Dzekson Polok

Džekson Polok


Pol Džekson Polok (28. januar 1912 — 11. avgust 1956), bio je veliki američki slikar koji je stvorio svoja najzanačajnija djela kao apstraktni ekspresionista. Njegov opus imao je snažan uticaj na modernu umjetnost 20. vijeka.

Rani život

Najmlađi od petorice braće, Polok se rodio u gradiću Kodi, Vajoming, i odrastao u Arizoni i Kaliforniji. Pohađao je Školu primijenjenih umjetnosti u Los Anđelesu u klasi profesora Frederika Džona Švankovskoga, ali biva izbačen zbog tuče i konfliktnog ponašanja. Odlazi u Njujork, 1930. godine, sljedeći svog brata, Čarlsa Poloka i obojica studiraju u klasi slikara Tomasa Harta Bentona (Art Students League). Tadašnji Bentonov uticaj na Poloka, je vidljiv u njegovim slikama iz tog doba, gdje koristi krivolinijske ondularne ritmove sa subjektima motiva iz ruralne Amerike. Njegova slika "Broj 5, 1948" novembra 2006. prodata je za 140 miliona dolara i time postala najskuplja slika svih vremena.

Rana djela

Polokove rane figurativne slike su pod uticajem meksičkih muralista Davida Alfara Sikjerosa, Hozea Klementa Oroska i Dijega Rivere, pa je čak i radio u eksperimentalnom ateljeu Sikjerosa, 1936. godine. Poslije posjete izložbama Pikasa i Nadrealistička umjetnost, u slikama koje stvara javlja se sve više simbola. Putuje po SAD-u, tokom 1930-ih, ali se na kraju vraća u Njujork 1943. godine, gdje radi za WPA Federalni umjetnički projekat od 1935. do 1942. godine. Polokova prva samostalna izložba priređena je u Galeriji Pegi Gugenhajm, ”Galerija umjetnosti ovog vijeka” (Art of this Century gallery) u Njujorku 1943. godine.
( wikipedia.com )



[You must be registered and logged in to see this image.]





Broj 5, 1948.

140 милиона долара је вредност слике "Број 5" Џексона Полока из 1948.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moon Women, 1942

[You must be registered and logged in to see this image.]

Maska, 1943.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Bez naziva, 1939-40.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Apstraktni crtez, 1943.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Broj 4, sivo i crveno, 1948.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Bez naziva, 1951.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bez naziva, 1951.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bez naziva, 1943.

Polokova ljubavnica krije tajnu?


Poslednjih dvadesetak godina u umetničkim krugovima vodi se bitka oko male slike za koju
se veruje da je poslednje delo čuvenog američkog slikara Džeksona Poloka.




[You must be registered and logged in to see this image.]


Nazvana "Crveno, crno i srebrno", slika je bila u vlasništvu Polokove ljubavnice Rut Kligman koja je
tvrdila da je slika naslikana 1956. godine, svega nekoliko meseci pre smrti umetnika u saobraćajnoj nesreći.

U dramatičnom natezanju između Kligmanove i Fondacije Polok-Kresner, ovo potencijalno remek-delo
postalo je "predmet sumnjivog porekla" a stručnjaci i dalje nisu u stanju da procene da li je reč o autentičnom
delu ili ne.

Ove godine, posle smrti Kligmanove i uoči proslave 100. godišnjice od rođenja Poloka, slika će se naći na
aukciji u Njujorku uprkos tome što uz nju stoji "pripisuje se Džeksonu Poloku".

Novinarka "Veniti fera" Lesli M. Blum u članku za onlajn izdanje lista piše o navodno poslednjem delu
apstraktnog ekspresioniste, njegovoj vezi sa Kligmanovom i različitim aspektima sporne slike.

"'Crveno, crno i srebrno' je poslednja slika Džeksona Poloka. Ako se može verovati na reč Rut Kligman,
Polokovoj ljubavnici tokom poslednje godine njegovog života", navodi Blum.

"Poznata u umetničkim krugovima - ili ozloglašena, u zavisnosti od toga koga pitate - Kligmanova je tvrdila
da je Polok naslikao ovo malo platno kao ljubavni dar za nju svega nekoliko nedelja pre saobraćajne nesreće
u kojoj je poginuo 1956", dodaje se u tekstu.

Kligmanova se takođe nalazila u kolima sa umetnikom i jedina je preživela nesreću. Nadimak "devojka iz
kola smrti" koji joj je nadenuo Frenk O'Hara pratio ju je do kraja života.

Klingmanova je 1956. godine bila 26-godišnji student umetnosti, bivša manekenka i ambiciozna žena koja je,
prema pisanju Polokovih biografa, čeznula da postane ili veliki umetnik ili žena/ljubavnica genija.

