Biblijske priče

Stari zavet



СТВАРАЊЕ СВЕТА


"У почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост. И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме. И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

Потом рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако. И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро.

Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако. И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по његовијем врстама. И видје Бог да је добро. И би вече и би јутро, дан трећи."
                                                                                                                                   1. МОЈСИЈЕВА 1:1-13

* У овом опису стварања свемира и света, спорно је питање значења речи »дан«.Неки теолози сматрају да су то били дани исте временске дужине као и данас, а други, да су то могли бити врло дуги временски периоди.Потврду за то налазе у самом Светом писму где читамо да је »један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан« 2.Петрова 3:8



»Потом рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу.
И би тако. И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.И би вече и би јутро, дан четврти.
Потом рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро; И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи. И би вече и би јутро, дан пети.
Потом рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.И створи Бог звијери земаљске по врстама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.«
*
Цела је земља створена речју свемогућег Створитеља, озарена топлим Сунцем, одисала миром и лепотом.Али, то не беше крај стварања.Бог хтеде створити и људе да живе у том предивном свету и да се друже са својим Створитељем.

                                                                                                                                 1.МОЈСИЈЕВА 1: 14-25

СТВАРАЊЕ ПРВИХ ЉУДИ



» Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.

И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи. И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну. А свему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини;и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини;
А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи.И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
А вода тецијаше из Едема натапајући врт, и оданде се дијељаше у четири ријеке.Једној је име Фисон, она тече око цијеле земље Евилске, а ондје има злата. И злато је оне земље врло добро; ондје има и бдела и драгога камена ониха. А другој је ријеци име Геон, она тече око цијеле земље Хуске. А трећој је ријеци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је ријека Ефрат. И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува. И запријети Господ Бог човјеку говорећи: једи слободно са свакога дрвета у врту; али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш.
И рече Господ Бог: није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему. Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име; и Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и мјесто попуни месом;
И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.«

                                                                                                                     1.МОЈСИЈЕВА 1: 26-31; 2:7-22
*
Зашто је Бог рекао:«Начинимо«? Зато што је Бог један  у Тројици: Бог Отац, Бог син и Бог Дух Свети.

ИСТЕРИВАЊЕ АДАМА И ЕВЕ ИЗ РАЈА



Једном су Адам и Ева били непослушни Богу и Он их истера из раја.Ево како се то догодило:
»И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува. И запријети Господ Бог човјеку говорећи: једи слободно са свакога дрвета у врту; али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш.«
Али сотона, непријатељ Бога и људи, превари прве људе. Једном он приђе Еви у облику змије и рече: :« Jе ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту? А жена рече змији: ми једемо рода са свакога дрвета у врту; Само рода с онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. А змија рече жени: нећете ви умријети; него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло.
И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу својему, те и он окуси. Тада им се отворише очи, и видјеше да су голи; па сплетоше лишћа смокова и начинише себи прегаче. И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.
А Господ Бог викну Адама и рече му: гдје си?А он рече: чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих. А Бог рече: ко ти каза да си го? да нијеси јео с онога дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега? А Адам рече: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох. А Господ Бог рече жени: зашто си то учинила? А жена одговори: змија ме превари, те једох.
Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својега вијека. И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.
А жени рече: теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар. Па онда рече Адаму: што си послушао жену и окусио с дрвета с којега сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до својега вијека; трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; са знојем лица својега јешћеш хљеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
И Адам надједе жени својој име Јева, зато што је она мати свјема живима. И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.
И рече Господ Бог: ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до вијека живи. И Господ Бог изагна га из врта Едемскога да ради земљу, од које би узет; и изагнав човјека постави пред вртом Едемским херувима с пламенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота. »


1.МОЈСИЈЕВА 3:1-24

КАЈИН И АВЕЉ



Адам позна Јеву жену своју, »а она затрудње и роди Кајина, и рече: добих човјека од Господа. И роди опет брата његова Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар. А послије некога времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљскога;a и Авељ принесе од првина стада својега и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, a на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промијени.
Тада рече Господ Кајину: што се срдиш? што ли ти се лице промијени? Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? а кад не чиниш добро, гријех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији. Послије говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад бијаху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата својега, и уби га.
Тада рече Господ Кајину: гдје ти је брат Авељ? А он одговори: не знам; зар сам ја чувар брата својега? А Бог рече: шта учини! глас крви брата твојега виче са земље к мени. И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје. Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи.
А Кајин рече Господу: кривица је моја велика да ми се не може опростити. Ево ме тјераш данас из ове земље да се кријем испред тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.А Господ му рече: за то ко убије Кајина, седам ће се пута покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.«

                                                                                                                                  1.МОЈСИЈЕВА 4:1-15

НОЈЕ ГРАДИ ЛАЂУ



»А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. Видећи синови Божји кћери човјечије како су лијепе узимаше их за жене које хтјеше.
А Господ рече: неће се дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет година. А бијаше тада дивова на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху са кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бијаху силни људи, од старине на гласу. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле, покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.
И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.Али Ноје нађе милост пред Господом.
Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи. И рече Бог Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути.
Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини.«

                                                                                                                         1.МОЈСИЈЕВА 6:5-18

Kod:

Зашто је Бог рекао:«Начинимо«? Зато што је Бог један у Тројици: Бог Отац, Бог син и Бог Дух Свети.

