Drevne letilice

Drevne Letelice – Da Li Su Drevni Ljudi Umeli Da Lete



Da li su naši preci znali da lete? To je velika misterija i dan danas. Otkad ljudi znaju za sebe postojala je želja i san o letenju, gledajuići ptice kako se igraju po nebu ko ne bi poželeo tako nešto. Moderna istorija tvrdi da je čovek prvi put poleteo krajem 18-og veka, ili 1780 u Francuskoj. Pre toga je u 16-om veku Leonrado da Vinči napravio nacrt za letelicu na pogon, ali ta ideja je realizovana tek početkom 20-og veka, 1903.

To je prihvaćena istorija i ono što mi učimo uz udžbenika. Naravno mnogi naučnici misle da je čovek leteo mnogo pre toga, neki smatraju da smo koristili proste naprave kao glajdere dok drugi veruju da smo imali visoku tehnologiju koja je zaboravljena. Mi iz redakcije Misterija Sveta čvrsto verujemo da su naši preci znali da lete, kako su to uspevali ne možemo da tvrdimo. Ali da pogledamo neke činjenice vezane za istoriju čoveka i drevne letelice.

Letelica iz Egipta

Još 1898 je u Egiptu pronađen drveni objekat dugačak 15cm koji je imao oblik aviona, moderne letelice, a za koji je procenjeno da dolazi i 2 veka pre nove ere. S obzirom da 1898.god. niko nije imao blagu ideju kako avion izgleda klasifikovali su ga u muzeju kao model ptice.

Kasnije je taj model Egipatske letelice ponovo otkriven i profesor Khalil Messiha je doveo stručnjake koji su ustanovili da taj model ima sofisticirane aerodinamičke karakteristike odogovarajuće modernim ultra glajderima, najsličnije avionu Konkord supersonik koji se danas koristi. Ovakvoj letelici je potrebno vrlo malo snage da bi poletela i da bi se održala u vazduhu. Naravno, pitanje stoji da li je ovo samo dečija igračka ili minijaturni model prave Egipatske letelice.



Ploča sa Prikazom Letelica

Iako nikada nije pronadjena prava Egipatska letelica postoje neki dokazi koji ukazju da su Egipćani ili pokušavali da naprave takvu letelicu, ili da su ustvari uspeli u tome. Jedan od takvih dokaza je neverovatna ploča otkrivena u Egiptu u hramu Abidosa, kao što vidite na slici urezani predmeti neverovatno podesećaju na moderne letelice uključujuci i helikopter.

Naravno, nakon što su ovi nalazi objavljeni odmah se postavilo pitanje prevare. Nalazi i istraživanja kao i datiranje ovih ploča pokazalo je da se radi o originalima. Samim tim mnogi naučnici prosto nisu umeli da prihvate mogućnost da su Egipćani imali letelice ili barem imali znanje o njima, zvanična objava je glasila da je tokom vremena jedan hijeroglif utisnut na drugi pa se slučajno dobio utisak letelica. Malo je velika slučajnost da svi crteži na jednoj ploči bas podsećaju na letelice.

Letelice iz Južne Amerike



Zlatna Letelica iz Južne Amerike

Naravno, Egipćani nisu bili jedini koji su povezani sa letenjem i drevnim letelicama. U Južnoj Americi je pronađen zlatni predmet u obliku letelice koji datira negde između 5-og i 8-og veka nove ere. Predmet ne podseće ni na jednu poznatu životinju, više liči na modernu letelicu, čak ima i kokpit za pilota tamo gde bi trebalo da se nalazi. Ali eksperti aerodinamike tvrde da je ovaj model nemoguć za letelicu jer su krila previše pomerena unazad i da centar gravitacije nije dobro postavljen, a i nos letelice nije postavljen kako treba.

U članku o misterioznim geoglifima pisali smo o Nasci i čudnim cretžima koji su vidljivi samo iz vazduha. Naravno tu se postavlja pitanje kako su naši preci videli te crteže? Da li su znali da lete?

letelice iz naskeCivilizacija koja je napravila te geoglife je živela izmedju 2-og veka pre nove ere i 6-og vega nove ere, ali nigde nema nagoveštaja kada su napravili geoglife. Pitanje se postavlja zašto bi uopšte pravili slike koje mogu da se vide samo iz vazduha, za bogove? Moguće, naravno, ovi geoglifi nisu otkriveni tek do 20-og veka kada su prvi avioni preleteli iznad ovih misterioznih crteža.

