Tolkinove priče

Džon Ronald Ruel Tolkin (3. januar 1892 – 2. septembar 1973) je britanski pisac, pesnik, filolog, književnik i univerzitetski profesor. Poznat je po svojim epsko - fantastičnim delima - "Gospodaru prstenova", "Hobitu" i "Silmarilionu"



Rođen je u Južnoj Africi, s obzirom da je njegov otac radio kao upravnik banke. Jedan događaj iz detinjstva je specifičan za Tolkina - kao malog ga je ujeo opasni, otrovni pauk, što mnogi znalci tvrde da se ogleda u njegovim pričama. Nije ni čudno, s toga, što se ogromni, ljudožderski paukov često pojavljuju kao motiv njegovih priča,m a najpoznatiji je pauk Šeloba, čuvar ulaza u Mordor.



Tečno je pisao i čitao još sa četiri godine, mada mu se "Ostrvo sa blagom" nije svidelo, za "Alisu u zemlji čuda" je tvrdio da je zabavna, ali da ga blago uznemirava to prozno delo. Oca je izgubio u ranoj mladosti, a s obzirom da nisu više imali prihoda, majka ga je podučavala i vaspitravala. Bio je dobar đak i u njemu je majčino učenje probudilo veliku ljubav prema biljkama, ali i jezicima. Brzo je naučio osnove latinskog jezika, što se možda ogleda u činjenici da je za potrebe svoje knjige izmislio čitav vilenjački jezik, za koji danas postoji i gramatika i abeceda.



Učestvovao je u Prvom svetsko mratu kao dobrovoljac. Preveo je srednjevekovnu peomu Beowulf.

Nezavršene priče (pun naslov: Nezavršene priče o Numenoru i Srednjoj zemlji) je zbirka eseja o Srednjoj zemlji koje je napisao Dž. R. R. Tolkin. Knjiga je objavljena 1980. godine, sedam godina posle Tolkinove smrti. Urednik i priređivač bio je njegov sin Kristofer. Kako joj ime kaže, knjiga sadrži eseje koji nikada nisu u potpunosti dovršeni, ali su bitni za razumevanje složene istorije Srednje zemlje i nekih događaja opisanih u „Silmarilionu“, „Hobitu“ i „Gospodaru prstenova“.
U predgovoru Kristofer Tolkin objašnjava kada su nastali pojedini eseji. Takođe, stavlja do znanja čitaocu da je ovo knjiga za one koji žele da saznaju detalje priča koje su već pomenute u ranijim Tolkinovim delima.

Knjiga je podeljena u četiri dela, po razdobljima Tolkinovog sveta:

Prvo razdoblje sadrži dve priče: „O Tuoru i njegovom dolasku u Gondolin“ i „Narn i Hin Hurin (Pripovedanje o deci Hurinovoj)“
Drugo razdoblje sadrži četiri priče: „Opis ostrva Numenor“, „Aldarion i Erendisa“, „Loza Elrosova: Kraljevi Numenora“ i „Istorija Galadrijele i Keleborna“
Treće razdoblje sadrži pet priča: „Poraz na Poljima perunike“, „Kirjon i Eorl i prijateljstvo Gondora i Rohana“, „Potraga za Ereborom“, „Potara za Prstenom“ i „Bitke na gazovima Izena“
Četvrto razdoblje sadrži tri priče: „Druedaini“, „Istari“ i „Palantiri“
Nakon svake priče postoje napomene radi njihovog boljeg razumevanja.

Uz knjigu je priložena i mapa ostrva Numenor koju je nacrtao Dž. R. R. Tolkin.

Na kraju knjige priložen je indeks sa imenima koja se u njoj javljaju. Mnogi likovi iz ranijih Tolkinovih dela pominju se i u ovim esejima: Gandalf, Saruman, Galadrijela, Izildur, Sauron i drugi.

Valakventa

Valakventa predstavlja kazivanje o Valarima, Svetima i o Majarima, duhovima koji uzese isto oblicje kao Valari, samo su Majari nizeg ranga, i pomocnici su Valarima.
Broj Valara koji su sisli u Svet je 14, 7 Gospodara Valara, a takodje je i Valiera, Gospodarica Valara 7.
Imena Gospodara po primernom redosledu su:
Manve
Ulmo
Aule
Orome
Mandos
Lorijen
Tulkas
a imena Gospodarica su:
Varda
Javana
Niena
Este
Vaire
Vana
Nesa
Melkor se ne ubraja vise medju Valare i njegovo se ime ne izgovara u Srednjem Svetu.