To je rekao zato sto se obracao Isusu i Anjdelima na nebu  

ПОЧЕТАК ПОТОПА



Дуго је Ноје градио ковчег. Када је учинио све што му је Бог наредио и када је ковчег био готов, рече му Господ:
»Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овога вијека. Узми са собом од свијех животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову, такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува сјеме на земљи. Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио.
И Ноје учини све што му заповједи Господ. А бјеше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу. И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа. Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,
Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што бјеше Бог заповједио Ноју. А у седми дан дође потоп на земљу. Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога мјесеца, седамнаести дан тога мјесеца, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске; и удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његовијех с њима;они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и што год лети и има крила. Дође к Ноју у ковчег по двоје од свакога тијела, у којем има жива душа, мушко и женско од свакога тијела уђоше, као што бјеше Бог заповједио Ноју; па Господ затвори за њим.
И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.И наваљиваше вода све већма по земљи, и покори сва највиша брда што су под цијелијем небом. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри. Тада изгибе свако тијело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи. Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије. И истријеби се свако тијело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истријеби се са земље; само Ноје оста и што с њим бјеше у ковчегу.«

1.МОЈСИЈЕВА 7:1-23

Попис чистих и нечистих животиња налазимо у Трећој књизи Мојсијевој 11:1-47. У време Старог завета нечисте животиње нису смеле ни да се једу, ни да се приносе на жртву.

СВРШЕТАК ПОТОПА



»А Бог се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бјеху с њим у ковчегу; и посла Бог вјетар на земљу да узбије воду. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше послије сто и педесет дана; те се устави ковчег седмога мјесеца дана седамнаестога на планини Арарату. И вода опадаше све већма до десетога мјесеца; и првога дана десетога мјесеца показаше се врхови од брда.


А послије четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који бјеше начинио; и испусти гаврана, који једнако одлијеташе и долијеташе докле не пресахну вода на земљи.Па пусти и голубицу да би видио је ли опала вода са земље. А голубица не нашавши гдје би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још бјеше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег. И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати. Шест стотина прве године вијека Нојева први дан првога мјесеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суху. А другога мјесеца двадесет седмога дана бјеше сва земља суха.«

ДУГА И ЗАВЕТ БОГА С ЧОВЕКОМ



»Тада рече Бог Ноју говорећи: Изиди из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; све звијери што су с тобом од свакога тијела, птице и стоку и што год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи. И изиде Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његовијех с њим.Све звијери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изидоше из ковчега. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свијех птица чистијех, и принесе на жртвенику жртве паљенице. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу својем: нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човјечијега зла од малена; нити ћу више убијати свега што живи, као што учиних.Отселе докле буде земље, неће нестајати сјетве ни жетве, студени ни врућине, љета ни зиме, дана ни ноћи.
И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; и све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери искати; из руке самога човјека, из руке свакога брата његова искаћу душу човјечију. Ко пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека. Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.И рече Бог Ноју и синовима његовијем с њим, говорећи:А ја ево постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас, и са свијем животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свега звијерја земаљскога што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свијем звијерјем земаљским.
Постављам завјет свој с вама, те отселе неће ниједно тијело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.И рече Бог: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до вијека: Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље.Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима, и опоменућу се завјета својега који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тијело.
Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи. И рече Бог Ноју: то је знак завјета који сам учинио између себе и свакога тијела на земљи.«

1.МОЈСИЈЕВА 8,9

ВАВИЛОНСКА КУЛА



Нојеви синови имали су много деце од којих је, опет,потекло много људи на земљи.Али, ускоро се установило да људи после потопа нису бољи од оних пре њега.
»А бијаше на цијелој земљи један језик и једнаке ријечи. А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се ондје. Па рекоше међу собом: хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И бјеху им опеке мјесто камена и смола земљана мјесто креча. Послије рекоше: хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи.
А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човјечији. И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили. Хајде да сиђемо, и да им пометимо језик, да не разумију један другога што говоре. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
Зато се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.«

