ROCKABILLY I PEDESETE GODINEPosleratni period i pedesete godine donose duboke promene u politici i u internacionalnom dizajnerskom stilu. Pošto su SAD preživele rat bez većih posledica, Amerika preuzima ulogu ekonomskog i političkog vođe. Američki način života uticao je na sve oblasti kulture i života u Evropi. U posleratnom periodu se dogodio prosperitet među radnom omladinom u Britaniji, mogućnost uzimanja kredita i finansiranja. Uticaj američke popularne kulture, filmova i muzike, konstrukcija puteva, i razvoj drumskih kafea doveli su do pojave raznih grupacija koje su obeležile kulturu mladih do današnjeg dana.
Koreni rockabilly muzike su datirali još iz 20-tih godina prošlog veka sa prvih snimaka sa mešavinom blues i country muzike. Novi zvuk se pojavio tridesetih i četrdesetih godina kao spoj country muzike i crnačkog zvuka, i kombinovao je kantri pevanje i čeličnu gitaru sa uticajima jazz big bendova i duvačkih sekcija.
Maddox Brothers And Rose počeli su da snimaju Hillbilly Boogie i okarakterisani su kao prvi rockabilly bend zbog svoje nove slep tehnike sviranja kontrabasa. Njihov autfit je bio vrlo uniforman i prilagodjen Hillbilly muzici. Nosili su kaubojske šešire, kaubojke i kaubojsku odeću prošaranu etno elementima.
Rockabilly je jedan od prvih stilova rock 'n' roll muzike i zvanično je nastao pedesetih godina XX veka. Januara 1956. izdate su tri nove pesme Cash-a - "Folsom Prison Blues", Perkins-a - "Blue Suede Shoes" i Presley-a - "Heartbreak Hotel". Istog tog meseca su izdate i "See You Later Alligator" kao i "Whole Lotta Shaking Going On". Rockabilly muzika je uživala veliku popularnost u Americi pedesetih godina, ali posle Elvisovog odlaska u vojsku 1958. i smrti Buddy Holly-ja, 1959. godine, radio stanice su prestale da je puštaju.
Rockabilly muzika je stvorila poseban stav koji je u sebi nosio kombinaciju pobune, seksualnosti i slobode i predstavljao dugotrajnu draž za tinejdžere. Ona je bila ekspresija omalovažavanja sveta radničke klase njihovih roditelja i autoritativnih figura. Ova muzika je započela kulturnu revoluciju čiji se odjeci i dan danas vide i čuju.
Od Elvisa je sve počelo, on je probio rasne, muzičke i seksualne granice, video je svet na drugačiji način, i spojio crnu i belu muziku. Spojivši muzičko uzbuđenje i buntovništvo sa adolescentskom harizmom izrazito je uticao na kulturu mladih. Njegova lepota, skandalozno erotični koncerti i inovativna muzika, učinili su ga idolom nove demografske grupe koja se u to vreme pojavila - tinejdžerima. Njegova muzika i muzika njegovih naslednika postale su glavna pojava koja je spajala mlade i bila centar njihove kulture do kraja XX veka.
Prvi Elvisov album iz 1956. godine na koricama je imao crno belu koncertnu fotografiju budućeg kralja rokenrola, sa tipografijom složenom crvenim verzalnim slovima - ELVIS vertikalno na levoj strani omota i zelenim verzalnim slovima na dnu omota složeno PRESLEY. Ovo grafičko rešenje je u potpunosti iskopirano dvadeset godina kasnije sa čuvenim omotom grupe the Clash - "London Calling". Na tom omotu se nalazi crno bela koncertna fotografija, koja je proglašena za fotografiju veka, na kojoj Joe Strummer razbija svoju gitaru. Isti način slaganja tipografije i čak su upotrebljeni i isti font kao i isti raspored toplih i hladnih boja.
Zanimljiv je još jedan Elvisov omot, koji je takođe dizajniran sa koncertnom kolor fotografijom na kojoj Elvis peva u belom odelu, iza njega su atraktivna svetleća crvena slova kojima je opet u verzalu ispisano ELVIS (naslov), a cela pozadina zajedno sa binom je crna. Tu već dobijamo najomiljeniju i najefektniju kombinaciju boja u rock'n'roll-u a to je crno - crveno - belo.
U Britaniji se pedesetih godina XX veka pojavila prva subkulturna grupacija tinejdžera - Teddy Boys. Teddy Boys-i su bili Londonska grupacija koja se izdvajala po specifičnom izgledu svojih pripadnika. Nosili su odeću inspirisanu Edvardijanskim periodom i bili prvi koji su se izdvojili kao grupacija tinejdžera i na taj način omogućili stvaranje tržišta koje je bilo upućeno mladima. Pojava Teddy boys-a je raširena po celoj Velikoj Britaniji i vrlo brzo dovedena u vezu sa Američkom rock 'n' roll muzikom tog perioda. Tedsi su uveli nove kodekse oblačenja i ponašanja koji su uticali na celu generaciju i mladim ljudima je postalo prihvatljivo da vode računa o svom izgledu sve vreme, umesto da imaju samo radničko ili školsko odelo i najbolje nedeljno odelo za odlazak u crkvu. Tedsi su izvršili svojim izborom odeće veliki uticaj na rock pokolenja koji traje i dan danas.
Njihova odeća se sastojala od dugačkih žaketa skrojenih da slobodno padaju (a ne krojenih uz telo) u tamnim nijansama sa somotskim okovratnikom i somotskim klapnama na džepovima, uskih pantalona (takozvanih cigaret ili frulica pantalona) koje su obično pokazivale čarape svetlih boja, visokih belih kragni na belim košuljama sa uskim Slim Jim kravatama, i obaveznih prsluka. Od obuće su birali zumbane cipele ili velike cipele sa tvrdim gumenim đonom i antilop kožom - krepersice.
Frizure su obično bile duže kose, jako modelovane brilijantinom sa bananama napred a sa strane začešljanom tako da bude u formi patkinog repa pozadi i sa obaveznim zulufima (tzv. Duck-ass frizure). Druga vrsta frizure je bila Bostonka, kod koje je kosa brilijantinom češljana unazad i šišana ravno na potiljku.
Teddy girls su imale sličan stajling kao i tedsi. Nosile su slične žakete, suknje sa uskim porubom koje su im usporavale i ograničavale hod, dugačke kike sa slično oblikovanom frizurom napred kao i kod tedsa, šešire i obično espadrille sa visokim potpeticama.
Kasnije su usvojile američki stil još jedne rockabilly grupacije koja se nazivala Greasers i nosile su toreadorske pantalone, široke suknje do kolena, i konjske repove.
Prvi čovek koji je obukao majicu u obliku slova T je bio James Dean i ustanovio je svakodnevnu odeću koja se sastojala iz džinsa, majice i neobavezne kratke jakne, a prvi čovek koji je obukao kožnu jaknu je bio Marlon Brando u filmu The Wild One (1953). Iako nije nosio ni u jednom svom filmu kožnu jaknu i James Dean je uticao da se ona ustanovi kao moda.
Rockabilly muzika i moda će nastaviti sa svojm uticajem u društvu i narednih decenija. Dogodiće se mnoga rockabilly oživljavanja osamdesetih godina npr. sa grupom Stray Cats, devedesetih sa Neo Swing pokretom i mnogim grupama koje nastupaju kao rockabilly trio i danas.
subrock.bg-setac.com