Neki kao Daniken tvrde da je ovo pista za moderene letelice, naravno mnogi drugi znanstvenici misle da postoji logičnije objašnjenje. 1974.god. dva naučnika su testirala teoriju da je ova drevna civilizacija koristila vazdušne balone da bi gledala geoglife. Koristeći samo materijale koji su tada bili dostupni kao životinjsku kožu, napravili su balon koji je uspomoć toplog vazduha od dima zapaljenog granja poleteo na 100 metara visine sa lakoćom. Barem su dokazali da je let bio i više nego moguć.



Drevne Letelice

Iako je Kinezima pripisano otkriće raketne nauke, uglavnom vatrometa, pronađen je stari tekst u Indiji koji datira iz 4-og veka pre nove ere koji govori o veoma sofisticiranim letelicama kojima su upravljali piloti. Letelica o kojoj tekst govori zove se Vimana. Taj tekst više podseća na uputstva za vazdušnu bitku ili za video igricu, u tekstu se nalaze 32 tajne o pilotiranju Vimana.



Vimana – Indijska Letelica

Godha se koristi da bi letelica bila nevidljiva za neprijatelje, kod nas poznatije kao stealth mode, ili u igricama God Mode. Paroksha služi da bi se pralaizovale druge Vimana letelice. Pralaya izbacuje neku vrstu električne sile i uništava sve pred sobom. Taara je vrsta moderne reflektivne kamuflaže gde se letelica sklapa sa vazduhom, vodom i solarnom energijom i postaje nevidljiva za ljudsko oko. Tu je i Jalada Roopa koja služi da letelici da izgled oblaka.

Sve ovo zvuči kao mnogo dobra igrica, ali činjenica je da je tekst start skoro 25 vekova. Da li je ovo samo simbolika ili kreativno pisanje ili je stvarno u pitanju letelica neverovatnog kalibra koju ni dan danas ne posedujemo na žalost ne znamo.

Kao što vidite postoje mnogo naznake da su naši preci imali znanje o letelicama i da su možda čak i posedovali letelice. Naravno postoji još puno ovakvih naznaka, ovo su samo neke od najpoznatijh.

Misterije

Šta vi mislite?

Da li su naši preci posedovali drevne letelice?

Antička letelica pronađena u pećini?!

Piše Miodrag Radojčin


Priča, koja je sama po sebi bizarna i podseća na fantastiku, nije nova, ali se kao senzacija uporno vrti na Internet stranicama i, kako se čini, interesovanje za nju ne smanjuje se prolaskom vremena. Lansirana je krajem 2011. godine i vezuje se za tvrdnju da su najpoznatiji svetski državnici u isto vreme osetili potrebu da posete Avganistan – Vladimir Putin, Angela Merkel, Obama i Dejvid Kameron, dok je izuzetak bio tadašnji francuski predsednik Nikolas Sarkozi koji se već nalazio u poseti Indiji, ali je nakon toga požurio da američkim vojnim avionom stigne u avganistansku ratnu zonu.
Šta je to što je navelo najmoćnije ljude sveta i čelnike svetskih sila da preduzmu ovakvo putovanje? Da li samo državnički poslovi i interesi i uobičajena problematika vezana za ovo politički trusno područje, ili je postojao i neki cilj o kojem javnost nije bila obaveštena uobičajenim protokolarnim izveštajima?
Za okupljanje u Avganistanu, smatraju pre svega zagovornici „teorije zavera“, među koje spada i Stiv Kvejl, poznati američki radio voditelj emisije „Od obale do obale“ (From Coast to Coast) i autor brojnih izdanja o drevnim tehnologijama vanzemaljaca na Zemlji, morao je postojati neki mnogo jači razlog. A to je, ni manje-ni više, nego senzacionalno otkriće do kojeg su došli američki vojnici u jednoj od zabačenih pećina u avganistanskoj pustoši, svrstano pod oznaku „strogo poverljivo“, ali su neki detalji priče ipak „procurili“ u javnost. O tome šta se zaista dogodilo, nema, doduše, nikakvih potvrda, ni zvaničnih ni nezvaničnih, ali isto tako ni demantija, što daje krila raznim pretpostavkama, pa između ostalog i onoj da zapadne sile na tlu Avganistana, ali i Iraka, drevne Persije, u stvari tragaju za nečim mnogo vrednijim nego što su naftni i drugi resursi! Da li su u tome uspeli, posle ovog događaja - ostaje da se nagađa.