АВРАМ



На овој слици приказан је један велики човек, Аврам.Бог га је касније назвао Авраам, што у преводу значи«отац многих народа«. Он је врло поштовао и љубио Господа, био му је одан и послушан. Сам Бог назвао га је својим пријатељем.
Аврамовом оцу било је име Тара. » А Тара поживје седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана. А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота. И умрије Аран прије Таре оца својега на постојбини својој, у Уру Халдејском.И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој бјеше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе. А Сара бјеше нероткиња, и не имаше порода.
И узе Тара сина својега Аврама и Лота сина Аронова, унука својега, и Сару снаху своју, жену Аврама сина својега; и пођоше заједно из Ура Халдејскога да иду у земљу Хананску, и дођоше до Харана, и ондје се настанише. И поживје Тара свега двјеста и пет година; и умрије Тара у Харану.
И рече Господ Авраму: иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.
Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А бјеше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана. И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата својега са свијем благом које бјеху стекли и с душама које бјеху добили у Харану; и пођоше у земљу Хананску, и дођоше у њу. И прође Аврам ту земљу до мјеста Сихема и до равнице Морешке; а бијаху тада Хананеји у тој земљи. И јави се Господ Авраму и рече: твојему сјемену даћу земљу ову. И Аврам начини ондје жртвеник Господу, који му се јавио. »

1.МОЈСИЈЕВА 11: 29 -32; 12:1-7

АВРАМ И ЛОТ



» Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такођер и Лот с њим. А бијаше Аврам врло богат стоком, сребром и златом. И иђаше својим путовима од југа све до Ветиља, до мјеста гдје му прво бијаше шатор, између Ветиља и Гаја, до мјеста, гдје пређе бјеше начинио жртвеник; и ондје призва Аврам име Господње.
А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора. И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово бијаше велико да не могаху живјети заједно, и бијаше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то вријеме живљаху Хананеји и Ферезеји у оној земљи.
Па Аврам рече Лоту: немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа. Није ли ти отворена цијела земља? Одијели се од мене. Ако ћеш ти на лијево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно, ја ћу на лијево. Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља Мисирска, све до Загора, прије него Господ затре Содом и Гомор. И Лот изабра себи сву равницу Јорданску, и отиде Лот на исток; и раздијелише се један од другога:
Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премјештајући своје шаторе до Содома. А људи у Содому бијаху неваљали, и гријешаху Господу веома."

                                                                                                                            МОЈСИЈЕВА,  13:1-13

БОЖИЈЕ ОБЕЋАЊЕ АВРАМУ



» А Господ рече Авраму, пошто се Лот одијели од њега: подигни сада очи своје, па погледај с мјеста гдје си на сјевер и на југ и на исток и на запад. Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и сјемену твојему до вијека. И учинићу да сјемена твојега буде као праха на земљи; ако ко узможе избројити прах на земљи, моћи ће избројити и сјеме твоје. Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати. И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници Мамријској, која је код Хеврона, и ондје начини жртвеник Господу.
Послије овијех ствари дође Авраму ријеч Господња у утвари говорећи: не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика. А Аврам рече: Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без дјеце, а на ком ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?Још рече Аврам: ето мени нијеси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој нашљедник. А гле, Господ му проговори: неће тај бити нашљедник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити нашљедник. Па га изведе напоље и рече му: погледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: тако ће ти бити сјеме твоје. И повјерова Аврам Богу, а он му прими то у правду. И рече му: ја сам Господ, који те изведох из Ура Халдејскога да ти дам земљу ову да буде твоја.
А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи и буди поштен. И учинићу завјет између себе и тебе, и врло ћу те умножити. А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече: Од мене ево завјет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима. Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе. А постављам завјет свој између себе и тебе и сјемена твојега након тебе од кољена до кољена, да је завјет вјечан, да сам Бог теби и сјемену твојему након тебе; и даћу теби и сјемену твојему након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вјечну, и бићу им Бог.
И рече Бог Авраму: ти пак држи завјет мој, ти и сјеме твоје након тебе од кољена до кољена. А ово је завјет мој између мене и вас и сјемена твојега након тебе, које ће те држати: да се обрезује између вас све мушкиње.А обрезиваћете окрајак тијела својега, да буде знак завјета између мене и вас. Свако мушко дијете кад му буде осам дана да се обрезује од кољена до кољена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од сјемена твојега. Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завјет мој на тијелу вашем завјет вјечан. А необрезано мушко, којему се не обреже окрајак тијела његова, да се истријеби из народа својега јер поквари завјет мој.
И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара. И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.«

                                                                                                            1. МОЈСИЈЕВА 13:14-18; 15:1-7;17:1-16

ТРИ БОЖЈА ВЕСНИКА КОД АВРАМА



» Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље; ирече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега. Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом. И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге својега. И рекоше: учини што си казао.
И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: брже замијеси три копање бијелога брашна и испеци погаче. Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови. Па онда изнесе масла и млијека и теле које бјеше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.И они му рекоше: гдје је Сара жена твоја? А он рече: ено је под шатором.
А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега. А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена. Зато се насмија Сара у себи говорећи: пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар. Тада рече Господ Авраму: што се смије Сара говорећи: истина ли је да ћу родити кад сам остарјела?
Има ли што тешко Господу? До године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина. …И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао. Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ. И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак. И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог. А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак.«
                                                                                                                1.МОЈСИЈЕВА 18:1-14; 21:1-5

