"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Zilijet Binos (Juliette Binoche) Pet 5 Dec - 17:06
Žilijet Binoš: Francuski film je i dalje relevantan
„Francuska filmska industrija je relevantna i pored dominacije Holivuda jer nudi prostor
za kreativne projekte koji nisu toliko finansijski unosni“ rekla je oskarovka Žilijet Binoš.
"Moć naših filmova je u raznolikosti", rekla je Binoš koja je Oskara dobila za sporednu ulogu u filmu "Engleski pacijent". "Iako to možda nije finansijski isplativo, kreativna strana je veoma živa i zbog toga mnogi režiseri iz drugih zemalja dolaze u Francusku da snimaju filmove".
"Sadržaj filma, kroz scenario, talenat režisera i glumaca, mnogo znači. I u Francuskoj uvek postoji način da se filmovi snime, čak i ako je budžet mali", dodala je pedesetogodišnja Binoš koja učestvuje na filmskom festivalu u Singapuru.
Njen film "Clouds of Sils Maria", koji je režirao Francuz Olivije Asajas i u kome igra uz Kristen Stjuart, prikazan je na festivalu. Binoš igra veliku filmsku zvezdu koja ima koplikovanu vezu nabijenu seksualnom tenzijom sa asistentkinjom koju igra Stjuart.
Binoš kaže da ne namerava da uspori. Idućeg marta vraća se u London gde će igrati u pozorišnoj adaptaciji "Antigone" u centru Barbikan.
Zanimljivo je da je Edipova ćerka Antigona osamneastogodišnja devojka, što Binoš, majku dvoje dece, ne dotiče. "Ne osećam vreme kada radim. Glumci moraju da se zaborave kada su ispred kamere. Tada nije stvar u njima, već onome što daju, što je nevidljivo".
b92.net
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Zilijet Binos (Juliette Binoche) Pet 5 Dec - 17:08
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Zilijet Binos (Juliette Binoche) Pet 5 Dec - 17:09
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Zilijet Binos (Juliette Binoche) Pet 5 Dec - 17:11
Poslednji izmenio malalila dana Ned 13 Nov - 2:23, izmenjeno ukupno 1 puta
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Zilijet Binos (Juliette Binoche) Pet 5 Dec - 17:12
Poslednji izmenio malalila dana Ned 13 Nov - 1:50, izmenjeno ukupno 1 puta
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Zilijet Binos (Juliette Binoche) Pet 5 Dec - 17:23
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Zilijet Binos (Juliette Binoche) Pet 5 Dec - 17:25
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Zilijet Binos (Juliette Binoche) Pet 5 Dec - 17:32
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Zilijet Binos (Juliette Binoche) Pet 5 Dec - 17:35
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
Било који лик да тумачи, с великог филмског платна али и с позоришне сцене зрачи тај моћни глумачки магнетизам због којег с лакоћом заборављате на све евентуалне мане филма или представе у којима игра.
65. БЕРЛИНАЛЕ Одавно у филмском свету важи правило да не можеш окарактерисати неки филм као лош уколико у њему игра Жилијет Бинош. Било који лик да тумачи, с великог филмског платна али и с позоришне сцене зрачи тај моћни глумачки магнетизам због којег с лакоћом заборављате на све евентуалне мане филма или представе у којима игра. И тако је већ више од 30 њених глумачких година. Ћерка глумице и скулптора, француска глумица Жилијет Бинош (Париз, 1964), полиглота, имала је само 21 годину када се појавила на филму (Жан-Лика Годара) и само 23 године када је на себе скренула пажњу интернационалне филмске критике захваљујући улози у филму „Неподношљива лакоћа постојања”. Недуго затим, следе улоге у филмовима „Фатал” Луја Мала, „Три боје: плаво” Кшиштофа Кишловског, у „Енглеском пацијенту” Ентонија Мингеле, у којем је за споредну женску улогу освојила и Оскара (номинацију за Оскара освојила је за Хелстромов филм „Чоколада”), па и серијал антологијских рола у филмовима Леконта, Ханекеа, Бурмана, Шероа, Шјена, Кијаростамија... Видевши је не тако давно у представи „Издаја” Харолда Пинтера у бродвејском позоришту, амерички критичар Џон Хилперн написао је да постоје три добра разлога да се овај комад види, а то су: Жилијет Бинош, Жилијет Бинош и Жилијет Бинош. Иста препорука може да важи и за филм „Нико не жели ноћ” шпанске редитељке Изабел Коишет, којим је пре неколико вечери почео 65. Берлински фестивал. У њему Биношева лик Џозефине Пири, супруге америчког авантуристе и истраживача Северног пола – Роберта Едвина Пирија, тумачи у пуној снази и уз партнерку јапанску глумицу Ринко Кикучи, у лику Ескимке Алеке, у овом по много чему неуобичајеном филму епохе...
