Ekstremni sportovi

Bandži džamping



Bandži džamping (bungee jumping) ima veoma interesantno i staro poreklo. Moderni bandži džamping je nastao 1. aprila 1979. godine. Grupa ljudi sa Oksfordskog univerziteta, članova “Kluba Ekstremnih Sporotva” skočila je sa mosta Klifton u Bristolu, Engleska. Izveli su četiri simultana skoka, zadivili svet i završili u zatvoru. Tako je nova adrenalinska groznica počela. Prva komercijalna Bandži skakaonica je otvorena 1987. godine na Novom Zelandu. Danas postoji mnogo tornjeva, kranova, mostova čak i balona sa kojih je moguće skakati, pa je tako bandži postao jedan od najjednostavnijih i lako razumljivih ekstremnih sportova.

Naravno, najvažniji deo opreme je uže, odnosno kanap. Uže se pravi od specijalnih elastičnih materijala koji su otporni na različite vremenske uslove. Zanimljiva osobina užeta s obzirom da se stalno isteže i menja dužinu jeste elongacija,, odnosno izduživanje. bandzi1
Mesto sa kojeg skačete i oprema, odnosno sistem vezivanja i okova sa kojim skačete su ključ uspeha. Najčešći je sistem vezivanja nogu. “Amovi ” se stavljaju na noge oko oba članka i pričvrščuju se kaiševima. Između nogu se kači uže. Sistem “amova” i kaiševa je od specijalnog materijala, naravno i samo vezivanje za srećnog skakača zahteva posebnu tehniku. Pre nego što postavite sistem stavlja se posebna krpa/peškir/sunđer kako bi što više olakšali pritezanje oko članaka. Drugi takođe popularan sistem vezivanja je kombinacija “amova” oko grudi i struka. Sistem je pričvršećen za telo, a može se i koristiti sa nožnim vezivanjem radi bezbednosti i ugodnosti.


Na većini mesta sa kojih se danas skače sve je tako organizovano i pripremljeno da ne morate razmišljati o bezbednosti ili kako se spustiti posle skoka. Naravno sport je veoma bezbedan i nesreće su retke. Najviše platforme sa kojih se skače nalaze se iznad vode. Razlozi su psihološke prirode, podsvesno i svesno ljudi misle da je lakše skakati iznad vode nego iznad neke stene ili provalije. Svakako preporučujemo pražnjenje energije na ovaj način.



Na vidiku

Alpinizam ekstremno planinarenje



Alpinizam možemo da definišemo kao ekstremni vid planinarenja. Alpinisti su istovremeno i planinari. Razlika između običnog planinara i alpiniste je u tome što se alpinisti penju težim putem da bi došli na vrh. Što je teži smer penjanja ili što su uslovi penjanja suroviji to je uspeh veći. Alpinizam je skup aktivnosti koje se u suštini svode na kretanja nepristupačnim i neuređenim planinskim predelima i stenama isključivo iz sportskih i estetskih potreba. Osim uobičajene planinarske opreme alpinisti koriste i specijalizovanu užad, pojaseve, čekiće, klinove, i mnogo toga drugog.
Pre kursa za alpinistu morate se učlaniti u neko od planinarskih društava, jer kao što je na početku rečeno svaki alpinista je prvenstveno planinar. Pre nego što pođete na časove, bilo bi dobro da učestvujete u nekoliko klasičnih planinarskih izleta kako bi osetili planinarsku atmosferu i boravak u divljini.



Postoji letnje penjanje, odnosno na suvoj steni, i zimsko na snegu. Pored toga uče se i uvežbavaju mnoge aktivnosti u snežnim uslovima kao što su obitavanje u snegu, zaštita od lavina, osiguravanje, čvorologija, meteorologija, ishrana i prva pomoć. Penjanje po zaleđenim slapovima, izazov je za najsmelije. To je jedan od esktremnih vidova alpinizma koji zahteva posebnu tehniku i opremu. Da biste stekli zvanje alpiniste potrebno je mnogo više vremena i truda. Treba ispenjati puno zimskih i letnjih smerova, zatim zaleđeni slap, spustiti se skijama sa visine od preko 2000 metara, polagati određene ispite.

Paraglajding više od letenja



Paraglajding vam pruža više od običnog letenja. Pruža vam bliskost sa prirodom, slobodu prostora, izazov i druženje a o uzbuđenju da i ne govorimo. Za razliku od drugih ekstremnih sportova, paraglajding može pružiti više izazova i veći nivo adrenalina zaljubljenicima u ekstremne sportove.