ПРОПАСТ ГРАДОВА СОДОМА И ГОМОРЕ



Четири града: Содом, Гомора, Aдама и Севојим били су збрисани са лица земље ватром с неба. Господњи гнев изазвали су становници тих градова својим тешким и одвратним гресима.Бог је најавио Авраму да ће уништити Содом, но Аврам се молио за тај грешни град и Господ му обећа да га неће уништити ако у њему нађе бар десет праведника. Али их не нађе. И ево шта се догодило.
У Содому је живео Лот, човек праведан, са својом женом и двема кћеркама. Бог посла у тај град двојицу анђела у људском облику.
» А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сјеђаше на вратима Содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље, и рече: ходите, господо, у кућу слуге својега, и преноћите и оперите ноге своје; па сјутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: не, него ћемо преноћити на улици. Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хљебова пријеснијех, и једоше. И још не бјеху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свијех крајева, и викаху Лота и говораху му: гдје су људи што дођоше синоћ к теби? изведи их к нама да их познамо. А Лот изиде к њима пред врата затворив врата за собом, и рече им: немојте, браћо, чинити зла. Ево имам двије кћери, које још не познаше човјека; њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; само не дирајте у оне људе, јер су зато ушли под мој кров. А они му рекоше: ходи амо. Па онда рекоше: овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човјека, на Лота, и стадоше истављати врата. А она два човјека дигоше руке, и увукоше Лота к себи у кућу, и затворише врата. А људи што бијаху пред вратима кућним уједанпут ослијепише од најмањега до највећега, те не могаху наћи врата.
Тада она два човјека рекоше Лоту: ако имаш овдје још кога свога, или зета или сина или кћер, или кога год свога у овом граду, гледај нек иду одавде; јер хоћемо да затремо мјесто ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо. И изиде Лот, и каза зетовима својим, за које шћаше дати кћери своје, и рече им: устајте, идите из мјеста овога, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовијем учини да се шали.А кад зора забијеље, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју и двије кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тога. А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и двије кћери његове, јер га бјеше жао Господу, и изведоше га и пустише иза града. И кад их изведоше напоље, рече један: избави душу своју и не обзири се натраг, и у цијелој овој равни да нијеси стао; бјежи на оно брдо да не погинеш.А Лот им рече: немој, Господе! Гле, слуга твој нађе милости пред тобом, и милост је твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем. Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бјежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив. А он му рече: ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече. Брже бјежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.

И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор. Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња, и затр оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски. Али жена Лотова бјеше се обазрела идући за њим, и поста слан камен. А сјутрадан рано уставши Аврам, отиде на мјесто гдје је стајао пред Господом;и погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи. Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затр градове гдје живљаше Лот.А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с двије кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живљаше у пећини с двије кћери своје. А старија рече млађој: наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама као што је обичај по свој земљи. Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему. И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде. А сјутрадан рече старија млађој: гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.Па и то вече дадоше оцу вина и уставши млађа леже с њим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде. И обје кћери Лотове затрудњеше од оца својега. И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њега су Моавци до данашњега дана. Па и млађа роди сина, и надједе му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњега дана.«
Сматра се да су се ти градови налазили на јужном делу Мртвог мора.Изрази »Содом и Гомора«употребљавају се и данас као појам за развратан живот, укључујући и онај гријех због којега се Бог тако силно разљутио, а који се у последње време све више шири.

1. Мојсијева, глава 19

АВРАМ ПРИНОСИ ИСАКА НА ЖРТВУ



Прошла је година од како су Аврама посетила три Божја весника и Сара роди сина. Аврам га назва Исак.
Када Исак одрасте;«  Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме. И рече му Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати. И сјутрадан рано уставши Аврам осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто из далека. И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?

А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву.