Још једном сте нам показали да сте веома храбра жена, борац?
Ха! Џозефина Пири је била борац, али је такође научила да се клони борби, да уместо снаге користи друге алатке. Кроз образовање, систем веровања, гордост и неку врсту истине без доказа, ми подижемо и самоваспитавамо себе у намери да преживимо у овом свету. Постоје моменти у животу, бар ја тако верујем, када себе процењујете и то мора да има везе са суочавањем с осећањима. Губите своје илузије, свој понос, а емоције су изванредан медијум у смислу да добијете информације ко сте и шта сте. У случају лика Џозефине, када год она пролази кроз љутњу, бес, љубомору или било коју другу снажну емоцију, то је такође начин да се окане свих окова, предрасуда и илузија од којих је била саграђена. Од те идеје о дивном брачном пару, госпођи и господину Пири, о томе да као нечија жена има извесну моћ. Али, у једном тренутку изненада она губи позицију, губи све. И моћ и задовољства. Коначно почиње да живи само као људско биће, а суочити се с тим мора да је веома болно, али је и једини начин да се одрасте и сазре.
Да ли ви волите овај лик?
Мислим да је волим више него што ју је волео писац. Сценариста је написао другачији крај, у којем се Џозефина окреће од Аљаске и враћа у свој свет којем и припада. Међутим, с обзиром на то кроз шта је прошла на Северном полу и с обзиром на однос који се развио између Ескимке и ње и на све оно што је о преживљавању од ње научила и на то да су обе волеле истог човека, сматрала сам да Џозефина не може на крају окренути леђа. Мислим да не можете мрзети лик који играте, иако је лик Џозефине пун гордости и препотенције...
Џозефина је жена коју драматичне околности мењају, а ми смо у прилици да видимо вас како се мењате?
Када снимате и ваше тело мора да вам верује и да вас прати у томе шта радите. Зато морате да знате сензације како се нешто осећа. Наравно, то чините уз помоћ сећања на ситуације кроз које сте сами пролазили. На тренутке када вам је било изузетно хладно или сте били веома гладни, љубоморни или када сте се суочили са опасношћу. Оно како ја себи у том процесу често помажем јесте да покушам да замислим како би то изгледало са животињама. У почетку је Џозефина попут пауна. Сва гордост и лепота су и на њој и око ње. На крају, она је као рањени пас. Дакле, у тој трансформацији од пауна до пса је много посла.
Занимљиво је да је ово америчка прича европске продукције?
У филмском послу више ништа не чуди. Земље се удружују како би се филму обезбедила неопходна средства, а што се саме приче тиче мислим да је она пре свега људска. Нама веома блиска. Нама западњацима.
Кажете западњаци, а како се зову они с друге стране? Источњаци?
Данас када смо се расули по целом свету, веома нас је тешко дефинисати. Само век раније то би било једноставније објаснити. Традиција, начин живота веома се разликује у Африци, Средњем истоку, Индонезији, Кини, Индији. Када сам била у Кини суочила сам се с потпуно другачијим начином размишљања, понашања, односа и поштовања према природи, славља када нешто добро урадите. ....
