Zahvaljujući njoj su mnoge žene lepe

Zahvaljujući njoj su mnoge žene lepe

Helena Rubinštajn skupo platila uspeh


Lep izgled masa žena duguje ženi koja je preminula pre 50 godina - Heleni Rubinštajn.
Ta izuzetna žena koja je uspela da pobedi teško siromaštvo, izmislila je šminku kakvu
danas poznajemo.


Reč "kozmetika" potiče iz grčkog jezika i znači "tehnika oblačenja i ukrašavanja"

Onog trenutka kada je prodala prvu teglicu kreme za lice sa "tajnim" sastojcima 1899. godine, Helena je znala da je otkrila "zlatnu žicu" i otkrila šta žene zaista žele: proizvode koji čine da se osećaju lepima. Što je cena proizvoda veća, žene su ih više želele.
- Ne postoje ružne žene, samo lenje - govorila je.
Rođena je kao Kaja Helena Rubinštajn u Krakovu u Poljskoj, 25. decembra 1872. i bila je ćerka trgovca. Najstarija od osam devojčica, bila je vrlo ambiciozna i odlučna da se ne poda prvo, koji naiđe.
Na razočarenje roditelja, odbila je nekoliko prosaca i preselila se u Australiju kad je imala samo 24 godine. Sa sobom je ponela ono što će postati osnova njene imperije: 12 teglica sa kremom za lice napravljenim u kućnoj radinosti. Mlada Kaja odmah je promenila ime u Helen Žilijet i predstavljala se mlađom četiri godine.
U početku je radila kao sobarica i dadilja i uspela da prokrči put u visoko društvo. Bogatašice za koje je radila bile su oduševljene njenim porcelanskim tenom, što je Helena pripisivala svojim "specijalnim" kremama, baziranim na starom porodičnom receptu, koji koristi retke biljke kojih ima "samo na karpatskim planinama".



Vest se brzo širila, potražnja je rasla, a Helena je ubedila majku da joj šalje kreme, koje je skupo prodavala. Kada snabdevanje iz Poljske nije više moglo da zadovolji tražnju, Helena se zaposlila kod apotekara, koji joj je pokazao veštinu spravljanja pomada.
Majčinom receptu dodala je lanolin, i na novom proizvodu, nazvanom "valaze" (što na mađarskom znači "rajski poklon"), zaradila je priličnu sumu novca. Lukavo je primetila:
- Žene ne kupuju ništa jeftino. Moraju da imaju utisak da sebe tretiraju kao nešto izuzetno.
Devet godina nakon što je stigla u Australiju, Helena je u banci imala 100.000 funti i lanac proizvoda, uključujući sapun, tonik i mleko za čišćenje lica, koje je prodavala u svojoj radnji i preko pošte. Konsultovala se sa stručnjacima iz oblasti hemije i dermatolozima i uvek se slikala u belom mantilu, pa je kasnije tvrdila da je završila medicinu.
Malo vremena je imala za ljubav, sve dok nije srela američkog novinara Edvarda Tajtusa. Iako je već bila prevalila 30-tu, Helen nikad pre toga nije poljubila muškarca, ali šarmantni Edvard ju je potpuno oborio s nogu. Venčali su se u Londonu 1908. godine, a ona mu je u miraz dala vlasništvo nad polovinom kompanije. Međutim, Edvard je bio veliki ženskaroš i samo nekoliko nedelja posle