Te 1956. godine Polokova zvezda bila je na zalasku čega je bio svestan i sam umetnik koji je svojim "dripping"
ili "kapajućim" stilom slikanja ostavio snažan uticaj na modernu umetnost 20. veka. Zbog kreativne blokade se
opijao i njegov brak sa Li Kresner bio je pred raspadom.

Sporna slika nastala je, ako je verovati Kligmanovoj, tako što je ona očajnički želela da nagovori Poloka da počne
ponovo da slika pa je jednog julskog popodneva zatražila da joj pokaže kako radi.

Rezultat je bila "poslednja slika njegovog života, zaostavština meni, srebrna blistava supstanca kosmosa, crveni
srcoliki ovalni oblik ljubavi i crna masa zemlje sa polja" na kojem je slika nastala, napisala je mnogo godina
kasnije Klingmanova.

Posle smrti Poloka, njegova udovica koja je znala suprugovu aferu - bila je jedini izvršilac ostavštine velikog
američkog slikara i u mogućnosti da verifikuje ili odbaci svaku sliku koja se nalazila u rukama drugih ljudi.

Ovu sliku je, naravno, odbila a posle njene smrti taj stav je prihvatila i Fondacija Polok-Kresner.

Iako su mnogi stručnjaci i istoričari umetnosti, uključujući i one iz "Kristija", potpisali da je slika delo Poloka,
njena autentičnost do danas nije utvrđena.

(( b92.net )

Научна анализа сликарских дела Jacksona Pollocka



Физичар, историчар уметности и математичарка проучавају науку у позадини дела неконвенционалног америчког мајстора. "Слике Џексона Полока често одражавају директан сукоб аутора са законима света уметности, али се зато не могу одупрети законима физике", тврди тим научника с факултета Harvard и Boston College. Научну анализу дела објавили су у најновијем издању научног часописа Physics Today.


'Квантитативна анализа' није појам који би многи употребили у истом контексту с Полоком, експресионистом апстрактног израза који је 40.-их и 50.-их година прошлог века почео примењивати методу прскања боје на платно не би ли остварио својууметничку визију игре мрља, капи и разливене боје.


Физичар Андреј Херцински и историчар уметности Клауд Кернуш, обојица с Бостонског факултета, у сарадњи с харвардском математичарком Л. Енгланд де Валпин, успели су да саставе квантитативни профил Полокове технике. Према том профилу, Џексон Полок је интуитиван мајстор који је ток боје пажљиво усмеравао помоћу закона физике.


Током истраживања утврђено је да су облици Полокових мрља последица деловања физичких феномена попут млаза, капања и разастирања. Сваки од феномена може се објаснити динамиком флуида. Полок је помно користио законе динамике флуида и приликом разређивања својих пигмената и боја.


"Приликом стварања, Полоку је доста помагала управо гравитација", објашњава Кернуш, професор на одсеку за историју уметности. "Он је морао да предвиди како ће се његов пигмент понашати у слободном паду те потом ускладити само извођење. Овде се истовремено ради о спонтаности и контроли, врло слично као у џез музици. Желите ли заиста разумети дела Џексона Полока, морате бити упознати са законима физике и динамике који се скривају у позадини."


"Већ се дуго расправља о улози динамике флуида у Полоковом раду, али се никад до садније провела квантитативна анализа Полокове примарне методологије - наношење боје у млазовима - те зашто је ређе користио технику 'drippinga' (капање) и разастирања", наводи Херцински, иначе управник лабораторије и професор физике на Бостонском факултету.


Не би ли што боље разумели силе помоћу којих је Полок стварао своја дела, научници су помно проучили, из физичког аспекта, Полокову технику наношења боје на платно. Математички прорачуни Лоле Енгланд де Валпин, професора примењене математике на универзитету Харвард, описују Полокову технику наношења боје помоћу фактора попут запремине, вискозности, брзине тока, гравитације и слично.


"За разлику од уобичајеног сликања помоћу четкице, Полок би боју наносио помоћу штапа или 'шпакне' јер могу захватити већу количину боје у односу на четкицу. Боју је потом "бацао" на платно које се налазило на поду. Полокова техника, иначе забележена на бројним фотографијама и филмовима, одражава његово
настојање да контролише динамику млаза" истичу аутори. Иако је сам Полок вероватно користио законе физике интуитивно, научници су тек много година касније успели у потпуности да објасне и користе те законе како у теорији такои у пракси.


"Наношењем боје у млазовима или капањем, Џексон Полок је укључио физику у сам процес сликања. То се односи и на процес припреме боје. Променом вискозности и густине боје, он је и сам експериментисао
с динамиком флуида. Иако му је примарни циљ био постизање естетског ефекта, а не научно објашњење динамике флуида, његов је рад готово научни експеримент", истиче Херцзински.