Nasilje nad ženama

Odluku obavezno!! Jer kad jednom udari,udariće ponovo...sigurno.

Jednom u životu sam doživeo da čovek digne ruku na moju sestru. I nije bilo neke velike filozofije i dubokih misli u onome što je usledilo.

Lako je ovako posmatrati i razmatrati, ali, ako ikada dođe do toga, sve što žena može da uradi je da pokuša da isključi uticaj tog čoveka na sebe, i sve ono što voli.
Kako god ume, koliko god ume, i bez ikakvog razmišljanja.
I da nikad ne odustane.

Nemojte da radite stvari "koje vam se mogu". To rade slabići. Pokažite svoju snagu i hrabrost tako što ćete zaštiti slabije od sebe, jer je za to potrebno daleko više odvažnosti

Svake godine na današnji dan se u Srbiji i svetu obeležava Međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama. Mnoge organizacije i pojedinci danas žele da skrenu pažnju da nasilje nad ženama predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava i da je prevencija moguća .


[You must be registered and logged in to see this image.]


Prema podacima iz 2015. godine, koji se nisu bitnije promenili za ove tri godine (barem ne u pozitivnom pravcu), svaka treća žena u svetu bila je deo seksualnog ili fizičkog nasilja, čiji je najčešći akter bio upravo intimni partner. Prema podacima UN-a, 4,5 miliona ljudi su žrtve seksualne eskploatiacije, od čega su 98 odsto žene i devojke. U svetu danas živi 700 miliona žena koje su se udale u detinjstvu, od kojih su 250 miliona to učinile pre petnaeste godine. Dečiji brakovi obično označavaju kraj devojčicinog obrazovanja i njenog prava na izbor, dok istraživanja pokazuju da su žene koje su se udale u detinjstvu u većem riziku od porodičnog nasilja od žena koje su se udale u kasnijim godinama.

Kao muškarac, kao suprug, kao otac ženskog deteta, ali i muškog, osećam obavezu da sa vama podelim neku vrstu uputstva kako se uzdržati od nasilja nad ženama. Ma koliko ovo, na prvi pogled, delovalo pomalo besmisleno i deplasirano, mislim da je svim muškarcima potrebno da se, s vremena na vreme, podsete šta zaista znači biti muškarac i kako da svoju muškost kanališu i usmeravaju u pozitivnijem pravcu.

- Muškarci su u današnjem svetu pod velikim pritiskom. I dalje imamo ulogu hranitelja porodice, pokušavamo da napredujemo u poslu, jurcamo na sve strane... Sve to dovodi do ozbiljnih frustracija zbog kojih se maltene svakog dana osećaš kao ekspres-lonac koji samo što ne eksplodira. Najmanje što ti treba jesu još i raznorazne ženine pridike kad se vratiš kući. Međutim, te pridike, kad trezvenije razmisliš, nisu nužno zlonamerne, već su refleksije zajedničkog života sa osobom koja zajedno sa tobom deli istu muku. Zato nauči da ne reaguješ impulsivno, odagnaj osećaj besa koji te nekad preplavljuje kad čuješ stvari koje ne želiš ili ti ne prijaju u određenom trenutku, pa pokušaj da iz toga izvučeš nešto korisno. Život u zajednici nije uvek med i mleko, ali svakako je vredan truda. Iz njega proističu mnoga ultimativna zadovoljstva koja oplemenjuju život. A da bi se do zadovoljstva došlo i da bi zajednica opstala, oba stuba te zajednice moraju imati čvrste temelje; ako je jedan klimav, sva je prilika da će doći do urušavanja.  

- Muškarci koji podižu ruku na ženu najčešće su slabići. U realnom svetu, izvan svog doma, nemaju hrabrosti da se suprotstave onima jednakim sebi ili jačima od sebe. Koriste svoju snagu da bi dominirali nad fizički slabijima, što je zaista bedno. To podseća na situaciju kada školski siledžija iz osmog razreda maltretira četvrtake i uzima im pare za užinu, usput im lupajući šamare. Zašto to radi? Najjednostavniji odgovor je - zato što mu se može. Nemojte da radite stvari "koje vam se mogu". To rade slabići. Pokažite svoju snagu i hrabrost tako što ćete zaštiti slabije od sebe, jer je za to potrebno daleko više odvažnosti. I počnite to da radite najpre u svom domu. Zaštite svog partnera od samog sebe. To je preduslov da sutra istu stvar uradite na ulici za nekog koga ne poznajete a potrebna mu je vaša pomoć.