Gospodari Valara



Manve Sulimo

Manve je bio brat sa Melkorom u misli Ilu'vatarovoj i bio je najdrazi Ilu'vataru i on je najbolje i najjasnije razumevao njegove namere. On je odredjen da bude Vladar, gospodar carstva Arde kad za to dodje vreme. U Ardi, Manveova je vlast i radost nad vetrovima i vazduhom, nad oblacima (Sulimo znaci Gospodar Daha Arde). Sve ptice, narocito orlove, voli i postuje. On ima munje u ocima i vidi ceo svet. Njegova zena je Varda, i sa njom zivi na Tanikventilu, najvisoj planini Arde.


Ulmo

Ulmo je Gospodar Voda i Morski Kralj. Nigde ne obitava dugo, vec se krece u svim tokovima vode, kako zeli, i dolazi na savetovanja Valara samo ako je nesto krupno u pitanju. Po moci koju poseduje nalazi se iza Manvea, koji je bio njegov najblizi prijatelj. Retko se moze videti na kopnu, jer on ne uzima sebi oblicje, jer je suvise strasno. Plase ga se Vilovnjaci i Patuljci. Ima dva velika roga, Ulumiri se zovu, i oni do kojih dopre taj zvuk, zauvek ceznu za morem i uvek ce cuti tu melodiju koja ih zove moru. Ulmo je sam i nema zenu.


Aule

Aule ima gospodarstvo nad svim materijama od kojih je Arda nacinjana. U pocetku stvaranja i oblikovanja Arde, radio je u zajednistvu sa Manveom i Ulmoom a oblikovanje je bio njegov posao. On je kovac i majstor svih zanata, i Noldorima (jedni od Prvorodjenih Vilenjaka) je preneo najvise znanja. Aule je Otac Patuljaka, onaj koji ih je izmislio, van Ilu'vatarove Muzike. Nacini ih takvima kakvi sada jesu. Nacinio je prvo Sedam Otca Patuljaka u tajnosti od drugih Valara, plaseci se da ga ne okrive. Medjutim, on nije imao misao kao Melkor, da stvori narod koji vi mu sluzio. Aule je zeleo da ih voli i poducava i da ima kome da prenese svoje znanje. Ilu'vatar se smilovao na njega i njegov naum, ali nije prosao nekaznjeno. Ilu'vatar mu nalozi da ce Oci spavati u mraku pod kamenom, sve dok Prvorodjeni ne dodju. Supruga Auleva je Javana.


Namo (Mandos)

Namo (Mandos) je Gospodar Duhova (Feantur), isto kao i njegov brat, Irmo (Lorien). Mandos je ustvari ime prebivalsita ali je usko prihvaceno za Namoa i sad ga zovu Mandos. Mandos je Cuvar Kuce mrtvih i prizivac duhova ubijenih. Citac je sudbine Valara i zna sve sto ce se dogoditi i najsvesniji je volje Ilu'vatarove. Njega sazaljenje ne pokolebljuje niti ga moze ganuti. U pripovedanjiam Vilenjaka duhove ubijenih Vilenjaka priziva Mandos u svoje dvore u mesto koje se zove "Dvorane Cekanja". Vaire Tkalja je njegova zena.


Irmo (Lorien)

Irmo (Lorien), brat Mandosov, je Gospodar snova i vizija. U Lorijenu su najlepsi vrtovi i sam za sam Lorijen kazu da je najlepse mesto na Svetu ikad napravljeno i sami Valari tamo odlaze da se odmore od okova Arde. Njegova zena je Esta Nezna.


Tulkas (Astaldo, Smeli)

Tulkas je najveci po snazi i junackim delima. Poslednji je dosao u Ardu da pomogne u borbama protiv Melkora. Za njega kazu da u boj ne nosi nikakvoga oruzja, da su mu dovoljne samo njegove ruek i veliko srce da bi uplasio i nadvladao neprijatelje. Ne jase konja, jer je brzi od bilo kojeg i neumoran je. Nije od koristi kao savetnik ali je veoma odan prijatelj. Njegova zena je Nesa, sestra Oromeova.


Orome

Orome je ukrotitelj zveri i Lovac, onaj koji je Vilenjake poveo na put od Kuivinena. Mozda niej snazan kao Tulkas ali je uzasniji kad je ljut, jer se on Orome uvek smeje, cak i Melkoru i lice kad su ratovali. Voli drvece, zbog cega ga zovu Aldaron a Sindari (vrsta Vilenjaka) Tauron, Gospodar Suma. Ima konja od kojeg se ne odvaja, Nahar se zove i na suncevoj svetlosti je beo a nocu je srebrn. Ima i veliki rog koji se zove Valaroma. Njegova zena je Vana, Vecno mlada, mladja je sestra Javanina.

