Ekskluzivno - Nepoznato pismo Crnjanskog

Ekskluzivno – Nepoznato pismo Crnjanskog

Pismo Miloša Crnjanskog svojoj Vidi, po povratku iz emigracije. Pismo nikada nije
stiglo na londonsku adresu, a sačuvala ga je Vukica Prica



KADA se posle dugog premišljanja i, ispostavilo se, nepotrebnog strahovanja, odlučio da prekine život u emigraciji, gde je proveo 24 godine i vrati u Beograd, Miloš Crnjanski se u svojoj 72. godini najpre zadržao u Opatiji, kod prijatelja ambasadora Srđana Price i njegove supruge Vukice. Čim se smestio početkom avgusta 1965. poslao je pismo svojoj Vidi, koja je ostala u Londonu. Sticajem okolnosti, to pismo puno ljubavi i odanosti nikada nije ugledalo svetlost dana. „Novosti“ ga sada prvi put objavljuju zahvaljujući ljubaznosti doajena naše književne kritike Milosava Buce Mirkovića, kome na ovom gestu najiskrenije zahvaljujemo.

Dragi moj Šošo,
Primio sam tvoje pismo sa isečcima iz novina, a primio sam i ono od 23. 8. koje me je obradovalo.
Posle panike, nada. Ni ti, ni ja, ni iko drugi ne možemo izbeći sudbinu i zakone prirode, ali su mi
vesti o tvojoj bolesti pokvarile radost ovog puta. Sad se nadam da će ipak sve dobro da se svrši,
a u svakom slučaju čovek ne treba da očekuje nikad najgore. Ne treba više da mi pišeš ovamo na
Rijeku, jer 1. 9. odlazim u Beograd. Iz Beograda javiću ti telegramom, novu adresu. Nije potrebno
da šalješ pisma „edžpress“, a možeš preporučeno. Sve sam dobio, a nadam se da si i ti sva moja
dobila, kao i karte iz Florenze i Venezije, kad sam išao na izlet iz Padove. To će biti završetak moje
knjige o Nomadima.

Juče je ovamo došao Tasa i rešeno je sledeće: idem u hotel, kao u pansion, kao gost nadležnih, i, tamo
možeš i ti doći. To je za sada mislim najbolje rešenje. Bez briga. To jest prvo ćemo misliti o tvom zdravlju.
Prema onom što si pisala o mišljenju engleskog lekara, svi misle da je to nešto što mnoge žene imaju.
U svakom slučaju ne uzbuđuj se. Budi hrabra kao što si bila.

Iz hotela ćemo izabrati stan. Pripremi tvoj polazak tako da bude po mogućstvu između 10. i 15. 9. a pođi
kad ti javim.

U ovoj zemlji ima svega i aparati ovdašnji nisu gori od nemačkih. Pošto ćemo u stanu dobiti sve što želimo,
mislim da treba baš ako hoćeš naručiti iz Nemačke samo šivaću mašinu. (Ako želiš i frižider). Ostalo sve
mislim da treba naručiti u Beogradu, već i zato da voltaža bude kao što je u Beogradu. Pricini su ovde imali
mnogo brige oko aparata koje su doneli. Uostalom sve su to sitnice.

Sto se tiče pakovanja pobacaj sve nepotrebno, čak i duplikate mojih rukopisa oko Raseljenih Lica, ako ima
prepisa. Glavno je da stignu originali rukopisa. To je glavno. Pisma više ne šalji. Isečke isto tako ovde dobijam.
Došli su novinari, fotografi, fuss. Sutra izlazi u „Politici“ o mom dolasku veliki fuss od Vase Popovića koji je
došao i to poslat sa fotografijom od „Politike“. Koješta.

Zadrži mesto u aeroplanu za gornje datume, a uvek možeš izabrati dan kad je lep. Datum gornji savetujem,
a ti možeš izabrati i drugače. Ne pre mog telegrama. Dočekaćemo te na aerodromu.

Ja imam mnogo prijatelja, ovde, više nego što sam mislio. Međutim, kao filmskim glumcima, familija se javlja
i nameće i ako familija nije. A treba da te pripremim i na to, da i tebe očekuje malo iznenađenja, ne samo
sasvim lepih, od familije, kako o njima čujem. Sve je to la comedie humaine. Sačuvaj svoj normalni pritisak
i smej se.

Primiću dosta honorara za početak, pa kao gostu, novac mi je malo potreban. Na tvom mestu ako imaš
ušteđevine ostavio bih tamo u banci, a lako je prebaciti kad budeš došla.

Pročitaj ovo pismo i moje savete pažljivo još jednom. Stvari naše kod Price su već stigle, a kažu da nam
ni to nije bilo potrebno, jer ćemo dobiti sve. U svakom slučaju shvati da se naš život menja, pa i ako je svaka
budućnost ljudi, uvek, neizvesna, veruj u svoju zvezdu. Glavno je da se volimo i da hladno upravljamo naš mali čun.

Seti se našeg čamca u Versalju.

Obožava te Tvoj Crnjanski


sledi nastavak..