- Borite se za svoj brak i svoju vezu, najlakše je dići ruke. U filmu "Izgubljeni u prevodu", Skarlet Johanson pita Bila Marija kako izgleda biti u braku i imati decu, a on joj, pomalo neodređeno i uz veliki uzdah, kaže: "Deca su super, a brak... Brak je težak". Ma koliko nam ovaj film bio simpatičan, zajedno sa likom kojeg tumači Mari, brak ne mora da bude težak ukoliko zaista želite da budete u njemu. Naravno da je lakše biti u braku ako si veći deo zajedničkog života u kafani sa drugarima ili flertuješ sa drugim ženama pod izgovorom da tvoja žena nema vremena za tebe pošto je previše okupirana decom i sobom. Ako realno sagledaš stvari, shvatićeš da ti zapravo ne dobijaš dovoljno pažnje zato što stalno bežiš od svoje životne partnerke i vašeg zajedničkog života. Najlakše je dići sidro kad dođu problemi i izlaz potražiti na drugoj strani pravdajući to patetičnim samosažaljevanjem. Najlakše je prevariti, a onda krivca pronaći u partneru. Ako ste pravi, onda ćete se boriti za svoj brak i svoju vezu. Ostaćete uz svog partnera i u trenucima kad deluje kako vam se život raspada i kako ništa više nema smisla... Jer, svet je ionako prepun kukavica i prevaranata, a verujem da vi želite da budete drugačiji, da ne budete stereotip. Uostalom, varajući svoju ženu, varate i samog sebe, te ulazite u začarani lavirint psihološkog nasilja iz kojeg je kasnije maltene nemoguće izaći prateći lažne tragove kojima ste u njega ušli.

- Statistički gledano, najčešći razlog za nasilje u braku i porodici jeste - ljubomora. Teški zločini i ubistva koji su se u poslednje vreme desili kod nas bili su inspirisani upravo ljubomorom. U podgrevanju ove zloćudne emocije mnogo nam pomažu moderna sokoćala - mobilni telefoni, društvene mreže, internet... Od toga više ne možemo pobeći. Međutim, da li je ljubomora uvek opravdana? Možda smo videli ono što smo pretpostavljali da ćemo videti a ne ono što je istina? Kako god, ljubomora, u normalnim dozama, ponekad je dokaz da je ljudima stalo i zato niko od nas nije operisan od nje. Ali, opsesivna ljubomora je razarajuća - u svakom smislu. Jednom kada je pustite iz kaveza, ta zver uništava sve pred sobom, uključujući i svog gospodara. Zato pokušajte da verujete svom partneru čak i kad vam se čini da baš ne govori pravu istinu, jer svako ima pravo da nešto zadrži za sebe. Nisu uvek u pitanju mutne radnje i stvari protiv vas. Verujte njenim poljupcima i zagrljajima, a zaboravite na "sumnjive" poruke i lajkove na Fejsbuku. Uostalom, pođite i od sebe. Šta je sa vašim porukama, šta je sa vašim Fejsbukom i lajkovima na njemu? Ma, to nije ništa ozbiljno, kažete. Zašto mislite da kod nje jeste? I čime bi krenuli da isterujete istinu - kalašnjikovom, pištoljem, nožem, bombom? Hajde, braćo, dozovite se pameti! Ako vam stvarno radi nešto iza leđa, onda se postarajte da joj vidite leđa i to zauvek, jer vas u tom slučaju ni ne zaslužuje. Dok se to ne desi, ne tripujte se, uživajte u tome što je imate u svom životu i potrudite se da joj stalno to dajete do znanja. Višestruko će vam se isplatiti. Ljubav koja završava u bolnicama ili na groblju više nije ljubav nego - crna hronika!

