Kada je njujorška brokerka Keren N. vaspitavala svoju ćerku (sada dvadesetsedmogodišnjakinju), večere nikad nisu bile tihe – naročito kad je Kimberli bila tinejdžerka.
Majka i ćerka su se često svađale oko ocena, para, kućnih poslova i prijatelja. "Navedite šta god, o tome smo vodile diskusiju", kaže ona. "Kimberli nikad nije imala problem da mi kaže kako se oseća i zašto. Nisam se uvek slagala s njom, ali sam joj uvek dozvoljavala da kaže ono što misli."
Ni jedna od njih dve nije promenila baš ništa. Kimberli je prerasla svoje tinejdžersko doba, bila je odlična u školi, i nikad se nije uplela u drogu niti alkohol. Njih dve danas čak i rade zajedno kao brokerke.
Novo istraživanje kaže da se tinejdžeri kao što je Kimberli koji otvoreno razgovaraju sa svojim roditeljima i iznose svoje mišljenje, bolje opiru pritisku vršnjaka i odlučno odbijaju drogu i alkohol.
Otkrića istraživača pojavila su se u časopisu "Razvoj dece" (Child Development).
Istraživači su intervjuisali više od 150 tinejdžera i njihove roditelje o konsumiranju opojnih supstanci, dnevnoj interakciji i odnosu sa vršnjacima. Tinejdžeri koji su uspevali da se drže svojih stavova u diskusijama sa svojim majkama o ocenama, novcu, pravilima i prijateljima - bili su pripremljeniji da se se suprotstave vršnjacima, kaže se u studiji.
"Roditelji koji na pravi način raspravljaju neke teme sa decom, osposobljavaju svoju decu da se nose sa uticajima vršnjaka", kaže autor Dejv Szvedo, doktorant na Vridžinijskom univerzitetu u Šarlotsvilu.
Na pitanje koji su pravi načini da se vodi diskusija, on odgovara: "Diskusija mora da bude smirena i razumna, ne sme da bude bazirana na vikanju i prigovaranju. Morate dozvoliti deci da kažu šta misle."
Deca koja kažu ne mamama, kažu ne drogama i alkoholu.
"Stavite deci do znanja da se nesuglasice mogu rešiti bez vikanja i prigovaranja", kaže Szvedo. Tinejdžeri u studiji imali su 13, 15 i 16 godina starosti u vreme kada su intervjuisani. Ali nikad nije kasno ili rano da se deci pokaže da rasprave i diskusije mogu da se vode na ovaj način.
"Tinejdžerske godine ne moraju da budu haotične ako roditelji mogu da reše nesuglasice sa decom na razuman, smiren način", kaže Szvedo.
Više istraživanja potrebno je da bi se videlo kako i da li se nova otkrića mogu primeniti na starije adolescente.
Prema rečima njujorškog psihijatra Geil Salc, koja ima ćerke tinejdžerke, ova otkrića imaju smisla. "Odnos između majke i ćerke je osnova za mnoge buduće veze i probleme", kaže ona.
Adolescencija je vreme kada deca pronalaze svoj identitet. Neslaganje je deo toga, a neki roditelji i deca se sa ovim nose bolje nego drugi. Kod kuće i van nje deca bi sa svojim vršnjacima trebalo da nauče kako da se slažu ili ne slažu sa nekim od njih, a da i dalje održavaju korektne odnose.
Porodični terapeut Pol Hokmejer, često se susreće sa tinejdžerima i mladim osobama koji imaju problema sa drogom ili alkoholom, a koji pri tom nisu umeli da se izbore sa svojim roditeljima u nekim bitnim situacijama.
"Rasprave i diskusije mogu da pomognu deci da razviju sopstvenu svest o identitetu", kaže Hokmejer. Ako to ne mogu da pronađu u svojoj kući, trudiće se da to učine van nje.
Dom mora da bude mesto gde deca mogu da ispolje svoje emocije – bol, razočaranje i anksioznost, na zdrav način. A kada to ne mogu, ona će se okrenuti drogi i alkoholu i biće podložnija pritisku vršnjaka.
Sa decom treba često razgovarati, i to o svim temama. Tako ćemo primetiti i kada im bude bila potrebna pomoć. Ako ne razgovaramo sa svojom decom ili to činimo retko, onda će ona naći drugog sagovornika, a nekada može biti i kasno.
Lepota i zdravlje