Poslednji izmenio malalila dana Ned 13 Nov - 2:03, izmenjeno ukupno 1 puta
Када погледате око себе, како вам изгледа овај данашњи свет? Зависи од тога како и где видите ствари. Моја тенденција је да не стављам повез преко очију. Не тако давно играла сам улогу ратног фоторепортера за коју сам се спремала разговарајући с многима од њих. Они су ти који су истински виђали шта се на којем ратишту заиста догађало, а не ми који то гледамо после медијских монтажа и одлука медија шта ће показати а шта не. Тако је и с писаним медијима. Ако сте пажљиви читалац уочићете како су информације нетачне или пробране како би се утицало на ваше закључке и ваш поглед у односу на одређени догађај и све се своди на то да је једна страна лоша, а друга добра.
На основу виђеног или прочитаног у медијима, чини ли вам се да је свет пред новим ратом? У поплави информација и дезинформација, да бисте дошли до реалности и избегли да будете преварени, потребно је да читате 5–6 различитих новина како бисте разумели различите тачке гледишта. Такође мислим да сами треба да изаберемо шта желимо да видимо. У намери да променимо свет, да га учинимо бољим прво треба да погледамо себе и да прво себе начинимо бољим.
Били сте у Паризу када се догодио напад на редакцију „Шарлија ебдоа”? Нисам, била сам у Пољској. Сви смо ужаснути насиљем, али треба да научимо одакле и зашто оно долази. Шта смо то учинили погрешно. То је питање које треба да поставимо себи. Историја Француске је историја слободе говора и научили смо да не будемо повређени тиме. Такође, историја Француске су и Волтер и Француска револуција, која је начинила огромно одвајање политике и религије, а ту је и национални школски систем у којем није дозвољено испољавање знакова веровања и религија. Тако је у Француској и ако живите у Француској то треба да разумете.
Треба разумети и различита веровања других? Наравно да имате право да верујете, али у нашим јавним школама постоји лаицизам. Школе без религије. Постоји велика слобода говора и мислим да се можете свему смејати.
Чак и ако тиме повређујете туђа осећања? Па... Мислим да у свакој религији постоји идеја понизности. Дакле, ако си понизан не можеш бити повређен. Ако ствари узимаш лично, то онда значи да прво себи нешто мораш да појасниш.
Једном сте ми рекли да сте свесни својих „мушких” и „женских” особина? Сигурно. Сви то носимо у себи. Играла сам толико много улога снажних жена да ме често сматрају феминисткињом, што ја нисам. Подела на полове увек води људе ка стереотипном начину размишљања. Или си човек, добар човек, или ниси. Или си креативна и радна особа или ниси. Некако више размишљам о оваквим „поделама”. Иначе, заиста верујем да су жене рођене да буду креативне и то не само због чињенице што рађају децу и те унутрашње креативне енергије, већ и због осмеха који може сваког да разоружа.
И на филмском платну и на позоришној сцени, али ево и сада док разговарамо, ви имате неку посебну ауру око себе?
Хм, можда зато што сам једноставна, што се не оптерећујем својим изгледом и што се срцем уносим у све што радим. У томе и јесте лепота мог позива, а можда и тајна те ауре коју помињете.
Волите ли приче о принцезама?
Ха, ха. Својим ћеркама сам прочитала толико лепих прича о принцезама! Волим приче о принцезама јер оне увек у себи носе нешто скривено. Природа жене и јесте скривена.
А онда се појави и принц?
Да, принц треба да се појави како би открио све то што је скривено. Многе жене чије сам ликове тумачила делимично су живеле у свету бајки, али су то биле и жене које су морале да покажу и мушку снагу и да буду борци у ситуацијама када нису имале мушкарца поред себе. Такав је случај и с ликом Џозефине Пири у филму „Нико не жели ноћ”.
Што више глумите, више се осећате живом? О, то сигурно! Ускоро почињемо пробе Софоклеове „Антигоне” у лондонском позоришту и радујем се што ћемо после премијере почети и велику турнеју. Снимаћу и два филма, а један је бурлеска коју режира Бруно Думон.
Дубравка Лакић politika.rs
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski