Smuđ kamenjar

Smuđ kamenjar - (Stizostedion volgensis)


Lokalni nazivi:

Max. dužina:

Max. težina: 5kg

Vreme mresta: maj-jun


Navike, stanište, rasprostranjenost:


Smuđ kamenjar naseljava brže rečne tokove, matice i duboke limane. Nikada ga nema u mirnim stajaćim vodama. Ređe se sreće nego običan smuđ, pa mu je sportski značaj veći od privrednog.

Opis i građa:


Rastom je manji od običnog smuđa, nikada nije teži od 5kg (takvi primerci su prava retkost). Lovna težina mu je oko kilogram. Telo mu je svetlosmeđe boje, sa osam poprečnih tamnih pruga. Zubi su mu manji nego kod običnog smuđa, a osnovna razlika je što kamenjar nema po par izrazito većih zuba u gornjoj i donjoj vilici. Ugao usta se završava oko očnih jabučica i ne prelazi liniju očiju. Mlađ se najpre hrani planktonom, a zatim insektima i sitnom ribom.

Razmnožavanje:


Mresti se od maja do juna u parovima. Mužjak pripremi i čuva gnezdo.

Mamci i pribor za lov:


Lovi se priborom kao za smuđa, dubinski ili na plovak.



(pčelica.co.rs)

Smuđ kamenjar – mali, agilni šmeker



Ovu godinu ću pamtiti po visokom vodostaju Tise tokom celog leta, ali i po brojnosti smuđa kamenjara. Da li je reč o migraciji zbog vodostaja? Da li ih je voda donela iz mađarskog dela Tise, ili ih je vodostaj samo aktivirao? Kako god, raduje činjenica da smo ih na udicama imali znatno češće nego ranijih godina.
Negde je redak i priželjkivan ulov, a negde ga, zbog malog rasta, smatraju nevažnim. Prosečni primerci teže između 200-500 g, a veći se retko hvataju u našim vodama. Komadi od preko kilograma se vrednuju kao pravi kapitalci, a primerci „za Ginisa“ su teški preko 2 kg. Nedavno je kod nas na varalicu uhvaćen i uredno izmeren komad od 56 cm i 1,85 kg, a jedan od najvećih primeraka te vrste ulovljen je 1980. u Mađarskoj i težio je 3,2 kg. Za razliku od svog „velikog brata“, običnog smuđa, kamenjar nema očnjake, ima manja usta koja ne prelaze liniju oka (kod smuđa su usta preko te linije), ima krljušti na obrazima, nešto više telo i jasno izražene okomite debele crne pruge.
 
Mesta
Smuđ kamenjar, kao što mu i ime govori, obožava mesta sa kamenitim dnom. Najčešće živi u velikim rekama, a ređe u jezerima. Iako mu je jelovnik isti kao kod smuđa, između te dve vrste ne postoji neki značajniji teritorijalni rivalitet, tj. možete na jednom mestu istovremeno naći obe vrste. Kamenjar nije preterano zahtevan što se dubine tiče. Često se i preko dana zadržava i skriva na plićim priobalnim pozicijama posutim kamenjem. Kako ih pronaći? Pre svega, biti na vodi što više, i ne zadovoljavati se „standardnim“ smuđaroškim pozicijama, već pretraživati teren. Razlog je slično ponašanje kamenjara i grgeča (bandara):  zadržavanje na omiljenim mikro, a ne makrolokacijama, koje treba pažljivo pretraživati.
 
Pribor




Za smuđa kamenjara odlično će poslužiti lakši komplet za smuđa. Štap treba da bude dužine 2,4-2,7 m. Nije poželjno pecati kraćim, a nema potrebe pecati dužim. Težina bacanja ne treba da prelazi 50 g, a prava uživancija se krije u pecanju light štapovima. Vršna akcija je preporučljiva, pošto kamenjar ceni silikon više od drveta i plastike, bar  na osnovu mojih iskustava. Za izbor mašinice ne bih preterano trošio reči:  sve od Blue Arca do Stelle je pravi izbor. Struna max do 15 lb, što je za kamenjara prejako, ali će koristiti u slučaju da naiđe neki ozbiljniji igrač sa manje izraženim prugama. Jig udica može biti od 1/0-3/0, za većom nema potrebe, a težinu ćemo, naravno, prilagoditi brzini toka i dubini na kojoj pretražujemo teren.
Kako odabrati gumu u mnoštvu proizvođača, formi, veličina, dekora? Jednostavno! Ne treba mnogo fantazirati: Relax (Twister, Kopyto Shad 2,5 ili 3’’), Orka (Šed Twister 10 i 13 i manji Šedovi), Smuki (Talični Twister Venti), i udri! Od dekora sam najbolje prolazio birajući GFR, belo sa sedefom i šartrez, znači − standardno.
 
 
Srčani borac




Imao sam prilike da se zateknem u pravo vreme na pravom mestu i da zajedno s kolegom (Joja sa foruma Varalicar.com) ulovim (i pustim) preko 40 smuđeva (u rasponu od 200 g do 1 kg). Od ovog broja oko 30% su bili kamenjari. Ulovi su ostvareni na Tisi, na dve mikrolokacije sa razmakom od desetak metara. Tom prilikom sam jasno zapazio razliku u napadu između kamenjara i smuđa: dok su smuđevi skoro bez izuzetka uzimali „pip(k)avo“, kamenjari su muški udarali na silikon i gutali ga sa sve džig glavom, kao da nose veću navalentnost u genima. Nakon silovitog udarca, uživancija se nastavlja. Čim ukapira da se polakomio na pogrešan plen i oseti ubod udice, on svu svoju energiju usmerava na beg i ne predaje se do poslednje sekunde. Kada sam nedavno imao na udici primerak od bezmalo kilograma, bio sam ubeđen da je to smuđ od preko 1,5 kg, a tek kada sam uočio jasne crne pruge bilo mi je jasno o kome se radi! Razočaran? Jok! Ponosan i srećan, jer je to ulov sa kakvim se ne slika svakog dana! Svoju živahnu narav kamenjari pokazuju i u čamcu, prilikom otkačinjanja sa udice i slikanja; bukvalno se otimaju sve do puštanja u vodu. Zbog svega ovoga, volim ga imati na džigu i iz milošte ga zovem mali agilni šmeker.
Kamenjare vraćam u vodu bez izuzetka. To je riba koju poštujem u rangu basa, što zbog izuzetne lepote, što zbog toga što je dostojan protivnik na udici. Na veliku žalost mnogih kolega varaličara, ne nastanjuje sve reke našeg podneblja, pa neka to bude razlog više da ih sačuvamo tamo gde ih još ima. Zato apelujem na sve vas da, ako ste prevarili kamenjara, napravite koju fotku za arhivu, a onda ga vratite prirodi. Ma koliko ukusan bio u talandari, u vodi je mnogo lepši!

(Varalicar.com)