Gospodarice Valara


Varda (Elbereta, Elentari, Tintalle)

Varda, Gospodarica Zvezda, Zvezdana Gospa, najlepsa je od svih Valara jer svetlost Ilu'vatarova lezi u njenom licu. Njena je lepota nepojmljiva i neopisiva, jer ne postoje reci Vilenjaka, Ljudi ili Patuljaka da to iskazu. Ona je darovala svetlost Svetu, uhvativsi svetlost i postavivsi ih na Severu i Jugu da sijaju. Njen je muz Manve, sa kojim stoluje na Tanikventilu.


Javana Kementari (Kraljica Zemlje)

Javana, Darovateljka plodova je ona sto voli sve biljke koje rastu i sve njihove bezbrojne oblike drzi u umu. Visoka je i obucena u zeleno, kad uzima zenski oblik, a kazu da su je videli da stoji mirno i usnulo kao drvo pod Suncem. Ona je zastitnik svih zivotinja, stvoritelj svih suma Arde. Ona je ta koja je stvorila dva drveta, Telperion (blistavo poput srebra i tamnozeleno, starije od dva drveta) i Laurelin (drvo sa zlatnim kapima rose i svetlozeleno, mladje od drveta). Njen muz je Aule.


Niena


Niena, sestra Feantura, Mandosa i Lorijena, je ona koja zna za patnju i zali za svakom ranom koju je Arda pretrpela zbog kvarenja Morgotovog. Njena melodija u Muzici bese toliko tuzna da je ona utkana u harmoniju i pre nego se zavrsila i tako obelezila svet na patnju. Niena je sazaljenje i stradanje koje donose mudrost. Njena kuca gleda na zidove Noci i suze joj neprestano teku. Ona je sama.


Este

Este Nezna je ona koja leci od rana i umora i njeno ime znaci "Odmor". Zena je Lorijena i zajedno sa njim zivi u istomenoj sumi. Ne hoda po danu, nego spava na jednom ostrvu u jezeru Lorelin.


Vaire

Vaire Tkalja je oan koja u Mandosovim dvorima tka Sudbinu dosta pre nego sto ce se dogadjaji ostvariti. Zena je Mandosa, i zajedno sire Mandosove dvore.


Vana

Vana, Vecno Mlada, mladja je sestra Javanina. Glavna radost je cvetanje cveca i pesma ptica i svi cvetovi nicu kad ona prolazi isto kao sto i ptice pevaju kad prolazi.


Nesa

Nesa Plesacica je sestra Oromeova i kao on je brzonoga i okretna. Voli jelene i brza sumska stvorenja. Ona je "Divlji Duh" i zena Tulkasova.

Majari

Majari su iste vrste kao Valari, samo nizeg ranga. Oni su njihovi srodnici, njihovi pomocnici. Njihov broj nije poznat Vilenjacima, a iako ih je bilo mnogo malo je njih imalo imena na bilo kom jeziku dece Ilu'vatara i u Srednjoj Zemlji Majari su se veoma retko pojavljivali u obliku koji je Deci bio vidljiv. Medjutim, nekoliko je njih koji se pamte i to su:
Ilmare
Eonve
Ose
Uinen
Olorin
Melijana
Saruman, Gandalf, Radagast Smedji, Alatar i Palando su oni koji su poslati na Srednju Zemlju u tesko doba
Ose je Ulmov vazal i gospodar je mora koja umivaju obale Srednje Zemlje. Voli obale i ostrva, ne ide u dubine. Njego je zena Uinen, Gospodarica Mora i sva bica koja zive u slanim tokovima ona voli. Nju dozivaju mornani jer umiruje talase, obuzdavajuci Oseovu zestinu. Ose je isprva bio zaveden Melkorovom vestinom i bio je pridobijen na njegovu stranu, ali mu je oprosteno zbog Uinen, koja je molila Ulmoa za drugu sansu. Od onda on je Ulmov verni vazal.

Ilmare, pomocnica Varde, ona cije ime znaci Svetlost Zvezda, zena je Eonveova, barjaktara i glasonose Manveovog.

Olorin je bio najmudriji od Majara. Obitavao je u Lorijenu, i put ga je cesto vodio u kucu Niene, gde se naucio samilosti i srtpljenju.

Melijana je Maja koja je bila pomocnica Vani i Esti, dugo je zivela u Lorijenu starajuci se o drvecu pre nego sto je dosla u Srednju Zemlju. Kada je dosla u Srednju Zemlju, zaljubila se u kralja Vilenjaka, Elu-Tingola, sa kojim je zajedno osnovala kraljevstvo Dorijat. Imala je jednu kcer, Lutjenu, i od Melijanine i Tingolove loze, stvoreni su Napovilni (brak izmedju Vilenjaka i Coveka).