Nestali u „vremenskom oknu“


U jednoj od uobičajenih terenskih misija u pustinji Avganistana, grupa vojnika krenula je da ispita pećinu na koju su usput naišli. Ono što su tamo videli bila je leteća mašina, po svemu nalik onima koje se u drevnim indijskim epovima kao što su „Mahabharata“ i „Ramajana“ opisuju kao „vimane“. Istovremeno, ona je po obliku bila slična takozvanim „neidentifikovanim letećim objektima“, popularno nazvanim „leteći tanjiri“, koji se intenzivno viđaju širom sveta, pogotovo od završetka Drugog svetskog rata.
Kontroverzni i šturi izveštaji navode da su vojnici pokušali da je iznesu iz pećine, ali su naišli na ono što su upućeni prenosioci i interpretatori zbivanja nazvali „vremenskim oknom“, kojim je naprava bila zaštićena, i da je tom prilikom „najmanje osam američkih vojnika nestalo“ – kako i gde, nije opisano.
Ono što se još prenosi i što čitavom slučaju daje dodatnu dozu tajanstvenosti jeste tvrdnja da to nije bilo koja pećina u Avganistanu, nego upravo ona u kojoj je kao isposnik boravio čuveni prorok i filozof Zoroaster (Zaratustra ili Zaratuštra), osnivač religije zoroastrizma, za kojeg se pretpostavlja da je živeo između 1200. i 1110. godine pre naše ere! Njegovo prisustvo u pećini, navodno, potvrđuju natpisi pronađeni u njoj!

Na ovome se izveštavanje o događaju završava i nema podataka ni o tome šta se dalje dogodilo sa napravom, niti šta je vojska posle svega preduzela, ali tu tek počinje misterija. Pre svega, šta predstavlja „vremensko okno“ – da li je u pitanju portal u druge svetove, odnosno dimenzije i da li je njegova svrha da zaštiti letelicu, ili ona emituje određeno energetsko, gravitaciono ili radiotalasno polje, koje je bilo fatalno za neoprezne pripadnike američkih vojnih snaga? Neki ovo polje povezuju sa čuvenim „Filadelfijskim eksperimentom“ iz 1943. godine, kada su, prilikom pokušaja teleportacije broda, takođe nestali članovi posade.
Ima sugestija da je možda u pitanju ista sila kojom je Edvard Lidskalnin u Homstidu na Floridi između 1923. i 1951. godine podigao misteriozni Koralni zamak. Tajanstveni Litvanac je bez upotrebe bilo kakvih tehničkih pomagala podizao veoma teške kamene blokove, ukupno preko hiljadu tona, a tvrdio je da je otkrio „tajno znanje drevnih civilizacija“ kojim su, pored ostalog, izgrađene i egipatske piramide. Na žalost, neobični Litvanac ovo znanje je sa sobom odneo u grob.
Energetska barijera, dakle, koja je zaštitila „NLO“ od američkih vojnika, mogla bi da ima višestruku namenu – i kao vremenski portal koji ne dozvoljava pristup letelici, ali i jedinstveno „polje sile“ koje može po potrebi da se koristi i za pomeranje i prenošenje veoma teških i masivnih objekata. U pitanju je, kako se veruje, antigravitaciono delovanje, princip po kojem su funkcionisale i drevne indijske letelice „vimane“.

Šta je „vimana“?


Proučivši oko pedeset opisa koji se mogu naći u „Mahabharati“, sir Dezmond Lesli, pilot Britanske ratne avijacije za vreme Drugog svetskog rata, rođak Vinstona Čerčila i autor više knjiga o NLO-ima, zaključio je da su drevne „božanske kočije“ koje se pominju u stvari vozila na antigravitacioni pogon i u isto vreme moćno oružje nalik nuklearnim bombama sa smrtonosnim zračenjem. Izveštaji o njihovom delovanju u „Vedama“ podudaraju se sa efektima atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki.
„Vimana“ je, prema „Mahabharati“, imala 12 lakata u prečniku (jedan lakat: 45,72 cm), i četiri velika točka. U „Ramajani“ se kaže da su bile kružnog ili cilindričnog oblika, sa dva sprata i sa „brodskim prozorima“. Što se tiče borbene gotovosti, osim „zaslepljujućih projektila“, epovi govore o smrtonosnom zraku, „svetlosnom koplju“, koje bi, usmereno na metu, smesta je u potpunosti uništavalo. „Bogovi“ su vodili čitave vazdušne bitke, u kojima su njihove „kočije“ mogle da se koriste na razne načine: „godha“ – da bi letelica bila nevidljiva za neprijatelja, „paroksha“ – da paralizuje druge „vimane“, „pralaya“ – da odašilje silu, po svemu nalik električnoj, koja uništava sve pred sobom, „taara“ – kada se kamuflira u vodi i vazduhu i postaje nevidljiva za ljudsko oko, „jalada roopa“ – služi da letelici da izgled oblaka, i tako dalje. „Vimane“ su mogle da se kreću po vazduhu i ispod vode, ali i da napuste zemljinu atmosferu i otisnu se u svemirski prostor.
Iako izveštaji o drevnim letećim spravama dolaze iz Indije, pre nekoliko godina jedan sanskritski dokument pronađen je u Lasi, na Tibetu, i poslat na Univerzitet u Čandrigar gde ga je prevela dr Rut Rejna. Ona je nedavno izjavila da spis sadrži uputstva za izgradnju međuzvezdanih svemirskih brodova, koji se kreću pomoću nepoznate sile „laghima“, čije se delovanje može okarakterisati kao antigravitaciono! Manuskript takođe otkriva tajnu „antime“ – „plašta nevidljivosti“, i „garime“ – „kako postati težak poput planine od olova“!