И иђаху обојица заједно.А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва, и измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својега. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме. А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега. И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама. И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својега, јединца својега,заиста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на бријегу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих.
И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.«


                                                                                                                            1. Мојсијева, глава 22

РЕБЕКА



»А Аврам бјеше стар и временит, и Господ бјеше благословио Аврама у свему. И рече Аврам слузи својему најстаријему у кући својој, који бјеше над свијем добром његовијем: метни руку своју под стегно моје, да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мојему између кћери овијех Хананеја, међу којима живим; него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мојему Исаку. А слуга му рече: и ако дјевојка не хтједбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твојега у земљу из које си се иселио?  А Аврам му рече: пази да не одведеш сина мојега онамо. Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мојега и из земље рода мојега, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: сјемену ћу твојему дати земљу ову, он ће послати анђела својега пред тобом да доведеш жену сину мојему оданде. Ако ли дјевојка не хтједбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мојега немој одвести онамо. И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару својему, и закле му се за ово.
Тада слуга узе десет камила између камила господара својега да иде, јер све благо господара његова бјеше под његовом руком; и отишав дође у Месопотамију до града Нахорова. И пусти камиле да полијежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде; и рече: Господе Боже господара мојега Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мојему Авраму. Ево, ја ћу стајати код овога студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.Којој дјевојци речем: нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си намијенио слузи својему Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мојему. И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамова, дође с крчагом на рамену. И бјеше врло лијепа, још дјевојка, још је човјек не бјеше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође; а слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега. А она рече: на пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.  И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.
И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свијем камилама његовијем. А човјек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његову или није. А кад се камиле напише, извади човјек златну гривну од по сикла и метну јој око чела, и двије наруквице метну јој на руке од десет сикала злата. И рече: чија си кћи? кажи ми. Има ли у кући оца твојега мјеста за нас да преноћимо? А она му рече: ја сам кћи Ватуила сина Мелшина, којега роди Нахору. Још рече: има у нас много сламе и пиће и мјеста за ноћиште.
Тада човјек савивши се поклони се Господу, и рече: благословен да је Господ Бог господара мојега Аврама, што не остави милости своје и вјере своје према господару мојем, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мојега. А дјевојка отрча и све ово каза у дому матере своје. А Ревека имаше брата, којему име бјеше Лаван; и истрча Лаван к човјеку на студенац,
Како видје гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу гдје Ревека сестра му рече: тако ми каза човјек; дође к човјеку; а он стајаше код камила на студенцу.
И рече: ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има мјеста и за камиле. И доведе човјека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што бијаху с њим. И поставише му да једе; али он рече: нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: говори.Тада рече: ја сам слуга Аврамов. А Господ је благословио господара мојега веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца. И још Сара жена господара мојега роди сина господару мојему у старости његовој, и он му даде све што има. А мене закле господар мој говорећи: немој довести сину мојему жене између кћери овијех Хананеја, међу којима живим; него иди у дом оца мојега и у род мој, да доведеш жену сину мојему. А ја рекох господару својему: може бити да дјевојка неће хтјети поћи са мном.
А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живљах, послаће анђела својега с тобом, и даће срећу твојему путу да доведеш жену сину мојему од рода мојега, из дома оца мојега. Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја. И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мојега Аврама, ако си дао срећу путу мојему, којим идем, eво, ја ћу стајати код студенца: која дјевојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега. А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је намијенио Господ сину господара мојега. Ја још не изговорих у срцу својем, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: дај ми да се напијем.  А она брже спустивши са себе крчаг рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје. И запитах је говорећи: чија си кћи? а она одговори: ја сам кћи Ватуила сина Нахорова, којега му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке; и падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мојега Аврама, што ме доведе правијем путем да нађем кћер брата господара својега за сина његова. Ако ћете дакле учинити љубав и вјеру господару мојему, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лијево.
А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твојега господара, као што каза Господ. А кад чу слуга Аврамов ријечи њихове, поклони се Господу до земље; и извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такођер и брату њезину и матери њезиној даде дарове. Потом једоше и пише он и људи који бијаху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: пустите ме господару мојему. А брат и мати њезина рекоше: нека остане дјевојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде. А он им рече: немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мојему путу; пустите ме да идем господару својему. Тада рекоше: да зовемо дјевојку, и упитамо шта она вели. И дозваше Ревеку и рекоше јој: хоћеш ићи с овијем човјеком? А она одговори: хоћу. И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њезину са слугом Аврамовијем и људима његовијем. И благословише Ревеку и рекоше јој: сестро наша, да се намножиш на тисуће тисућа, и сјеме твоје да наслиједи врата својих непријатеља!«

                                                                                                                       1.МОЈСИЈЕВА 24:1-60

ИСАК И РЕБЕКА



Ребека И Аврамов слуга дуго су јахали на камилама и најзад се вратише у земљу у којој их је чекао Исак.
»А бјеше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигав очи своје угледа камиле гдје иду. И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле, и рече слузи: ко је онај човјек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице. И приповједи слуга Исаку све што је свршио. И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиље му. И Исак се утјеши за матером својом.
А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина. И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова. Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа.А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другога народа, и већи ће служити мањему. И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.
И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надјеше му име Исав. А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека. И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак и бављаше се у шаторима.
И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова.«