Carobnjaci koji su dosli u Srednju Zemlju bice objasnjeni drugi put, posto se ovde bavimo dogadjajima koji su se desili mnogo pre njihovog dolaska na Srednju Zemlju u obliku u kojem su bitisali.

Neprijatelji

Onaj cije se ime poslednje stavlja je Melkor, Onaj koji se uzdize u moci. Medjutim, na to ime sam izgubi pravo, i bese nazvan od strane Vilenjaka Noldora Morgot, Mracni Neprijatelj Sveta. Bese njemu velika moc podarena od strane Ilu'vatara ali od sveg znajna i sve moci sto je posedovao, preokretao je u zlo i svoju snagu je rasipao sa zlim namerama, jer je zudeo za Ardom i zeleo je vlast i da vlada nad onima koji su mu ravni. I u svoj svojoj moci, nije bio sam jer ui danima svoje moci, mnoge je privukao svojim mracnim sjajem i cak i kad je pao, mnogi mu ostadose verni i spustise se zajedno sa njim u njegovu tminu. Medju prvima koje je zaveo i koji mu ostadose verni, behu Valaraukari, Bicevi Vatre, oni koji se u Sredjoj Zemlji zovu Balrozi. Tokom dugih godina Valari su se borili protiv njega, u Prvom Dobu, najupecatljivija je bila bitka za Silmarile, koji su trajali dugo, vecinu Prvog Doba i krajem Prvog Doba, Morgot bi uhvacen i zauvek bacen iz postojeceg sveta.



Sauron-Gortaur Okrutni, Porucnik Melkora, Vuk-Sauron, Annatar, Gospodar Darova, Artano, Aulendil, Necromancer, Gospodar Prstenova, Kralj ljudi i Gospodar Srednje Zemlje, Tamni Gospodar, Bezimeni, Sena, Neprijatelj-ovo su sve imena koje je Sauron imao tokom svih godina svog postojanja. Bio je sluga i pomocnik Morgotov, jedan od Majara i u pocetku nije bio zao. Isprva je sluzio Aulea od kojeg je mnogo naucio o kovanju. Medjutim, bese privucen Morgotovim mracnim sjajem i u njemu je video ostvarenje svojih ambicija i verovao je ako ga bude sledio da ce do ispunjenja onoga sto zeli i doci. Bio je mocan carobnjak koji se mogao pretvoriti u razne oblike, od vukodlaka i vampira, koji su i sami bili Morgotovi sledbenici, a mogao je biti i ugodan i nezan na recima, cak uzeti oblicje prijatno za oko. Kazu da je on stvorio vukodlake tako sto je zle duse ukrstio sa zverskim oblicima. Ali iako je bio strasan na oko, bio je velika kukavica i to je dokazao kad je Morgot napokon bio izbacen iz postojeceg sveta, posto je pokazao da je kukavica ako oko sebe nam veliku vojsku u koju ce se pouzdati. Posle Morgotovog poraza, Sauron se posle mnogo lutanja nastanio u Mordoru i izgradio svoju kulu Barad Dur.
Sauron je taj koji je dosao na ideju da iskuje Prstenove Moci da bi mogao da kontrolise Srednji Svet. Oko 1500. godine Vilenjaci prevareni Sauronovom spoljasnoscu i slatkorecivoscu, pocese da kuju Prstenove. Vrativsi se u Mordor, iskovao je Jedini Prsten koji ce upravljati svim ostalima i u taj prsten je uneo veliki deo svoje moci, svoju zlobu, svoju lukavost i pomocu njega je mogao da kontrolise ostale koji su imali Prstenove (bilo je 3 Prstena za Vilenjake, 7 Prstenova za Patuljke i 9 Prstenova za Ljude). Dalje price vezane za Saurona bice ispricane u povesti o Prstenovima. Jedino za spomenuti je da je Sauron iscezao onda kad je Jedini Prsten bio unisten 3018. godine Treceg razdoblja.

Jos pesama iz Hobita:

Kventa Silmarilion

Kventa Silmarilion je deo koji se prevodi kao "Istorija Silmarila" i skupina je prica koje zajedno cine tuznu sagu o tri kamena, Silmarilima.
Posle uvoda u Gospodare i Gospodarice, u Majare i Neprijatelje, Tolkin je zeleo da nas takodje uputi kako se svet dalje razvijao.
Valari su zeleli da spreme Svet za Vilenjake i Ljude, ali ih je Melkor u tome stalno ometao, pa su se oni premestilu u Aman, kontinent zapadno od Srednje Zemlje, gde su podigli temelje svojih domova i to ucinili svojim prebivaliste i nazvali ga Valinor.


