Muzej knjige u Beogradu do sledećeg sajmaViktor Lazić, naslednik porodične biblioteke, udružio se sa srpskim intelektualcima i planira obnovu Biblioteke „Lazić” i otvaranje Muzeja knjige i Muzeja srpske književnosti
[You must be registered and logged in to see this image.]Viktor Lazić u budućem Muzeju knjige
Okupili smo srpsku elitu sa namerom da napravimo jednu jaku kulturnu instituciju u Beogradu, kaže Viktor Lazić, naslednik porodične biblioteke koju su njegovi preci zvanično otvorili još 1882. godine u selu Kumane kod Zrenjanina i koja je sa prekidima radila sve do 1977. godine. Sada je ovaj advokat, pisac, poliglota, rođen inače 1985, koji gaji veliku ljubav prema knjizi kao i njegovi preci, rešio da nastavi porodičnu tradiciju. Tridesetak intelektualaca osnovalo je 2012. godine Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, s ciljem obnove Biblioteke „Lazić”, otvaranja Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti.
– Među članovima osnivačima su i Matija Bećković, Milovan Danojlić, Pero Zubac, Emir Kusturica i drugi – kaže Viktor Lazić, naglašavajući da je fond biblioteke već obnovljen, da je formirana i kolekcija za stalnu postavku Muzeja knjige i putovanja i da je u toku sakupljanje materijala za Muzej srpske književnosti.
Jedan deo velike javne biblioteke praktično već radi od prošle godine, ali ograničeno, jer još nije obrađen ceo fond u katalogu. Viktor Lazić misli da će za godinu dana sve biti završeno i da će biblioteka tada biti otvorena za javnost. Muzej knjige bi trebalo da bude zvanično otvoren pre sledećeg Sajma knjiga, a Muzej srpske književnosti, koji će biti posvećen samo piscima i književnim delima iz Srbije, planiran je za 2015. ili 2016. godinu.
Kad je reč o Muzeju knjige i putovanja, u njemu će biti izložen istorijat knjige, kao i knjige iz svih delova sveta, ali i neki drugi eksponati vezani za pisce, poput pisaće mašine sa latiničnom i ćiriličnom tastaturom na kojoj je pisao Gvido Tartalja ili naočara Dobrice Ćosića.
Baza ovih institucija smeštena je na Banjici, u prostoru sa puno vrednih i retkih knjiga, koje Viktor Lazić rado pokazuje, a na istoj lokaciji biće smešten i Muzej knjige.
– Ovde imamo još jedan veliki prostor od sto i nešto kvadrata, koji planiramo da sledeće godine stavimo pod krov i da tu bude stalna postavka muzeja – priča Viktor Lazić. – U planu je da ta prostorija bude završena sledeće godine kako bi Muzej bio zvanično otvoren pre Sajma knjiga. Muzej će imati stalnu postavku, kao i deo gde ćemo svakog meseca izlagati nešto novo, sa video-instalacijama. Biće odvojen od biblioteke, jer će u njemu biti knjige koje su važne zbog nečeg drugog, a ne da bi se čitale.
Najstarije knjige u ovoj zbirci su iz 16. veka. Doduše, mnogima nedostaju prve stranice, gde je obično štampana godina objavljivanja, pa je teško utvrditi godinu, ali najstarija među onima gde je godinu izdavanja mogućno utvrditi jeste iz 1580. Tu su i drugi rariteti: knjige iz Kine sa koricama od svile i na papiru od pirinča, kao i ona na štapićima od bambusa koja se čita u cik-cak, najmanja knjiga na svetu (tri milimetra), knjiga od slonovog izmeta, knjiga na palminom lišću sa Sumatre, ručno rađen životopisa Bude iz Burme sa molitvama na poleđini…
Tu je i autobiografija Branislava Nušića sa njegovim potpisom, koju su prijatelji odštampali bez njegovog znanja za piščev 60. rođendan, knjiga o Titu na tajlandskom, odštampana na zahtev tajlandskog kralja, koja nikada nije bila u prodaji, zatim „Na Drini ćuprija” na kineskom jeziku sa posvetom prevodioca i „Anikina vremena” na hindu jeziku, najstariji udžbenik za vožnju, iz 1898. godine, po kome je Lazićev pradeda 1900. položio vožnju…
Viktor Lazić je posebno ponosan na prvo izdanje „Lamenta nad Beogradom” Miloša Crnjanskog, koje je štampano u Johanesburgu u 75 primeraka. Na posebnom papiru je odštampano samo 25 primeraka, koji su numerisani, i u posedu budućeg Muzeja knjige je primerak broj 21.
– Retko kad sam osećao toliko zadovoljstvo kao kad sam „Lament” čitao iz ove knjige – kaže Viktor Lazić, dodajući da je zbog Miloša Crnjanskog otišao na Sumatru i napisao knjigu o njoj.
Ova knjiga je poklon muzeju od Milovana Danojlića, koji je podario i poslednju knjigu Jovana Dučića, odštampanu, sticajem okolnosti, na dan pesnikove smrti u Americi 1943. godine, u malom tiražu, sa jedinom svrhom da se rukopis ne zagubi. Primerak knjige s kojom je Dučić sahranjen na grudima, Danojliću je poklonio Marko Dučić, Dučićev naslednik koji se stara o pesnikovoj zaostavštini.
Osim što je od predaka nasledio veliku biblioteku, koju su Lazići tokom burne istorije uspeli da sačuvaju snalazeći se na razne načine, Viktor Lazić kaže da biblioteka i muzej imaju i puno donatora, kao i šest legata, četiri kompletirana (prof. dr Miodrag Živanov, prof. dr Ileana Čura, Ivo i Vukica Bešević i prof. dr Petar Bingulac) i dva u osnivanju (Srba Ignjatović i Milovan Danojlić). Pošto im je svaka knjiga dobrodošla, poziv donatorima je i dalje otvoren.
Lazić kaže da su izgradili i jednu zgradu u Kumodražu za administraciju i za književne večeri. Većina fonda će biti smeštena tamo, jer ima više mesta. Već je izgrađeno oko 200 kvadrata namenjenih samo za smeštaj knjiga i za književne večeri.
– Ovih dana smo zaključili još jedan ugovor. Supruga Pavla Vuisića i njen brat Mihajlo poklonili su nam jedan plac na Starom sajmištu tako da planiramo da i tamo organizujemo jedno odeljenje biblioteke – dodaje Viktor Lazić, verujući u svom zahuktalom entuzijazmu da će uspeti da izgrade razgranatu kulturnu instituciju i da će ona postati jedan od važnih stubova srpske kulture.
(Politika)
Uto 13 Maj - 9:59
