Пауци (Araneae) је најпознатија и истовремено најбројнија група (обухватају око 40 000 врста) међу пауколиким животињама за коју је карактеристично присуство посебних паучинастих жлезда. Тело им је изграђено од два дела, прозоме и опистозоме, који су спојени узаним делом названим дршка (pedicel). Екстремитети су присутни само на прозоми. Углавном су копнене животиње (само у појединачним случајевима могу секундарно прећи на живот у води) величине од 0,4 mm па и до 10 cm распрострањени свуда где има инсеката, а посебно у тропским пределима. Већина паукова су карниворни облици и хране се углавном различитим инсектима које хватају у мреже исплетене од паучине.
Систем за варење

Систем за варење почиње устима која су прилагођена узимању течне хране па тако варење започиње ван тела. Паук у плен убризгава отров који га паралише, а затим на његово тело излучује секрет из пљувачних жлезди. Секрет претвара тело плена у полутечну храну која се, затим, тзв. желуцем за сисање усисава. Желудац за сисање је уствари део предњег црева специфичне грађе прилагођен за усисавање житке хране. Усна дупља и ждрело образују цев за спровођење течне хране до једњака који је такође цеваст и протеже се до желуца. На горњем делу ждрела налазе се длачице које спречавају да чврсте честице хране доспеју у једњак. Читаво предње црево обложено је кутикулом (то указује да је пореклом од ектодерма) која је посебно задебљала у желуцу. Желудац је обложен снажним мишићима који производе покрете пумпе усаглашене са сличним покретима усне дупље и ждрела усисавајући храну. Иза желуца се наставља средње црево које је без кутикуле јер је ендодермалног порекла. Средње црево је јако разгранато у многобројне дивертикулуме у којима се обавља главно варење хране. Задње црево, обложено кутикулом и ектодермалног порекла као и предње, има добро развијен омотач од мишића. Од места спајања средњег и задњег црева полази проширење у виду мешка од кога се одваја кратка цев (rectum) која води до аналног отвора.
Биологија паукова

Према начину живота, односно, углавном начину хватања инсеката, пауке је могуће сврстати у два основна типа:

скитнице, који хватају инсекте у трку или скоку и
мрежаре, који у те сврхе плату мреже од паучине.

Паучинасте жлезде продукују еластичну беланчевину, паучину, која је у облику лепљивих нити и служи за:

плетење мреже у коју упада плен;
израду кокона у облику дебеле чахура у којој се налазе и заштићена су јаја и коју женка чува или носи са собом;
израду стана тако што нпр. код паукова који живе у рупицама ископаним у земљи зидови тих рупица су обложени паучином или код оних који живе на дрвећу помоћу паучине савију листове у цевчице у којима живе (види слику десно)и др.
далека путовања ваздухом помоћу дугачке нити за коју се паук прикачи и лети ношен ваздушним струјањима

Паучина се излучује у течном облику да би очврсла тек у додиру са ваздуном. Мреже изграђене од паучине заузимају просторе различите по величини и облику зависно од врсте паука који их плете. Тако пауци који живе на дрвећу плету велике мреже изграђене од влакана распоређених у свим правцима, док кућни пауци плету водоравне мреже од густо испреплетаних нити. Паучина се излива у течном облику из многобројних отвора на паучинастим жлездама, на ваздуху очврсне у велики број нити које се затим помоћу каламиструма сједињују у једну дебљу нит и од ње се плете мрежа.

Паук плете мрежу по тачно одређеној шеми. Наиме, прво на погодном месту исплете оквир мреже који је најчешће четвороугаоног или полигоналног, неправилног облика и причврсти га за чврст ослонац (зид, гранчице и др.). Затим испреда нити по дијагоналама унутар оквира а онда радијалне нити од центра оквира ка његовој периферији. На крају плете спиралне нити којима повезује целу мрежу и посипа их сићушним лепљивим капљицама за које се, као за лепак, хватају инсекти (видети слике десно). Недалеко од постављене мреже, обично на неком скровитом месту, паук гради гнездо које је спојено преко једног сигналног влакна са самим центром мреже. Преко тог влакна, паук који мирује у гнезду је обавештен када се плен ухвати у мрежу.