Kada su se Vilenjaci probudili, Valari su odlucili da se bore protiv Melkora da bi ih sacuvali od njegove mrznje. Porazili su i uhvatili Melkora i pozvali Vilenjake da dodju u Aman da tu zive. Mnogi su dosli, ali neki su stali dok su bili na putu za Aman, dok neki nisu ni nameravali da odu. Podeljeni su u tri plemena, u zavisnosti po tome kad je koje stiglo u Aman. Prvi su stigli Vanjari-Svetli Vilenjaci, drugi su stigli Noldori-Dubokoumni Vilenjaci, a treci su stigli Teleri-Morski Vilenjaci.
Dalje u knjizi je rasparcano na celine, na oblasti i delove kako je zivot rastao u Sredjoj Zemlji, o opisu zivota pre i za vreme Prvog Razdoblja.

Hobit, sesto poglavlje "Iz tave u vatru", strana 106-107

Petnaest ptica u pet jela,
Perje im veje vatren vetar!
Ali, čudne ptičice, nemaju krila!
O, šta sad čeka tu smešnu pilad?
Ispeći ih žive, il' pirjati u loncu;
Ispržit ihm skuvati i pojesti na koncu?

Gori, gori, drvlje i žbunje!
Oprži i oprlji! Bakljo, šišti,
Za našu radost sve uništi
Ja hej!

Peci i prži na žaru i vatri
dok brade buknu u oči usplamte:
dok ispuca koža i zasmrdi kosa,
otopi se salo i pocrne kosti
u šljaki ležeći
ispod neba!
Skončaće patuljci,
kao što treba, nama na radost,
Ja hek!
Ja hari-hej!
Ja hoj!

All that is gold does not glitter,
Not all those who wander are lost.
The old that is strong does not wither,
Deep roots are not reached by the frost.

From the ashes a fire shall be woken,
A light from the shadows shall spring.
Renewed shall be blade that was broken,
The crownless again shall be king.

Prevod:

Ne sjaji sve sto je od zlata zarom,
Ni sve lutalice nisu izgubljene;
Nema susenja snaznom a starom,
Mraz ne doseze duboke korene.

Iz pepela ce se vatra dici jaca,
Iz senki ce nici svetlosne strune,
Obnovice se ostrica skrsenog maca,
Bice opet kralj onaj bez krune.

Where now the horse and the rider?

Where is the helm and the hauberk,
and the bright hair flowing?
Where is the hand on the harpstring,
and the red fire glowing?
Where is the spring and the harvest
and the tall corn growing?
They have passed like rain on the mountain,
like a wind in the meadow;
The days have gone down in the West
behind the hills into shadow.
Who shall gather the smoke
of the dead wood burning,
Or behold the flowing years
from the Sea returning?
***
Gde su sad konj i jahač?

Gde je šlem i oklop,
i sjajna kosa što se vijori?
Gde je ruka na žici,
i crvena vatra što gori?
Gde je proleće i žetva
i visoki kukuruz što raste?
Prošli su kao kiša u planini,
kao vetar na livadi;
Dani su zašli na Zapadu
iza vrhova u senku.
Ko će sakupiti dim
gorućeg mrtvog drveta,
Ili sagledati hitre godine
što se vraćaju sa mora?

Where now are the Dunedain, Elessar,Elessar?
Why do thy kinsfolk wander afar?
Near is the hour when the Lost should come forth,
And the Grey Company ride from the North.
But dark is the path appointed for thee:
The Dead watch the road that leads to the Sea.

***

Gde su sad Dunedaini, Elesare, Elesare?
Zašto tvoj rod daljinama luta?
Blizu je čas kad Izgubljeni će istupiti,
A Siva Družba sa Severa pojahati.
Ali tebi je tamna dodeljena staza:
Mrtvi stražare na putu do Mora.

Legolas Greenleaf long under tree
In joy thou hast lived. Beware of the Sea!
If thou hearest the cry of the gull on the shore,
Thy heart shall then rest in the forest no more.

***

Legolase Zelenolisni dugo si ispod drveta
U radosti živeo. Čuvaj se Mora!
Ako li začuješ krik galeba na obali,
Srce ti se više u šumi neće smiriti.

(proročanstvo Galadrijel)

Tall ships and tall kings,
Three times three,
What brought they from the foundered land
Over the flouing sea?
Seven stars and seven stones
And one white tree.

***

Visoki brodovi i visoki kraljevi,
Tri puta tri,
Šta su doneli iz potonule zemlje
Preko mora plavog?
Sedam zvezda i sedam kamenova
I jedno drvo belo.