1.МОЈСИЈЕВА 24:63-67; 25:24-28

ЈАКОВ НА ПРЕВАРУ ДОБИЈА ОЧЕВ БЛАГОСЛОВ



» Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава старијега сина својега, и рече му: сине! А он одговори: ево ме. Тада рече: ево остарио сам, не знам кад ћу умријети; узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова; и зготиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нијесам умро. А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе. А Ревека рече Јакову сину својему говорећи: гле, чух оца твојега, гдје бесједи с Исавом братом твојим и рече: Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умро. Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе. Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умро. А Јаков рече Ревеци матери својој: aли је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; може ме опипати отац, па ће се осјетити да сам га хтио преварити, те ћу навући на се проклетство мјесто благослова. А мати му рече: нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми. Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. Па онда узе Ревека најљепше хаљине старијега сина својега, које бијаху у ње код куће, и обуче Јакова млађега сина својега. И јарећим кожицама обложи му руке и врат гдје бјеше гладак. И даде Јакову сину својему у руке јело и хљеб што зготови. А он уђе к оцу својему и рече: оче. А он одговори: ево ме; који си ти, сине? И Јаков рече оцу својему: ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мојега, па да ме благослови душа твоја.
А Исак рече сину својему: кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме. Тада рече Исак Јакову: ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не. И приступи Јаков к Исаку оцу својему, а он га опипа, па рече: глас је Јаковљев, али руке су Исавове. И не позна га, јер му руке бјеху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови; И рече му: јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: ја сам. Тада рече: а ти дај сине, да једем лова твојега, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи. Потом Исак отац његов рече му: ходи сине, цјелуј ме. И он приступи и цјелива га; а Исак осјети мирис од хаљина његовијех, и благослови га говорећи: гле, мирис сина мојега као мирис од поља које благослови Господ. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!
А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца својега, у тај час дође Исав брат његов из лова. Па зготови и он јело и унесе оцу својему, и рече му: устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја. А Исак отац његов рече му: ко си ти? А он рече: ја, син твој, првенац твој Исав.Тада се препаде Исак, и рече: ко? да гдје је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох прије него ти дође, и благослових га? он ће и остати благословен.А кад чу Исав ријечи оца својега, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: благослови и мене, оче. А он му рече: дође брат твој с пријеваром, и однесе твој благослов. А Исав рече: право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: нијеси ли и мени оставио благослов? А Исак одговори, и рече Исав: ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укријепих га; па шта бих сада теби учинио, сине? И Исав рече оцу својему: еда ли је само један благослов у тебе, оче? благослови и мене, оче. И стаде иза гласа плакати Исав. А Исак отац његов одговарајући рече му: ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. Али ћеш живјети од мача својега, и брату ћеш својему служити; али ће доћи вријеме, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата својега. И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: близу су жалосни дани оца мојега, тада ћу убити Јакова брата својега.«

                                                                                                                        1.МОЈСИЈЕВА 27:1-41

ЈАКОВЉЕВ САН



»И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: близу су жалосни дани оца мојега, тада ћу убити Јакова брата својега. И казаше Ревеци ријечи Исава сина њезина старијега, а она пославши дозва Јакова млађега сина својега, и рече му: гле, Исав брат твој тјеши се тијем што хоће да те убије. Него, сине, послушај што ћу ти казати; устани и бјежи к Лавану брату мојему у Харан. И остани код њега неко вријеме докле прође срдња брата твојега, докле се гњев брата твојега одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?
А Исаку рече Ревека: омрзао ми је живот ради овијех Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каком између кћери ове земље, да што ми живот? Тада Исак дозва Јакова, и благослови га, и заповједи му и рече: немој да се ожениш којом између кћери Хананејских. Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака својега. А Бог свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа. И да ти да благослов Аврамов, теби и сјемену твојему с тобом, да наслиједиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму. Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану сину Ватуила Сирина, брату Ревеке матере Јаковљеве и Исавове.
А Исав видје гдје Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и гдје благосиљајући га заповједи му и рече: немој да се ожениш којом између кћери Хананејских, И гдје Јаков послуша оца својега и матер своју, и отиде у Падан-Арам; И видје Исав да кћери Хананејске нијесу по вољи Исаку оцу његову.Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила сина Аврамова, сестру Навајотову. А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан. И дође на једно мјесто, и ондје заноћи, јер сунце бјеше зашло; и узе камен на оном мјесту, и метну га себи под главу, и заспа на оном мјесту.
И усни, а то љестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху; И гле, на врху стајаше Господ, и рече: ја сам Господ Бог Аврама оца твојега и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и сјемену твојему; И сјемена ће твојега бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на сјевер и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у сјемену твојем.
И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: зацијело је Господ на овом мјесту; а ја не знах. И уплаши се, и рече: како је страшно мјесто ово! овдје је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска. И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што бјеше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем. И прозва оно мјесто Ветиљ, а пређе бјеше име ономе граду Луз.
И учини Јаков завјет, говорећи: ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хљеба да једем и одијела да се облачим, И ако се вратим на миру у дом оца својега, Господ ће ми бити Бог; А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и што ми год даш, од свега ћу десето дати теби.«

