Sándor Petőfi (1. januar 1823., Kiškoroš, Mađarska – 31. jul 1849, Šegešvar, Mađarska, danas Sigišoara, Rumunija, je mađarski pesnik i jedan od vođa nacionalnog pokreta 1848. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, majka mu je bila Slovakinja Marija Hruzova, a Šandorovo kršteno ime je Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom 19. veka.
Još kao gimnazijalac je počeo pisati i objavljivati poeziju. U burnim godinama koje potresaju veći deo Evrope, veoma se ističe kao vatreni mađarski nacionalista, pobornik republike i pristalica revolucije. Godine 1848. dolazi na čelo peštanske omladine i postaje ubrzo ideolog mađarske revolucije za otcepljenje od Habsburške monarhije i osamostaljenje Mađarske. Međutim, ubrzo mađarski plemići preuzimaju rukovodstvo ulazeći u dogovore sa austrijskim dvorom o povlasticama i ustupcima. Revolucionar Šandor se pridružuje pobunjeničkoj vojsci koja kreće u rat protiv Habsburških trupa.
Na nesreću po pobunjenike Rusija se aktivno uključuje u događaje podržavajući bečki dvor, a u nameri da se uguši revolucionarni republikanizam. Poginuo je 1849. u bici kod Šegešvara, najverovatnije, mada je ispravnije reći da mu se ovde gubi svaki trag. Njegova poezija je imala veliki uticaj na južnoslovenske pesnike, posebno na Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja. Najpoznatija dela su mu “Petefijeve pesme”, “Apostol” i “Vitez Janoš”. Danas most u Budimpešti nosi njegovo ime.
Izvor:Wikipedia
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Šandor Petefi Pet 28 Okt - 21:30
Iza onih modrih gorskih bila....
Iza onih modrih gorskih bila Od sada živećeš, moja najmilija, Privijena uz svog srećnog muža Kome milje tvoje srce pruža; Upoznaćeš dragosti daleke U rumeni nove zore neke, Dubrave Erdelja, samotnice, Podastreće pred nas svoje lice. Usudu verni smo i ti i ja, Jedini drug nam je priroda, Vekovečno divotno jestestvo, Zanosa i divljenja nam mesto. Ima li druga boljeg, kaži, Što nikad ga ne uhvatih u laži, Što senku s duše bolne skida, Ne nanosi rane već ih vida. Živećemo izvan svakih muka, I neće nas taći svetska buka, Samo romor nalik bruju mora, Odjek nekih dalekih razdora, Nemoćan da rastera nam snove Dok nas uljuljkuje u zanose nove. Tamo te vodim, jedini moj cvete, Samoća i pustoš gde nisu uklete, Ne bi li reči za te izmišljene, Ženo moja mila, grunule iz mene!
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Šandor Petefi Pet 28 Okt - 21:33
Kako da te nazovem
Kako da te nazovem, kad sred sumraka, snatreći, večernje zvezde lepih ti očiju, diveći se, moje gledaju oči, kao da ih sad vide prvi put… Te zvezde, čiji je svaki zrak po jedan potok ljubavi, koji teče ka moru duše moje kako da te nazovem?
Kako da te nazovem, kad mi dobaciš pogled svoj, taj pitomi golub, čije je svako pero po jedna maslinova grana mira i čiji je dodir tako dobar! Zato što je mekši od svile i od jastuka u kolevci Kako da te nazovem?
Kako da te nazovem, kad zasviraš svojim glasom. Te glasove da čuju suva stabla usred zime prolistala bi ponovo zelena misleći,to je već proleće, davno očekivani njihov spasilac, a slavuj peva: kako da te nazovem?
Kako da te nazovem kad mi usne dodirnu tvojih usana plameni rubin-kamen, kad u vatri poljupca stope se naše duše, kao u zoru dan i noć, a svet nestane pred nama, nestaje za mene vreme i sva tvoja tajanstvena blaženstva večnost rasipa po meni- Kako da te nazovem ?
Kako da te nazovem, slatka majko moje sreće, vilinska devojko vizije koja se dotiče neba, najsmelije moje nade zastiđuješ svojom stvarnošću, moje duše jedino blago vrednije od celoga sveta, slatka, moja lepa, mlada suprugo, kako da te nazovem?
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Šandor Petefi Pet 28 Okt - 21:37
Krajem septembra
U dolu još cveta kasnih basta cveće, Još se pred prozorom zeleni topola, al, vidiš, odanle već se zima kreće? I sneg je već pao povrh brega gola. Još u mome srcu leto ne izblede I u njemu cvate pramaleće čelo, l tamnu mi kosu prošaraše sede, Dirnu moju glavu zimsko inje belo.