Nastanak paraglajdinga vezuje se za eksperiment “NASE” za vojne potrebe. Jedan od prvih modela paraglajdera u Evropi se prvi put pojavio početkom 80-­tih godina. Paraglajder je padobran tipa krilo, koji svojom konstrukcijom i površinom sprečava brzo propadanje zahvaljujući otporu. Leti na principu zmaja, jedrilica ili aviona. Letenje paraglajderom je izuzetno bezbedno, ako su ispunjenja tri osnovna uslova. Da brzina vetra ne prelazi 8 metara u sekundi, da nema padavina i da je padobran tehnički ispravan i bez oštećenja. Morate imati osnovnu obaveznu i dodatnu opremu. Osnovna oprema podrazumeva padobran, sistem veza i kacigu. U dodatnu opremu spadaju, rezervni padobran, radio stanica, variometar, spid, kombinezon i ostalo.

Svakako sami ne možete leteti. Nemojte ni pokušavati!
Jedan od uslova za dobro, sigurno i bezbedno letenje je stručna obuka u nekom paraglajding klubu.

Zmajarenje impesivno letenje




To je letenje pomoću ultra lakih letelica- zmajeva, koje su našle svoje mesto u svetu vazduhoplovstva zbog svoje praktičnosti. Praktičnost se ogleda u lakoj prenosivosti letelica pa pilot više nije vezan za aerodrome, a istovremeno zbog malih brzina letenja i kontakta sa prirodom (nema kabina) doživljaj letenja je najsličniji letu ptice. Zavisno od sposobnosti pilota da iskoristi vazdušna strujanja, mogući su letovi od nekoliko sati uz postizanje visina i do 4000 metara.

Počinje se sa malim skokovima na školskom terenu uz pratnju nastavnika, a dinamika napretka svakog pojedinca najviše zavisi od njega samog. Bilo kako bilo slobodno letenje je sigurno jedan od najimpresivnijih sportova na otvorenom. Zmaj (hang-glider) je nešto starija koncepcija letelice koja se sastoji od metalne konstrukcije presvučene jedrom. Zmaj leti brzinama od 25-140 kilometara na sat u zavisnosti od vrste zmaja (školski, sportski, takmičarski), a smer kretanja se menja promenom težišta tela. Čovek je zakačen za zmaja pomoću posebnog veza u kojem se može leteti ležeći ili sedeći. Vez je opremljen spasilačkim padobranom. Zmajem se upravlja promenom težišta pa tako zmaj menja nagib i pravac leta.

Iako se zove slobodno letenje, nije u potpunosti slobodno već je potrebno poštovati određene propise iz vazduhoplovstva, odnosno piloti moraju da prođu obuku u ovlašćenoj školi, da lete sa ispravnom opremom u odgovarajućim meteorološkim uslovina. Poštujući ove osnovne principe ulazak u svet slobodnog letenja biće brži, sigurniji i doneće nam više zadovoljstva.

Slobodno leteći zmaj najjednostavnija je letelica. Iako moderni zmajevi izgledaju složenije od svojih prethodnika od pre trideset godina, njihova konstrukcija se u osnovi nije bitno promenila. Raspon krila modernog zmaja je oko 10 metara, površina krila 14 do 16, a masa 27 do 37 kilograma. Tokom poletanja potrebno je na ramenima držati zmaja. To traje kratko jer čim zmaj poleti pilot ostaje da visi i ne mora više da drži težinu zmaja. Pilot se zatrči sa zmajem i već nakon nekoliko koraka je u vazduhu. Sleće se na livadu sa doskokom na noge. U toku leta stalno je potrebno, zbog upravljanja, svoju težinu prebacivati napred-nazad i levo-desno. To nije teško, ali kod dužih letova i u jačim turbulencijama može biti zamorno. Moguće je poleteti i sleteti bez vetra, kao i sa jakim vetrom. Idealna brzina vetra je između 5 i 30 kilometra na sat. Naravno, vetar olujne jačine nije preporučljiv. U samom letu jačina vetra nije bitna.

Paintball



Ako još niste probali svakako vam preporučujemo paintball. Vi, vaši prijatelji ili kolege dobićete poluautomatsku pušku koja ispaljuje kuglice punjene bojom, gomilu tih kuglica, ili automatsku pušku, zatim sitne kuglice kod airsofta i naravno zaštitnu oprem. Ova igra puna adrenalina odlično oslobađa od stresa upravo zbog toga što vam se pruža prilika da upucate prijatelja, ili šefa i prođete nekažnjeno.



Da stvar ipak ne bi bila previše jednostavna, oni mogu da se zavuku u neki od tornjeva, da legnu iza jednog od brojnih bunkera ili barikada, da čučnu u utvrđeni rov, nepomično mogu da vrebaju iza stabla, da puze kroz gusto žbunje, trče kroz šumu, ili da se sakriju u najbližu građevinu u „selu”.
Pored toga cena je veoma pristupačna. Pored zaštitne opreme imate i stručno osoblje koje će se pobrinuti da igra i oprema savršeno funkcionišu. dobićete i opasnu maskirnu uniformu kako bi doživljaj bio potpuniji. Ovo je odlična zabava za sve i poboljšava timski rad.

