Aerodrom Konstantin Veliki

Međunarodni aerodrom Konstantin Veliki - Niš je udaljen 4 kilomentra od centra grada Niša i to je drugi po veličini međunarodni aerodrom u Srbiji. Međunarodni avijacijski kod ICAO i naziv aerodroma je LYNI, dok je kod međunarodnog udruženja avioprevoznika IATA - INI.

Aerodrom je otvoren tokom komunističke ere u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Dugo je bio samo vojna baza i piste su korištene u vojne svrhe. Tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, aerodrom "Niš" je pogođen i bio je van upotrebe nekoliko godina.

2003. godine, norveško kraljevsko ministarstvo spoljnih poslova je uložilo velika sredstva za rekonstruisanje aerodroma. Aerodrom je otvoren 12. oktobra 2003. i dobio ime Aerodrom Niš "Konstantin Veliki". Jedan od najprometnijih perioda u aerodromu je bila zima 2005. godine kada su svi avioni koji su trebali da slete na Aerodrom Beograd - Nikola Tesla (najveći i najprometniji aerodrom u Srbiji) sletali na aerodrom Konstantin Veliki zbog magle u Beogradu i okolini. Beogradski Nikola Tesla aerodrom je posle toga nabavio sisteme da se tako nešto više ne desi, ali oni i dalje (2006.) nisu u funkciji i u decembru 2006. je beogradski aerodrom ponovo zbog magle bio van funkcije dva dana, tokom kojih je niški aerodrom primio izvestan broj letova.

Aerodrom Niš Konstantin Veliki ima tek nekoliko redovnih letova nedeljno. Kroz aerodrom je 2005. godine prošlo 27,000 putnika, oko 42% više nego 2004. godine. Očekivana je ista stopa rasta i 2006. godine.

Niš Konstantin je uspešno sproveo TAM program (-{Turn Around Management}-) evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (-{EBRD}-) čiji cilj je da unapredi rad menadžmenta i strateški pripremi aerodrom Niš za razvoj. Eksper TAM programa, Majkl Kelavej, procenio je da će se u sledećih par godina broj putnika povećati sa 28,000 na 200,000 godišnje. Direktor aerodroma Niš, Radislav Radojković, izrazio je svoje zadovoljstvo po završetu realizacije TAM projekta i izjavio da je zahvaljujući upravi aerodroma Konstantin Veliki on uspeo identifikovati i fokusirati se na najvažnije aspekte poslovanja po tržišnim principima.

Vlada Republike Srbije je uložila 10 miliona dinara u dalji razvoj aerodroma koji je zabeležio nekih 16,000 putnika u prvih 6 meseci 2006. godine.

Niš Konstantin Veliki aerodrom ima 2-5 letova za Cirih, Švajcarsku, u zavisnosti od potražnje i potrebe. TomsonFlaj (-{Thomsonfly}-), britanska turistička kompanija, je uspešno sprovela misiju za zimu 2005/2006, sa 13 letova i preko 3,500 turista koji su prebačeni sa Londonskog aerodroma Getvik, preko aerodroma Niš do srpskog skijaškog centra Kopaonik. Sledeće aviokompanije trenutno lete sa aerodroma:

1. Jat Ervejz
* Cirih (Kloten)
* Heraklion

2. Crna Gora Ervejz
* Tivat

3. Atlasdžet
* Istanbul (Ataturk)


Potpisan je takozvani dogovor o ”slobodnom nebu” ("-{Open Skies}-") dogovor (slobodno tržište za aviousluge koje omogućava ogromne pogodnosti za putnike, otpremnike, i narod kao i za ekonomiju svake države) i od 1. januara 2007. godine, sve kompanije, koje žele da slete u Srbiju, moći će to da urade. Do sada je Jat Ervejz imao pravo da odbije bilo koju kompaniju koja je želela da sleti u Srbiju, kako bi uživali tržište bez poslovnih suparnika. Neke od odbijenih kompanija su bile Adrija ervejz i Emirati. Ovaj dogovor otvara put za jeftine avio-kompanije u Evropi, kao što su Rajan Er (-{Ryan Air}-) i Izidžet (-{EasyJet}-), da slete u Srbiji, pa i na aerodromu Niš - Konstantin Veliki, ako to žele.

