Istorijski filmovi

300

“Hrabro srce” (Braveheart)

Ova fantastični istorijski film je nominovan za deset, a dobio čak pet Oskara. Mel Gibson u ulozi Vilijama Volisa, neustrašivog škotskog ratnika koji se proslavio u borbi Škotske za nezavisnost od Engleske i njenog tadašnjeg kralja Edvarda I.

Radnja se dešava u 13. veku, kada je nakon nekoliko godina političkih nemira Škotsku zaposeo Edvard I, pod čijom je naredbom poubijano škotsko plemstvo. Mladi Vilijam Volis preživljava smrt svog oca i brata i odlazi u inostranstvo na školovanje. Nakon dvadesetak godina, Vilijam se vraća u rodnu Škotsku gde će oženiti svoju ljubav iz detinjstva, Murron. Venčaće se u tajnosti da bi izbegli zakon prve bračne noći.

Šta će se desiti kada sledećeg dana engleski vojnik pokuša da siluje Murron, koji događaj će toliko pogoditi Vilijama da reši da se pobuni protiv Engleza nepokolebljivo i pun gorčine i koje će biti njegove poslednje reči koje će uskliknuti, pogledajte u ovoj fantastičnoj epskoj drami zasnovanoj na istinitim događajima.

Scenario: Rendal Volis

Režija: Mel Gibson
Glumci: Mel Gibson, Alan Lad mladi, Brus Dejvi, Stiven Mekeviti

Beovulf je staroengleski ep iz VIII veka i najstariji veći spomenik zapadnogermanskog junačkog pesništva, jedini sačuvan rukopis iz X veka. Sam ep sadrži opis borbi i događaje iz života Beovulfa, legendarnog geatskog heroja i sestrića kralja Higelaka. U prvom delu ubija dva demona, Grendela i njegovu majku, koji u ljudskom obliku vladaju na dvoru kralja Hrotgara, a u drugom savlađuje zmaja, čuvara blaga, ali tada biva smrtno ranjen.



Beovulf iz 1999 ili 2007

Što se filmskih ostvarenja Beovulfa tiče, na dobrom korenu, još bolje se kaleme proverene stvari pa pogledajte recimo:

Rej Winstona, Antoni Hopkinsa, i Anđelinu Žoli iz 2007,

Alexandar

Centurion



ili

The Last Legion

Kingdom Of Heaven (2005)

Predstavljamo vam listu najpoznatijih istorijskih filmova koji imaju apsolutno netačne informacije



Mnogima je čak gledanje ovih filmova zabavni oblik učenja. Međutim, koliko god volite neke od sledećih filmova, moramo da istaknemo da su oni puni katastrofalnih promašaja.

Predstavljamo vam listu najpoznatijih istorijskih filmova koji imaju apsolutno netačne informacije.

Blistavi um



Ovaj biografski film iz 2001. godine predstavlja život i rad Džona Neša, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Matematičar koji sada ima 86 godina poznat je po svom velikom doprinosu teoriji igara i diferencijalne geometrije. Uprkos njegovoj genijalnosti, njegov um nije bio imun na bolesti.Nešu je dijagizirana šizofrenija, a njegov neverovatan put bio je tema filma. Međutim, film se umnogome razlikuje od stvarne priče . Reditelj je izjavio da film ne bi trebalo da bude bukvalno tumačenje. U filmu Nešova boles5t pojavljuje se mnogo ranije nego u stvarnom životu. Većina likova je izmišljena, a njegov sin iz prethodnog braka uopšte nije pomenut u filmu. Zastupljenost njegovih simptoma u filmu smatra se netačnim.

Džobs



Nakon smrti Apple gurua Stiva Džobsa, bilo je mnogo tuge i mnogo neizvesnosti oko budućnosti kompanije. Ali, možda najviše od svega, bilo je dosta interesovanja, to jest, želja da se sazna više o čoveku koji je doneo svetu toliko voljene proizvode. U filmu, Džobsa glumi Ešton Kučer, a film prati Stivov život kroz studentske dane pa sve do proizvodnje prvog ajpoda 2001. godine.
Ali, postojao je jedan problem sa ovim filmom, apple-ov koosnivač Stiv Vozniak izjavio je da je Džobs preuveličan, odnosno da je film zanemario i ignorisao napore mnogih drugih koji su izgradili kompaniju. Vozniak je čak i odbio ponudu da se konsultuje o filmu nakon što je pročitao „odvratnu“ skriptu.

Dž. Edgar



Džon Edgar Huver upamćen je kao osnivač i prvi direktor FBI koji je često prekoračivao svoja ovlašćenja i nadležnost. ovaj biografski film pokušao je da prikaže Džona kao neku vrstu mučenog vizionara. Njegova borba protiv komunizma koja se ponavlja u filmu je opravdana njegovim uverenjem da „komunisti dolaze“.Ono što ovaj film ne pokazuje jeste kako su komunisti uznemiravali i osuđivali liberale, uključujući sudije, istaknute holivudske ličnosti i druge. Film takođe preuveličava značaj koju je Lindberg otmica imala na život i karijeru, dok praktično ignoriše društveni značaj Džona Mekartija i makartizma. Ovaj film ne pati od manjka preciznosti nego od iskrivljene perspektive istine.