Igrači nose zaštitnu, specijalno dizajniniranu masku koja ih štiti od eventualnog udarca kuglice brzine oko 100 metara u sekundi. Maska ne sme da se skida na područjima gde traje igra odnosno gde je pucanje iz paintball markera dozvoljeno. Pravila sigurnosti u paintballu izuzetno su stroga. Skidanje ili nenošenje maske smatra se ozbiljnim kršenjem pravila i kažnjava se isključivanjem iz igre ili čak udaljavanjem sa terena. S obzirom da igrači tokom igre ne dolaze u fizički kontakt, rizik od eventualnih povreda je vrlo mali. Paintball je siguran sport kad se igra po pravilima, a kao što se može videti u statistikama, sigurniji je čak i od golfa.

Kitesurfing




Kitesurfing (kajt surfing), je ekstremni vodeni sport, koji čine kombinacija letenja sa zmajem (kite flying) i surfovanja (windsurfing). Ovo je relativno “mlad” sport, a smatra se da je nastao 1998. godine.
Oprema neophodna za kitesurfing:
- kaciga
- kaiš za vezivanje
- naočare
- rukavice
- trapez
- kitesurfing daska (kiteboard)
- zmaj (kite)



Kajtsurfer stoji na kiteboardu sa vezanim nogama i koristi snagu velikog zmaja visoko u vazduhu koji ga vuče po površini vode. Osim vožnje kajtsurfing omogućava izvođenje različitih akrobacija. Nakon što se digne u vazduh, kajtesurferu sledi dugotrajan boravak u vazduhu (hang time), a potom spuštanje uz akrobatske skokove.

U kitesurfingu se održavaju dve discipline. Freestyle, ocenjivanje trikova (visina, komplikovanost, doskok) i Hang time, gde sudije mere vreme od kada takmičar skoči do trenutka kada ponovno ne dotakne površinu vode.

Rafting Tarom



Rafting je najkraće rečeno spuštanje niz brze planinske reke u specijalnim gumenim čamcima, namenjenim za brze planinske vode, i sa savremenom opremom. Svaki putnik je snabdeven prslukom za spasavanje, posebnim odelom i čizmama, a čamcima upravljaju skiperi, rafteri, iskusni rečni poznavaoci odrasli na ovoj reci, koji poznaju svako mesto i svaki usek.



Rafting se odvija od Brštanovice do Bastasa u delu toka gde je Tara najuzbudljivija. Na tom potezu, u dužini oko 21 kilometra, jedni za drugim, smenjuju se brzaci i mirne vode, a dubina kanjona prelazi i 1200 metara. Stepen atraktivnosti reke Tare je 3-4, dok je kategorizacija reke Kolorado 5. To znači da po atraktivnosti i avanturi koju Tara pruža, možemo reći da spada u sam vrh divljih reka. Tokom vožnje čamcima, vesla u ruke dobijaju i gosti koji moraju da slušaju komandu skipera, i da u datoj situaciji veslaju. U zavisnosti od vodostaja reke, svaki put drugačije i na drugom mestu, pojavljuju se brojne peščane plaže na kojima se možete okupati, sunčati i odmoriti.



Iako se na rafting ide u preko leta, i najčešće boravi u laganoj odeći ili kupaćim kostimima, OBAVEZNO treba računati i na promenu vremena, zahlađenje ili kišu. Specijalna odela vas štite od kiše ili “tuširanja” na većim brzacima tokom samog spusta, ali bi trebalo poneti sa sobom i suvu odeću koja bi vas sačekala u kampu.

Ovo je prilika da probudite adrenalin u vama, da doživite netaknutu prirodu kakva se još retko gde u svetu može sresti. Samo jedan dolazak na rafting niz njene uzbudljive brzake i kupanje u njenim smargdnim bazenima, probudi će u vama strast i duh za doživotnom avanturom. Možete doći i otići, ali ćete joj se uvek vraćati.



Kamp u Bastasima raspolaže bungalovima kapaciteta oko 100 mesta, ali i šatorima, tako da oni koji više vole da spavaju u njima, iste ne moraju nositi sa sobom. Ako ipak želite da postavite svoj šator, to neće biti problem, samo izaberite mesto. Kamp raspolaže ćebadima, jastucima, i vrećama za spavanje, tako da i njih ne morate nositi sa sobom. Dovoljno je poneti samo sredstva lične higijene.
Kad god poželite, uvek se možete istuširati toplom vodom, ali na jedan specifičan način. Kabine za tuširanje povezane su sa bojlerom, u kojem se obzirom da tamo nema struje, voda greje na vatri. Pored peći uvek se mogu naći drva za loženje i za 10 minuta, topla voda je spremna.



