Kakvi su muškarci prijateljiOdanost bez drame i zavisti. Na njih možete da računate, oni će vas podići kada se ceo svet uroti protiv vas, ali to neće činiti rečima već delom
AKO BI TREBALO slikovito prikazati prijateljstva, onda bi ono između dve žene bilo predstavljeno crtežom na kojem se one gledaju, dok bi muško prijateljstvo bilo prikazano simbolima muškaraca koji stoje jedan pored drugog i svako gleda na svoju stranu. I, zaista, svi zaključci stručnjaka o prijateljstvima mogu se smestiti u ova dva crteža.
Dakle, ženska se dešavaju oči u oči. Na taj način žene pričaju, dele tajne, zajedno plaču, razmenjuju najdublja osećanja. Muška se odigravaju "jedan pored drugog". Oni igraju fudbal, kartaju se, odlaze na pecanje, u prirodu, na stadion, u kafić...
Jedan od stručnjaka koji je proučavao kako muškarci održavaju prijateljstva jeste i Džefri Grif, profesor na Univerzitetu Merilend. Uočio je da muškarci ne sede u grupama kao žene da bi razmenili najdublja osećanja. Oni, takođe, nisu fizički ili emocionalno ekspresivni.
Ali, spremni su da pruže veliku podršku prijateljima.
Profesor Grif ističe da muškarci često ne znaju imena dece svojih prijatelja jer ne pričaju toliko o svojim životima koliko, recimo, o najboljim golovima u istoriji fudbala. Suština je u tome da su muški razgovori pre usmereni na stvari nego na osećanja o određenim stvarima.
Da bi naglasio veliku razliku između muških i ženskih prijateljstava, dr Grif navodi primer jedne žene iz Viskonsina, čiji je muž išao na dvodnevno pecanje u Kanadu, naravno sa drugarima. Ona je znala da jedan od njih ima probleme na poslu, da ćerka drugog samo što se nije udala, da je trećem narušeno zdravlje...
Ali, ispostavilo se da na pecanju nijedna od tih stvari nije ni pomenuta, zbog čega je supruga bila u čudu: "Pa, dve žene koje se uopšte ne poznaju, u javnom toaletu bi razmenile više ličnih informacija za pet minuta nego što su to učinili ti momci tokom celog vikenda!"
Istražujući dr Grif je otkrio da muškarci generalno odbijaju da se previše upliću u veze, pa i u one sa drugarima.
Trećina ispitanika rekla je da su naučili neke pozitivne stvari iz ženskih prijateljstava, ali četvrtina je bila kategorična - utisak o ženama kao prijateljima negativan je, jer sa njima uvek ima previše drame! I ne samo drame. U svojoj knjizi "Sistem druženja", dr Grif beleži da u ženskim prijateljstvima ima i više zavisti.
Studije pokazuju da je ženama u 20-im i 30-im godinama veoma stalo da ostanu u kontaktu sa starim prijateljicama, ali da kasnije, kako postaju prezauzete zbog karijera i podizanja dece, imaju sve manje vremena i volje za druženja. Onda se opet oko 40, kada deca počnu da se osamostaljuju, okreću prijateljicama da bi i u novom životnom poglavlju imao ko da ih razume i posavetuje.
OTVORENI, LOJALNI, ČUVAJU TAJNE...
I žene i muškarci uočili su mnogo zadivljujućih osobina prijateljstva među muškarcima. Na prvom mestu je istinska lojalnost.
Nije tajna da se mnoge žene žale barem na jednog prijatelja svojih mladića ili muževa, i to obično onog kojeg oni poznaju od srednje škole ili čak od ranije. I sve su zbunjene zašto su suprug ili dečko i dalje prijatelji sa takvim tipom kada se već na prvi pogled vidi da nemaju ništa zajedničko. One ne znaju da je sve u odanosti. Zatim, muškarci su otvoreni. Kada se nekome ne sviđa ponašanje prijatelja, on mu to i kaže, popričaju o problemu, ponekad to urade i veoma žučno, ali nastave dalje. Muškarci uglavnom ne čekaju da "boca eksplodira".
A, kada shvate da više ne mogu zajedno, raziđu se, bez mnogo buke. Kod njih su stvari jasne. Ne volimo se? U redu. Ne moramo više da se družimo.
