Sport i bol

Neuništivi

Slomljena noga, naprsla rebra, posekotina na glavi, iščašeno rame, ništa od ovoga ih nije moglo zaustaviti na putu ka pobedi. Ovo je priča o najčvršćim profesionalnim sportistima koji su, i pored teških povreda, igrali odlučujuće mečeve.

Golman Mančeser Sitija Bret Trautman je daleke 1956. godine, u finalu FA Kupa protiv Birmingema poslednjih 15 minuta igrao sa povredom jednog pršljena. I pored teške i bolne povrede Trautman je uspeo da u dva navrata odbrani svoju mrežu i potvrdi trijumf svoje ekipe od 3:1.

Bobi Baun je 1964. godine, u šestoj utakmici finala NHL lige, u poslednjoj trećini izašao na nosilima. Ipak, ovaj igrač Toronta se vratio na led u produžetku i postigao pobedonosni gol za svoju ekipu na meču protiv Detroita. Nakon meča ustanovljeno je da je Baun igrao sa slomljenom desnom nogom. Ovaj igrač je čak uspeo da odigra i nekoliko minuta u sedmom meču ove serije koju je Toronto dobio rezultatom 4:0, kada je i osvojio Stenli kup.

Veliku zaslugu za osvjajanje prve NBA titule Njujork Niksa 1970. godine imao je sjajni defanzivac Vilis Rid. Ovaj igrač je pretrpeo tešku povredu povredu butnog mišića i bilo je malo verovatno da će izaći na parket za sedmu, odlučujuću, utakmicu. Ipak, Rid je „stisao zube", i odigrao 27 minuta odlučujućeg meča, gde je ključna bila njegova odbrana na Viltu Čembrlenu u pobedi Niksa.

Na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1970. godine legendarni Franc Bekenbauer je na polufinalnom meču protiv Italije igrao sa iščašenim ramenom. I pored svog požrtvovanja Kajzer Franca „panceri" su izgubili taj meč, ali je Italija kasnije poražena u finalu od Brazila.

Japanski gimnastičar Šun Fudžimoto uspeo je u na Olimpijskim igrama 1976. godine da završi poslednje tri rotacije sa slomljenom čašicom kolena. Ovaj hrabri gimnastičar je posle doskoka sa karika urlao u agoniji od bolova, ali uspeo je da završi sve rotacije. Na kraju je ocenjen ocenama iznad 9,5 što je njegovoj reprezentaciji obezbedilo pobedu nad Sovjetskim Savezom i zlatnu olimpijsku medalju u jednom od najuzbudljivijih ekipnih finala u istoriji gimnastike.

Košarkaš Bostona Kevin Mekhejl je 1987. godine tri meseca igrao sa slomljenim stopalom, a zatim nastavio i u 21 utakmici plej ofa. Ovaj igrač je u tom periodu u proseku igrao 39 minuta po meču, a beležio je prosek od 21,1 poena i 9,2 skoka.

Šesta utakmica finala plej ofa 1988. godine između Detroit Pistonsa i Los Anđeles Lejkersa ostala je upamćena po neverovatnoj partiji najboljeg igrača Detroita Ajzee Tomasa koji je izvrnuo i teško povredio skočni zglob u trećoj četvrtini. Saigrači su pomogli Tomasu da napusti parket, da bi se ovaj igrač ubrzo vratio da pomogne svojoj ekipi. Tomas je u poslednjoj četvrtini postigao neverovatnih 25 poena, ukupno 43 na utakmici, ali Detroit je taj meč izgubio sa poenom razlike (103:102). Na Tomasovu žalost, i sedmi meč je pripao Lejkersima koji su tako osvojili novu titulu NBA lige.

Majkl Čeng je 1989. godine pobedio Ivana Lendla u polufinalu Rolan Garosa. Čeng je veći deo meča imao strahovite grčeve u nogama, ali na kraju je slavio sa 3:2, po setovima 4-6, 4-6, 6-3, 6-3, 6-3. Nakon poslednjeg poena Čeng je pao na kolena i plakao od sreće ali i bolova. U finalu je Čeng savladao Štefana Edberga i sa 17 godina postao najmlađi osvajač grend slem turnira.