Odjuriće život, cvat će strti studi… Sedi mi u krilo, draga, dok sam s tobom! Ti što sada glavu stavljaš mi na grudi Da l ćeš mi se sutra srušiti nad grobom? ako umrem prvi, telo mi bez žica Da l pokrićeš plastom, reći zaleći me? Da l ćeš zbog ljubavi nekoga mladića Hteti da ostaviš čak i moje ime?
Udovičkog vela kad se maneš kleta, Ko crni ga barjak nad grob moj zadeni, Doći ću po njega iz podzemnog sveta Usred tamne noći i uzet ga k meni, Da sušim njime suze što mi kanu, Jer me zaboravi, lako i bez boli, I da njim zavija na svom srcu ranu Onaj što te tu, i sad, večno voli!
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Šandor Petefi Pet 28 Okt - 21:39
Šta je ljubav?
Vetropiri, piljarice, Blebetavi svete – Vi nove poete, A molim vas lepo Ne sipajte slepo Vaš uzdisaj gubavi, Ne pevajte udilj Sve o ljubavi! Znate l’ na čem raste, Čija li je ćerka, Kakva li je zverka Ljubav ta? Znate da!
Jer bućkuriš pravi, Što u krnjem loncu, U toj vašoj glavi, Varite, kuvate, Pa ga suzom posolite, Uzdisajem zapražite, Kreveljenjem začinite, Jaukanjem zadimite, To još ljubav nije – Ta svet vam se smije.
Počekajte malo, goluždravi tići, - Ili slavujići - Dok budete veći, Da možete reći Šta je ljubav prava, Koja li joj slava.
Godinama nositi u telu Ljute sumnje strelu, Iz krvi nam najvrelije Stvarat sebi nade Samo zato da se zmije U njojzi nasade, Il’ da umre nad, A ti da si rad, I da veso greš, Što ga u svom srcu Sahraniti smeš…
Tako danas, tako sutra, Svake noći, svakog jutra Slušat opadanja, Pa se boriš sa grdobom, Pakosti i zlobom, I trpeti sve uvrede crne, A u golo srce dočekati trne Kojim od dan na dan Na tebe nasrne, I ne hteti, a ne smeti Ni pomislit o osveti, Jer to što ti srce para I jamu ti kopa kletu Dragoj ti je sve na svetu;
Pa uzet devojku, Svoje milovanje, Dati za nju svu slobodu, Jedino imanje, I okove metnut na se, U okovi znojiti se I krvavo mučiti se, A za koru hleba I što ženi i što deci Najnužnije treba; Pa ako je žena čudna i zloćudna, Ne žaliti muke, ne žaliti truda Goveti joj ćudi trista puta na dan – Jer ako već jedan život Mora biti jadan, Nek ne bude njezin, Neka bude tvoj…
Jeste, to je ljubav, Golube moj!
Buba
Poruka : 11959
Učlanjen : 13.01.2013
Naslov: Re: Šandor Petefi Pet 19 Apr - 19:41
Pesma pasa
Zavija mećava, Svod oblaci skriše; Pljušte naizmence Snegovi i kiše.
A šta nas se tiče Ovo vreme pasje Milostiv gospodar Zaklonio nas je.
Ni glad nas ne mori, Kad se gazda gosti, Ostaće i za nas Otpaci i kosti.
Bič doduše zvizne I otvara kraste, Njegov pucanj boli, Al pseća kost sraste,
Bes kad gazdu mine Zvaće k sebi doge, Lizaćemo srećni Blažene mu noge!
Buba
Poruka : 11959
Učlanjen : 13.01.2013
Naslov: Re: Šandor Petefi Pet 19 Apr - 19:42
Pesma kurjaka
Zavija mećava, Svod oblaci skriše; Pljušte naizmence Snegovi i kiše.
Pusta je pustinja, Naš dom u zabiti, Nigde čak ni žbuna Gde se možeš skriti.
Spolja muči studen, Nutrinu glad mori, Svud nas prate ovi Združeni zlotvori.
A eno i trećeg: Nabijena puška, Po belome snegu Kaplje krv nam muška.
Premrzli smo, gladni, I ranjeni svi smo, Snašli nas svi jadi… Ali – slobodni smo!
Buba
Poruka : 11959
Učlanjen : 13.01.2013
Naslov: Re: Šandor Petefi Pet 19 Apr - 19:43
Šta je ljubav?
Vetropiri, piljarice, Blebetavi svete – Vi nove poete, A molim vas lepo Ne sipajte slepo Vaš uzdisaj gubavi, Ne pevajte udilj Sve o ljubavi! Znate l’ na čem raste, Čija li je ćerka, Kakva li je zverka Ljubav ta? Znate da!
Jer bućkuriš pravi, Što u krnjem loncu, U toj vašoj glavi, Varite, kuvate, Pa ga suzom posolite, Uzdisajem zapražite, Kreveljenjem začinite, Jaukanjem zadimite, To još ljubav nije – Ta svet vam se smije.