Može se reći da rafting nije opasan, naravno ako ste sa iskusnim vodičima. To su ljudi koji se spuštaju sa turistima svaki dan i u stanju su da spuste raft i bez njihovog učešća. U cilju bezbednosti svi turisti imaju pojaseve za spasavanje. Razlika između splavarenja i raftinga je u tome što je splavarenje spuštanje niz reku na deblima povezanim u splav, a rafting je spuštanje specijalnim gumenim čamcem i atraktivniji je i bezbedniji. Čamci su napravljeni od specijalne gume sa ojačanjima i komorama tako da ga nije moguće potopiti. Postoje i komore za ispuštanje vode koje automatski ispuštaju vodu koja za vreme spuštanja uđe u čamac. Mogućnost prevrtanja je minimalna, pogotovo sa iskusnim vodičem. Ne postoji starosna granica za učesnike raftinga, mada nije preporučljivo da idu deca predškolskog uzrasta. Broj vesala je ograničen jer bi preveliki broj vesala u čamcu izazvao gužvu. U zavisnosti od konstitucije u rafting4čamac staje od osam do dvanaest osoba. Znanje plivanja nije potrebno jer svaki učesnik raftinga ima prsluk za spasavanje.

Temperatura vode je od 5 do 15 stepeni, ali je doživljaj takav da veliki broj turista veći deo raftinga provede van čamca u želji za što dužim kontaktom sa vodom. Rafting se organizuje u letnjem periodu kada su temperature vazduha više. Znači, ako je u pitanju letnji pljusak rafting se ne otkazuje. Mnogi posetioci koji su doživeli rafting sa i bez kiše, kažu da letnji pljusak na reci ima posebnu draž zbog izgleda površine vode i isparavanja, pa im je drago da su i to doživeli, jer su i onako mokri. Jedina situacija kada se rafting otkazuje je ako je od ranog jutra i ceo dan jako nevreme. Tada se rafting pomera za sledeći slobodan termin.

Ekstremno penjanje


Mustang Vontid je neustrašivi atlteta iz Kijeva, Ukrajine. Na
svom sajtu je okačio slike i snimke od kojih zastaje dah, kako se penje i
visi sa ekstremno visokih građevina bez ikakve zaštitne opreme.

















Telegraf.

Šta je sportsko penjanje



U alpskim zemljama Evrope, polovinom devedesetih godina, alpinisti kojima je specijalnost bila penjanje suvih stena tehnikom slobodnog penjanja (free climbing, gde nije dozvoljeno korišćenje penjačke opreme za napredovanje, već ona služi samo za osiguranje u slučaju pada), počeli su razvijati novu disciplinu koja je ubrzo dobila naziv "sportsko penjanje". U stvari, sportsko penjanje je nastalo usled promene cilja penjanja. Umesto osvajanja vrhova planina i stena, sportski penjači su uz svakodnevno vežbanje snage, gipkosti i koncentracije, savlađivali ekstremno teške detalje u stenama, čija je težina visoko iznad onog što je smatrano krajnjom granicom ljudskih mogućnosti, uz neverovatnu sposobnost prelaženja gotovo glatkih stena, previsa i plafona u stenama.
Najbolji svetski penjači, penjući sve teže i teže delove stena, odnosno penjačke smerove na stenama, ubrzo su počeli pomerati dugo postojeću granicu penjivog, stalno pomerajući i do sadašnjeg vremena podižući limit - granicu mogućeg.


Koliko je bezbedno sportsko penjanje?

Iako je sportsko penjanje jedan od ekstremnih sportova, povrede su retke, uz uslov da se penjač pridržava 5-6 propisanih pravila o bezbednosti.



Uticaj penjanja na telo?

Svakodnevno penjući i pomerajući sopstvenu granicu mogućeg, sportski penjači sjedinjuju maksimalan adrenalinski doživljaj, izuzetnu psihološku stabilnost, potpuno učešće svih mišića i lepotu mekog, gracioznog penjanja.
Posebno se može istaći da zbog specifičnog položaja penjača pri penjanju (glava i kičma su dosta savijeni unazad) dolazi do ispravljanja kičmenog stuba i pravog držanja tela. Pored toga izračunato je da sportsko penjanje (pored trčanja uz stepenice) spada u sportove koji u jedinici vremena imaju najveći kalorijski utrošak.
U penjanju nema rivalstva među protivničkim klubovima, vike, galame, protivničke netrpeljivosti, jer penjač se bori sa samim sobom i stenom u prirodnim ambijentima kao što su Ada Ciganlija, Košutnjak, razne prirodne stene, kanjoni, jezera, planine i kamene obale na moru.

Autor: Slavo Gluscevic

Da li biste se usudili? Skakanje u Nijagarine vidopade



“Ovo je dobar način da vidite Viktorijine vodopade”, rekao je profesor Jan Stjuart, pre nego što se potpuno obučen bacio u Zambezi i zaustavio se tik uz ivicu 128 metara dubokog ambisa u takozvani “Đavolji bazen”.

A zašto se zove "Đavolji bazen"? To je mesto gde se u određenom periodu godine zahvaljujući obodima od stenja, formira uska oblast u kojoj deluje minimalna rečna struja.

Stenje se ne može videti sve dok do njega ne dođete što ovaj poduhvat čini još strašnijim.