Teri Bučer je stara „engleska škola" igrača koji ne zna za bol. I pored posekotine na glavi koju je zaradio na meču kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Švedske, Bučer je tražio da se vrati u igru. Lekari su mu obmotali glavu, a Bučer se vratio na teren. Ovaj igrač je ponovo prokrvario kada je glavom udario loptu koja mu je opet otovorila posekotinu, pa je sav krvav u tim trenucima ličio kao da je bio u kavezu sa lavovima a ne na fudbalskoj utakmici.

Pit Sampras je u četvrtfinalu Ju-Es Opena na meču protiv Koreče dehidrirao, imao je grčeve u stomaku, povraćao je na terenu, umalo se onesvestio od iscrpljenosti, ali je uspeo da savlada protivnika. Kasnije je Sampras osvojio svoj četvrti Ju-Es Open.

Majkl Džordan se 1997. godine, pred peti meč finala NBA lige protiv Jute, u sred noći probudio sa jakim bolovima u stomaku, temperaturom i povraćanjem. Sve je ukazivalo da je „Njegovo leteće veličanstvo" dobilo stomačni virus, i male su šanse bile da izađe na parket u finalnoj seriji u kojoj je rezultat u tom trenutku bio 2:2. Ipak, Džordan se nekako oporavio do početka utakmice, na parketu je proveo 44 od 48 minuta, postigao je 38 poena, od čega 15 u poslednjoj četvrtini i doveo Bulse na prag nove titule koja je osvojena u narednoj utakmici. Nedavno su se pojavile spekulacije da je Džordan namerno otrovan pred taj meč, ali čak ni to nije moglo da zaustavi letećeg Majka.


rts

Danasnji sport sve vise podseca na gladijatorski....negde kao da je izgubio svoj zdrav duh.Profesionalni sportisti nemaju svoj zivot...ako su na vrhu onda su izlozeni pritisku da tu i ostanu.Doping je postao normalna pojava jer drugacije takav napor niko ne bi mogao da izdrzi.

Andre agasi je napisao dobru knjigu o svojoj profesionalnoj karijeri i posledicama dopinga.
To je bilo u njegovo vreme ...kako je danas mozemo samo da pretpostavimo.

Sve češće sportistima otkazuje čuka na sportskom terenu , znači da je opterećenje preveliko , želja ogromna a trening i privatan život prepun eskiviranja , opijanja i nezdravog života , što se onda čudimo što su nespremni za tolike napore ili daju više od sebe da zadrže svoj status na lestvici slavnih   

Eni u pitanju je velika lova koja se okrece preko sporta ili bolje receno pere.Sponzorski ugovori su surovi i te astronomske cifte koje vidimo samo delom idu gladijatoru.
Previsoka cena cini mi se....ali sta je tu je.Ko u to kolo udje nema nazad.

Kontam da je slično kao i sa muzičkim zvezdama , čitala sam onu priču o Majkl Dzeksonu u muzz biografijama , čovek je kukao da mu nije dobro al ga niko nije shvatao ozbiljno il jest uz reči šou se mora nastaviti , popij nešto , primi injekciju i idemo dalje , imamo ugovore za ove koncerte koga briga šta tebe boli , sve je to bizznis   

tako je i sa sportistima , jedino ne odobravam one koji svesno uzimaju doping i kvare imidz sportista , al opet ko zna ko kakve razloge za taj dop ima , bol je tu primarna inicijalna kapisla , neko trpi , neko ne može i eto   

1982. godina - Patrik Batiston



Prilikom sudara sa nemačkim golmanom Šumaherom, za vreme polufinalnog meča Svetskog prvenstva u Španiji 1982. godine, igrač francuske reprezentacije Patrik Batiston doživeo je kliničku smrt, ali su lekari francuske reprezentacije na svu sreću na vreme reagovali tako da je ovaj igrač završio "samo" sa potresom mozga i bez nekoliko zuba.

2011. godina - Mihalice Nešu

Sličnu Batistonovu sudbinu doživeo je i rumunski defanzivac iz redova Utrehta koji je u maju ove godine na meču sa PSV-om nakon sudara sa sopstvenim saigračem takođe ležao na terenu ne dajući nikakve znake života. Na kraju su ga lekari povratili u život ali je tom prilikom doživeo teško oštećenje vratnih pršljenova.