Muzej Terra

Muzej Terra


[You must be registered and logged in to see this image.]


U KIKINDI, U REKONSTRUISANOJ I ADAPTIRANOJ VOJNOJ ZGRADI MANJEŽA,
U JE OTVOREN MUZEJ TERRA U ČIJEM FUNDUSU JE VIŠE OD HILJADU SKULPTURA
OD TERAKOTE, VIŠE OD 300 UMETNIKA IZ CELOG SVETA

Ratnici od terakote nađeni u grobnici kineskog cara Đin Ši Huanga prva su asocijacija
kada se uđe u petog decembra otvoreni Muzej Terra u Kikindi. Brojne velike skulpture
od terakote na jednom mestu, kao u ovom, možda jedinstvenom muzeju, teško da
mogu imati drugo poređenje. Istina, srpski muzej, površine nešto veće od 2000 kvadratnih
metara, dosta je manji od kineskog, izloženo je i manje skulptura, ali njegova posebnost
je što su autori vajari iz celog sveta. U proteklih 36 godina, koliko postoji Internacionalni
simpozijum skulptura od terakote „Terra-Kikinda", nastalo je preko 1000 skulptura od
300 autora iz celog sveta, među kojima su Paola Gasparoto iz Italije, Jasuo Kuvahara
iz Japana, Timoti Foks iz SAD, Pancijano Flores Kabezas iz Perua, Chung Bo Von iz Južne
Koreje, Silvija Rodriges iz Argentine, Frederik Buše iz Škotske, Ignac Kinest iz Austrije,
Meric Hizal iz Turske, Urlike Kesel iz Nemačke, Rosica Trandafilova iz Bugarske, Florans
Tors iz Francuske, kao i Vladimir Komad, Mrđan Bajić, Olga Jevrić, Nandor Glid, Borislav
Šuput iz Srbije i mnogi drugi.
Radovi svih učesnika ovog Simpozijuma bili su osnova i
povod osnivanju Muzeja Terra u Kikindi.


vreme

................

[You must be registered and logged in to see this image.]

................

" Do ideje za osnivanje simpozijuma došlo se slučajno, priča Slobodan Kojić, direktor
Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra, u okviru koga se nalaze atelje, galerija,
a sada i muzej. "Na trećoj godini Akademije primenjenih umetnosti napravio sam
nekoliko skulptura od terakote i ispekao ih u tada čuvenoj fabrici ‘Toza Marković’.
Nastalo je opšte oduševljenje njihovom veličinom. U to vreme su skoro svi vajari
imali neke ruske, male peći za keramiku, pa su skulpture bile veličine 10 centimetara.
Ja bih više voleo da su se čudili kvalitetu nego veličini, ali, ističem, veličina je bila bitna.
I tu mi je kliknulo. Odrastao sam u Kikindi, gde je glina bila dnevna pojava, ali ono
čime si okružen, to ni ne vidiš. Prvi simpozijum je bio 1982. godine sa jasnom svešću
da se događa nešto jedinstveno. Učesnici su bili već etablirani umetnici, profesori
fakulteta. Tokom prvih 10 godina imali smo vajare iz svih zemalja koje su relevantne
po svetsku skulpturu. I uvek je isto potvrđivano: Simpozijum Terra je apsolutno
jedinstvena svetska pojava, Kikinda i atelje Terra su jedini punkt na planeti gde se
u jednom dugačkom vremenskom periodu u kontinuitetu okupljaju umetnici iz sveta
i naše zemlje i na kome nastaju skulpture od pečene zemlje velikog formata.
Naglašavam – velikog formata, jer simpozijumi keramike nisu retkost."

..........

[You must be registered and logged in to see this image.]

iZ NOVOG MUZEJA: Sa izložbe, skulptura Biljane Popović;...

U početku je bilo teško, niko od autora nije imao iskustva u pravljenju velikih skulptura od gline. Dešavalo se i da se sruše, pucaju pri pečenju, ali s vremenom je savladana i tehnologija. Možda je krucijalnu ulogu za Simpozijum imala fabrika "Toza Marković", koja je ustupila kompletan prostor napuštene crepane, a sve skulpture su pečene u njihovim aktivnim pogonima. Prostor je adaptiran i pretvoren u atelje, u kome umetnici imaju odlične uslove za rad. Instalirano je podno grejanje, gasne grejalice, dve dizalice, kao i peć za skulpture visine do 2,5 metara. Svake godine, tokom jula, prosečno šest umetnika radi u ovom ateljeu, a zauzvrat ostavljaju po jednu skulpturu velikog formata i dve manje, galerijske. Tokom godina Simpozijum Terra je postao poznat i van granica naše zemlje, pa neki umetnici čekaju godinama da dođu.

I dok se simpozijum razvijao, javio se problem gde pokazati poklonjene radove. U centru Kikinde postoji galerija Terra, ali je dovoljna tek da se izlože skulpture nastale tokom jednog simpozijuma.

"Imali smo jedinstven simpozijum, jedinstvenu zbirku, ali je tretman te zbirke bio ispod svakog nivoa. Jave mi da dolazi autobus sa posetiocima da vide skulpture, a ja više ljut nego radostan. Jer moraš da objašnjavaš da mi nismo nesvesni vrednosti zbirke Terra, nego su okolnosti takve da nikako da dođemo do prostora. Velika stvar je bila kada su ljudi koji vode opštinu odlučili da kupe kasarnu. Otprilike sedam, osam godina sam uporno ponavljao opštinskim vlastima, a one su se smenjivale, da kupe kasarnu. Da bi u manježu otvorili muzej, a zgradu komande pretvorili u akademiju umetnosti. Nije ni njima bilo lako da se odluče, nije mali novac bio u pitanju", kaže Slobodan Kojić. Tako je drugi po veličini manjež u Austro-Ugarskoj, malo manji od bečkog, sagrađen da vojnici vežbaju jahanje, adaptiran je i pretvoren u muzej. U njemu je izložen deo skulptura, a na proleće, kada bude uređen park oko muzeja, moći će da se izlože i druge.


................