- I na kraju, dragi moji saplemenici, još samo jedna stvar. "Ona" stvar. Jedna tviterašica je skoro postavila sledeći, prilično eksplicitan, status: "Frajeri s velikim k*rcem imaju zaštitini oreol oko sebe koji ih brani od opterećivanja glupostima, razvijanja banalnih ekscentrizama i ljubomore". Za sve koji smatraju da je ovo tačno ili bi moglo biti tačno jedna ispravka - trebalo bi da stoji "frajeri sa velikim srcem" i onda bi sve ostalo bilo istina. Potrudite se da imate veliko srce, za ženu koju volite i sve žene koje u životu srećete, i nećete imati potrebu da se opterećujete sadržajem u svojim gaćama i budete frustrirani zbog toga.



Dejan Katalina

Kada nekome kažem da sam bila žrtva nasilja, mnogi klimnu glavom, odmahnu rukom, neki se ne jave nikad više, neki pitaju za pomoć. Danas su mnogi žrtve. A šta u stvari znači biti žrtva nasilja...?

Žrtva nasilja si kad celog života gledaš filmove u kojima je žena žrtva i čudiš se što ga ne napusti, a onda se i sama nađeš u takvoj situaciji. I ne odeš odmah. Jer nisi ni svesna toga koliko je nasilnik metodičan, kako pravi paukovu mrežu i polako te uvlači. Jer ti neće lupiti šamar na prvom ili drugom sastanku.

Žrtva nasilja si kad nakon savršenih godinu dana veze, bez ikakve naznake da je u pitanju nasilnik, ostaneš u drugom stanju i u drugom mesecu trudnoće prvi put počne sa agresivnim ispadima. Kad krene da ti juri psa po stanu da ga bije, a ti trčiš za njim da ga smiriš, i tako trudna padneš. I kad ti, posle svega toga, usred rizične trudnoće kaže da se gubiš iz stana jer on hoće slobodu.

Žrtva si kad pet meseci živiš kod majke, slušaš ga kako kuka i moli za oproštaj, gledaš kako se kaje, trpiš pritisak roditelja i na kraju pristaneš da se vratiš. Izađeš na jedan satanak, pa na drugi, sve deluje ponovo divno i onda daš sve od sebe da ponovo uspostaviš normalan odnos i zaboraviš šta je bilo. Da bi dete imalo pravu porodicu.

Žrtva si kad sa bebom od dva i po meseca dobiješ udarac pesnicom u oko i baci te na pod. Jer si mu rekla kako usisivač na vodu mora da se opere nakon korišćenja da ne bi smrdeo, što se njemu nije svidelo jer mu ne pada na pamet to da radi. Sve to pred detetom.

Žrtva si kad posle toga odmah hoćeš da odeš, ali on padne na pod, počne da plače, moli te za oproštaj, ponavlja kako to više nikad neće ponoviti i deluje neverovatno iskreno. Vidiš da se stvarno kaje, ili ti bar tako deluje. I ostaneš.

Žrtva si kad, posle dve potpuno mirne godine, bez ikakvih agresivnih ispada, drugi put ostaneš u drugom stanju, i on počne da besni oko potpune gluposti i kaže ti da tvoji roditelji više ne smeju da dolaze kod tebe kući. A da ti njemu, pritom, za šest godina braka nikad nisi uvredila roditelje. Onda u toku rasprave u jednu ruku uzme sina, a u drugu ruku uzme aparat za kafu - koji ti je pre toga kupio na poklon - počne da mlati aparatom i udari te u stomak.

Žrtva nasilja si kad zbog toga doživiš spontani pobačaj.

Žrtva si kad posle toga nemaš gde, osim nazad kod njega. Jer kod mame više nema uslova za tebe i za dete, a ti si odavno ostala bez posla zbog bebe. Možeš jedino da odeš sa detetom na klupu. I zato ponovo ostaneš. I ponovo dođe primirje, i ponovo sve neko vreme deluje sasvim u redu. Pa rodiš još jedno dete, jer ti je životna želja da imaš punu kuću.