Da li je otkriveno „tajno oružje“?


„Povod američkog angažovanja u Iraku bila je navodna upotreba „oružja za masovno uništenje“, ali cilj je u stvari bilo otkrivanje antičkih tehnologija u zemlji kojom je hodao Gilgameš i da se na mestima gde su u prošlosti sletali vanzemaljci dokopaju njihovog naoružanja. Ista potraga dešava se i u Avganistanu“ - ovu fantastičnu tvrdnju iznosi Stiv Kvejl, čovek preko kojeg je priča o „vimani“ nađenoj u pećini dospela u javnost.
Kvejl je poklonik i propovednik „teorije zavere“, a po mnogima anarhist i samoproklamovani prorok. Ima svoj sajt stevequayle.com i radio šou, a sa Džordžom Norijem često vodi radio emisiju „Od obale do obale“. Napisao je veći broj knjiga posvećenih tragovima drevnih posetilaca sa drugih planeta i postojanju divova u prošlosti, a samo tri nedelje pre nego što su pripadnici sekte Aum Šinrikjo izveli napad nervnim gasom u tokijskoj podzemnoj železnici, najavio je da će se uskoro dogoditi veliki bioloških ili hemijskih napada u jednom od najvećih gradova sveta! Godinu dana pre terorističkog napada na Njujork, kada su srušene „Kule bliznakinje“, Stiv Kvejl upozoravao je da će radikalni islam izvesti udar koji će svet praktično uvući u Treći svetski rat. Po njemu, genetičkim inžinjeringom stvoreni virusi predstavljaju smrtnu opasnost po čovečanstvo.
Što se tiče nalaza u Avganistanskoj pećini, potvrdu za svoje pretpostavke Stiv Kvejl nalazi i u podatku da je prilikom otkrića letelice tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton pozvala sve ambasadore na poverljivi razgovor u Vašington, a za vojnike koji su „nestali u vremenskom oknu“ on sumnja da su zapravo uklonjeni kako ne bi obelodanili veliku tajnu onoga što naziva „Četvrtim Rajhom“ kada govori o Sjedinjenim Američkim Državama.
S obzirom da je tehnologija vanzemaljaca služila ponajviše, čini se, u ratne svrhe, Kvejl upoređuje američku potragu za „tajnim oružjem“ sa onim čije je korišćenje gotovo do poslednjeg dana rata najavljivala nacistička Nemačka. Hitlerovi naučnici, naime, uveliko su se bavili izučavanjem drevnih istočnih spisa, i nije isključeno da su bili na tragu primene neke vrste „laghime“ – antigravitacione sile za pogon letelica i da su stvorili takozvane „leteće tanjire“, ali nisu uspeli da otkriće primene kako bi preokrenuli tok rata u svoju korist. Može se samo zamisliti šta bi značilo ako je tačno da su se Amerikanci u Avganistanu dokopali nečeg sličnog?!


3oko

Vimane – misteriozne letelice drevnih Indijaca


Istorija u kamenu

Piše Radomir K. Stokić

Ono što pouzdano znamo o indijskim letećim mašinama zapisano je u drevnim tekstovima ove zemlje, koji su čudom preživeli vekove. Nema nikakve sumnje da su svi ti tekstovi autentični. Mnogi od njih još uvek nisu prevedeni sa originalnog sanskrita na neki drugi jezik, mnogi su dobro poznati indijski epovi, a ima ih bukvalno na stotine.
A kakvu nam priču pričaju ovi tekstovi?
Indijski vladar Ašoka je osnovao Sveto Društvo Devetorice Nepoznatih – bilo je to društvo najvećih indijskih naučnika čiji je zadatak bio da katalogiziraju i prikupe mnoga naučna znanja. Ašoka je njihov rad držao u najvećoj tajnosti, jer se bojao da napredna nauka zapisana u drevnim indijskim tekstovima ne bude upotrebljena za izazivanje ratnih sukoba, smrti i uništenja. Ašoka se posle krvave bitke u kojoj je pobedio armiju svog rivala odrekao rata i preobratio u budizam.