Za većinu ženskih prijateljstava to ne važi. One čekaju da najbolja prijateljica prepozna u čemu je pogrešila, a često umeju da budu i okrutne jedna prema drugoj. Ne odlaze svaka svojim putem, već upadaju u emotivne ratove. Muškarci manje pričaju i izražavaju se kratko i jasno.
Na taj način uvek znaju šta je prijatelju u nevolji potrebno i kako mogu da mu pomognu, i to konkretno.
Njihova velika prednost, iz čega bi žene mogle da izvuku pouku, jeste da umeju da čuvaju tajne i da, uglavnom, nisu skloni tračevima.
Takođe, među njima vlada zdravo suparništvo.
Oni će otići na utakmicu, takmičiće se i zadirkivati na terenu, ali će posle toga otići na piće i gubitnik se neće danima kasnije duriti zbog poraza.
Kada je reč o muškarcima, oni razvijaju prijateljstva do 30, posle čega ih često prekidaju zbog preseljenja ili karijere. Nedavne studije, međutim, pokazale su da se muškarci u kasnim 40-im okreću onome što dr Grif naziva "oslabljenim" druženjima sa drugarima koje znaju iz mladosti, a da Internet olakšava održavanje tih kontakata.
Istraživanja pokazuju i to da muškarci često otvaraju dušu suprugama, majkama, sestrama ili prijateljicama. Zašto ženama? Najpre, smatraju da im muški prijatelji neće biti od velike pomoći, ali i strahuju da će ih, zbog izliva previše emocija, drugari doživeti kao "sekapersu". To je pokazatelj da muškarci razdvajaju svoje potrebe. Kada žele da pobegnu od problema, okreću se muškim prijateljima. Tako kamufliraju svoju osetljivost.
Nesigurnost zbog posla, finansija, vaspitanja dece, podeliće sa suprugama.
A čemu služe muški prijatelji? To su oni muškarci na koje možete da računate, oni koji će vas podići kada se ceo svet uroti protiv vas. Ali, neće to učiniti rečima već delom. Kada izgubite posao ili vas devojka ostavi, častiće vas pivom. Iako muška prijateljstva izgledaju kao jednostavna, njihova istorija je prilično kompleksna jer su pretrpela velike promene.
U kratkoj istoriji muških prijateljstava važno mesto zauzimaju herojska. Naime, u drevna vremena, muškarci su prijateljstva sa drugim muškarcima videli kao najispunjeniju vezu koju neka osoba može da ima, uzvišeniju i od bračne ljubavi jer su žene smatrane inferiornim bićima. Aristotel i drugi filozofi veličali su vrline platonskih veza - emotivnu povezanost bez seksualnog kontakta. Platonska prijateljstva, prema Aristotelu, bila su ideal. Tokom ovog perioda razvila se ideja o herojskom prijateljstvu. To je prijateljstvo između dvojice muškaraca koji imaju intenzivnu vezu na emotivnom i intelektualnom nivou.
Primeri herojskih prijateljstava postoje u mnogim tekstovima, od Biblije do pisanja antičkih Grka. Suštinu herojskog prijateljstva opisuje veza između Ahila i Patrokla. Zajedno su se borili tokom Trojanskog rata i bili su veoma bliski. Kada je Hektor ubio Patrokla, Ahil je danima bio van sebe. Gnevan, vukao je neprijateljev leš oko zidova grada kroz prašinu i stišao se tek kada je pred njega došao stari kralj Prijam, otac Hektorov, da ga moli za telo svog sina.
Posle sahrane, Ahil, ispunjen snažnim besom, otišao je na bojno polje da osveti smrt najboljeg druga. Slika Ahila i Patrokla bila je veoma važna u antičkom svetu. Kada su Aleksandar Veliki i njegov dugogodišnji ratni drug Hefest prolazili pored Troje zaustavili su se, sa celom armijom, ispred groba Ahila i Patrokla, i iskazali duboko poštovanje koje su imali prema ovim ljudima i njihovom prijateljstvu.
