Flash Gordon

Flaš Gordon Strip
(Flash Gordon Comics)



Strip američkog autora Aleksa Rejmonda. Kada je 1934. Aleks Rejmond nacrtao prvu epizodu Flaša Gordona, stvorivši jedan znatno životniji i bogatiji lik od rudimentarnog Baka Rodžersa, iz koga je očigledno izveden, verovatno nije ni slutio da će njegova tvorevina s vremenom prerasti u jedan od najpopularnijih stripova u istoriji SF žanra. Rejmond je crtao Flaša Gordona jedanaest godina, do 1944, a posle su ovaj strip radili Ostin Brigs, Mek Reboj, Oen Beri i Al Vilijemson. (Zanimljivo je da su pojedine epizode Flaša Gordona priređivali i neki evropski autori, među njima čak i znameniti reditelj Federiko Felini, u vreme kada je uvoz originalnih tabli iz SAD bio otežan zbog ratnih neprilika.)



Krećući se u granicama klasične spejsopere, Rejmond je stvorio čitav niz iznijansiranih protagonista i antagonista: pored odvažnog i domišljatog Flaša Gordona, tu su još privlačna Dejl Arden, njegova neformalna verenica koja u inače čedni kontekst ranog SF stripa unosi nimalo uobičajene erotske naboje, preuzete sa naslovnih strana žanrovske periodike, mudri doktor Hans Zarkov, prvobitno građen po modelu ludog naučnika, ali kasnije preobraćen u Flaš Gordonov intelektualni alterego, kao i Ming Nemilosrdni, čije lukave urote na planeti Mongo zadaju Gordonu i njegovoj družini silne neprilike.
Iako Rejmond i njegovi nastavljači barataju uobičajenim arsenalom spejsopere (svemirske letelice, zraci smrti i slično) težište nipošto nije, kao u Baku Rodžersu ili Briku Bredfordu, na egzotičnosti ovog tehnološkog miljea, već na ljudskoj drami: zavisti, ljubomori, moći, uroti, prijateljstvu i sva je prilika da upravo na ovom pomaku počiva zaloga trajne privlačnosti Flaš Gordonovih pustolovina.



Strip je prvobitno izlazio u nedeljnom ritmu, ali ga je brzo stečena popularnost uskoro premestila u dnevna izdanja, u kojima se najduže zadržao. Mnoge epizode Flaša Gordona objavljene su u knjiškom obliku, a strip se u prevodu pojavio u preko pedeset zemalja. Rejmondovo ostvarenje prodrlo je i u mnoge druge medije: strip Flaš Gordon poslužio je kao predložak za više filmskih i radioserijala, televizijskih serija, filmova (medu njima čak i jedne erotske verzije), novelizacija i tako dalje.



BAK RODŽERS U 25. STOLECU
(Buck Rogers in the 25th Century)


Strip američkih autora Džona Flinta Dila i Filipa Frensisa Naulena. Prvi autentični SF strip koji se nije obraćao isključivo omladinskoj publici. Nastao prema motivima Naulenove storije Armagedon 2419, Bak Rodžers se izvorno pojavio 1929. i bez prestanka je izlazio do 1967. Strip su, hronološki, crtali Dik Kolkins, Ras Kiton, Rik Jeger, Marfi Anderson i Džin Taška. Bak Rodžers je zamišljen kao tipičan junak spejsopere iz tridesetih godina, koji dospeva pola milenijuma u budućnost, gde se, uz pomoć prijateljice Vilme, iz epizode u epizodu bori protiv opakog Kejna i njegovih crvenih Mongola, koristeći sav raspoloživ SF arsenal iz tog vremena, lako je kvalitet crteža u početku donekle zaostajao za sižeom, budući da je bio prilično pojednostavljen i shematizovan, nasuprot uglavnom domišljatim zapletima i maštovitim pustolovinama, strip je ipak stekao neočekivanu i dugotrajnu popularnost možda ponajpre zahvaljujući okolnosti što je predstavljao veoma atraktivnu novinu na SF polju. Usledio je niz epigonskih varijacija, među kojima su najpoznatije Brik Bredford i Flaš Gordon. Neke od njih bile su grafički i sižejno neosporno uspelije, ali to ipak dugo nije ugrozilo popularnost odvažnog kapetana iz 25. stoleća. Prema motivima stripa o Baku Rodžersu upriličeni su radioserijal, nekoliko filmskih i televizijskih serija, a 1979. snimljen je svojevrstan omažni celovečernji film.