Nacisti – zamalo

Devetorica Nepoznatih su napisali ukupno devet knjiga. Jedna od njih se zove Tajne gravitacije. Ova kniga, poznata istoričarima, bavi se u potpunosti kontrolom gravitacije! Pretpostavlja se da knjiga još uvek postoji negde, skrivena u tajnim bibliotekama Indije, Tibeta ili čak Severne Amerike (ako je znate već kome pošlo za rukom da je se dočepaju, što zaista nije nemoguće). Lako je razumeti zbog čega je Ašoka želeo da takvo znanje sačuva u tajnosti. Nacisti koji su i sami tokom II svetskog rata eksperimentisali sa letelicama veoma nalik tradicionalnim letećim tanjirima, sigurno bi pobedili da su uspeli da završe tako moćno oružje. Osvojili bi čitav svet. Ašoka je itekako bio svestan razornih efekata rata i primene tako naprednih mašina i drugog futurističkog oružja kojim je nekoliko hiljada godina pre njegovog vremena uništena drevna indijska Imperija Rame.
Pre samo nekoliko godina, Kinezi su u Lasi na Tibetu otkrili neke rukopise na sanskritu i poslali ih prevodiocima na Univerzitet Čandrigar. Doktorka Rut Rejna sa ovog univerziteta je nedavno izjavila da su u dokumentima opisana uputstva za konstruisanje međuzvezdanih vasionskih brodova!
Njihov metod propulzije, naglašava dr. Rejna, zasniva se na antigravitaciji i na sistemu analognom laghimi – nepoznatoj moći ega koja postoji u psihološkom ustrojstvu svakog čoveka, centrifugalnoj sili dovoljno snažnoj da dejstvuje uprkos gravitacionom privlačenju. Prema učenju jogina iz hindu tradicije, upravo im laghima omogućava levitaciju.
Dr. Rejna kaže da su pomoću ovih brodova koje tekstovi nazivaju astre, drevni Indijci mogli poslati odred ljudi na bilo koju planetu. Upravo o tome govori i dokument star nekoliko hiljada godina. Takođe kaže da rukopisi otkrivaju i tajne antime, kape nevidljivosti, garime i kako postati težak poput planine olova.
Indijski naučnici nisu ove tekstove uzimali za ozbiljno, ali kada su Kinezi objavili da su neke podatke iz drevnih rukopisa uključili u svoj svemirski program, Indijci su ispoljili daleko pozitivniji stav prema svojoj baštini. Kineska izjava je ujedno i prvi put da je neka vlada priznala istraživanje antigravitacije.
U tekstovima se ne pominje decidirano da su međuzvezdani letovi zaista i obavljeni, ali se pominje planirano putovanje na Mesec. Nejasno je da li se to dogodilo ili ne. U jednom od čuvenih indijskih epova, u Ramajani, detaljno se opisuju putovanje na Mesec u vimani (ili astri) i detalji bitke na mesecu sa Asvinima (ili vazdušnim brodovima Atlantiđana).
To je tek maleni deo dokaza o svemirskoj antigravitacionoj tehnologiji koju su koristili drevni Indijci. Da bismo je iole razumeli, moramo se vratiti još dalje u prošlost.