U 19. veku muška prijateljstva bila su ispunjena dubokim osećanjima i sentimentalnošću. U mnogim slučajevima bila su intenzivna kao romantične veze između muškaraca i žena. U suštini bio je to nastavak herojskog prijateljstva iz antičkog doba, a emocije su bile veoma važne. Tokom ovog perioda muškarci su koristili nežan jezik, kako u dnevnoj interakciji tako i u pismima. Recimo, Danijel Vebster, američki senator i poznati orator, često je započinjao pisma muškim prijateljima sa rečima "Moj divni dečače" i završavao ih sa "Veoma odano tvoj”. Čak su i pisma Teodora Ruzvelta prijateljima bila ispunjena sentimentalnim jezikom koji bi se danas smatrao nepristojnim. Tokom 19. veka muškarci se nisu ustručavali ni od razmene fizičkih nežnosti.
Mnogi su grlili prijatelje ili ih čak držali za ruke. Danas vam može zvučati strano, ali tokom ovog perioda muškarci su često delili i krevet kako bi smanjili troškove stanovanja. Na primer, Abraham Linkoln je godinama delio krevet sa momkom Džošuom Spidom, što je nekima dalo za pravo da zaključe da je Linkoln bio gej. Međutim, većina je znala da je to neistina, da su Abraham i Džošua, jednostavno, uživali u bliskom muškom prijateljstvu.
Navodi se nekoliko razloga zašto su muškarci tada bili tako srdačni u komunikaciji. Najpre, bili su slobodni da budu nežni i ljubazni bez straha da bi to neko mogao pogrešno da protumači, jer koncept homeseksualizma, kakav danas poznajemo, nije postojao. Tada nije postojao čak ni naziv za homoseksualni odnos, bio je to "zločin o kojem se ne govori". Tek krajem 19. veka psiholozi su počeli da analiziraju homoseksualnost.
Muškarci su počeli da postaju svesniji svojih veza sa drugarima i menjali su bliske zagrljaje za kruto tapšanje po leđima. Tako je rođen muški zagrljaj. Drugi razlog za intenzivno muško prijateljstvo u 19. veku bio je i taj što su muškarci i žene uglavnom živeli u odvojenim svetovima sve do venčanja.
U to vreme nije bilo mnogo interakcija između polova, što je nateralo mnoge mlade muškarce da svoje potrebe za fizičkom nežnošću i emocionalnim druženjem zadovolje u društvu drugih muškaraca.
Muška prijateljstva u 20. veku pretrpela su ozbiljnu transformaciju. Muškarci su se odrekli nežnih reči i držanja za ruku da bi izbegli prejako emocionalno vezivanje ili bilo kakvu vrstu fizičke naklonosti, ali i strahovali su da bi ih neko mogao okarakterisati kao homoseksualce i dovesti u pitanje njihovu muževnost. Osim toga, na muška prijateljstva uticala je i tržišna ekonomija. Umesto da im bude potencijalni prijatelj, muškarac do njih bio im je suparnik. Uz to, svet je živeo sve dinamičnije pa je sledeći posao i karijeru bilo sve manje uslova za sticanje istinskih prijatelja.
U veku za nama muškarci su počeli da se bave sprotovima i da učestvuju u brojnim aktivnostima. Tako su prijateljstva, umesto na emotivnoj osnovi, počela da se uspostavljaju oko tih aktivnosti.
U modernom društvu jake emotivne veze vidimo još jedino u vojsci. Potpuno muško okruženje i ponekad nasmrt opasne situacije, stvaraju jake veze i istinsko bratstvo. Vojnici nikada neće ostaviti druga u nevolji, spremni su da umru da bi spasili saborca. Kako uz uniformu ide mačizam, u vojsci su dozvoljene jake prijateljske veze bez ikakvog straha da će to biti pogrešno protumačeno.
Današnjim muškarcima često nedostaju prednosti bliskog prijateljstva. Studije pokazuju da su muškarci koji imaju nekoliko bliskih prijatelja srećniji i da žive duže od onih koji nisu okruženi drugarima. Još neka pokazuju da je broj prijatelja i prisnih drugara u stalnom opadanju i da će se to nastaviti. Kada završite srednju školu, a naročito kada se oženite i dobijete decu, teže je steći i zadržati prijatelje. Ali, vredno je truda.
novosti
Pet 13 Apr - 22:09
Šta reći .. 
.