Patriota



Ovaj portret američke revolucije je nešto više od patriotske propagande, naročito u svom preteranom oslikavanju britanskih vojnika. Priča prati vojnika koji je na bojnom polju, kada je njegov sin ubijen od strane jednog britanskog vojnika. Jedna od najznačajnijih netačnosti je spremnost filma da pripiše zličine koji su počinili nacisti u drugom svetskom ratu, britanskim vojnicima. Ovo se posebno odnosi na scene u kojoj su stariji muškarci, žene i deca spaljeni u crkvi.Kada gledate ovaj film važno je da imate na umu da je većina čista fikcija, a mnogi događaji se nisu ni desili. Finalna bitka inkorporira elemente drugih poznatih bitki. Na kraju krajeva film je melodrama sa pozadinom koja je puna neistina u prikazivanju američke revolucije.

Perl Harbor



Sa Majklom Bejom uvek je „budi veliki ili idi kući“ mentalitet, tako da je najbolje da njegove istorijske filmove gledate sa rezorvom(ili dve, ili tri). Film je dramatično prepričavanje japanskog iznenadnog napada na Perl Harbor, što je dovelo do Drugog Svetskog rata. Film je bio veliki bioskopski hit, ali je dobio 6 nominacija za zlatnu malinu.Možda je problem bio lažno predstavljanje događaja. I ako je producent tvrdio da je pokušao da podaci budu tačni, preživeli iz Perl Harbora ukazali su na mnoge probleme. Detalji poput scene iz detinjstva sa avionom dasterom (tada ti avioni još nisu postojali), skretajući pažnju na istorijsku nepreciznost. Ben Aflek je navodno pripadao eskadrili Orla, ali je tada aktivnim vojnicima bio zabranjen pristup. Čak je i prikaz, odnosno karakter Japanaca predstavljen pogrešno.

300



Ovaj filmski epski rat zasnovan je na stripu koji je bio baziran na bitki kod Termopila. Ova bitka je široko priznata kao jedna od najvećih ne-fer borbi svih vremena. Međutim, matematika je definitivno isključena. 300 spartanskih vojnika koji nisu mogli da pariraju protivniku, sklopili su savez sa drugim grčkim državama, i ukupno su imali 7000 vojnika. Osim toga, herojsko prikazivanje odbacuje činjenicu da su upravo oni bili brutalni osvajači i robovlasnici.
Iako je naslov filma zapravo sporna tačka, ipak ostaje činjenica da je 7000 vojnika stalo protiv persijske vojske koja je imala preko 100.000 vojnika. U svakom slučaju, film je dobio pomešane kritike.

Gladijator



Ova epska drama prati čovekov pad od generala do roba, gde stiče poštovanje podizanjem kroz redove kao gladijator. U pokušaju da se prikaže novo Rimsko carstvo, unajumljeno je nekoliko istoričara da rade na filmu. Ipak uvrštene su mnoge netačnosti zbog zabave i narativnih svrha. Treba napomenuti da je najmanje jedan konsultant napustio film zbog promena na scenariju.I ako je Maksimus izmišljen lik, neki od ostalih likova zasnovani su na istorijskim ličnostima, nažalost iskrivljene su činjenice. Rimski imperator Marko Aurelije nije umro od ruku svog sina, već u borbi. Komodije je bio njegov naslednik, zvanični. Komodije takođe nije ubijen u areni, već je ubijen u svom kupatilu od strane rvača Narcisa. Njegova vladavina trrajala je 12 godina, a u filmu deluje jako kratko.

Dž. F. K



Možda najveća mana ovog filma je ta što je usklađivan sa dokumentarnim filmovima. Film počinje montažom starih i novih snimaka, odajući utisak da će isporučiti jednostavnu istinu. To nije tako. On meša istinu za zaverom vodeći sve ka popularnoj ideji da je atentat Kenedija bio zavera. Uprkos uverljivom slomu i priznanju, u stvarnosti je Dejvid Feri uvek tvrdio da je nevin. Pravi svedok Peri Ruso bio je nadrogiran pre nego što je dao zvaničnu izjavu – a to se u filmu ne prikazuje.

Hrabro srce



Ova epska srednjevekovna drama pokušava da oslika avanturističku priču o Vilijamu Volasu, škotskom ratniku iz 13. veka koji je vodio borbu protiv kralja Edvarda I. Impresivne borbene scene prodale su karte za ovaj film, ali istorijska tačnost sigurno nije.Škotski istoričar, Evan Dž. Ines tvrdi da film nema ni mrvicu istine. Pre svega 1276. godina je pogrešna. Tada su Škotska i Engleska bile u miru. Aleksandar III je još bio živ i tek posle njegove smrti tri godine kasnije počela je borba. U međuvremenu, princeza Izabela od Velsa je imala 9 godina, bila neudata i srećno je živela u Francuskoj. Ines takođe napominje brojne netačnosti unutar samih bitki.

Aleksandar



Ovaj epski film o Aleksandru Velikom je toliko kontroverzan da postoje 4 različite verzije. I ako priča pokušava da iskoristi prekretnicu u Aleksandrovom životu, on se uglavnom izgubio u vremenu i prostoru. Vreme se tako čudno prikazuje da je stvarni raspored događaja teško sagledati, ako ne i nemoguće. Mnogi ljudi su prikazani kao mnogo mlađi od svojih stvarnih uzrasta. Iranski istoričari su nezadovoljni kako su prikazani Persijanci, a Indijski teoretičari su bili uznemireni koliko puta je Aleksandar bio teško ranjen strelom u bitki za Hidaspes.

Sa svim negativnim mišljenjem ovaj film od 175 minuta dobio je 6 nominacija za zlatnu malinu i do današnjeg dana je ovo najveći promašaj reditelja Olivera Stouna.

(Kurir)