Put na Mesec


Imperija Rame koja je cvetala na indijskom podkontinentu pre najmanje 15.000 godina, obuhvatala je današnju severnu Indiju i Pakistan. Bila je to velika, razvijena civilizacija sofisticiranih gradova, čije se ruševine još uvek mogu nazreti u pustinjskom pesku Pakistana, severne i zapadne Indije.
Izgleda da je Rama postojala paralelno sa Atlantidom, civilizacijom koja se razvila u srednjeatlantskom okeanu i čijim su gradovima upravljali prosvetljeni sveštenici-kraljevi. Sedam najvećih gradova Rame se u klasičnim hindu tekstovima pominju kao „sedam Riši gradova“.
Tekstovi govore da su ljudi imperije posedovali leteće mašine i zvali ih vimane. Vimane su bile okrugle letelice na sprat sa prozorima i kupolom, otprilike veoma slične onome kako danas zamišljamo leteći tanjir. Letele su „brzinom vetra“ i odavale „melodični zvuk“. Postojala su najmanje četiri tipa vimana: neke su bile u obliku tanjira, a druge u obliku dugačkih cilindara („svemirski brodovi u obliku cigare“).
Ima toliko drevnih tekstova u kojima se pominju vimane, da bi i sam popis referenci zahtevao kreiranje tomova i tomova beležaka. Drevni Indijci koji su sami konstruisali leteće mašine, napisali su i detaljna uputstva o upravljanju različitim tipovima vimana. Mnogo je od tih tekstova sačuvano do danas, a neki su i prevedeni na engleski jezik.
Samara Sutradara je naučni traktat u kome se razmatra svaki mogući aspekt vazdušnog putovanja u vimani. Čitavih 230 strofa je posvećeno konstrukciji, poletanju, lebdenju, preletanju udaljenosti od više hiljada kilometara, normalnom i prinudnom sletanju, čak i eventualnom sudaru sa pticama!
Vimanika Šastra, tekst koji je u 4. veku pre nove ere napisao Bharadvadži Mudri na osnovu još starijih tekstova, otkriven je 1875. u jednom indijskom hramu. Tekst govori o upravljenju vimanama, merama predostrožnosti koje treba preduzeti pre dugačkog leta, zaštiti vazdušnog broda od oluja i gromova i kako prebaciti pogon na solarnu energiju sa primarnog izvora energije koji u mnogome zvuči kao antigravitacija. Vimanika Šastra sadrži osam poglavlja sa dijagramima i opisuje tri tipa letelica. U opis su uključeni i posebni aparati koji niti mogu da se zapale, niti mogu da se polome. Takođe se pominje 31 najvažniji deo ovih letelica i 16 materijala od kojih su napravljene. Bili su to materijali koji su apsorbovali svetlost i vrelinu, zbog čega su se smatrali idealnim za gradnju vimana. Ovaj je tekst u potpunosti preveden sa sanskrita na engleski jezik 1979. godine.
Nema sumnje da je vimane pokretala neka vrsta antigravitacione energije. Mogle su da uzleću vertikalno i da lebde na nebu poput savremenih helikoptera ili dirižabala. Bharadvadži Mudri se poziva na najmanje 70 izvora i 10 eksperata za vazdušna putovanja iz drevne prošlosti. Ti izvori su za nas izgubljeni.
Vimane su čuvane u Vimana Griha, nekoj vrsti hangara. Ponekad su kao pokretačko gorivo koristile žućkasto-belu tečnost, a ponekad neku vrstu jedinjenja na bazi žive – autori tekstova su prilično zbunjeni kada je o ovome reč. Verovatno su kasniji pisci, pišući o vimanama to činili na osnovu ranijih tekstova, prilično neupućeni u način njihovog funkcionisanja.
Žućkasto-bela tečnost prilično podseća na benzin. Možda su različiti tipovi vimana imali i različite pogone, možda i motore sa sagorevanjem ili čak pulsno-mlazne motore.
Zanimljivo je da su nacisti prvi razvili pulsno-mlazne motore za svoje V1 rakete (zujeće bombe). Hitler i njegovi najbliži sledbenici su bili izuzetno zainteresovani za tekstove, ezoteriju i artefakte drevne Indije i Tibeta i svake su godine, počevši od 30-tih godina pa sve do kraja II svetskog rata, u ove su krajeve slali dobro opremljene ekspedicije. Moguće je da su se i dokopali nekih od važnih naučnih podataka iz prošlosti koji su posle rata, zajedno sa većinom nacističkih naučnika, završili u SAD.

