POLEMIKE O POVRATKUU zagrebačkom časopisu „Razlog“ polemiku, povodom povratka Crnjanskog, otvorio je Milan Mirić, inače Srbin iz Hrvatske, koji je napisao: „Ako netko danas namerno prešućuje političku i novinarsku aktivnost Miloša Crnjanskog, i to čine u ime njegovih najboljih dela, onda on nije shvatio ta dela, zapravo radi protiv tih dela, i protiv pesnika Miloša Crnjanskog.“ Oštrim člankom „Neznanje udruženo s mržnjom“ odgovorio mu je Pavle Zorić u „Književnim novinama“, a zatim se u polemiku uključio i Vasilije Kalezić.
ODBIO ČLANSTVO U SANU
CRNJANSKI je bio izuzetno povređen odnosom SANU prema njemu, čije ga je Odeljenje za jezik i književnost predložilo za dopisnog člana. On je to sa indignacijom odbio, smatrajući da je taj predlog uvredljiv, jer dolazi posle 60 godina književnog rada i skoro 80 godina života. U izjavi „Večernjim novostima“ objasnio je:
- Negde sam čuo da me je Dobrica Ćosić predložio za dopisnog člana Akademije. Razgovarao sam s njim i rekao mu da to nikako ne dolazi u obzir. Pa, u Odeljenju za književnost u Akademiji ima i mojih đaka.
BIVŠE LEPOTICEUOČI polaska u domovinu Crnjanski je u jednom trenutku, u svom stilu, Prici rekao:
- Strašno mi je da se vratim u Beograd posle toliko godina. Najtužnije mi je što ću videti sve one nekada lepe žene - sada babe.
KOFER PUN RUKOPISA NESTAO U SEOBI
AMBASADOR Jugoslavije u Velikoj Britaniji Srđan Prica, a posebno njegova supruga Vukica, sa kojim se Crnjanski intenzivno družio, najzaslužniji su za povratak velikog pisca u domovinu. Na to se Crnjanski odlučio kada je Prici istekao status ambasadora, koji ga je svojim „bjuikom“ dovezao iz Trsta u Opatiju, jer veliki gordi pesnik nije imao poverenja u bilo koga drugog, kaže Buca Mirković za „Novosti“. Povratničko pismo Vidi zadobilo je svoju neobičnu istoriju...
- Pismo se posle izvesnog vremena vratilo u Opatiju, odnosno Pricinima, pošto u Londonu nije pronađen adresant. Crnjanski se već bio vratio u Beograd, gde je srdačno dočekan u hotelu „Ekscelzior“. Mesec dana kasnije Pricini se vraćaju u Beograd, sa sobom su poneli sva dokumenta, poštu, pa i ovo pismo. Vida Crnjanski nikada nije pročitala pismo! Gospođa Vukica Prica je sačuvala ovo hiperborejsko pismo Miloša Crnjanskog i pre nekoliko dana mi je uručila kao svom odanom prijatelju i doživotnom prijatelju pesnika „Seoba“ i njegove supruge Vide, rođene Ružić - kaže Milosav Buca Mirković.
Povratku Crnjanskog prethodila je depeša Jovana Veselinova, prvog čoveka Komunističke partije, upućena Prici, a u kojoj se piscu garantuje trosoban stan, a do useljenja o državnom trošku obezbeđuje apartman u hotelu „Ekscelzior“.
Veselinov je u svom domu priredio večeru za Crnjanskog, na kojoj su bili i Pricini, kao i Olga i Tanasije Mladenović. Ostalo je zabeleženo da je velikan bio oduševljen dolaskom u svoj grad, govoreći „ovo je Amerika!“. Po prirodi obazriv i nepoverljiv prema nepoznatima, polako se privikavao na Beograđane i sve manje zazirao od ljudi koji su ga sve češće prepoznavali na ulici, u njegovim svakodnevnim šetnjama Pionirskim parkom, Kalemegdanom, Knez Mihailovom. Ubrzo su usledile i reakcije na povratak književnog velikana. Najpre se krajem iste, 1965, na njega okomila emigrantska štampa. Londonska „Naša reč“ je tako napisala: „Nije samo nostalgija koja je gonila Crnjanskog u Socijalističku Federativnu Republiku. Njegov unutrašnji moralni nemir bila je veća snaga koja ga je lomila i koja ga je slomila, posle toliko godina uspešnog ali mučnog vrdakanja...“.
Inače, u Beograd je posle dvadesetak dana iz Londona stigla i supruga Vida. Na putu se, međutim, izgubio kofer sa rukopisima i ličnom prepiskom Crnjanskog. Tako bi se najverovatnije, zauvek izgubilo i dragoceno pismo koje objavljujemo. Samo jedna od niza slučajnosti u nesvakidašnje burnom životu jednog od najvećih pisaca našeg jezika.
TRAGIČNA EMIGRACIJAVRLO brzo po dolasku u Beograd Crnjanski je posetio redakciju „Književnih novina“ i
tom prilikom najavio svoju novu knjigu: - „Roman o Londonu“, to će biti moja labudova
pesma! Na pitanje zašto je izabrao da govori o ruskoj emigraciji, a ne našoj, odgovorio je:
- Naša emigracija ne bi bila zahvalna tema za pisca. Podeljena je, jadna, sažaljenja dostojna.
Ona je vrlo tragična, ali nije za roman. Sa ruskom emigracijom je drugačije. Ona je na drugi
način prisutna u životu. I, zato, vredna piščeve pažnje.
( novosti.rs )
Milos Crnjanski na fotografiji Vojislava Jovanovica,
poznatog srpskog fotografa.