In the willow-meads of Tasarinan I walked in the Spring.
Ah! The sight and the smell of the Spring in Nan-Tasarion!
And I say it was good.
I wndered in Summer in the elm-woods of Ossiriand.
Ah! The light and the music in the Summer by the
Seven Rivers of Ossir!
And I thought that was best.
To the beeches of Neldoreth I came in the Autumn.
Ah! the gold and the red and the sighing of leaves
in the Autumn in Taur-na-Neldor!
It was more than my desire.
To the pine-trees upon the highlands of Dorthonion
I climbed in the Winter.
Ah! the wind and the whiteness and the black branches
of Winter Upon Orod-na-Thon!
My voice went up and sang in the sky.
And now all those lands lie under the wave,
And I walk in Ambarona, in Tauremorna, in Aldalome,
In my own land, in the country of Fangorn,
Where the roots are long,
And years lie thicker than the leaves
In Tauremornalome.



Dolinama Tasarinana hodao sam u Proleće.
Ah! taj izgled i taj miris Proleća u Nan-Tasarionu!
I rekao sam to je dobro.
Lutao sam u Leto šumama Osirianda.
Ah! ta svetlost i ta muzika Leta kraj Sedam Reka Osira!
I mislio sam to je najbolje.
Obalama Neldoreta stigao sam u Jesen.
Ah! to zlato i crvenilo i to uzdisanje lišća Jeseni u Taur-na-Neldoru!
Bilo je to više od moje želje.
Borovima na visovima Dortoniona popeo sam se u Zimu.
Ah! taj vetar i ta belina i te crne grane Zime na Orod-na-Tonu!
Moj glas se podigao i pevao na nebu.
A sada te zemlje leže pod talasom,
I ja hodam u Ambaroni, u Tauremorni, u Aldalomeu,
U svojoj sopstvenoj zemlji, zemlji Fangorna,
Gde su koreni duboki,
A godine leže gušće nego listovi
U Tauremornalomeu.

TOLKIN SE KLEO U SRBE: Evo zašto nas je voleo tvorac Gospodara prstenova!

Na listi srbofila pored čuvenog engleskog književnika, našli su se i književnici Johan Volfgang Gete i Jakob Grim, publicista i hemičar Arčibald Rajs, irska bolničarka Flora Sands, glumci Robert de Niro, Džoni Dep i kralj horora Vinsent Prajs

Ako volite srpsku kulturu, jezik, njene velikane, kuhinju i književnost, a niste znali kako se ta vrsta "hobija" zove, mi ćemo vam otkriti.
Na Vikipediji, najpoznatijoj internet enciklopediji baš ovim rečima opisane su osobe koje se jednim imenom nazivaju - srbofili.

Ono što ih povezuje, razume se, zove se - srbofilija, a u daljem tekstu, na engleskom jeziku minuciozno je objašnjeno ne samo šta se sve srbofilima sviđa iz naše bogate tradicije i istorije, već i koji velikani su se našli u ovoj, složićete se - odabranoj grupi.
Pored brojnih značajnih istorijskih figura čije nas pominjanje u ovom kontekstu nije nimalo iznenadilo, našlo se i poneko ime na koje se, priznajemo, nismo nadali da ćemo naići.

Među "očekivanim srbofilima" naišli smo tako između ostalog i na nemačke književnike Johana Volfganga Getea i Jakoba Grima o čijoj se ljubavi prema srpskom narodu sve već zna, baš kao i švajcarskog publicistu i hemičara Arčibalda Rajsa.
Rajs je bio poznat po dobročinstvima koja je činio srpskom narodu nakon što je stigao u Srbiju 1914. godine kako bi istraživao zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom.

Dovoljno je napomenuti da je sa srpskom vojskom prešao Albaniju, kao i da je po njegovoj želji njegovo srce odneseno u urni na Kajmakčalan gde počiva sa ostalim solunskim borcima.
Nismo se iznenadili ni pri pomenu velikog glumca Roberta de Nira koji se prema sopstvenom svedočanstvu uverio u ljubaznost srpskog naroda boraveći u Srbiji kao siromašni student krajem 60-ih godina prošlog veka.

U znak poštovanja prema srpskom narodu, a oduševljen Andrićevim romanom "Na Drini ćuprija", ćerki je nadenuo ime Drina. Treba li da pominjemo da je De Niro i jedan od najvatrenijih navijača Novaka Đokovića?
Na listi srbofila našli su se i holivudski zavodnik Džoni Dep koji se za našu kulturu posebno zainteresovao nakon saradnje i druženja sa Emirom Kusturicom, filmska gromada Orson Vels čiji su susreti s Josipom Brozom Titom ovekovečeni u nekoliko navrata, baš kao i austrijski književnik Peter Handke koji nam je pružio veliku podršku tokom bombardovanja i poplava.