Počekajte malo, goluždravi tići, - Ili slavujići - Dok budete veći, Da možete reći Šta je ljubav prava, Koja li joj slava.
Godinama nositi u telu Ljute sumnje strelu, Iz krvi nam najvrelije Stvarat sebi nade Samo zato da se zmije U njojzi nasade, Il’ da umre nad, A ti da si rad, I da veso greš, Što ga u svom srcu Sahraniti smeš…
Tako danas, tako sutra, Svake noći, svakog jutra Slušat opadanja, Pa se boriš sa grdobom, Pakosti i zlobom, I trpeti sve uvrede crne, A u golo srce dočekati trne Kojim od dan na dan Na tebe nasrne, I ne hteti, a ne smeti Ni pomislit o osveti, Jer to što ti srce para I jamu ti kopa kletu Dragoj ti je sve na svetu;
Pa uzet devojku, Svoje milovanje, Dati za nju svu slobodu, Jedino imanje, I okove metnut na se, U okovi znojiti se I krvavo mučiti se, A za koru hleba I što ženi i što deci Najnužnije treba; Pa ako je žena čudna i zloćudna, Ne žaliti muke, ne žaliti truda Goveti joj ćudi trista puta na dan – Jer ako već jedan život Mora biti jadan, Nek ne bude njezin, Neka bude tvoj…
Jeste, to je ljubav, Golube moj!
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Šandor Petefi Čet 15 Jan - 18:40
КАДА КРОЧИСМО, ЗНАШ ЛИ
Када крочисмо, знаш ли, У овај језерски хлад, Време за милост не хаје, Већ две године је од тад.
Поподне, сећам се, рише Смешак јесенског дана, Док ћув питоми њише Златне одоре грана.
Као и сада, у језеру Небо се купало ведро Док занесени чун Њихаше вода штедро.
Још тада све ово миље Снатрио сам веће, Пољуба изобиље Што ми на усне слеће.
Две године и време Однесе много тог, Не тужим, није ми бреме Јер добих од њега залог.
Тебе сам тада упознао, Ђердану мојих нада, За коју одмах бих дао Све што сам им'о до тада.
Останимо још мало овде, Где тако патих ономад, Све док не нађох звезде Те наш благости склад!
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Šandor Petefi Čet 15 Jan - 18:41
КИША
Пада, пада, пада киша... Пољубаца киша ова То је, драга, уживање, Слатког божјег благослова!
Грми, грми... та грмљава За нама се негде чује И ја трчим, трчи, драга, То се старост указује.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Šandor Petefi Čet 15 Jan - 18:42
СЛОБОДА СВЕТА
Једна ме само тишти мисао: на душеку не скончати тек, истиха свенути као цвет потајно коме црв подгриза луч што тиња ту у пустој одаји.
Не дај ми, боже, такву смрт, не мени, само такву смрт! Нек будем муњом ошинут, опружен бор, из корена ког чупа буре бес; ил` стена коју с врха планине у провалију руши урнебес.
Кад целом ропском свету том дојади јарам, па се успропне, завитла, румен, жарком заставом, а на њој свето, пламено слово то: Слобода целог човечанства!
И то загрми од запада на исток, и с тиранима букне бој - о, да ту паднем – на том ограшју! Младости моја, ту ми проспи крв; нек трубе звук и мачева звек, топова рик, угуше занавек. У налету ка победи, атови, ржући, прејур`те ме, прегазите, на бојишту нек остане мој крвави леш!
А сване л` дан великог погреба, уз гласе тужне и торжествене, под тешком сенком црних застава, расуте кости прикупите ми у заједнички гроб јунака свих што падоше за твој победни стег.
Препевао Вељко Петровић
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Gost
Gost
Naslov: Re: Šandor Petefi Sub 17 Jan - 18:04
OPONAŠATELJIMA
Mislite li: pjesništvo su kola Što gegaju se drumom širokim? Pjesma je orao: kud ne ide niko Polazi gordo letom slobodnim.
I bijedna nesnosna gomila Kukavno viri: gdje je otvoren put? Kad pronađe ga, kao gladni psi Za kosti, jurne na drum već uleknut.
Zgrabi pero, piši, ako imaš snage Kretati kud nitko hodio još nije. Nemaš li, primi ralo ili kalup, Čegrtaljku lošu odbaci što prije!
Gost
Gost
Naslov: Re: Šandor Petefi Sub 17 Jan - 18:05
POŠTOVANI VELMOŽNI
Poštovani velmožni, Kako vi? Svrbe li vas malo vaši Vratovi? Novomodne ovratnike Već vežu Za vas...nisu lijepi, al Pritežu.
Koliko vas mi moljasmo Proklete, Da vi ljudi prema nama Budete. Primite nas u krug ljudi Dostojan, Preklinjo vas puk jadni, al Utaman.