Da je pogled neverovatan, možete videti i u dokumentarcu BBC “Rise of the Continents”, bez potrebe da rizikujete život.



moj odmor

Wingsuit letenje








Ako ste ikada sanjali da letite kroz vazduh kao superheroj, niste jedini. Snovi o letenju su osvojili ljudsku maštu jos od praistorije. Čak i sa pojavom aviona i povećanjem dostupnosti avio-saobraćaju drevno pitanje ostaje sa nama: Šta ako bismo mogli da raširimo ruke i letimo kao ptice? Vekovima su ljudi pokušavali da ostvare ovaj podvig tako sto su pričvršćivali veštačka krila na svoje ruke i leđa, i onda skakali sa velikih visina. Nažalost nisu uspeli ništa osim da zamahnu par puta pre nego sto udare o zemlju.

Danas, taj san je stvarnost.Uz pomoć wingsuit odela koja podsećaju na nešto nalik letećim vevericama, ljudi su u mogućnosti da skoče sa velikih visina i da lete kroz vazduh.

Wingsuit letenje je nešto između skajdajvinga i letenja zmajem. Kao i ove dve aktivnosti wingsuit letenje zahteva skok sa određene visine, uglavnom se skače iz aviona ili sa neke visoke litece. Dok letači zmajem nemaju problema sa sletanjem, wingsuit letači moraju da za sletanje koriste padobran, jer nisu u stanju da dovoljno uspore i slete bez njega.

Wingsuit letači su u stanju da izvode jedinstvene akrobacije, još jedna prednost wingsuit letenja je što se dosta dugo zadržite u vazduhu I imate dovoljno vremena da potpuno uživate uletu.



blog.rs

Padobranstvo

Padobranstvo je relativno nov sport i on podrazumeva iskakanje iz aviona, balona, helikoptera,pa cak i sa nekih visokih gradjevina.Padobranstvo je sport u kome se moze doziveti jedinstveni osecaj slobode.Ne moze se puno stvari uporediti sa skokovima iz aviona.Treba doneti odluku, pobediti sebe i svoje strahove koji su prirodni i osetiti potpunu slobodu."Jer da je bog hteo da čovek ostane na zemlji dao bi nam korenje"

Ekstremno skijanje



Svaki skijaš teži ka višim, jačim i uzbudljivijim ciljevima, a sam vrh je ekstremno skijanje. Jedno je sigurno, extramni skijaši kažu da je osećaj spajanja sa prirodom, planinom koja je uvek isto namilosrdna i moćna,gde je najmanja greska na granici života i trenutne smrti. Ekstremno skijanje ima nekoliko oblika, kao što je Freeride-a i njegovim najekstremnijim oblikom: "Big mountine ride-om". Postoji još i "Freestyle ski", u koji spada nekoliko pod stilova kao sto su "Jump-ovi","Half-pipe, "Ski-cross", "Rail" i jedan sa velikim brzinama, "Speedski".

Od svih najekstremniji je Big mountin ride. Dobio je naziv zbog spuštanja sa okomitih planinskih vrhova, nebirajuci previše put kojim se spuštaju ispred lavina, skokovi preko litica ,vožnja kroz šumu. Ovaj stil je povezan sa helio skijanjem, jer je to jedini mogući način dolaska na najsurovije padine.

Heli ski




Nekome nikad dovoljno adrenalina. Iako skijanje spada u fizički zahtevnije  i uzbudljivije sportove, oni najekstremniji su se dosetili još opasnijeg spuštanja niz planine. Ako to može da se nazove spuštanje, jer su u pitanju pravi akrobatski skokovi od više desetina metara. Izbegavanje oštrih vrhova stena, pri doskoku, zaleđenih pokorica nad snežnim provalijama i „trke” sa manjim lavinama koje sami skijaši iniciraju spuštanjem po rizičnim putanjama niz planine. Prevrtanja po dubokom snegu, spadaju u osnovni arsenal ovih vrhunskih skijaša, bolje reći čarobnjaka na skijama ili bordu. Helikopterima dospevaju na vrhove i tada iskaču sa pet metara visine ukoliko ne postoji ni parče od desetak metara prostora gde bi helikopter mogao da se „prizemlji”.

Obično su u pitanju visovi Evrope: Alpi, Dolomiti, Švedskoj, Finskoj, lednici u Argentini , Čileu, Patagoniji,  Novom Zelandu, Himalajima. Na krajnjem severu Amerike, Aljasci,  Grenlandu, Britanskoj Kolumbiji u Kanadi, Elbrusu na Kamčatki u Rusiji. Grupe su od tri do pet skijaša ili „daskaša” (snou–bordera) a postoje veći helikopteri u koje stane i po deset skijaša sa sve opremom koji se spuštaju na ledene visove.