Sačuvana znanja


Dronaparva, deo čuvenog epa Mahabharata i Ramajana, opisuju vimanu sfernog oblika rođenu u velikoj brzini na moćnom vetru koji je stvorila živa. Kretala se kao NLO, gore-dole-napred-nazad, onako kako bi to pilot poželeo.
U tekstu pod nazivom Samar, vimane su opisane kao „gvozdene mašine, lepo istkane i glatke, sa nabojem žive koji su ispaljivale sa zadnje strane kao plameni urlik“.
Tekst Samaranganasutradara opisuje konstrukciju letelica. Moguće da je živa imala neke veze sa propulzijom ili, što je mnogo verovatnije, sa sistemom za navođenje. Svojevremeno su naučnici tadašnjeg Sovjetskog Saveza u pećinama Turkestana u pustinji Gobi, otkrili nešto što su nazvali „vekovima star instrument koji se koristio za navigaciju kosmičkih vozila“. Taj „uređaj“ je bio poluloptasti predmet od stakla ili porcelana sa kupom na drugom kraju, u čijoj je unutrašnjosti bila kap žive.
Zapisi otkriveni u Mohendžodaru u Pakistanu (koji se smatra jednim od sedam Riši gradova Imperije Rama), a koji još uvek nisu dešifrovani, pronađeni su i na još jednom neobičnom mestu: na Uskršnjem Ostrvu! Zapisi na Uskršnjem Ostrvu, napisani takozvanim rongo-rongo pismom, takođe još uvek nisu dešifrovani ali su neobjašnjivo slični pismu iz Mohendžodara.
Da li je Uskršnje ostrvo bilo vazdušna baza na redovnoj liniji vimana iz Imperije Rama? Neverovatno je lako dočarati sebi prostrani vimanadrom u Mohendžodaru kroz čiji hol prolaze putnici koji žure u letelice, dok iz zvučnika dopire glas: „Molimo putnike leta broj 7 Rama ervejza za Bali, Uskršnje ostrvo, Nasku i Atlantidu da se pripreme za ukcavanje!“
U jednom delu Mahabharate se govori o „vatrenim kolima“: „Bhima je poleteo svojim kolima blistav poput sunca i glasan poput groma...leteća kola su sijala kao plamen na noćnom nebu u leto.... proletela kao kometa....izgledalo je kao da dva sunca svetle. Tada se kola uzdignu visoko i osvetli se čitavo nebo.“
U džainskom tekstu Mahavira koji je na osnovu starijih tekstova u 8. veku napisao Bhavabuti, piše: „Vazdušna kola, pušpaka, prevoze mnogo ljudi do glavnog grada Ajodija. Nebo je puno čudesnih letećih mašina, noću tamno ali istačkano svetlima žućkastog sjaja.“
Drevne hindu poeme, vede, smatraju se najstarijim indijskim tekstovima. Vede opisuju vimane različitih oblika i veličina: ahnihotra-vimana je imala dva motora; slon-vimana još više motora, a drugi tipovi vimana su nosili imena vodomara, ibisa i drugih ptica i životinja.
Nažalost, kao i većina drugih naučnih dostignuća, vimane su upotrebljene za ratovanje.

Svetski rat!

Atlantiđani su koristili sopstvene leteće mašine po imenu vailiksi. Vailiksi su bili veoma slični vimanama. Ako je suditi na osnovu zapisa iz drevnih indijskih tekstova, Atlantiđani su svoje letelice pokušali da iskoriste da bi bukvalno potčinili čitav svet.
U indijskim tekstovima Atlantiđani se pominju kao Asvini. Asvini su imali čak napredniju tehnologiju od Indijaca, a sasvim sigurno i daleko neobuzdaniji ratnički temperament. Mada danas ne postoji ni jedan tekst o drevnim asvinskim vailiksima, neke informacije su ostale sačuvane zahvaljujući ezoterijskim, okultnim izvorima koji opisuju njihove leteće mašine.
Slični ako ne i istovetni vimanama, vailiksi su mahom bili u obliku cigare i posedovali sposobnost manevrisanja pod vodom, u vazduhu, čak i u spoljašnjem svemiru. Vimane su mahom bile tanjirastog oblika, ali su i one izgleda mogle da manevrišu pod vodom.
Eklal Kuešana, autor intrigantne knjige Konačna granica, tvrdi da su vailiksi prvi put razvijeni u Atlantidi pre 20 000 godina. Najuobičajeniji su bili vailiksi tanjirastog oblika sa trapezoidnim poprečnim presekom i tri poluloptaste komore u kojima su se ispod letelice nalazili motori. „Koristili su mehaničke antigravitacione uređaje koje su pokretali motori približne jačine 80 000 konjskih snaga“, piše Kuešana.
Ramajana, Mahabharata i drugi tekstovi govore o strašnom ratu koji se dogodio pre deset ili jedanaest hiljada godina između Atlantide i Rame. Korišćeno je užasno oružje koje je uništavalo sve pred sobom i koje ni jedan čitalac nije bio u stanju da zamisli sve do druge polovine 20. veka.
Drevna Mahabharata, jedan od glavnih izvora o vimanama, opisuje jezive efekte rata: „...(oružje je bilo) jedan projektil ispunjen svom silom univerzuma. Usijani stub dima i plamena, blistav poputa hiljadu sunaca podigao se u svom sjaju... Gvozdena munja, džinovski glasnik smrti, što je u pepeo pretvorila čitavu rasu Vrishina i Andakasa.... leševi tako izgoreli da se ne mogu prepoznati. Kosa i nokti otpadahu; posuđe se lomilo bez vidljivog razloga, a ptice pobeleše.... Posle nekoliko sati, sva je hrana bila zaražena...da bi pobegli od te vatre vojnici se bacahu u potoke da operu i sebe i svoju opremu...“
Mahabharata očigledno opisuje atomski rat! Ovo nije usamljeni opis, sličnih referenci ima još u nekim tekstovima, ali su bitke pomoću fantastičnog dijapazona oružja i vazdušnih vozila prisutne u bukvalno svim indijskim epovima. U jednom se čak opisuje bitka vimana i vailiksa na Mesecu! Navod iz Mahabharate veoma precizno dočarava kako bi izgledala atomska eksplozija i kakve bi efekte radioaktivnost imala na ljude i okolinu. Skakanje u vodu je jedino olakšanje koji bi ljudi sebi mogli da priušte.
Kada je u prošlom veku otkriven Riši grad Mohendžodaro, arheolozi su na njegovim ulicama pronašli razbacane skelete. Neki su se još držali za ruke, kao da ih je u deliću sekunde stigla neočekivana smrt. Na tim skeletima je izmerena najveća radioaktivnost ikada zabeležena, gotovo istovetna radioaktivnosti detektovanoj u Hirošimi i Nagasakiju.
Širom Indije, Irske, Škotske, Francuske, Turske i na drugim mestima u svetu, mogu se i danas videti ostaci drevnih gradova i utvrđenja čiji su kameni i glineni zidovi bukvalno istopljeni i pretvoreni u staklo. Ne postoji ni jedno drugo logično objašnjenje tog fenomena, osim da je reč o posledicama atomske eksplozije. Šta više, ulice Mohendžodara, savršeno isplaniranog grada čiji je vodovodni sistem još uvek superiorniji u odnosu na vodovode kakvi se danas koriste u Pakistanu i Indiji, bile su prekrivene grumenjem crnog stakla. Ustanovljeno je da je to grumenje nekada bilo glineno posuđe koje se istopilo na izuzetno visokoj temperaturi.