Плетење мреже представља предуслов за успешан лов који се састоји у стрпљивом чекању да плен (најчешће инсекти) улети у мрежу и у њу се уплете. Пре него што почне да из њега исисава сокове, паук свој уловљени плен претходно добро обавије паучином.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Pauk (Arenaida) nije insekt, pripada klasi zglavkara. On nema krila. Pauci imaju po osam zglavkastih nogu, znači 4 para. Razne vrste pauka žive u svim krajevima svijeta a ujed nekih vrsta može biti vrlo opasan ili čak smrtonosan.

Pauk u svom tijelu sadrži žlijezdu koja luči ljepljivu tečnost, koja na zraku očvrsne. Pomoću tako nastalih niti pauk plete mrežu, koja mu služi da bi se prehranio. Znači, insekte koji se upletu u mrežu pauk ubija, a nakon toga on te insekte jede. Pauk je također, može se reći, veliki ekolog, jer on pomoću te mreže hvata, prehranjuje se, ali istovremeno čisti okolinu od štetnih insekata, pa tako i od raznih bolesti koje su veoma opasne. Najveći pauk je tarantula, a najotrovniji je crna udovica.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Wiki

Azija: Ogromni Sumski pauk iz Japana

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ima ih od Japana pa do Australije i Indije. Razvlaci mrezu od jednog metra u precniku pa se moze dogoditi da naletite na njega jer se nalazi obicno u njenom centru. Pripada porodici pauka koji plete najcvrsce mreze na svetu, pa moze da lovi i manje ptice. Po verovanju, ako ga vidite preko dana pratice vas sreca, a ako ga vidite preko noci, nesreca (sto mi je i logicno, jer ne znam kako mozete da ga vidite nocu osim ako se ne zakucate u njega). Njegov ugriz nije preterano otrovan, ali je bolan zbog velicine ocnjaka (kako da ih nazovem, mandibula sta su vec). Neki manji pauci su vidjeni kako kradu jaja ovog pauka, kradu njihov plen, i ponekad jedu njihovu mrezu.

Australiji: White tailed Spider (u slobodnom prevodu pauk sa belom zadnjicom)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muzjaci su 12 zenke do 18 mm. Ima ih od juga, istoka pa do severa Australije. Radi se o pauku lovcu koji boravi negde sakriven, npr. ispod kamena, ali moze da svarti i u neciju kucu. Love nocu i love druge paukove, izmedju ostalog i one kucne. Prave mrezu da se sa njom krecu ili radije povuku brzo uz nit ako nastane haos. Koliko sam procitao njihov ujed jeste neprijatan, izaziva otok ali jako retko se pretvori u ozbiljan problem u vidu lezija na kozi i sl.

U Evropi: Kućni pauk

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Africi:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pauk skakac, koji lovi tako sto se obrusi tj. skoci na plen. Koliko sam shvatila, takvi pauci uglavnom imaju ogroman broj ociju. Par njih sluzi za osmatranje, a par za fokusiranje i precizno odredjivanje distance od plena. Ovaj konekretan primerak koji postoji samo u Africi je karakteristican po tome sto bira plen po tome sta je plen pojeo - tj. lovi komarce koji su pili krv kicmenjacima. Ovo je valjda jedini zabelezen slucaj da u telu pauka ima ljudske krvi. To otvara mogucnosti da i drugi pauci love plen na slican nacin. Zato ovaj pauk pored vida koristi i culo mirisa.

Juzna Amerika: Goliath Tarantula

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najveci pauk na svetu. Zovu ga i pauk koji jede ptice. Nemaju neku prefinjenu tehniku lova, ne prave mreze, ne skacu, samo se oslanjaju na snagu i paralisuci otrov.

Severna Amerika: Pecinska Tarantula

[You must be registered and logged in to see this image.]