Žrtva si kada muž skine vašu jedinu zajedničku sliku sa detetom i počne da je cepa, a onda zove sina i tera ga da gazi tu vašu sliku i da izgovara da si kurva, dok si ti u drugom mesecu trudnoće sa mlađim sinom.

Žrtva si kada celu noć provedeš trudna sa drugim detetom na Institutu za majku i dete jer ima upalu uha, a ujutro muž ode sebi da kupi doručak, a tebi opali šamar i kaže da za tebe nema. A onda jede, da detetu da jede, a tebe ostavi da sediš gladna. I sediš gladna, jer nemaš novac da kupiš bilo šta.

Žrtva si kad sa njim ni nema svađe - jer on odmah preti.

Žrtva si kad više od svakih batina boli psihička tortura. Kad ti vređa roditelje. Kad ti govori da će da te smesti u grob pored mrtvog oca. Kad ti redovno govori "dabogda dobila rak" pred detetom.

Žrtva si kad znaš da on svima deluje kao super osoba. I takav je, jer se uvek trudi da ostavi najbolji mogući utisak. Sve dok ne ostane sam sa tobom.

Žrtva si kad ćutiš jer ne želiš da praviš ispad pred decom, da oni ne trpe.

Žrtva si kad ti govori da si kurvetina, da si grozna, odvratna, debela, ružna, nikakva majka.

Žrtva si kad te pljune u lice pred detetom. Nekoliko puta. Od svega, to je najviše bolelo.

Žrtva si kad nemaš gde.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Žrtva si ako, ti, kad nije po njegovom, preti da će ti uništiti familiju, njihove karijere, živote.

Žrtva si kada otvoris ulazna vrata i pogledaš muža u očo sa strepnjom šta će se toga dana desiti, i kada po pogledu tačno znaš da li ćeš imati malo mira, ili te čeka pakao.

Žrtva si kad se pitaš kako ćeš da objasniš detetu zašto njegov otac to radi njegovoj majci.

Žrtva nasilja si kad si i dalje tu, jer nemaš gde. Jer ne vidiš rešenje. Jer si već prodala sav nakit koji si imala da bi njemu dala novac i nije ti ostalo ništa.

Žrtva nasilja si kad ti cepa džempere i lomi stvari po kući. Kad uništi sve tvoje i ostavi te bez ičega.

Žrtva si kad ti stalno govori da je to njegov stan, a ne tvoj. I ne smeš da staviš slike svojih roditelja nigde.

Žrtva si kad on novac zaključava u sobi i daje ti onoliko koliko on smatra da je potrebno. Pa te onda usred noći probudi da te pita gde je 100 dinara od novca koji si dobila tog dana.

Žrtva si ako ti muž gasi bojler kada mu se prohte, jer on "plaća struju".

Žrtva si kad počneš da se baviš grafičkim dizajnom i počneš malo da zarađuješ preko interneta, a on ti polupa kompjuter.

Žrtva si kad moraš da ga moliš da ti kupi dezodorans ili uloške.

Žrtva si kad niko ne zna šta se dešava iza zatvorenih vrata. Kad se pred gostima praviš da je sve super. Kad ste u parkiću jedna skladna porodica. Nikome ne govoriš, jer znaš da niko ne može da ti pomogne. Ne vidiš poentu pričanja o tome, jer moraš sama da izguraš.

Žrtva nasilja si kad te tera da u šestom mesecu trudnoće skupljaš vodu sa poda pored otvorenog prozora na minus deset, jer se veš mašina pokvarila i napravila poplavu, a ti si kriva jer ti pereš veš. A kad završiš, samo te pita - kad će ručak?

Žrtva nasilja si kad doneseš čokoladu za dete kući i naglasiš mu da je čokolada za dete, a ne za njega, a on krene da urla kako ti smeš tako nešto da mu kažeš, kad ni dinar ne donosiš kući. I tu te udari nekoliko puta, ali do sad si već prestala da brojiš udarce.

Žrtva si kada ti muž razbije mobilni telefon dok dete gleda, jer si ga otkrila u prevari.