Čast žena na listi, razume se, brani niko drugi do oficirka srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata i nosilac Karađorđeve zvezde - irska bolničarka Flora Sands.
A sad da se vratimo na početak priče... Dva imena koja su nas iznenadila su američka legenda horora, glumac Vinsent Prajs i veliki književnik Dž. R. R. Tolkin.

Malo je poznato da je slavni Prajs u vreme kada je Holivud slavio četnike kao pokretače otpora protiv nacista, zajedno s Orsonom Velsom u američkoj radio-drami "Četnici", davne 1942. glumio četnika!
Što se, pak, slavnog autora "Gospodara prsenova" Džona Ronalda Ruela Tolkina tiče, ne samo da je znao srpski jezik, već je bio fasciniran i srpskom tradicijom pre svega kao neizostavnim delom slovenske mitologije.
Poznato je da je Tolkin učestvovao u Prvom svetskom ratu, međutim nedavno se pojavila prilično zanimljiva paralela prema kojoj je njegovo najpoznatije delo, epska fantastika "Gospodar prstenova" ništa drugo do transformacija burnih istorijskih dešavanja koja su zadesila Srbiju u svet legende.

Otud nije zgoreg napomenuto da postoji samo jedna zemlja iz perioda Velikog rata koja po svom neobičnom geografskom položaju i specifičnoj istoriji, krajnje bajkovito odgovara Okrugu. Za žitelje Evrope u tom periodu, ta zemlja je isto tako mala i nepoznata, a njeni žitelji takođe obrađuju zemlju i žive u selima kao i hobiti. Ta zemlja je Srbija!