Retka vrsta pauka, moze se naci samo u pecinama Meksika. Ne zna se mnogo o ovom pauku, videla sam ga na National Geographic ili Animal Planet kanalu. U principu kao i sva pecinska stvorenja gde nema svetlosti, i ovaj pauk je poceo da gubi boju i oci i da zivi oslanjajuci se na culo dodira.

Који су пауци отровни?


Тешко да постоји место на свету где нећете наићи на науке. Они се могу наћи крај мора, али и на Монт Евересту, у шумама, на ливадама, у мочварама, у пустињама, по подрумима.

Многи људи се плаше паука, јер су неке врсте познате као отровне. Сви пауци, сем две врсте, имају отровне жлезде. Али то ипак не значи да сви пауци који имају отровне жлезде могу да нашкоде човеку.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Пауци сами владају својим отровним жлездама, и употребљавају их само у изузетним случајевима. Тако, на пример, не служи се отровом онај паук који испреда мрежу да би у њу ухватио своју жртву.

Они пак пауци који себи храну обезбеђују ловећи плен или скривени у цвећу савлађују инсекте својим „зубима“, убијају своје жртве отровом.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Паук лови пчелу (аутор MrClean1982)

Сви се пауци, међутим, служе својим отровом ради одбране. Када су уловљени, и виде да им нема другог спаса, послужиће се отровом као последњим средством ради личне одбране.

Врло је мало паука који су отровни за човека. Опасна је за човека врста позната под именом „црна удовица“. Труп му је дугачак једва 1,5 cm, блиставо-црне је боје на горњем делу, док му је трбух по облику и обојености такав да подражава боју биљака на којима се задржава и крије у очекивању плена.

Црна удовица (аутор Don Van Dyke)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ујед тог паука може да изазове јаке болове и теже обољење. Неке врсте паука, чији су убод и отров опасни за човека, живе у Аустралији. Па ипак, ни огроман длакави паук, познат као „смртоносна тарантула“, ни „бананасти паук“ нису до сада усмртили ниједног човека. Могу да проузрокују јак оток и бол за извесно време на месту где уједу, и ништа више.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Тарантула (аутор matt knoth)

Већина паука није за човека опаснија од осе или стршљена. Многи не уједају ни када их узмете у руку, дакле, само ако знате који је паук „црна удовица“, осталих се не морате плашити.

Тарантула са црвеним зглобовима (аутор CaZaTo Ma)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Наравно, најзанимљивија особина паука јесте њихова способност да преду мреже. Паук ствара свиленасте конце у једној од својих стомачних жлезда. Из те жлезде, смештене у самом врху пауковог стомака, свиленаста нит излази и пролази кроз многе малене отворе. Коначно излази као течност која се претвара у кончић чим ступи у додир са ваздухом.


Паукова мрежа

[You must be registered and logged in to see this image.]

Има више врста свиленастих нити, што зависи од врсте самих паука, али постоји такође и више врста мрежа, чак и оне исплетене под водом!

Wordpress

[You must be registered and logged in to see this image.]

Otkrivena nova vrsta otrovne tarantule veličine ljudskog lica


[You must be registered and logged in to see this image.]

Nova vrsta pauka otkrivena je na Šri Lanki, a ova vrsta tarantula je brza, vrlo otrovna i veličine ljudskog lica.

Poecilotheria rajaei, kako je nazvana nova vrsta, je na rubu izumiranja, a stručnjaci upozoravaju da su i sada prilično rijetki.

Pauci žive na starom drveću, no s obzirom na uništavanje šuma, takvih drveća je sve manje, pa su pauci počeli ulaziti u stare zgrade dolazeći u kontakt s ljudima, piše Wired.

Dio istraživača žele još ispitati radi li se o potpuno novoj vrsti, no dokazi upućuju da je riječ o vrsti iz porodice Poecilotheria, paukova koji žive na drveću i poznati su po svom jakom otrovu.

Plavi pauk

[You must be registered and logged in to see this image.]