novo rešenje. Kada su programi bili tako podešeni, s vremena na vreme, ustaljena ruta bila bi napuštena da bi se potražilo novo rešenje. To "istraživanje" ostavlja neke kratkotrajne posledice u smislu efikasnosti, ali dugoročno ima pozitivan uticaj jer program "uči" i spoznaje nove mogućnosti, prenosi BBC.

Pa, tako nekako je išla i naša evolucija. Radoznalost je prirodno "podešavanje" koje nam donosi "nagradu" kad pokušamo nešto novo. Kao vrsta smo se razvijali tako da smo skloni napuštanju "utabanih staza" da bismo isprobali nešto novo, čak i ako na prvi pogled to deluje kao gubljenje vremena. Zato što osećamo da sve što smo danas naučili može da nam bude korisno u danima koji su pred nama.

Sa stanovišta svrsishodnosti, bilo bi idealno kada bismo mogli da "predvidimo" koja bi znanja mogla da nam zatrebaju u životu i skoncentrisali se samo na to. Srećom, u komplikovanom, veličanstvenom svetu u kojem živimo, nemoguće je proceniti šta bi nam moglo biti korisno u budućnosti. I zato čovek nije evoluirao u biće smrtno dosadno, puno straha od novog i nepoznatog, koje se boji da će se izgubiti, i koje nikad neće pokušati da uradi nešto što do tada nikada nije, samo da bi videlo šta će se onda desiti... Evolucija nas je učinila "mašinama za učenje", koje se "podmazuju" radoznalošću.

(MONDO)

Radoznalost postoji i kod zivotinja. Mi jesmo evoluirali i napredovali u odnosu na zivotinje, ali tvrditi da je radoznalost posledica evolucije je neozbiljno. Ko ne veruje, nek posmatra dete od 2 - 5 godina.

I ne bih se slozili da je radoznalost iskljucivo neproduktivna. To sto procitamo x informacija, koje u datom momentu nemaju konkretan znacaj za nas, ne znaci da je i neproduktivno. Sve informacije se skladiste u nasem mozgu. Veliki deo njih ostanu u podsvesti. A sigurno vam se desilo da ste nekad nesto znali, a da niste imali pojma odakle. To je produkt radoznalosti. Kada bismo citali/posmatrali samo ono od cega imamo koristi, tvrdim vrlo brzo bi nazadovali.

Ja sam radoznao kako je neko ovako pametan.

A u kom smislu si radoznao Shuki?

Stalno sam radoznao, sve bih da znam. Ali znam i ono: "da je radoznalost ubila mačku".

A ja znam da macka ima 9 zivota

Ja kada nešto mnogo zapitkujem, pa počnem da iritiram, svi mi pomenu ovu frazu da je radoznalost ubila mačku....na kraju ništa pametno ne saznam.

Da li mi je to mana, ne znam.

Po meni su dva uzroka radoznalosti.

Prvo, kao dio karaktera, prirodno, i drugo, kao posljedica odgoja.

I prirodno sam radoznao, a i odgajan sam da je znanje korisno. Imam svakakvih znanja, svašta sam radio i probao u životu. Volim biti samostalan, držati stvari pod kontrolom, a to bez raznih znanja ne ide. Ono što me zanima proučim detaljno i naučim. A ono što me ne zanima ili zaobiđem ako procijenim da mi ne treba u životu, ili svladam onoliko koliko je pod moraš.

Ima još jedna stvar koju sam učenjem "ispeglao", a to je procjena što je bitno, a što nije. Bitnim stvarima se normalno, uvijek detaljno posvetim.

Radoznala sam jako , to mi je inače hobi , čačkanje svega i svačega aal pod jednim uslovom - da me to nešto zanima , da mi legne i da mi je zabavno e sad kad to nešto ispuni moje uslove znam mu se posvetit maximalno ali zato ono što mi ne legne na prvu , ne zanima me ni pod razno i jedino ga mogu savladat pod prisilom

Jer je radoznalost u ljudskoj prirodi glavni začin dosadnom, jednoličnom i ispraznom životu.
Otkrivanjem novih stvari popunjavamo praznine u srcu i duši pored mozga koji prima informacije i prosleđuje ih dalje.