Žrtva si kada te muž kada god mu se prohte pošalje u drugu sobu i ne da ti da izađes iz nje dok on ne odobri, jer u suprotnom dobijaš batine.

Žrtva si kad imaš osećaj kao da ti živiš u jednom svetu, a svi ostali u drugom. Kao da si u nekom vakuumu. Ne izlaziš, ne družiš se ni sa kim, tvojim roditeljima je zabranjeno da dođu, i taj bolestan odnos sa mužem je tvoja svakodnevica. To postaje tvoj život.

Žrtva nasilja si kad krene da te davi dok držiš sina za ruku - jer si mu tražila da ti doda daljinski.

Žrtva nasilja si kad sve to trpiš zbog dece, ne shvatajući koliko je to pogrešno. Ne shvatajući da deca koja gledaju takve stvari postaju ili nasilnici, po ugledu na oca, ili uzmu model majke, i ćute i trpe.

Žrtva nasilja si kad te čupa, šutira i povredi vrat tako da dva meseca ne možeš da okreneš glavu. I vrištiš, jer misliš da je to to, da će te ubiti. Vrištiš pored otvorenih vata dok te tuče, ali nema nikoga da pomogne.

Žrtva si kad uletiš u sobu gde su deca da se sakriješ i zaštitiš ih od njega, i vidiš najbolniji prizor u životu: stariji sin, koji je tada imao četiri godine, drži flašicu mlađem, koji je imao osam meseci, i viče "dobro je, bato, dobro je". To je nešto što te proganja do kraja života.


Žrtva si kad na kraju pozoveš policiju, a on iz besa polomi sve po kući. I kad dođe policija i vidi potpuno polomljen stan, malo popričaju sa njim, malo sa tobom i na kraju nam kažu "pomirite se, imate decu". I odu.

Žrtva nasilja si kad ne znaš kako si preživela tu noć. I doneseš odluku da ideš, pa makar na ulicu.

Žrtva si kad mesecima budeš u Sigurnij kući, a on ti preko poruka preti da će te ubiti.

Žrtva si kad, mesecima kasnije, sediš sa starijim sinom u autobusu i on odjednom kaže "mama, je l' se sećaš kad te je tata tukao", a svi te odjednom pogledaju. I kad osetiš taj neki osećaj srama, iako ni za šta niste krivi i iako je on taj koji treba da se stidi.

Žrtva si i kad poslodavac neće da ti da posao ako zna da si bila žrtva nasilja, jer se boji da će bivši muž da pravi probleme.

Žrtva si kad i danas, godinu dana nakon što si otišla, imaš povremeno strah kad treba da vidi decu. A sud je odlučio da ih viđa jednom nedeljno.

Zrtva si, kada niko ne zna kakav je tvoj muž, koji se predstavlja kao najdivniji čovek u društvu, koji voli sve prijatelje, a o njima misli sve najgore, kao što o celom čovecanstvu tako misli.

I kada sledeći put čujete da je neko žrtva nasilja, setite se mog teksta, jer iza toga stoji mnogo više užasa, nego što možete da pretpostavite.



Tea Brnčić

Dok zlostavljaš svvoju ženu, postoji muškarac koji bi je ljubio..
Dok tjeraš svoju ženu na suze, postoji muškarac koji bi krao njen osmjeh..
Ako misliš da možeš sa svojom ženom tako ružno, onda nisi muškarac, nego slabić.. 

Šira javnost nikada nije saznala za sve razmere fizičkog, mentalnog i emotivnog zlostavljanja od strane njenog oca, sve dok punu priču nije ispričala u svojoj potresnoj autobiografiji.