Godine 1952. je na lokaciji sadašnjeg Aerodroma Niš izgrađena prva betonska poletno-sletna staza dužine 1500m koja je služila za vojno letenje. Prateći razvoj mlaznih vojnih i civilnih aviona, 1972. godine je poletno-sletna staza produžena na 2200m i time omogućeno poletanje i tadašnjih savremenih mlaznih aviona tipa Caravela i kasnije DC-9 i drugih. JAT je tada, tokom leta, organizovao sezonske letove do mora neizmerno olakšavajući putovanje. Ako znamo koliko je takav način putovanja do mora danas prijatniji - obzirom na rastojanje i geografske karakteristike puta do mora, možemo zamisliti koliko je to olakšanje bilo onda, kada su i putevi i vozila, odnosno vozovi bili neuporedivo slabiji.

Prepoznajući potrebe stanovnika ovog dela Srbije i svojih građana, prateći industrijalizaciju grada, naglašavajući atribute kojima su želeli da označe rast Niša kao industrijskog, univerzitetskog i regionalnog centra, tadašnje rukovodstvo Grada je 80-tih godina sve intenzivnije razmišljalo o izgradnji aerodroma na bazi postojećih objekata koje je koristila Vojska. Udruživanjem privrednih i političkih subjekata detaljno su pripremljeni uslovi i 1986. doneta odluka o osnivanju radne organizacije "Aerodrom Niš".

To je obuhvatalo kako izradu stručnih urbanističkih, građevinskih, zanatskih i drugih projekata, izbor izvođača, izgradnju objekata, organizaciju Preduzeća, definisanja potrebne radne snage, prijem radnika, obuku, sve do verifikacije naučenog kod drugih preduzeća koja su se ovim već bavila, a uglavnom kod JAT-a. Tokom 1986. godine su izgrađeni pristanišna zgrada i potrebni prateći objekti. U okviru ovog projekta je asfaltom presvučena poletno sletna staza i ugrađen sistem svetlosnog obeležavanja koji je omogućio i letenje noću.

Svečana ceremonija otvaranja, sa sletanjem prvog aviona B737 i aeromitingom je održana 12. oktobra 1986. godine i od tada je aerodrom Niš u funkciji kao još jedna vazdušna luka u Jugoslaviji. Od tog trenutka kreće borba za saobraćaj, koja sa većim ili manjim intenzitetom traje do danas. Ono što je zanimljivo je da je ravnopravno sa JAT-om razvoj saobraćaja sa aerodroma u Nišu započela slovenačka kompanija Inex-Adria Airways.

Međutim promene na političkoj sceni Jugoslavije i poremećaji u odnosima među republikama 1990. godine naglo smanjuju putovanja ka Jadranu, Ljubljani i Zagrebu koja su bila najatraktivnija iz Niša.

Na kraju tog, početnog, perioda, uz drastični pad saobraćaja zbog krize u Zemlji, RO se odlukom osnivača, Skupštine opštine Niš, transformiše u samostalno Društveno preduzeće i prepušta tržištu.

U situaciji praktično potpunog prestanka saobraćaja (ostaje samo sezonski saobraćaj ka Tivtu) i potpunog osamostaljenja, finansirani su, izgrađeni i stvoreni osnovni uslovi za obavljanje poslova Robno-carinskog terminala za Grad Niš i uslovi za rad Turističke agencije i Trgovine. Obavljajući te alternativne poslove, Preduzeće je finansijski opstalo tokom sankcija, a zahvaljujući velikom zalaganju radnika (što je rezultat uticaja stvarno tržišnih uslova poslovanja, bez ikakvih dotacija), očuvan je istovremeno i kvalitetan rad osnovne delatnosti - aerodromskih usluga.