Kažu da se osećaju kao osvajači, prvi istraživači polarnih belina ili astronauti na mesecu. Kad „zaoru” po dubokom, prhkom snegu kao puder, koji leti na sve strane, dok se helikopter podiže i ostavlja ih na „bogovskim” visinama. –Zamišljate da ste sami na svetu a samo alpinisti, kada osvoje neki vrh, znaju kakav je osećaj –kaže jedan od zaluđenika za heli skijanje i dodaje da na klasično skijanje više i ne odlazi. Kako je ovaj vid ekstremnog skijanja zahtevan ne samo zbog skijaškog znanja, već i po potrebnoj opremi (lavina biper, mini prva pomoć, signalne rakete sa bojom za obeležavanje mesta u belim bespućima za spasioce zbog eventualne nezgode) ali najviše fizičkoj pripremljenosti, ne može baš svako da se bavi ovim, čak i ako poželi.

Važan razlog je i cena ovih ekstremnih želja. Jedan dan po zahtevnijim revirima za heli skijanje na Aljasci, Grenlandu, Himalajima ili Patagoniji košta između 500 i čak  3.000 dolara. Postoje i mirnije ali ne i znatno jeftinije varijante heli skijanja po visovima najpoznatijih skijaških centara Evrope. U Švajcarskoj su to Sent Moric ili  Gštat gde  se sa vrha glečera „Gemshof” spuštaju sa 3.000 na 1.400 metara uz dužinu staze od deset kilometara. Potom, u srcu Savojskih Alpa– Francuska, u ski raju– Tri doline na Val Torensu, sa 3.600 metara nadmorske visine „preko puta” Mon Blana, iskaču iz helikoptera. Oštrim tempom spuštaju se vertikalno, savladavaju razliku od 500– 600 metara nadmorske visine i tek tada nastavljaju skijanje „normalnim” tempom. I to po crnim stazama „Kombe de Karon”, „Kol De Lozin” ili sankaškoj „ Peklet” gde običan skijaš ima problema nakon 12 kilometara kojekakvih strmeka– dok je helio čarobnjacima to odmor.



Ipak, najzahtevnije spuštanje je kaže zaljubljenici u helio skijanje na Vale Blanšu, u glečerskoj regiji francuskih Alpa i Mon Blan masiva. Ono predstavlja san svakog skijaša koji ima znanja za „izazivača sudbine”. Jer, nema drugog imena za ski eksperte, dok iskaču kroz vrata helikoptera i započinju dvadeset kilometara, „borbe za život”. Oštrog spusta sa vrhova od 3.842 metara uz 2.700 metara, visinske razlike kroz glečerske tunele, skijanja po obodu snežnih provalija u sred lavirinta, pukotina i ledenih vrtača, u oblasti lavina. Pored plaćanja helikoptera za Belu dolinu (Vale Blanš), san svih adrenalinskih zavisnika, obavezan je i vodič. Po grupi košta oko 300 evra, jer jedini on posle doskoka kroz „snežnu oluju” koju stvaraju elise, može da provede grupu do podnožja na specijalno piće rezervisano za „izazivače sudbine” zvano „podmornica” (čaša viskija ubačena u punu kriglu piva) uz ispijanje na eks.

Ideja ovog „skijanja” je zapravo čist adrenalin za zavisnike od ekstremnog i zahtevnog skijanja „na ivici”. A na heli skijanju, verujte, oni okoreli, biće „na ivici” puno puta, pa nek „uživaju” kad već žele.


Ištvan Dekanj
objavljeno: Politika, 26.01.2012.

Slobodno skijanje




Freestyle skok

Freestyle skijanje ili skijanje slobodnim stilom skup je slobodnih stilova "ekstremno" orijentiranih na skokove, vožnje po raznim preprekama itd. Cilj freestyle skijaša (najčešće) nije brzina, nego vizualni dojam, kvaliteta izvedbe, raznolikost izvedenih "trikova" i njihova povezanost te ukomponiranost svih segmenata.

Međunarodna skijaška federacija (FIS) priznala je freestyle kao šport 1979. godine te je donijela nova pravila koja su se odnosila na certificiranje športaša, kao i na tehniku skokova s ciljem zauzdavanja opasnih elemenata natjecanja. Prvo natjecanje Svjetskog kupa održalo se 1980. godine, a prvo Svjetsko prvenstvo održalo se 1986. u Tignesu, Francuska. Freestyle skijanje se nalazi u programu Zimskih olimpijskih igara od 1988, kada je u Calgaryju bio pokazni sport, od 1992. i Albertvillea moguls je i službeno postao dio olimpijske obitelji, 1994. u Lillehammeru je prihvaćena disciplina aerials, a od ovih olimpijskih igara dijelit će se medalje i u disciplini skicross.

Na olimpijskim igrama skijaši i skijašice se takmiče u skijanju po hupserima (moguls), akrobatskim skokovima (aerials) i skicrossu. Disciplina moguls podrazumijeva staze s puno brdašaca te nekoliko rampi na kojima natjecatelji prilikom vožnje izvode što atraktivniji skok. U disciplini aerials svaki skijaš-skakač preko velike rampe radi raznorazne figure u zraku, čak i peterostruki salto, a to je i najopasnija disciplina u kojoj su česti lomovi. Treća disciplina je skicross - više skijaša istodobno kreće s cilja i utrkuje se na brdovitoj stazi s raznoraznim preprekama (manji i veći skokovi, zavoji, ulegnuća).