- Udarci postaju sve jači, on steže pesnicu i udara me iz sve snage u glavu. Padam na pod a on nastavlja da me udara. Onesvešćujem se. Naredna tura zlostavljanja izgleda tako što me tera da stojim mirno, a onda me šutira u cevanice cipelama sa tvrdim šiljatim vrhom. Kada zaplačem od bolova i pomerim se, namesti me u prvobitan položaj i nastavlja da me šutira. Bol je neverovatna - ovo vam možda zvuči kao izvod iz svedočenja nekog zarobljenika koji je preživeo rat. Međutim, to je svedočenje Jelene Dokić, o torturi koju joj je priređivao njen otac Damir. To je bila samo jedna od hiljada scena batina koje je Jelena preživea.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ova konkretna scena desila se u Torontu, u jednoj hotelskoj sobi avgusta 2000. godine. Jelena, buduća zvezda tenisa, imala je 17 godina. Šta je "skrivila", iako ništa ne može da opravda ovakav tretman? Izgubila je težak meč od igračice koja je u tom trenutku bila mnogo bolje rangirana od Jelene. Batinanje se nastavilo do duboko u noć, a onda je otac prekinuo - da bi mogao da ode da nešto prezalogaji. Za to vreme, njoj je naredio da sedi na ivici kreveta, u potpunom mraku. Nije smela da gleda televiziju niti da zaspi dok je on večerao.

Jelenina autobiografija "Unbreakable", je neverovatno potresna. Ceo svet, naravno, zna da je Jelena preživela zlostavljanje. Niko, međutim, nije znao strahovite detalje tih mučnih scena koje je Jelena živela godinama. Niko nije znao za pijane ispade Damira Dokića na Jeleninim turniria, njegove pretnje da će razneti jednog diplomatu iz Australije, za mučne dane i noći koje je Jelena provodila u strahu, agoniji i stravičnim batinanjima.



Kada pročitate knjigu i shvatite razmere patnji kroz koje je Jelena prošla, ne možete a da se ne zapitate kako je skupila snage i hrabrosti da kroz sve prođe još jednom, dok je pisala svoju autobiografiju.

- Želela sam da ljudi znaju do detalja šta se tačno dešavalo. Ne samo o zlostavljanju, već i o tome kako sam dva puta bila izbeglica. O tome kako sam bila izložena rasizmu, ali i maltretiranju jer potičem iz siromašne porodice. Želela sam i da ljudi znaju da sam se skoro punu deceniju borila sa depresijom i da sam bila na ivici da izvršim samoubistvo. Želim da me ljudi razumeju, ali želim i da pomognem nekome ko je u sličnoj situaciji - rekla je Jelena u jednom gostovanju.

Podsetimo, Jelena je rođena i odrastala je u Hrvatskoj. Potom je cela njena porodica bila primorana da izbegne u Srbiju kada je Jelena imala osam godina. Kada je imala 11, cela porodica spakovala je kofere i otišla za Sidnej. Damir Dokić odlučio je još kada je Jelena imala šest godina da će njegova ćerka igrati tenis, po ugledu na Moniku Seleš. Od samog početka Jeleninog treniranja, Damir je uveo sistem brutalnih kazni - svaki loš trening značio je šamaranje i dugo, dugo trčanje.

Prve godine porodice Dokić kao emigranata u Australiji bile su izuzetno teške. Živeli su, po sopstvenom svedočenju, na hlebu i margarinu, u stančiću u Sidneju prepunom bubašvama. Jelena je, međutim, nizala neverovatne uspehe.

U tom periodu, Damir je počeo da se odaje alkoholu, a Jelena je bila izložena sve žešćem i brutalnijem naselju. Dok bi majka i brat posmatrali, Damir ju je brutalno tukao, nazivajući je "glupom kravom", "kur*om" i kožnim kaišem joj zadavao brutalne udarce. Dan posle takvih batina, koliko god da je bilo vruće, Jelena je morala da nosi dugačku odeću kako se ne bi videle masnice i rane.

- Otac mi je stalno govorio da sam ja jedini izlaz za celu porodicu. Često nismo imali šta da jedemo. Tenis je jedan od najplaćenijih sportova na svetu, a novčane nagrade su vrtoglavo visoke. Dosta često je to i jedini razlog zašto roditelji uvlače decu u tenis - rekla je Jelena jednom prilikom.