Za životinje smatraste Narod, nas. Što životinjski ako sad Plate vas? Napadnu vas ko zvijeri Osvoje, Nokte, zube krvlju vašom Oboje? Van u polja iz koliba, Narode! Kose, vile i pijuke Zgrabite! Prilika se sama nudi, Pruža bat, Osvete je kucnuo sad Sveti sat!
Tisućljeća tovili smo Trutove, Nek se s njima psi naši sad Utove! Na vile ih, pa na smeće Bacit čak. Nek ih tamo požderu psi. Za ručak...
Al ipak ne...Rodoljubi, Stanimo! Plemenitiji mi od njih Budimo! Iza Boga najsvetiji Narod je, Stog dostojni imena tog Budite!
Budimo sad nas dostojni, Veliki, Da nas i Bog sa divljenjem Osmotri, U radosti svečanoj nek Zdrav i nov Rukom nam na glave spusti Blagoslov. U zaborav tisućljetne Muke, jad Bacimo, ako gospoda Htjednu sad Prezret ponos, grb, oholost, Pa uz nas Ravnopravno borbu prime Za naš spas.
Velemožni, hoćete li, Dođite! Evo ruku, ruke nama Pružite. Svi budimo istog lanca Karike, Domovina treba sve nas Ratnike.
Ne čekamo! Morate nam Brzo reć. Danas može, sutra bit će kasno već. Od vas koji nas i danas Prezire, Neka mu se sam Gospod Bog Smiluje.
Gost
Gost
Naslov: Re: Šandor Petefi Sub 17 Jan - 18:06
NA RASKRŠĆU STOJIM
Na raskršću stojim. Puta dva tu vode. Dal na istok il na zapad, Kud da čovjek ode?
Pošo ja ma kuda, Meni je svejedno: Život mi je svuda Tavorenje bijedno.
Kad bih samo znao, Gdje smrt vreba na me. Tim bi putem noge Krenule i same.
Gost
Gost
Naslov: Re: Šandor Petefi Sub 17 Jan - 18:08
Pusta, zimi
Tek sad je zaista pusta ova pusta! Јеr je novembar loš i rasipan gazda: Što proleće i leto Sakupe sa brazda To jesen proćerda lako i bez traga, Zima ne zatiče ništa od sveg blaga.
Nema vani stada niti klepetuše, Ni pastirskih frula koje setno tuže. A ptice-pevice Zanemelo ćute. Ne pućka prepelica iz trave žute. Niti cvrčak svoju violinu struže.
Ko sleđeno more miruje ravnica, Sunce nisko leti ko umorna ptica, Il kratkovido posta Od starosti, Pa mora da se sagne i pogled spusti... Al nema bogzna šta da vidi na pusti.
Prazna je koliba, dom poljara suri; Stoka jede seno, utihli su majuri; A kada predveče Mršavu stoku k valovu vode, Zamûče neko kudravo goveče, Radije bi pilo bistre jezerske vode.
Nadničar skida listove duvana s niske Grede, zatim na pragu svija liske, Secka ih i truni Onda iz sara čizme Izvlači lulu i polako je puni Pa pućka, a pogled mu na jasle klizne.
Čak su i čarde zanemele i puste, Birtaš i krčmarka mogu snu da se prepuste, Јеr makar smetnuli s uma Ključ od podruma, Niko neće rudu okrenuti k njima: Put je zameo vetar snežnim smetovima.
Sad gospodare vetrovi i oluje, Jedni visoko pod oblacima struje, Drugi jure iznad ravnice Iskreći varnice. Iskri sneg ko kremen, vetrovi ga mrve Treći tek nasrće, da se s njima rve.
U sumrak, kad vetri umorno klonu, Ravnice u neku bledu maglu tonu, I jedva razaznaš, pognuta struka, Nekog okasnelog hajduka: Na noćni počinak nosi konj ga vran... Za njim kurjak, a nad njim gavran.
Kо prognan kralj kad kraljevstvu okrene leđa, Sunce se osvrne sa zemljinih međa, Osvrne pogledom Ispunjenim jedom I dok mu pogled stigne do najdaljih duna, Sa glave mu spadne krvava kruna.
Gost
Gost
Naslov: Re: Šandor Petefi Pon 20 Apr - 19:33
КИША
Пада, пада, пада киша... Пољубаца киша ова То је, драга, уживање, Слатког божјег благослова!
Грми, грми... та грмљава За нама се негде чује И ја трчим, трчи, драга, То се старост указује.