Povratak u kameno doba

Kada je Atlantida potonula u more prethodno uništivši svojim atomskim oružjem civilizaciju Rama, svet se vratio u neku vrstu „ kamenog doba“. Čini se ipak mogućim da nisu sve vimane i vailiksi Rame i Atlantide uništeni u potpunosti. Izrađivane tokom nekoliko hiljada godina, ove bi letelice i dalje bile u upotrebi nakon rata, o čemu svedoče i Devetorica Nepoznatih i rukopis iz Lase.
Ta tajna društva ili bratstva izuzetnih, prosvetljenih ljudi, sačuvala bi tehnološke izume i drevna naučna i istorijska znanja. Mnoge poznate istorijske ličnosti među kojima su Isus, Buda, Lao Ce, Konfučije, Krišna, Zoroaster, Mahavira, Kvecalkoatl, Ehnaton, Mojsije i neki skorašnji izumitelji kao i veliki broj anonimusa, sasvim su sigurno bili članovi takvih društava i tajnih organizacija.
Kada je Aleksandar Veliki napao Indiju pre više od 2.000 godina, njegovi su hroničari zabeležili da su se na grčku armiju u jednom trenutku obrušili „leteći, vatreni štitovi“ koji su preplašili konjicu. Ti „leteći tanjiri“ protiv Alksandrove vojske očigledno nisu koristili atomske bombe niti smrtonosne zrake, jer je slavni vojskovođa nastavio sa osvajanjem Indije.
Mnogi istraživači i pisci su često naglašavali svoje ubeđenje da su tajanstvena bratstva uspela da sačuvaju neke od vimana i vailiksa u tajnim pećinama na Tibetu ili na nekim drugim lokacijama centralne Azije; Pustinja Lop Nor na zapadu Kine je poznati centar velikih NLO misterija. Možda se upravo tu čuvaju vazdušni brodovi iz prošlosti, skriveni u drevnim podzemnim bazama. Baš onako kako su to širom sveta radili Amerikanci, Britanci, Nemci ili Rusi poslednjih nekoliko decenija.
Ipak, ne mogu se sve NLO aktivnosti pripisati drevnim vimanama koje, iz nama nepoznatih razloga, vole da tu i tamo skoknu do Meseca. Nesumnjivo je da neke od tih letelica pripadaju vladama vojno najmoćnijih sila sveta, a ne isključuje se ni mogućnost da neke potiču i sa drugih planeta. U svakom slučaju, ljudi iz naše daleke prošlosti koje su naši nadobudni i lažnim informacijama nakljukani umovi skloni da smatraju primitivcima, izgleda da su zaista učinili ono što naša „napredna“ i „visokorazvijena“ civilizacija još uvek ne može: uspeli su da bukvalno dosegnu zvezde. Ko zna, ukoliko u međuvremenu ne uništimo sami sebe, možda će tako nešto i nama poći za rukom.

3oko