U vecini slucajeva roditeljsku ljubav ni obaveze ne bi trebalo regulisati zakonom.Jer je nemerljiva.Znam da sam za moje roditelje bila uvek dete.I kada sam se udala,dobila svoju decu,do zadnjeg dana njihovog zivota.U svakom smislu,cak i kad je moja mama bila bolesna,napolju bio sneg,kad sam dolazila da je obidjem,ona se tako slabasna i malaksala,sekirala da cu promrznuti,da cu se razboleti.
Dakle,ako je taj odnos gradjen na osnovama ljubavi,postovanja,ako su oni kao roditelji razvili sva osecanja kod svoje dece,ni dete ni roditelj nece to osecati kao obavezu.Posmatrace to kao jedan prirodni proces kroz koji cemo svi proci.Kao sto je nama,dok smo bili deca ,trebala pomoc,ljubav,paznja da odrastemo,tako tu istu pomoc,ljubav i paznju trebaju nasi roditelji u starosti.I tako se proces nastavlja.