Gost
Gost
Naslov: Re: Šandor Petefi Pon 20 Apr - 19:34
Čokonaj Čokonaj i jedan kalvinistički fratar Behu ko dva rođena brata. Jednom onaj iz Debrecina šmugnu I pred brata stade dokona: Pio bih, pajtaš! tako viknu Vitez Mihalj Čokonaj. “No, kad ti se već pije, piće se, Za tebe vina negde naći će se, Ako ne drugde, u podrumu, Mnoge su bačve dole, znaj!” To reče popa a s njim siđe Vitez Mihalj Čokonaj. “Ора, no, brajko!” viknu popa Kako iz bačve izbi pampur; “Тrk po slavinu! gore mi osta, Trk, brale, i nešto već dokonaj” Na to polete kao iz topa Vitez Mihalj Čokonaj. Oprezan, popa dlan stavi na Rupu, pa čeka da stigne slavina. Al čep ne stiže, pa popa gunđa: “Ama kud ga odnese đavo, Gde se dovraga dede onaj Vitez Mihalj Čokonaj?” Ne mogavši više da čeka čep, Ostavi bačvu (vino isteče), Iz podruma se u kuću pope, Al gore nikog ne nađe taj. Stigao je tek u kasno veče Vitez Mihalj Čokonaj. Evo u čemu beše cela stvar: Tražio je gore slavinu, ljut, Pretražio je i najmanji kut, Al nigde čepa, a čeka ga onaj, Pa po pampur u komšiluk ode Vitez Mihalj Čokonaj. U susedstvu beše neki pir, Pa izneše preda nj ića i pića, A on se vina i jela dokopaj; Pa uz pesmu i zvuke tambure Zaboravi začas popove, pampure, Vitez Mihalj Čokonaj.
Gost
Gost
Naslov: Re: Šandor Petefi Pon 20 Apr - 19:35
Kada kročismo, znaš li…
Kada kročismo, znaš li, U ovaj jezerski hlad? Vreme za milost ne haje, Već dve godine je od tad. Popodne, sećam se, riše Smešak jesenskog dana, Dok ćuv pitomi njiše Zlatne odore grana. Kao i sada, u jezeru Nebo se kupalo vedro Dok zaneseni čun Njihaše voda štedro. Još tada sve ovo milje Ja snatrio sam većem, Poljuba izobilje Što mi na usne sleće. Dve godinice… Vreme Odnese mnogo tog, Al ne tužim se, jer Ja dobih od njega zalog. Tebe sam tada upoznao, Đerdanu mojih nada, Za koju odmah bih dao Sve što imah do tada. Ostanimo još malo ovde, Gde tako patih onomad, Dok me ne preplavi sveg Našeg blaženstva sklad!
sav@
VIP
Poruka : 13899
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 08.08.2011
Naslov: Re: Šandor Petefi Pon 20 Apr - 19:56
"Šta je ljubav?"
Vetropiri, piljarice, Blebetavi svete – Vi nove poete, A molim vas lepo Ne sipajte slepo Vaš uzdisaj gubavi, Ne pevajte udilj Sve o ljubavi! Znate l’ na čem raste, Čija li je ćerka, Kakva li je zverka Ljubav ta? Znate da!
Jer bućkuriš pravi, Što u krnjem loncu, U toj vašoj glavi, Varite, kuvate, Pa ga suzom posolite, Uzdisajem zapražite, Kreveljenjem začinite, Jaukanjem zadimite, To još ljubav nije – Ta svet vam se smije.
Počekajte malo, goluždravi tići, - Ili slavujići - Dok budete veći, Da možete reći Šta je ljubav prava, Koja li joj slava.
Godinama nositi u telu Ljute sumnje strelu, Iz krvi nam najvrelije Stvarat sebi nade Samo zato da se zmije U njojzi nasade, Il’ da umre nad, A ti da si rad, I da veso greš, Što ga u svom srcu Sahraniti smeš…
Tako danas, tako sutra, Svake noći, svakog jutra Slušat opadanja, Pa se boriš sa grdobom, Pakosti i zlobom, I trpeti sve uvrede crne, A u golo srce dočekati trne Kojim od dan na dan Na tebe nasrne, I ne hteti, a ne smeti Ni pomislit o osveti, Jer to što ti srce para I jamu ti kopa kletu Dragoj ti je sve na svetu;
Pa uzet devojku, Svoje milovanje, Dati za nju svu slobodu, Jedino imanje, I okove metnut na se, U okovi znojiti se I krvavo mučiti se, A za koru hleba I što ženi i što deci Najnužnije treba; Pa ako je žena čudna i zloćudna, Ne žaliti muke, ne žaliti truda Goveti joj ćudi trista puta na dan – Jer ako već jedan život Mora biti jadan, Nek ne bude njezin, Neka bude tvoj…
Jeste, to je ljubav, Golube moj!
Sándor Petőfi
Gost
Gost
Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 21 Apr - 9:58
sav@ ::
"Šta je ljubav?"