( nvovosti.rs )

POLEMIKE O POVRATKU

U zagrebačkom časopisu „Razlog“ polemiku, povodom povratka Crnjanskog, otvorio je Milan Mirić, inače Srbin iz Hrvatske, koji je napisao: „Ako netko danas namerno prešućuje političku i novinarsku aktivnost Miloša Crnjanskog, i to čine u ime njegovih najboljih dela, onda on nije shvatio ta dela, zapravo radi protiv tih dela, i protiv pesnika Miloša Crnjanskog.“ Oštrim člankom „Neznanje udruženo s mržnjom“ odgovorio mu je Pavle Zorić u „Književnim novinama“, a zatim se u polemiku uključio i Vasilije Kalezić.

ODBIO ČLANSTVO U SANU

CRNJANSKI je bio izuzetno povređen odnosom SANU prema njemu, čije ga je Odeljenje za jezik i književnost predložilo za dopisnog člana. On je to sa indignacijom odbio, smatrajući da je taj predlog uvredljiv, jer dolazi posle 60 godina književnog rada i skoro 80 godina života. U izjavi „Večernjim novostima“ objasnio je:

- Negde sam čuo da me je Dobrica Ćosić predložio za dopisnog člana Akademije. Razgovarao sam s njim i rekao mu da to nikako ne dolazi u obzir. Pa, u Odeljenju za književnost u Akademiji ima i mojih đaka.

BIVŠE LEPOTICE

UOČI polaska u domovinu Crnjanski je u jednom trenutku, u svom stilu, Prici rekao:

- Strašno mi je da se vratim u Beograd posle toliko godina. Najtužnije mi je što ću videti sve one nekada lepe žene - sada babe.



KOFER PUN RUKOPISA NESTAO U SEOBI

AMBASADOR Jugoslavije u Velikoj Britaniji Srđan Prica, a posebno njegova supruga Vukica, sa kojim se Crnjanski intenzivno družio, najzaslužniji su za povratak velikog pisca u domovinu. Na to se Crnjanski odlučio kada je Prici istekao status ambasadora, koji ga je svojim „bjuikom“ dovezao iz Trsta u Opatiju, jer veliki gordi pesnik nije imao poverenja u bilo koga drugog, kaže Buca Mirković za „Novosti“. Povratničko pismo Vidi zadobilo je svoju neobičnu istoriju...

- Pismo se posle izvesnog vremena vratilo u Opatiju, odnosno Pricinima, pošto u Londonu nije pronađen adresant. Crnjanski se već bio vratio u Beograd, gde je srdačno dočekan u hotelu „Ekscelzior“. Mesec dana kasnije Pricini se vraćaju u Beograd, sa sobom su poneli sva dokumenta, poštu, pa i ovo pismo. Vida Crnjanski nikada nije pročitala pismo! Gospođa Vukica Prica je sačuvala ovo hiperborejsko pismo Miloša Crnjanskog i pre nekoliko dana mi je uručila kao svom odanom prijatelju i doživotnom prijatelju pesnika „Seoba“ i njegove supruge Vide, rođene Ružić - kaže Milosav Buca Mirković.

Povratku Crnjanskog prethodila je depeša Jovana Veselinova, prvog čoveka Komunističke partije, upućena Prici, a u kojoj se piscu garantuje trosoban stan, a do useljenja o državnom trošku obezbeđuje apartman u hotelu „Ekscelzior“.


Veselinov je u svom domu priredio večeru za Crnjanskog, na kojoj su bili i Pricini, kao i Olga i Tanasije Mladenović. Ostalo je zabeleženo da je velikan bio oduševljen dolaskom u svoj grad, govoreći „ovo je Amerika!“. Po prirodi obazriv i nepoverljiv prema nepoznatima, polako se privikavao na Beograđane i sve manje zazirao od ljudi koji su ga sve češće prepoznavali na ulici, u njegovim svakodnevnim šetnjama Pionirskim parkom, Kalemegdanom, Knez Mihailovom. Ubrzo su usledile i reakcije na povratak književnog velikana. Najpre se krajem iste, 1965, na njega okomila emigrantska štampa. Londonska „Naša reč“ je tako napisala: „Nije samo nostalgija koja je gonila Crnjanskog u Socijalističku Federativnu Republiku. Njegov unutrašnji moralni nemir bila je veća snaga koja ga je lomila i koja ga je slomila, posle toliko godina uspešnog ali mučnog vrdakanja...“.
Inače, u Beograd je posle dvadesetak dana iz Londona stigla i supruga Vida. Na putu se, međutim, izgubio kofer sa rukopisima i ličnom prepiskom Crnjanskog. Tako bi se najverovatnije, zauvek izgubilo i dragoceno pismo koje objavljujemo. Samo jedna od niza slučajnosti u nesvakidašnje burnom životu jednog od najvećih pisaca našeg jezika.



TRAGIČNA EMIGRACIJA

VRLO brzo po dolasku u Beograd Crnjanski je posetio redakciju „Književnih novina“ i
tom prilikom najavio svoju novu knjigu: - „Roman o Londonu“, to će biti moja labudova
pesma! Na pitanje zašto je izabrao da govori o ruskoj emigraciji, a ne našoj, odgovorio je:
- Naša emigracija ne bi bila zahvalna tema za pisca. Podeljena je, jadna, sažaljenja dostojna.
Ona je vrlo tragična, ali nije za roman. Sa ruskom emigracijom je drugačije. Ona je na drugi
način prisutna u životu. I, zato, vredna piščeve pažnje.

( novosti.rs )



Milos Crnjanski na fotografiji Vojislava Jovanovica,
poznatog srpskog fotografa.