Ljudski je biti radoznao i prirodno je.
Ja lično ispoljavam radoznalost u nekim sferama više no u drugim;
što da akam mozak o hemijskoj strukturi prašine na Mesecu i sl.,
ali o onome što me zanima ima da iskopam i najmanju sitnicu   

Nemam vise kapaciteta za radoznalost, inace sam dosta radoznal sto se tice tehnike, psihologija, kulture i filozofije.


A da i zene, to je moj hobi.)))))) Nijedne su iste,samo su slicne. 

Radoznala sam jer mislim da sve što naučim , ispitam, otkrijem i pročitam može da mi koristi bar jednom u životu.. to je već uspeh koji se krije iza otkrivanja novih stvari a usput time obogaćujem i svoje znanje iz nekih oblasti koje su mi promakle .. 

Da bi imao radoznalost moras prvo interes da budis, bez interes-a nema radoznalosti.

Najvise mi smeta ona bolesna radoznalost od ljudi. Ocito se hrane stime.
Treba covjeku sve u zivotu, pa i radoznalost, ali sve umjereno kao umjerenost u jelu i picu. 

Radoznala sam previše al ne u smislu da guram nos u tuđi privatan život bla bla već da budem upućena u sve sfere života , nauku , sport , muziku, umetnost , politiku , zabavu maa svee    

ono jest da kažu, ako ti je um previše otvoren može ti mozak ispast napolje , ne dam za to 5 para    

Takvi smo mi Srbi .... Zato nas i svrbi

Svet je zanimljiv onoliko koliko smo mi radoznali, rekao je Šekspir!

Da nije bilo radoznalosti za neke prirodne pojave, medicinske slučajeve, događaje, ne bi ni bilo napretka. Radoznalost je inicijalna kapisla za mnoga razmišljanja, kombinatoriku, istraživanja, za sve što postoji. Neko se morao zainteresovati zbog čega ljudi umiru, kakva je to bolest u pitanju, zašto ljudi čine loše stvari... Podsticaja i motivacije za istraživanje ima koliko hoćeš. Ljude i treba sve da zanima, jer da nije tako, još bismo bili u kamenom dobu.
Tako,radoznalost je kreativna i pozitivna!O onoj tračarskoj i nije ovde mesto da pričamo.To je nešto drugo.

Želim da znam....zato sam radoznala.
Radoznalost je pokretač našeg uma, i što se više zanimamo za nešto, sve više znamo i širimo svoje znanje. Zahvaljujući radoznalosti imamo ovakav moderan svet oko nas.

No ipak...''radoznalost ponekad ubije i mačku'' pa u nizu dobrih stvari nastalih kao produkt radoznalosti imamo i nuklearne bombe i veštačko izazivanje zemljotresa i svašta nešto.

Radoznalost je dobra ako je usmerena pozitivno.

Mnogo volimo da tračamo, samo zato. 

Uzeh deo Dalinog posta.
Evo sta pametnija osoba od mene kaze:

Albert Einstein

Radoznali ljudi obično znaju dobro slušati i razgovarati jednostavno zato što ih zanima 
što drugi ljudi imaju za reći. Kad nekoga tek upoznamo, svi smo skloni razgovarati o 
svojim interesima i hobijima. Jedan od razloga je taj što vjerujemo da su osobe koje 
imaju mnogo interesa zanimljive pa pokušavamo na druge ostaviti dobar dojam. 
I u pravu smo. Radoznali ljudi unose u odnos novosti i čine ga zabavnijim.
Radoznali ljudi su inteligentniji i bolje rješavaju probleme. 

Radoznali smo da saznamo vise o svetu u cijim se vrtlozima krecemo,o sebi i svojim htenjima i mogucnostima.Dobra osobina koja se ne moze bas lako razgraditi.

ljudski je biti to

Zato sto nismo informisani valjano o doticnoj mjau

Zbog Kolumba