Wikipedia

Ice climbing ledena strast



Svaki sport koji u sebi ima visok sadržaj brzine, visine, fizičkog zamaranja, akrobacije, i koji zahteva korišćenje specijalne opreme, spada u ekstremni. Takmičenje u ekstremnim sportovima poznato je pod nazivom X Games. Svakim danom sve više ljudi zainteresovano je za različite vrste ekstremnih sportova.



Kao jedan od zanimljivijih izdvojićemo Ice Climbing. Kao što sam naziv kaže Ice Climbing je prosto rečeno penjanje po ledu. Ovaj sport obično podrazumeva da se penjač veže kanapima kako bi se zaštitio od pada. Poželjna je i zaštitna kaciga upravo zbog oštirh ivica, ledenica pa čak i kamenja koje se nalazi ispod leda. Teren za penjanje je bilo koje planinsko okruženje, a od skoro penjanje po zaleđenim vodopadima postalo je veoma popularno i definitivno podiže nivo ice-drugaadrenalina.



Penjači sami biraju potrebnu opremu za penjanje u zavisnosti od vrste leda. Potrebne su i posebne čizme sa kramponima koje bi penjaču olakšale penjenje, kao i posebni čekići za zakucavanje oštrih šrafova u led. Neke od tehnika Ice Climbing-a potekle su iz običnog penjanja po stenama. Postoje i posebne veštine vezivanja kanapima koji se provlače kroz šrafove namenjene ovoj disciplini. Zbog strukture leda treba uzeti u obzir činjenicu da nam šrafovi ne pružaju sigurnu zaštitu od pada. Pored svog uzbuđenje koje pruža, treba imati na umu da je Ice Climbing veoma opasna disciplina. Početnicima se savetuje da obavezno moraju da nauče sve potrebne tehnike penjanja po ledu i to isključivo od stručnjaka koji imaju potrebno znanje.



navidiku.

Pet ekstremno čudnih sportova



Ekstremni sportisti su tokom poslednje decenije postali izuzetno popularni. Skejteri, vozači BMX-a, motorciklisti i mnogi drugi postali su zvezde, imaju svoje TV emisije i „masne“ sponzorske ugovore.

Međutim, postoji mnogo ekstremnih sportova koji još nisu doživeli proboj i o kojima će se tek čuti. Ovog puta predstavljamo pet onih za koje mislimo da imaju dobru perspektivu.


Stunt pogo

Ovo nije klasično skakutanje na pogo palici. Reč je, prvo, o izuzetno elastičnom pogou koji čoveka može da odbaci i preko dva metra u vis. Stunt pogo ima niz svojih specijalnih trikova poput onih u skejtbordingu i BMX-u. Nisu toliko kul, doduše, ali svakako umeju da budu impresivni.

Dirt Surfing

Dirt surfing je veština tokom koje borderi svoje daske (hm, “daska” je ovde diskutabilan naziv, s obzirom da je reč o napravama sa točkovima) voze po putevima, planinama, travi i drugim površinama koje nisu ni glatke i čiste poput, recimo, snega ili vode. Veće daske prilagodljivije su većem broju terena, a neretko se dešava da borderi dasku zakače za padobran i podignu stvar na viši nivo – wingsurfing.

Powerbocking

Ovaj sport objedinjuje u sebi više različitih disciplina. Powerbokeri na nogama nose pojaseve na koje su prikačene posebne opruge, što im omogućava da skaču do metar u vis i da dostignu brzinu od 9 metara u sekundi. Sport se takođe često naziva i powerskippingom, ali se nama nekako više sviđa powerbocking.

Freestyle walking

Freestyle walking se, u osnovi, svodi na penjanje i skakanje sa predmeta i objekata. Svaki klinac koji se ovog momenta napolju vere i skače kojekude radi upravo freestyle walking, a da toga nije ni svestan. Neki kažu da je freestyle walking namenjen onima koji se suviše boje lomatanja na točkovima. Može se reći da je ovo sviranje air gitare među ekstremnim sportovima.

Extreme ironing

Da nam je neko pre 15 godina rekao da će peglanje jednog dana postati (kakav-takav) sport, rekli smo mu da se vrati svojim micama i dominama. Ovaj sport ponekad deluje kao zajebancija, ali realno, nama je i peglanje u sobi dovoljno ekstremno, a kamoli da to radimo na vrhu neke litice ili dnu jezera. Zato se divimo svima koji su dovoljno ludi da svoju peglu i dasku za peglanje iznesu bilo gde van doma i sa ponosom opeglaju pokoju košulju.



M.