Vetropiri, piljarice, Blebetavi svete – Vi nove poete, A molim vas lepo Ne sipajte slepo Vaš uzdisaj gubavi, Ne pevajte udilj Sve o ljubavi! Znate l’ na čem raste, Čija li je ćerka, Kakva li je zverka Ljubav ta? Znate da!
Jer bućkuriš pravi, Što u krnjem loncu, U toj vašoj glavi, Varite, kuvate, Pa ga suzom posolite, Uzdisajem zapražite, Kreveljenjem začinite, Jaukanjem zadimite, To još ljubav nije – Ta svet vam se smije.
Počekajte malo, goluždravi tići, - Ili slavujići - Dok budete veći, Da možete reći Šta je ljubav prava, Koja li joj slava.
Godinama nositi u telu Ljute sumnje strelu, Iz krvi nam najvrelije Stvarat sebi nade Samo zato da se zmije U njojzi nasade, Il’ da umre nad, A ti da si rad, I da veso greš, Što ga u svom srcu Sahraniti smeš…
Tako danas, tako sutra, Svake noći, svakog jutra Slušat opadanja, Pa se boriš sa grdobom, Pakosti i zlobom, I trpeti sve uvrede crne, A u golo srce dočekati trne Kojim od dan na dan Na tebe nasrne, I ne hteti, a ne smeti Ni pomislit o osveti, Jer to što ti srce para I jamu ti kopa kletu Dragoj ti je sve na svetu;
Pa uzet devojku, Svoje milovanje, Dati za nju svu slobodu, Jedino imanje, I okove metnut na se, U okovi znojiti se I krvavo mučiti se, A za koru hleba I što ženi i što deci Najnužnije treba; Pa ako je žena čudna i zloćudna, Ne žaliti muke, ne žaliti truda Goveti joj ćudi trista puta na dan – Jer ako već jedan život Mora biti jadan, Nek ne bude njezin, Neka bude tvoj…
Jeste, to je ljubav, Golube moj!
Sándor Petőfi
Par postova iznad,je postavljena!Čitaj,ne lepi samo!
sav@
VIP
Poruka : 13899
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 08.08.2011
Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 21 Apr - 13:27
Ako si ti pupoljak od ruže
Ako si ti pupoljak od ruže Ako si ti pupoljak od ruže Što beskrajno širi miris svoj Ja ću biti grana od tog cveta Samo da bi bio večno tvoj
Ako si ti zvezda što treperi Ili lasta što donosi maj Ja ću biti suza u oku tvome Ili srcu vječni uzdisaj
Sándor Petőfi -1823
Gost
Gost
Naslov: Re: Šandor Petefi Čet 23 Jul - 10:38
KAKO DA TE NAZOVEM
Kako da te nazovem, kad sred sumraka, snatreci, vecernje zvezde lepih ti ociju, diveci se, moje gledaju oci, kao da ih sad vide prvi put… Te zvezde, ciji je svaki zrak po jedan potok ljubavi, koji tece ka moru duse moje kako da te nazovem? Kako da te nazovem, kad mi dobacis pogled svoj, taj pitomi golub, cije je svako pero po jedna maslinova grana mira i ciji je dodir tako dobar! Zato sto je meksi od svile i od jastuka u kolevci Kako da te nazovem? Kako da te nazovem, kad zasviras svojim glasom. Te glasove da cuju suva stabla usred zime prolistala bi ponovo zelena misleci,to je vec prolece, davno ocekivani njihov spasilac, a slavuj peva: kako da te nazovem? Kako da te nazovem kad mi usne dodirnu tvojih usana plameni rubin-kamen, kad u vatri poljupca stope se nase duse, kao u zoru dan i noc, a svet nestane pred nama, nestaje za mene vreme i sva tvoja tajanstvena blazenstva vecnost rasipa po meni- Kako da te nazovem ? Kako da te nazovem, slatka majko moje srece, vilinska devojko vizije koja se dotice neba, najsmelije moje nade zastidjujes svojom stvarnoscu, moje duse jedino blago vrednije od celoga sveta, slatka, moja lepa, mlada suprugo, kako da te nazovem?
sav@
VIP
Poruka : 13899
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 08.08.2011
Naslov: Re: Šandor Petefi Čet 23 Jul - 14:53
Luda
Što se bunite? Gubite mi se s vida? U krupnu sam poslu. Žurim. Korbač pletem. Plameni bič iz sunčanih zraka; Izbičevat ću svijet! I jaukat će, a ja kikotati, Ko što se smijaše, dok sam jaukao. Hahaha!
Jer život je takav. Kikoćemo se i plačemo. Sve dok smrt ne šapne: Ćut! Jednom sam i ja umro već. Otrov mi oni u vodu ulili Koji su vino moje ispili. A šta učiniše ubojice moje Zločinstvo svoje da bi prikrili? Na odru kad sam izložen ležao Nad mene se svili pa su plakali. Hteo sam tada na njih skočiti I odgristi im nosine. Al neću ih odgristi; smislih Nek imaju nos i neka mirišu Kad trunem i nek se uguše. Hahaha!