Nova Tolkinova knjiga je poslednja velika priča Srednjeg Sveta


Tolkinovo delo je obeležilo veliki deo mog života... je eufemizam za istinu koja zapravo glasi „bio sam bolesna frikčina i brat bratu dvadeset godina sam gutao sve što je čovek napisao“. Jedna od prvih knjiga koju sam pročitao je bio Hobit, tačno se i dan-danas sećam, dobio sam ga malo posle 6. rođendana, i progutao nekoliko dana kasnije. Tokom sledećih godinu dana sam ga čitao i čitao, iznova i iznova, sve dok se ćale nije smilovao i rekao mi da je ona ogromna trotomna knjiga na polici NASTAVAK HOBITA!!1 Još 1500 strana OVOGA??? Dajte SVE i oh jesam li vam rekao ne zovite napolje da se igram sledećih 12 godina?
Prošlo je od tada trideset i nešto godina, mene je celo loženje ipak pomalo i postepeno pustilo, otprilike tamo negde kada se pojavio treći film Pitera Džeksona, ali sam i dalje ostao poštovalac i poznavalac lika i dela, duboko uronjen u fantastiku i srodne vrste zgubidanjenja. Tolkin je od uspešnog žanrovskog pisca odavno eksplodirao u mejnstrim i postao ime koje bukvalno prepoznaju prodavci na Zelenjaku, od njegovih ideja se razvila čitava industrija igara, i njegovim delom je zauvek obeležen zaseban podžanr književnosti zvani epska fantastika. A dobar deo tog podžanra čine desetine Tolkinovih knjiga - koje Tolkin nikada nije zapravo napisao, nego ih je priređivao Tolkinov najstariji sin, Kristofer, na osnovu beleški svog oca.
Kristofer Tolkin je uspeo nešto u čemu malo ko drugi uspe – da živi u senci svoga oca još 40 godina posle njegove smrti. I kada kažem živi, ne mislim samo na to da ta senka pada na njega gde god da krene i gde god da izgovori svoje sofisticirano englesko prezime, nego da je on aktivno traži i ugnezdio se u njoj. Proglasio je sebe za domostrojitelja očevog dela i prionuo na posao sređivanja brda papira koje je stari Džon Ronald Rejel ostavio za sobom, shvatajući kao svoje životno delo da od beleški, napuštenih verzija, započetih prerada napravi koherentan narativ i proseje silmarile od škarta. Možda kao izraz zahvalnosti za sve što mu je otac pružio u detinjstvu – jer kada ti je ćale Tolkin, priče pred spavanje koje dobiješ su bolje od pretplate na Netfliks preko early accessa za Cyberpunk 2077. Možda zbog garantovanih prihoda koje mu je to ozbezbedilo. Možda nešto između, najverovatnije.
Sasvim mogu da razumem toliku opsesivnu posvećenost nastavljanju, uređivanju i objavljivanju svega što je Tolkin ikada zapisao na salvetu, moguće je da bih i ja njegovom mestu uradio slično, dobro koga lažem, pokidao bih to kao hobit kesu čvaraka. Iskreno, beskrajno sam mu zahvalan za to što smo tokom ovih decenija mogli da dobijemo još fikseva tog slatkog, slatkog lembasa, u obliku Silmarilliona, pa onda 12 tomova poznatih pod imenom Istorija Srednjeg Sveta u kojima je predstavljen nastanak celog dela, prikazan Tolkinov autorski postupak, i što je najvažnije, prikupljene izvorne verzije priča koje su postale Silmarillion.
I evo, konačno smo dočekali poslednju knjigu u tom nizu, koja zatvara poslednju „trilogiju“ nazvanu Lost Tales of Middle Earth. U prethodne dve knjige su objavljene ne samo izvorne nego SVE verzije najvažnijih legendarnih priča u Tolkinovom opusa - o deci Hurinovoj; i Berenu i Lutjeni; a treća je objavljena juče, pod imenom The Fall of Gondolin, i prikladno, donosi nam sve sačuvane verzije možda najtragičnije priče iz Prvog razdoblja, od koje je na neki način počelo sve što je kasnije činilo osnovu Gospodara prstenova.
I to je sve što treba da znamo o knjizi, jer svaki pravi fan zna šta tačno donosi Pad Gondolina – i ne samo zato što naslov jasno govori kako će se završiti ova priča o sakrivenom vilin-gradu, jedinom bastionu svetla u svetu koji je potpuno pokorio mračni neprijatelj Morgot. Pre svega mislim na to što se ova knjiga ne razlikuje od svih prethodnih knjiga Kristofera Tolkina: donosi nam priliku da pročitamo sve zapisane verzije priča o Valaru Ulmou koji se prikazuje Tuoru; o ljubavi Tuora i Idrile i rođenju Earendila Napovilnog, oca Elrondovog; o borbi Glorfindela s Balrogom; i sve to uz obilate Kristoferove komentare. Pa ko voli i kome nije dosta, neka izvoli.
Meni je, moram da priznam, to sve već odavno postalo malo previše, jer ne mogu više da nađem neku dodatnu vrednost koju mi pružaju te knjige, osim eventualno kao uvid u Tolkinov proces revizije i još jedan dokaz toga koliko su i najveći stvaraoci u dubini duše nesigurni paćenici kojima je njihovo delo u najveća radost i najveći kanal. Plus, sve to mi odavno previše liči na besomučno profitiranje na osnovu nostalgije, ni po čemu različito od Diznijevog pravljenja jednog Star Wars filma godišnje od sada pa do toplotne smrti univerzuma ili masovne osamdesetsploatacije koju živimo.
Kristofer je, ipak, izjavio da je ovo neizbežno poslednja knjiga spisa njegovog oca koju će prirediti. I okej, čovek ima 93 godine, dobro je poživeo i za sve što je postigao zaslužio je da pred njim skinemo i kapu i gaće. I nije problem, biće mi u principu drago ako je tako, i verujem da Kristofer veruje da je ovo stvarno poslednja kap isceđena iz drenovine Tolkinovog kovčega. Ali jebiga, diktati tržišta i profita su se već previše puta pokazali jači od zakletvi Elbereti, tako da nije isključeno da će se naći neko da još malo prokopa po pismima koja je Tolkin slao prevodiocima ili svome šnajderu ili da izvuče još nešto iz kutije sa pričama koje je deci čitao pred spavanje, ili da napravi neku novu adaptaciju.
Pročitaću i ovu knjigu, jednom, i verovatno se smoriti kao ćoman kada shvati da je oguglao na metadon. Zato što mi The Fall of Gondolin verovatno neće doneti ništa novo, ali i zato što ova knjiga u krajnoj liniji svedoči tome da više zaista ni ne možemo dobiti ništa novo vezano za Srednji Svet. To što imamo, to nam je. I mislim da je dobro što je tako.

Jer ako baš poželim da se vratim u Srednji Svet, mogu uvek da otvorim dve knjige koje je Tolkin zaista napisao, Hobita ili Gospodara prstenova. Na bilo kojoj stranici.

„U rupi pod zemljom živeo je hobit“ – ovom rečenicom Tolkinovog romana Hobit počinje jedna od najznačajnijih priča u žanru epske fantastike.

„To su opasna posla, Frodo, izaći kroz ta vrata. Staneš na put i ako ne paziš na svoja stopala ne znaš gde bi te mogla odvesti.“

„Kuća za tobom, svet ispred tebe,
Mnoge tu staze imaš za sebe.
Kroz senke pa do skutova noći,
Dok zvezde ne blesnu svojom noći.
Onda svet iza, a ispred dom,
Skitaćemo kući, krevetu svom.“

„Da li avanture moraju da se završe? Verovatno ne. Neko drugi će uvek morati da nastavi priču.“