                                                                                                                     1.МОЈСЕЈЕВА 27:41-46; 28:1-22

СУСРЕТ ЈАКОВА И РАХИЉЕ



» Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну. И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен бијаше студенцу на вратима. Ондје се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и послије опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово мјесто. И Јаков им рече: браћо, одакле сте? Рекоше: из Харана смо. А он им рече: познајете ли Лавана сина Нахорова? Они рекоше: познајемо. Он им рече: је ли здрав? Рекоше: јест, и ево Рахиље кћери његове, гдје иде са стадом. И он рече: ето још је рано, нити је вријеме враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је. А они рекоше: не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.
Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца својега, јер она пасијаше овце. А кад Јаков видје Рахиљу кћер Лавана ујака својега, и стадо Лавана ујака својега, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака својега. И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се. И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њезину и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу својему. А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповједи Лавану све ово. А Лаван му рече: та ти си кост моја и тијело моје. И оста код њега цио мјесец дана. Тада рече Лаван Јакову: зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата? А Лаван имаше двије кћери: старијој бјеше име Лија, а млађој Рахиља. И у Лије бјеху кварне очи, а Рахиља бјеше лијепа стаса и лијепа лица.
И Јакову омиље Рахиља, те рече: служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју. А Лаван му рече: боље теби да је дам него другом; остани код мене. И отслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше. И рече Јаков Лавану: дај ми жену, јер ми се наврши вријеме, да легнем с њом. И сазва Лаван све људе из онога мјеста и учини гозбу. А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом. И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња. А кад би ујутру, гле, оно бјеше Лија; те рече Јаков Лавану: шта си ми то учинио? не служим ли за Рахиљу код тебе? зашто си ме преварио? А Лаван му рече: не бива у нашем мјесту да се уда млађа прије старије. Наврши недјељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.Јаков учини тако, и наврши с њом недјељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену. И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.«

У то давно доба могли су се међусобно венчавати и рођаци,и имати по неколико жена. У Харану се Јакову родило једанаест синова и једна кћер,а касније у Ханану још један син.
Јаков постаде врло богат човјек. Живео је у шатору са својим женама и децом.Имао је много слугу и слушкиња и много блага: оваца, камила и магараца.

                                                                                                                             1.МОЈСИЈЕВА  29: 1-28

ЈАКОВ СЕ » БОРИ« С БОГОМ



Једном Господ рече Јакову да се врати у домовину.Јаков узе своје жене и децу, покупи све своје имање и крене у Хананску земљу.
»А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији; а кад их угледа Јаков, рече: ово је око Божји. И прозва оно мјесто Маханаим. И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату својему у земљу Сир, крајину Едомску. И заповједи им говорећи: овако кажите господару мојему Исаву: слуга твој Јаков овако каже: био сам дошљак код Лавана и бавио се досад. А имам волова и магараца, оваца и слуга и слушкиња, и послах да јавим теби господару својему, еда бих нашао милост пред тобом.
И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: идосмо до брата твојега Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака. А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздијели своје људе и овце и говеда и камиле у двије чете. И рече: ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече. И рече Јаков: Боже оца мојега Аврама и Боже оца мојега Исака, Господе, који си ми казао: врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор! Нијесам вриједан толике милости и толике вјере што си учинио слузи својему; јер само са штапом својим пријеђох преко Јордана, а сада сам господар од двије чете. Избави ме из руке брата мојега, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с дјецом. А ти си казао: заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу сјеме твоје да буде као пијеска морскога, који се не може избројити од множине. И заноћи ондје ону ноћ, и узе што му дође до руке, да пошље на дар Исаву брату својему; двјеста коза с двадесет јараца, двјеста оваца с двадесет овнова, тридесет камила дојилица с камиладима, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради. И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: идите напријед преда мном, остављајући доста мјеста између једнога стада и другога. И заповједи првому говорећи: кад сретеш Исава брата мојега, па те запита: чији си? и куда идеш? и чије је то што гониш пред собом? А ти реци: слуге твојега Јакова, а ово шаље на дар господару својему Исаву, а ето и сам иде за нама. Тако заповједи и другому и трећему и свијема који иђаху за стадом, и рече: тако кажите Исаву кад наиђете на њ. И још кажите: ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видјети лице, да ако ме лијепо прими.Тако отиде дар напријед, а он преноћи ону ноћ код чете своје. И по ноћи уста, и узе обје жене и двије робиње и једанаесторо дјеце своје; и преброди брод Јавок. А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.
А кад оста Јаков сам, тада се један човјек рваше с њим до зоре. И кад видје да га не може свладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човјек рваше с њим. Па онда рече: пусти ме, зора је. А Јаков му рече: нећу те пустити докле ме не благословиш. А човјек му рече: како ти је име. А он одговори: Јаков.Тада му рече: отселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолио си. А Јаков запита и рече: кажи ми како је теби име. А он рече: што питаш како ми је име? И благослови га ондје. И Јаков надједе име оному мјесту Фануил; јер, вели, Бога видјех лицем к лицу, и душа се моја избави.
И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје. Зато синови Израиљеви не једу крајева од мишића на зглавку у стегну до данашњега дана, што се Јакову повриједише крајеви од мишића на зглавку у стегну.«

