Šta poručuju bajke?

Šta poručuju bajke?

Klasične bajke, kao što su „Pepeljuga“, „Snežana i sedam patuljaka“ i „Ivica i Marica“, pune su poruka o tome da je lepota dobra i da je treba nagraditi, dok su ljudi koji su ružni prikazani kao zli, podli i pokvareni. Najnovija istraživanja američkih psihologa pokazuju da te poruke posebno utiču na devojčice i njihovo samopouzdanje, čak mnogo više nego što to roditelji mogu i da pretpostave.
– Roditelji moraju da budu svesni da svako štivo decu nečemu uči i da nije loše da znamo kakve su to poruke – objašnjava Liz Groerholc, autorka studije i vanredni profesor sociologije na Univerzitetu Perđu. – Nije dovoljno da detetu samo pročitate neki sadržaj. Neophodno je da o njemu popričate i približite mališanu pravo značenje bajki. Potrudite se da na kraju zajedno prokomentarišete izvesnu priču.

OPASNO VELIČANJE LEPOTE
Groerholcova objašnjava kako je veoma važno da devojčice na vreme shvate da lepota nije jedini kvalitet na osnovu koga se vrednuje jedna osoba. Ako to shvati kao mala, ona će u zrelim godinama bez problema moći da prepozna prave vrednosti.
U okviru svoje studije Groerholcova je, zajedno s koleginicom Lori Bejker Speri s Univerziteta Zapadnog Ilinoisa, analizirala 168 bajki koje su oko 1800. godine napisala braća Grim. Skoro polovina tih priča je preneta na filmsko platno i u njima uživaju milioni dece širom sveta. Pet najpopularnijih su „Pepeljuga“, „Snežana i sedam patuljaka“, „Uspavana lepotica“, „Crvenkapa“ i „Ivica i Marica“.
– Istraživači su otkrili da se u 94 odsto bajki govori o fizičkom izgledu i da se u proseku u svakoj priči lepota spominje 14 puta. Štaviše, mnogo češće se spominje ženska nego muška lepota – ističe ona. – Recimo, u jednoj bajci se o muškom fizičkom izgledu govori 35 puta, a o ženskom čak 114. Oni koji nisu bili lepi nisu dobro prošli u bajkama braće Grim. U skoro 20 odsto priča ružnoća se poistovećuje s pokvarenošću i podlošću.

MALO PROMENITE BAJKU
Istraživanje je takođe pokazalo da su u mnogim bajkama ružni ljudi kažnjeni. Naravno, to ne znači da iz dečje sobe treba odmah da sklonite s polica sve knjige klasičnih bajki. Dovoljno je da vašoj deci predočite i drugačije viđenje i pomognete im da razmisle o porukama iz omiljenih priča. Kad je reč o veoma maloj deci, Groerholcova preporučuje da malo promenite sadržaj. Kod „Pepeljuge“, na primer, drugačije ispričajte kraj i recite da je devojka odlučila da princ ipak nije za nju i da je srećno živela sopstveni život.
Istraživači ističu da su naravoučenija u tim bajkama veoma slična porukama koje naša deca danas dobijaju iz popularnih medija.
– To je veoma složen problem – kaže Robin Gudman, dečji psiholog iz Centra za dečje studije Njujorškog univerziteta.
– Reklame na televiziji, pop-zvezde, konkurencija među vršnjacima, ima toliko stvari pored bajki koje ne idu naruku ženama. Dečacima se takođe šalju poruke kako da se ponašaju prema devojčicama.
Neka ima pouku.
Gudmanova smatra da bajke nisu suštinski problem i da one samo potenciraju već postojeće stereotipe.
– Ti stereotipi postoje i mnogo je bolje da roditelji pomognu deci da se s njima suoče. Ukazujte im na stereotipe direktno, što pre, to bolje i što češće. Oni neće nestati, prema tome, naoružajte dete načinima da ih na vreme savlada.
Gudmanova navodi primer bajke „Lepotica i zver“ kao priču s dobrom poukom. U toj priči junakinja je zavolela zver zbog osobina njegove ličnosti, a ne zbog njegovog fizičkog izgleda.
– To je dobar pristup – smatra Gudmanova.


Bliczena

Bajke - kako to na detinjstvo miriše. Niko i nikada neće uspeti da izbriše onaj osećaj kad sam
slušajući bajke, zamišljala kako izgleda šuma, Crvenkapa, mislila kako je lovac ipak dobar čovek,
bila tužna zbog Pepeljuge, volela sedam patuljaka, Snežanu....Trnova ružica je divnim mirisima obojila moje detinjstvo; jednostavno umela sam da maštam.
Bojim se da je današnjim generacijama to uskraćeno, da roditelji nemaju vremena da čitaju deci bajke, lakše je uključiti televizor, pustiti im video igrice i ne znajući da svom detetu uskraćuju ulazak u svet mašte, taj neotudjivi deo njihovog detinjstva i odrastanja.