Tokom 90-tih Preduzeće je značajno poboljšalo kadrovsku strukturu i pokrenulo akciju u pozicioniranju Aerodroma u okviru vazdušnog saobraćaja tadašnje Jugoslavije. U uslovima ukupno smanjenog saobraćaja to je rezultiralo intenzivnijim korišćenjem Aerodroma kao alternativnog, zahvaljujući dobrim meteorološkim uslovima.

Godine 1998. je promet na aerodromu porastao zahvaljujući velikom prometu aerodroma u Prištini i značajnom broju maglovitih dana na njemu tokom kojih je saobraćaj veoma uspešno obavljan preko Niša.

Ali sledi 1999. godina, godina NATO bombardovanja i teških oštećenja. Skoro beznadežna situacija nakon uspostavljanja primirja omogućava minimalni nivo poslovanja. Pravimo analize i planove za slučaj da se dogode korenite promene i entuzijazam koji nas nosi sve vreme kroz teške 90-te nas dovodi u situaciju da smo oktobra 2000. imali sačinjenu analizu oštećenja i procenu moguće vrednosti radova popravke. To je omogućilo da se među prvima nađemo sa spremnim projektom obnove i investiranja. Predstavnici Norveške uočili su potencijal i značaj objekta i donacijom omogućili ponovno otvaranje Aerodroma.

Zahvaljujući tim finansijskim sredstvima, od decembra 2002. do 12. oktobra 2003. godine, u saradnji sa Vojskom Jugoslavije, izvršeno je razminiranje preostalih neeksplodiranih kasetnih bombi u reonu PSS-a, asfaltirane su manevarske površine, izgrađen toranj Aerodromske kontrole letenja i obnovljen je deo aerodromske opreme.

Aerodrom Niš je ponovo otvoren 12. oktobra 2003. godine. Tokom 2004. godine JAT Airways i Montenegro Airlines su počeli da obavljaju saobraćaj iz Niša za Cirih, Pariz i Tivat. Počev od pomenute 2004. godine, pa do 2007, broj putnika koji su sleteli i poleteli sa Aerodroma Niš se konstantno povećava, prateći trend razvoja definisan u Biznis planu Aerodroma 2004-2008.

U skladu sa okolnostima nastalim nakon otcepljenja Crne Gore i generalnom politikom koja je vođena u nadležnim organima Srbije u oblasti vazdušnog saobraćaja (tokom 2006. i 2007. godine), broj putnika u 2007. godini opada i na godišnjem nivou je smanjen za 14% u odnosu na prethodnu godinu. To se odrazilo na ukupno ekonomsko stanje u Preduzeću.

Spremajući paket mera koji bi objedinio snage Grada Niša i Srbije da se ovako značajnom objektu omogući normalan razvoj tokom 2007. godine je realizovano sledeće: izrađen je dugoročni Biznis plan 2007-2022, pripremljena organizaciona transformacija Preduzeća u akcionarsko društvo uz zaključak da je to optimalan oblik poslovanja za buduće angažovanje investitora u razvoju kompleksa, pripremljen je projekat investiranja u prateće sadržaje na samom Aerodromu, takve koji su usklađeni sa osnovnom delatnošću i koji će na taj način doprinositi razvoju osnovne delatnosti, završen je Projekat sistema svetlosnog obeležavanja Kat 1, (u Nišu je ugrađena oprema i na snazi je takva procedura sletanja koja zahteva minimalnu horizontalnu vidljivost od oko 2000 m za uobičajene putničke avione).

Aerodrom je pripremio više projekata za finansiranje iz međunarodnih razvojnih programa i tzv. predpristupnih fondova Evropske unije.


*** Na aerodromu postoji služba hitne medicinske pomoći. Hendikepiranim osobama se pružaju sve potrebne usluge. Postoji ekspozitura Niške Banke, bankomat i automatska menjačnica. ***


Adresa:
Vazduhoplovaca 24, PF175, 18000 Niš
tel. +381 18 4582828
fax +381 18 4583003