Mi slavimo sv.Nikolu,kazu da pola Srbije slavi tu slavu,a druga polovina ide u goste.Znam da roditelji mog muza nisu slavili,ali da su redovno odlazili kod babe i dede mog muza na slavlje.Oni nikad nisu prestajali.
Trudimo se da ispostujemo sve obicaje,od kolaca,zita do posne trpeze.Ali uvek spremamo i hranu za one koji ne poste.Uglavnom imamo krug osoba,porodice,prijatelja kod kojih odlazimo i koji nam uzvracaju.Ne smatram da je to prilika za pokazivanje, spremanje brda hrane,ali se trudim da gosti osete da su dobrodosli i da ih lepo ugostim.
Nerviraju me obicaji sa poklonima,u poslednje vreme se to pretvorilo u neko kucno takmicenje,posebno domacica.Svake godine glavu razbijam sta sam kome odnela na poklon,da se ne dogodi podudarnost,a opet ne zelim nikog da dovedem u nepriliku kad meni donosi poklon.Zato sam krenula da zapisujem.Mada bih rado odnela samo buket cveca domacici,i ocekivala to isto,ali shvatila sam da bi to izazvalo lose komentare.
Od skora krenulo je i nosenje kolaca,nesto sto domacica sama spremi..i to se pretvara polako u jedno malo takmicenje,ko ume bolje,lepse,originalnije..Eto, radujem se nasoj slavi,ali me pomalo i glava boli od nadolazecih.
Ned 14 Okt - 17:57
