Apozicija
Apozicija je dodatno objašnjenje imenice iza koje stoji, odnosno drugo ime te imenice - najćešće iskazano imeničkom sintagmom čiji se glavni član sa imenicom koju objašnjava slaže u rodu, broju i padežu. Na primer: Miladin, moj ujak, odlično igra šah. U navedenom primeru apozicija je iskazana sintagmom moj ujak Glavni član te sintagme je imenica UJAK i ona se sa imenicom koju naknadno objašnjava slaže u rodu, broju i padežu.
Evo da vidimo: Miladin je imenica muškog roda, istog roda je i imenica UJAK; imenica "Miladin" je u obliku jednine, u jednini je i imenica UJAK; imenica "Miladin" je u nominativu, u nominativu je i imenica UJAK. Treba znati da se apozicija u rečenici može naći u sredini i na kraju, ali ne i na početku rečenice. Evo primera: Odlično igra šah Miladin, moj ujak.
Inače, apozicija se u govoru odvaja pauzom, a u pisanju zapetama. I još nešto, ako bismo sintagmu MOJ UJAK stavili ispred imenice "Miladin", onda to ne bi bila apozicija - nego atribut i ne bi bila odvojena zapetom: Moj ujak Miladin odlično igra šah.
Pažnja, budite oprezni da ne pogrešite!
Ako IMENICU i APOZICIJU umesto zapete POVEŽETE enklitičkim oblikom pomoćnog glagola JESAM, APOZICIJA će postati deo imenskog predikata. POGLEDAJTE: Miladin, moj ujak, odlično igra šah. Ovde je sintagma MOJ UJAK apozicija. Ali, ako napišemo ovako: Miladin je MOJ UJAK... sintagma MOJ UJAK postaje imenski deo predikata.
Isto je i sa apozitivom: Miladin, veoma iscrpljen, sede. Ovde je sintagma VEOMA ISCRPLJEN - apozitiv. U primeru: Miladin je VEOMA ISCRPLJEN, sintagma VEOMA ISCRPLJEN postaje imenski deo predikata.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta