Berlioz je rođen u Francuskoj, u okolini Grenobla. Njegov otac, lekar,ohrabrivao ga je da nastavi njegovim stopama. Kada je stigao u Pariz na studije medicine, Berlioz je postao najčuveniji u dugom nizu nesuđenih doktora koji su napustili medicinsku nauku za ljubav muzike. Šta je uticalo na promenu njegove namere? Možda neizreciva privlačnost muzike, Ili odbojnost koju je osećao prema medicini. On je ovako pisao o tome: "Kada sam kročio u tu zastrašujuću zgradu s ljudskim ostacima, video ona strašna lica i glave presečenog vrata, onaj krvavi bazen i osetio užasan zadah, zahvatio me je takav osećaj užasa, da sam skočio kroz prozor i odjurio kući kao da me sama Smrt i sva njena zla prate u stopu."
Stvaranje nove vrste muzike
Berlioz je pohađao Pariski konzervatorijum da bi studirao kod Luiđija Kerubinija, čuvenog i strogog italijanskog učitelja. Na žalost, Berlioz je mrzeo sve na čemu je Kerubini insistirao – uključujući njegovo ropsko pokoravanje muzičkim pravilima na račun zanimljivih ideja. Buntovnik Berlioz je želeo da stvori novu vrstu muzike.Tokom svoje karijere istražio je sve aspekte muzike i njenog izvođenja– pravila harmonije, strukture simfonija, način pisanja melodija, broj muzičara u orkestru.
Berlioz oblači haljinu
Sa 27 godina Berlioz je osvojio cenjenu Rimsku nagradu( Prix de Rome ),stipendiju za kompozitore koja dobitniku omogućava da provede četiri godine u Rimu sa svim plaćenim troškovima. U stvari, on tamo nije previše komponovao – bio je zaokupljen istraživanjem samog grada – ali je dobio inspiraciju za svoja kasnija dela, uključujući uvertiru Rimski karneval , jedno od danas najpopularnijih njegovih dela.Mogući drugi razlog zbog kojeg Hektor nije napredovao jeste zaljubljenost u Kamilu, mladu Parižanku, koju je ostavio. Kada je, posle četiri meseca provedena u Rimu, čuo da ona ima novog mladića, dobio je napad ljubomore. U nameri da ubije novog momka, kupio je pištolj, preobukao se u ženu i seo u voz za Pariz. Međutim, u vreme kada je voz stigaou Đenovu u Italiji, Hektor je rešio da bi ubistvo momka bilo previše melodramatično i umesto toga odlučio je da izvrši samoubistvo. Njegov pokušaj samoubistva na sreću nije uspeo. Posle ovog događaja napisao je Fantastičnu simfoniju, jedno od njegovih danas najpopularnijih dela
Fantastična priča
Jedne noći Berlioz je gledao predstavu Romeo i Julija na engleskom jeziku. Od trenutka kada je glumica koja je igrala Juliju izašla na scenu, Berlioz se u nju ludo zaljubio. Irska glumica, Harijet Smitson nije govorila ni reč francuski. Slao joj je pisma, poklone i ljubavne poruke. Putovao je za njom u nadi da će je sresti. Konačno je uspeo – samo da je preplaši. Njegova opsesija Harijetom navela ga je da napiše čudnu simfoniju sa pet stavova nazvanu Fantastična simfonija.
Zasnovana je na priči koju je sam izmislio, o mladom umetniku, ludo zaljubljenom u ženu koja mu neuzvraća ljubav. Berlioz je odabrao muzičku temu, nazvao je “fiks ideja”(idée fixe ) i napisao melodiju. Ova specijalna melodija uporno se vraća u svakom stavu simfonije.
Fantastična simfonija je bila toliko različita od bilo čega što je postojalo pre nje, da je Berlioz morao da dirigentu piše beleške: “Ovo nije greška u pisanju. Ovo stvarno treba da zvuči tako. Molim da ne ‚popravljate‘note.”
Za Berlioza je, međutim, Fantastiåna simfonija bila uspeh iz sasvim drugih razloga. Ona je delovala. Harijet Smitson se pojavila na premijernom izvođenju i bila je oduševljena. Posle koncerta sačekala je Berlioza.Venčali su se ubrzo posle toga. Harijet nije naučila francuski. Berlioz nikad nije naučio engleski. Razveli su se posle nekoliko godina.
Dela:
Ektor (Hector) Berlioz, komponovao je na području orkestarske, simfonijske muzike, na području oratorijumske - duhovne i vokalne muzike i na polju opere. Bavio se i spisateljskim radom, napisao je dela Nauka o instrumentaciji i Memoare, pored niza novinskih članaka, muzičkih kritika i feljtona.
Orkestarska i simfonijska dela
° Fantastična Simfonija (1830) ° Lelio, programska simfonija (1831) „Harold u Italiji“ (1834) ° Rimski karneval, uvertira (1842) ° Gusar, uvertira prema Bajronovoj poemi, opus 21 (1855)
Vokalno - instrumentalna dela
° Kleopatra, kantata za sopran i orkestar (1828) „Rekvijem, Velika misa za mrtve“ (1837) „Romeo i Julija“ (1839) ° Posmrtna i pobedonosna simfonija (1840) „Faustovo prokletstvo“ (1846) „Te Deum“ (1849) „Hristovo detinjstvo“, oratorijum u tri dela (1854)
Opere
Benvenuto Čelini“, opera u dva čina (1842) ° Beatrisa i Benedikt, opera (1856) „Trojanci“, opera u dva dela i pet činova (1862)