Gdje me ukopaše! U Africi. To mi sreća bi, Jer me hijena izrova iz rake, Jedini dobrotvor bješe mi ta zvijer, Al i nju prevarih, Butinu mi je proždrijeti htjela, A ja joj srce ponudih svoje, No tako gorko bilo je ono, da crkla je! Hahaha!
Ali, zaludu! Ovako prolazi čovjekov svaki dobrotvor. Šta je čovjek? Vele: svijeta korijen Koji u nebu gore cvate Al to je laž! Cvijet je čovjek čiji korijen Tamo je dolje, paklu na dnu. Mudrac me ovome naučio neki Koji luda velika bi, jer od gladi svisnuo je. Što nije krao, ili pljačkao? Hahaha!
Al šta se cerekam kao luda ja? Ta, plakati bih morao. Plakati sto zloban tako naš je svijet. Ta i bog svojim oblak-očima Oplače često što ga stvorio. Al šta koriste suze nebeske? Na zemlju padnu, na zemlju poganu Gdje ih ljudi zgaze nogama I - šta biva od njih Od suza gospodnjih? - Blato! Hahaha!
O nebo, nebo, stari isluženi vojniče, Sunce je odličje što ti kiti grud, A odora, razdrta odora - oblak Hm. Tako otpustiti staroga vojnika S jedinom nagradom za služenje dugo: Odlikovanjem i krpom odore, Hahaha!
A znate li šta znači na jeziku ljudskom Kad prepelica kaze: pućpurić...? To znači: Izbegavaj ženu! Jer žena k sebi privlači muškarce Kao more - rijeke. A zašto? - Da ih proguta. Lijepa je zvijer ženska zvijer, Lijepa, ali opasna, Otrovnog pića pun zlatan pehar. Pio sam te, o ljubavi! Kapljica tebe gorča je Od mora jednog medenog. Kapljica tebe gorča je Od mora jednog otrova. Vidjeste li vi već more Kada bura njime ore I sije u njega sjeme samrtno? Vidjeste li nepogodu Tog riđeg seljaka Što plugom munje ore? Hahaha!
Voće kad sazri opadne sa stabla. Sazrelo si voće, svijete, opadni! Do sutra čekam još, A ako ni sutra Sudnji ne osvane Dan, Zakopat ću do srca zemljina I barut ponijeti u nj, Pa ću svijet sav Baciti u zrak! Hahaha!
Az őrült
- - - - Mit háborgattok? Takarodjatok innen! Nagy munkába' vagyok. Sietek. Ostort fonok, lángostort, napsugarakból; Megkorbácsolom a világot! Jajgatnak majd és én kacagok, Mint ők kacagtak, amikor én jajgattam. Hahaha! Mert ilyen az élet. Jajgatunk s kacagunk. De a halál azt mondja: csitt! Egyszer már én is meghalék. Mérget töltöttek azok vizembe, Akik megitták boromat. S mit tettek gyilkosaim, Hogy gaztettöket elleplezzék? Midőn kiterítve feküdtem: Reám borúltak s könnyezének. Szerettem volna fölugrani, Hogy orraikat leharapjam. De nem harapom le! gondolám, Legyen orrok és szagolják, Ha rothadok, s fúladjanak meg. Hahaha! És hol temettek el? Afrikában. Az volt szerencsém, Mert egy hiéna kiása siromból. Ez az állat volt egyetlen jóltevőm. Ezt is megcsaltam. Ő combom akarta megenni: Én szívemet adtam oda, S ez oly keserű volt, hogy megdöglött tőle. Hahaha! De hiába, csak így jár, Ki emberrel tesz jót. Mi az ember? Mondják: virágnak gyökere, Amely fönn a mennyben virúl. De ez nem igaz. Virág az ember, melynek gyökere Ott lenn van a pokolban. Egy bölcs tanított engemet erre, Ki nagy bolond volt, mert éhenhala. Mért nem lopott? mért nem rabolt? Hahaha! De mit kacagok, mint a bolond? Hisz sírnom kellene. Siratni, hogy oly gonosz a világ. Az isten is felhőszemével Gyakran siratja, hogy megalkotá. De mit használ az ég könyűje is? A földre hull, a ronda földre, Hol az emberek lábbal tiporják, S mi lesz belőle, Az ég könnyéből?... sár. Hahaha! Oh ég, oh ég, te vén kiszolgált katona, Érdempénz melleden a nap, S ruhád, rongyos ruhád a felhő. Hm, így eresztik el a vén katonát, A hosszu szolgálat jutalma Egy érdempénz és rongyos öltözet. Hahaha! S tudjátok-e mit tesz az emberi nyelven, Midőn a fűrj azt mondja: pitypalatty? Az azt teszi, hogy kerüld az asszonyt! Az asszony vonzza magához a férfiakat, Mint a folyókat a tenger; Miért? hogy elnyelhesse. Szép állat az asszonyi állat, Szép és veszedelmes; Arany pohárban méregital. Én ittalak, oh szerelem! Egy harmatcseppnyi belőled édesebb, Mint egy mézzé vált tenger; De egy harmatcseppnyi belőled gyilkosabb, Mint egy méreggé vált tenger. Láttátok-e már a tengert, Midőn a fergeteg szánt rajta És vet beléje halálmagot? Láttátok a fergeteget, E barna parasztot, Kezében villámösztökével? Hahaha! Ha megérik a gyümölcs: lehull fájáról. Érett gyümölcs vagy, föld, lehullanod kell. Még várok holnapig; Ha holnap sem lesz a végitélet: Beások a föld közepéig, Lőport viszek le És a világot a Levegőbe röpítem... hahaha!
