Prijatelji iz detinjstva

Sa drustvom sa kojim sam odrastao, redovno se i danas vidjam, zivimo i dalje svi na istom mestu pa je lako odrzati kontakt i dalje. Dva coveka su se odselila. Za jednog znam sasvim sigurno da je na Novom Zelandu, drugi mislim da je u Spaniji ali nisam siguran. Sa njima malo slabije iko od nas odrzava kontakt. Oni dodju na par dana oko Uskrsa, Nove Godine i tako tih praznika (obojica su ozenjeni, imaju decu) pa se tada vidimo i ispricamo.

Mislim da je steta sto ljudi odlaze iz zemlje, to je nekako najlaksi nacin da sa nekim izgubis kontakt.

Na žalost s prijateljima iz detinjstva nisam više u kontaktu. Ali sa školskom drugaricom imam običaj da se ponekad čujem, mada prodje i po nekoliko meseci. Onda se lepo ispričamo o svemu i svačemu i tako opet do sledećeg puta.

Odrasla sam sa decakom, koji se kasnije odselijo...Videla sam ga pre 14.godina.
Cuvao me jer sam ja bila mladja od njega, zajdeno smo se igrali i bio mi je prva ljubav.Sada je srecno ozenjen covek i ima svoju porodicu.
Samo jos uvek ne shvatam, zasto nece nikada da mi se javi...

Da...Ja sam u kontaktu sa prijateljima iz detinjstva...Imala sam sreću da živim u ulici, gde smo svi bili istih ili približnih godina..Sa njima sam se družila i družim se još uvek..Doduše, ne u tolikoj meri, jer smo dislocirani, ali se i dalje posećujemo...

Nisam u kontaktu ni sa jednim prijateljem iz detinjstva,pojma nemam gde su sada ,nazalost.

Uglavnom da,ali ima mnogo njih koji su se raselili tamo-vamo ali cujemo e ponekad.

U kontaktu sam sa njim i on je ovde
Njih dvoje obozavam
Volim kad mi pisu A i sad brinu za mene

U sve sam slabijem kontaktu sa ljudima koje sam poznavala sa 7,8 godina. Sa jednom devojkom se baš dosta družim i to je jedini kontakt koji sam uspela da održim baš baš. Imam još 2-3 drugarice sa kojima se povremeno čujem i to je to što se detinjstva i prijateljstva tiče.

Iskreno ne..zato sto su neki na studijama neki rade, retko kad se i vidimo a i svako ima svoje drustvo nije kao pre..zivot je takav svi odu na svoju stranu nazalost

Samo sa jednom drugaricom se i danas intezivno druzim,znamo se ono kako kazu -od nose-,i kume smo,i zivimo blizu..ostale vidjam ponekad u gradu,samo se javimo,uz osmeh i ono si dobro u prolazu,mada smo obnovili i ucvrstili kontakte bas u vreme onih groznih godina,i tada smo jedni drugima puno pomogli.