Maltretiranje nikada nije stalo. Kada je Jelena imala 16 godina, pobedila je tadašnju prvakinju sveta, Martinu Hingis, na Vimbldonu. Međutim, kada je Jelena u četvrtfinalu izgubila od Aleksandre Stivenson, morala je da se suoči sa kaznom svog oca, koji je zaključio da je Jelena "patetična" i "beznadežan slučaj". Za kaznu ju je u hotelskoj sobi naterao da stoji mirno tri sata dok joj je on u lice urlao najgore uvrede.

Kasnije tog leta je Jelena izgubila meč protiv Končite Martinez po vrelom danu u Torontu. Damir joj za kaznu te večeri nije dao ni da jede ni da pije (poslednji obrok bio joj je doručak tog jutra) a celog dana tukao ju je kaišem i pesnicama, pljuvao u lice i vređao dok nije svanulo.

Nakon Jeleninog poraza od Lindzi Davenport 2000. godine u polufinalu Vimbldona, Damir ju je nazvao "beznadežnom kravom" i rekao joj da ne može da se vrati sa njima u hotel. Tako ju je u 11 uveče čistačica zatekla na kauču u holu hotela. Alan Mils iz organizacije turnira uspeo je da joj sredi prenoćište u obližnjoj kući. "Ali makar sam tako izbegla batine", piše Jelena.

Nije je Damir zlostavljao samo fizički. Naterao ju je da otpusti gomilu trenera sa kojima je Jelena uživala da radi - među njima su bil ii Voli Masur, Lesli Bauri i Toni Roše. Onda je 2001. godine na Australian Openu objavio na svoju ruku da će Jelena, koja je dobijala ogromnu novčanu podršku od Australije, ubuduće predstavljati Jugoslaviju. To joj je jedna od najgorih profesionalnih uspomena.

- Dok sam posle toga izlazila na teren da igram, publika koja me je do tada podržavala, počela je da zviždi i upićuje me uvrede. Osećala sam se užasno. Zaista sam prihvatila Australiju kao svoj dom i volela da igram za nju. Osećala sam se kao Australijanka i imala divan odnos sa publikom i fanovima - piše Jelena.

Čak i kada je Jelena sa 19 godina otišla od kuće, od Damira nije mogla da pobegne. Ostavljao joj je preteće glasovne poruke i pretio smrću njenom dečku. Jelena mu je, u nadi da će ga se tako rešiti, poslala milione dolara i prepisala mu svoju kuću na Floridi. Zbog njegovih stalnih pretnji i pritisaka konstantno je bila na ivici nervnog sloma i više nego jednom bila na ivici da skoči sa balkona svog stana u Monaku koji je bio na 13. spratu.

Jelenina karijera na kraju se ugasila usled povrede ramena i zgloba. Sada je presekla sve veze sa Damirom koji živi u luksuznoj kući blizu Beograda.

- U jednom periodu sam praktično sebe uništila finansijski, jer sam milione i milione davala njemu. Nadala sam se da će to nekako izgladiti naš odnos, naročito nakon što sam otišla od kuće. Ne znam mogu li da kažem da ga još uvek volim jer u svakom odnosu, pa čak i onom roditelj-dete postoji trenutak kada shvatite da je dosta. Bila sam sasvim lojalna svom ocu i svojoj porodici. Sve što sam želela je porodica. Ne mrzim ga, ali svakako mrzim sve što mi je radio. Teško mi je da nađem neku pozitivnu emociju prema njemu. Veoma sam razočarana, povređena i besna. Čak i nakon što sam pokušala da posle svega što mi je uradio popravim naš odnos, on je to ignorisao. On i danas misli da je on bio u pravu. Zbog njega se naša porodica raspala i teško mi je da to prihvatim - kaže Jelena.

Danas je ona na stabilnim nogama. Ima bolji odnos sa majkom, koja živi u Hrvatskoj, iako ne može da joj oprosti to što se nikad nije zauzela za nju pred Damirom. Veoma je bliska sa svojim mlađim bratom Savom, koji živi u Srbiji, a Tin Bikić joj je u poslednjih 14 godina kamen oslonac, i ujedno i tačka koja je dovela do toga da njen odnos sa ocem definitivno pukne. Tin i Jelena sada žive na relaciji Zagreb - Melburn.



Žena