Sándor Petőfi
sav@
VIP
Poruka : 13899
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 08.08.2011
Naslov: Re: Šandor Petefi Čet 23 Jul - 15:03
Na izmaku godine
Na izmaku godine Krećeš, godino namirena, Ne idi sama, stoj; Gust je ispodnji mrak, Treba ti svetla zrak, Ponesi sobom poj. Laćam se tebe, struno Što dugo već tamburaš, Štimujem prozukle žice; Stara mi družbenice, Šta li to jošte znaš? Vredela ako si što, Najlepši pusti glas, Prilika sada je prava Da se razglasi slava U ovaj praznični čas. Ko zna? Možda poslednja, Potonja biće to pesma; Ako je odložim tuna I ne latim se tih struna, Presahnuće životna česma. Podanik boga Marsa Ne mogu iz stroja više, Zagnjuren u eru rujnu Povesnicu pevam bujnu, Gde sablja krvlju piše. Odjekuj i ti, žičana drugo, Odjecaj šta te skoli; Drska i smerna nota ti svaka, Bliskavica okolnog mraka Što i raduje i boli. Olujnog vetra budi glasnik Što vitla bez straha i mane; Ali i lahor što nežno diše Dok osmehnuto, plaho njiše Travke s naše poljane. Ogledni zorno u sebi Života šareni mlaz, Čija dva najlepša cveta Behu – mladosti seta I ljubavni neprolaz. Sve što kriješ u sebi Neka zazvuči jasno; I smiraj sunca pali Obilje boja što gali, Dok još nije prekasno. Oglasi se bezobzirce, Pesmo moja, na pretek, Neka glas tvoj ne umine, Nek odjeknu u vremenu Svi vrhunci, svaki vek.
Petőfi Sándor
AZ ÉV VÉGÉN
Indulsz, pályavégezett év, Menj... de várj, ne menj magad, Sötét van a másvilágba'. Jó lesz egy kis égő lámpa: Vidd magaddal dalomat.
Megpendítem, régi lantom, Megpendítem húrjaid; Már régóta vagy te nálam, Sokat szóltál... megpróbálom, Tudnál-e még valamit?
Ha valaha szépen szóltál, Most legyen szép éneked; Légy méltó neved hiréhez, Tedd még ünnepibbekké ez Ünnepélyes perceket.
És ki tudja? tán utósó, Legutósó lesz e dal; Tán ha téged most leteszlek, Többé majd föl sem vehetlek, Hangod, életed kihal.
A hadistenhez szegődtem, Annak népéhez megyek; Esztendőre hallgat a dal, Vagy ha írok, véres karddal Írok költeményeket.
Zengj tehát, zengj, édes lantom, Zengd ki, ami benned van, Szólj vadúl, és szólj szelíden, Ragyogóan és sötéten, Szomorúan és vigan.
Légy vihar, mely haragában, Ősi tölgyeket szakít, Légy szellő, mely mosolyogva Csendes álomba ringatja A mezők fűszálait.
Légy tükör, melyből reám néz, Egész, egész életem, Melynek legszebb két virága A mulandó ifjuság s a Múlhatatlan szerelem.
Adj ki minden hangot, lantom, Ami benned még maradt... A nap is midőn lemégyen, Pazarolva földön égen Szétszór minden sugarat.
S szólj erősen, lantom, hogyha Már utósó e dalod; Hirtelen ne haljon ő meg! Zengjék vissza az időnek Bércei, a századok.
Debrecen, 1848. december Sándor Petőfi
Gost
Gost
Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 2 Avg - 14:56
Zvezda moja tamo mi je, zvezda, što se meni krije. Moja biti već ne želi, s drugim sada sreću deli. Hej, cigani, prozor tu je: najvedrija nek se čuje! Tugu moja nevernica nek ne čita s moga lica. (Idem selom duž ulice)