                                                                                               1.МОЈСИЈЕВА  32:1-32

»ЉУБИТЕ ЈЕДАН ДРУГОГА »




из БИБЛИЈСКЕ ПРИЧЕ У СЛИКАМА
Б.Араповић

После вечере Исус устаде, »и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже; потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.Онда дође Симону Петру , и он му рече: Господе! Зар ти моје ноге да опереш? Исус одговори и рече му: Што ја чиним, ти сада не знаш, али ћеш после разумети.« Кад им Исус опра ноге, рече им: » Знате ли што вам учиних ? Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам. Кад, дакле, ја опрах вама ноге ,Господ и учитељ, и ви сте дужни један другоме прати ноге. Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао. Кад ово знате, благо вама ако га извршујете. Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме. (…)

Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече:
»Заиста, заиста вам кажем : Један између вас издаће ме. Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.« Јован тада леже на прси Исусове и рече му: Господе! Ко је то?
Исус одговори:Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симонову Искариотском.(…)А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.

Петар рече Исусу: » Господе…душу ћу своју положити зате. Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити заме? Заиста, заиста ти кажем: Неће петао запевети док ме се трипут не одречеш.«


ЈОВАН 13: 4 -38

ЗАРИЈА И АНЂЕО У ХРАМУ



Кад су започели догађаји описани у Новом завету, тј. пре готово две хиљаде година, јеврејски народ је био у врло тешком положају. Већ више од пет стотина година није имао свога цара. Владали су њиме Асирци, Вавилонци, Грци , а сада и римски освајачи. Бог је престао да шаље поруке народу по пророцима као у давна времена. Последњи пророк, Малахија, живео је у петом веку пре Христа. Народ је у свом тешком положају очекивао обећаног Месију, који би га избавио од туђинског јарма и обратио њихова срца Богу. Али, пре него се појавио Месија - Исус Христос, Бог је по пророку Јовану почео припремати народ за Христов долазак.

Јованово рођење било је необично. Његов отац Зарија био је свештеник и живео је са својом женом Јелисаветом негде у јудејским горама. Ови људи били су преведни и живели су по свим заповестима и законима Божјим. Беху већ у поодмаклим годинама , али нису имали деце. Једном, кад је Зарија служио у храму у Јерусалиму, а мноштво народа молили се изван храма, за време службе кађења јавио му се анђео Господњи, Гаврило. Зарија се уплаши, а анђео му рече: » Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован. И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу. Јер ће бити велики пред Богом , и неће пити вина и опојних пића; и напуниће се Духа Светога још у утроби мајке своје; и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом…« Али Зарија је посумњао у анђелове речи, па рече: » По чему ћу ја то познати? Јер сам ја стар и жена је моја временита.«
Анђео укори свештеника Зарију због невере и рече му: » И ево, онемоћаћеш и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не буде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.« А народ је чекао када ће Зарија изаћи из храма и чудио се што касни.

ЛУКА 1: 5-25

НАГОВЕШТАЈ МАРИЈИ О РОЂЕЊУ ИСУСА

Свето писмо говори да је Исус из Назарета, који се родио за време владавине римског цара Аугуста, а смрћу на крсту умро за време цара Тиберија, утеловљени Син Божји.
Његовим рођењем на земљи наступа нова ера. Чак и календарске године почињу да се броје од године Христовог рођења.
Ипак, Син Створитеља света и свемира родио се у шталици. Ускоро је цар те земље одлучио да га убије. Али, кренимо испочетка.
Неколико месеци после наговештаја рођења Јована Крститеља, исти анђео, Гаврило, наговестио је и рођење Месије, Исуса Христа:
» А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет, к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и девојци беше име Марија. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.А она видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога. И ево затруднећеш, и родићеш сина, и надени му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се син Највишега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова; и цароваће у дому Јаковљеву вавек, и царству његову неће бити краја.

» А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? И одговарајући анђео рече јој:Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. (…) А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој.И анђео оде од ње.«


Преписано из ДЕЧЈЕ БИБЛИЈЕ