Jet ski



Jet ski  (džet ski) ili skuter za vodu je rekreativno vozilo za jednu osobu (stajaći i sedeći) ili za dve do četiri osobe (sedeći). Jet ski je ime modela koji je proizveo Kawasaki, ali je postalo opšte prihvaćeno kao naziv za sve skutere na vodi. Zbog njihove relativno niske cene i slobode i sigurnosti koju pružaju vlasnicima, jet skijevi su postali popularna vozila za rekreaciju, a obavezna dodatna oprema obuhvata sigurnosni prsluk i kacigu.
Prvi modeli jet skijeva počeli su da se pojavljuju osamdesetih godina. Jedan od prvih jet skijeva, Suzukijev “Wet-bike”, konstruisan je po uzoru na motorne sanke za sneg, a njime se upravljalo prednjom skijom. Uskoro je Kawasaki na tržište izbacio manje i praktičnije, većinom stajaće modele koji su mogli da postignu brzinu do 60 kilometara na sat. Jet skijevi su su ubrzo dosegli dužinu veću od 3 metra i težinu veću od 250 kilograma. Danas jet skijevi mogu razviti brzine veće od 140 kilometara na sat, zbog čega su postali vrlo popularni, osim kao rekreativna vozila, i vozila za trke koje se održavaju svuda u svetu.

Evropsko prvenstvo u jet skiju utemeljeno je 1987. godine i jedno je od najboljih serija brzih trka. Prvenstvo se održava bez obzira na vremenske prilike. Nijedna trka do sada nije bila otkazana.
Sigurno vam se bezbroj puta dogodilo da ste poželeli da se provozate na moćnim i prelepim jet ski skuterima i doživite adrenalinski skok ,dok prelećete preko ogromnih talasa sa moćnim jet ski skuterima. Ali bi vam se takva želja pretvarala u pusto maštanje, jer ne poznajete nikoga ko poseduje jet ski ili vam ga nebi ni pozajmio. Uvek možete da ga iznajmite, jer je opcija da kupite svoj jet ski skuter i svu neophodnu prateću opremu velika investicija za vaš džep.
Jet ski klubovi pored jet ski skutera nude i svu prateću opremu, patike, prsluk, rukavice po potrebi i zaštitnu kacigu. Skuteri se mogu iznajmiti na minute, sate ili dane. Pri iznajmljivanju jet ski skutera obavezno je posedovati uverenje o položenom stručnom ispitu za sticanje zvanja upravljača-rukovaoca čamca.



Edukujte se o bezbednosti, teoretskom i praktičnom vožnjom skutera koji se voze u stajaćem ili sedećem položaju tela. Za relativno kratko vreme ovladaćete veštinom vožnje moćnih jet ski skutera i beskrajno uživati u svim čarima koje pruža, ne ugrožavajući sebe i druge učesnike plovnog saobraćaja.

navidiku.

Tandem skokovi sa padobranom

 

tandemski skok sa padobranom - let kroz oblake

Ljudi su od pradavnih vremena MAŠTALI o slobodi kretanja kakvu imaju ptice – jednostavno poletjeti, uživati u zraku i sigurno sletjeti na mjesto koje požele.
Ljudima evolucijom na žalost nisu narasla krila, ali entuzijazam, znanost, tehnika i tehnologija omogućili su našoj generaciji da bude u mogućnosti OSJETITI ZRAK. Najlakši i najsigurniji način da se doživi osjećaj slobode, brzine, zraka i letenja u jednom je TANDEM SKOK PADOBRANOM.

Tandemski skok padobranom je nezaboravna AVANTURA koja nam na neki način otkriva životne RADOSTI, dokazuje mnoge skrivene ljepote Zemlje koju iz prizemne perspektive ne možemo shvatiti, ali dokazuje nam i našu vlastitu odlučnost i HRABROST.

Ako kojim slučajem sumnjate u svoju hrabrost, dođite do nas, mi ćemo Vam vratiti vlastito povjerenje u sebe.



Skok padobranom

Tandem skok padobranom omogućava svakome tko to želi, da iskusi osjećaj SLOBODNOG PADA brzine od 200 km/h ili više. Skokove s Vama izvode vješti tandem INSTRUKTORI koji se s apsloutnom pažnjom posvećuju pakiranju padobrana, pripremi skoka, odgovaranju Vaših pitanja na zemlji i u avionu, iskakanju iz aviona, upravljanju tijelima u slobodnom padu, otvaranju padobrana, vožnji pod kupolom padobrana i na poslijetku SIGURNOM prizemljenju na željeno mjesto doskoka.




(Tandem extreme)

E pa ja sam adrenalin dzanki kako rece katarina  

FLAJBORDING, širom sveta


Jedna od najnovijih atrakcija među sportovima na vodi jeste i flajbording, delo dizajnera Frenkija Zapate. Kada se jednom savlada veština vožnje ovim „novim čudom“, stiče se utisak kao da plivate sa delfinom. Sport je za kratko vreme postao popularan širom sveta, od Ibice, Ki Vesta do Didžija.