venčanja, zatekla ga je sa drugom. Ipak je prešla preko toga i posvetila se potpuno svojoj karijeri, a on je nastavio da je vara. U Londonu na Mejferu ubrzo je otvorila salon lepote. Među redovnim mušterijama bila je i supruga tadašnjeg premijera.
Ženama je savetovala i pokazivala kako da uz pomoć šminke dobiju mlađi i zdraviji izgled. Jedan od trikova je stavljanje malo crvene boje na obraze, puderisanje nosa i vrata pastelnim bojama i stavljanje ruževa jarkih boja.
Bila je svesna da je uspostavila novi trend i ništa više nije moglo da je zaustavi (stvorila je maskaru kakvu danas poznajemo), ali je njena karijera cvetala nauštrb privatnog života. Rodila je dva sina. U njenoj 37. godini (1908) na svet je donela Roj, a Horasa tri godine kasnije. Kada bi osetila potrebu da se pomazi i poigra sa njima, pozvala bi ih, a kad bi joj dosadili, poslala bi ih da se igraju sa vaspitačicama.
Kreirala je prvi puder za lice u nekoliko nijansi, kao i rumenilo. Ubrzo je osetila da je prerasla Evropu, i preselila se u Ameriku, gde je odmah započela borbu sa konkurencijom - Elizabet Arden.



Na prvi pogled, njih dve su bile potpuno različite. Helena je obožavala upadljivi nakit i svetlo-crveni ruž za usne. Elizabetine omiljene boje bile su pink i zlatna. Helena je bila pasionirani kolekcionar umetničkih dela - Pikaso i Matis su joj bili omiljeni slikari. Kanađanka poreklom, Elizabet, volela je konje i igrala golf. Ali, obe su bile odlučne, drske i teške za saradnju. Posećivale su iste gala večeri i premijere. Lansirale su slične proizvode, družile se istim ljudima, kretale se u istim krugovima i uporno ignorisale jedna drugu kada bi im se ukrstili putevi. Do 1923. godine Helena je proizvodila više od 70 kozmetičkih linija, uključujući čuvene "kreme za mršavljenje". Njeno rivalstvo sa Elizabet potpuno je obuzelo, tako da je postala, moglo bi se reći, gotovo imuna na Edvardova švrljanja, za koja je krivio nju i to što je često bila odsutna od kuće. Na kraju je pobegao sa njihovom kućnom pomoćnicom. Godine 1928. Helena je dobila ponudu koju nije mogla da odbije. Liman Braders, američka investiciona banka koja će propasti 2008. godine, platila joj je 7,3 miliona dolara (današnjih 90 miliona dolara) za 75 odsto njene kompanije. Ali, na njen užas, poslovni plan banke bio je da pod njenim imenom prodaje jeftinu šminku lošeg kvaliteta. Ona je znala da tajna njenog uspeha leži u luksuzu i tako je počela da otkupljuje milione akcija kako bi povratila svoju kompaniju.



Njen plan podudario se krahom berze na Vol stritu, cene akcija su naglo pale i Liman braders je prodao Heleni njenu kompaniju. U toj transakciji zaradila je dodatnih 5,8 miliona dolara. Godine 1938. Helena je u svojoj 66-toj bila milijarderka i opet je u rukama držala uzde svoje imperije. Pojavila se i nova ljubav, princ Arčil Gurieli Čkonja, osiromašeni ruski aristokrata, koji je od nje bio mlađi 23 godine. Uprkos razlici u godinama i nakon što je morao da joj dokaže svoje originalno poreklo, Helena je pristala da se uda za njega. Venčali su se 1938. godine, četiri meseca posle razvoda od Edvarda.
Helena je obožavala što je postala "princeza". Najbolje od svega, bila je to stepenica više od Elizabet Arden. U međuvremenu, njen biznis je nastavio da cveta. Izmislila je prvu vodootpornu maskaru (1939), kao i prvu emulziju - Lanolinsko-vitaminsku formulu.
Kada je 1955. godine Arčil preminuo od srčanog napada, Helena je pala u očaj. Tri godine kasnije, njen sin Horas poginuo je u automobilskoj nesreći. To je bio i najteži udarac. Njen neukrotivi duh počeo je da bledi. Posle srčanog udara, Helen je preminula 1965. godine u bolnici u Njujorku.
Svoju imperiju ostavila je sinu Ronu, koji je posle osam godina firmu prodao kompaniji "Kolgejt Palmoliv", a danas je u vlasništvu "L’Oreala".

bliczena.rs