Volim te i ne dam te
Zbog čega se u braku pojavljuje ljubomora, kako i zašto počinjemo da sumnjamo? Koliko god izgledala bezazleno, ljubomora i te kako može promeniti partnerski odnos i učiniti ga nepodnošljivim. Sa ovom emocijom teško je živeti, a još teže je biti sa nekim ko je ljubomoran. Istraživanja pokazuju da se u braku ljubomora češće javlja nego u vezama, a psiholozi to tumače time što se u ozvaničenoj vezi emocije ozbiljnije shvataju, a odgovornosti, ulozi i očekivanja povećavaju. O ljubomori se danas mnogo više priča nego ranije, na šta ukazuju i ankete u kojima je ona jedan od glavnih uzroka neslaganja i nerazumevanja bračnih partnera. Odnosi opterećeni ovim osećanjem remete svakodnevni život, izazivaju svađe, ljutnju, povređenost, vrlo često i agresiju... Zašto i zbog čega postajemo ljubomorni, kako da prevaziđemo sumnje i postanemo sigurni i u svoja i partnerova osećanja, objašnjava psihoterapeut Svetlanka Knežević iz Institua "Psihopolis".
- Ljubomora je obavezan pratilac ljubavi, a najčešće se javlja iz straha da voljena osoba ne zavoli nekog drugog. Ponekad i sama pomisao na to izaziva neprijatna i bolna osećanja. "Normalna" doza ljubomore, odnosno ona bez fizičkog i psihičkog maltretiranja, ne može bitno da ugrozi ljubavni odnos, čak može i da ga učvrsti. Ali, preterana, patološka ljubomora koja je praćena agresijom i osećanjem ljutnje, besa, mržnje, tuge... ne samo da uništava ljubav, nego može da ima i mnoge teže posledice.
Neki psiholozi tvrde da se ljubomora javlja i kada ljubavi ima "previše". Da li je to tačno? - Ljubavi ni u jednom odnosu ne može da bude previše, ona se jednostavno oseća i daje. Ljudi su ljubomorni iz različitih razloga. Neko veruje da je inferiorniji od partnera, neko na taj način prikriva svoje sklonosti ka prevari i smatra da i partner tako funkcioniše, a neko je jednostavno takva ličnost, po prirodi ljubomorna. Postoje i ljudi koji su ljubomorni samo iz želje da kontrolišu partnera, jer im to pruža lažan osećaj moći.
Šta razlikuje "normalnu" od patološke ljubomore?- Normalna ljubomora javlja se kada stvarno postoji mogućnost da voljena osoba voli nekog drugog, kada volimo i želimo da zaštitimo život koji smo izgradili. Međutim, kada neko pogrešno procenjuje realnost, vidi znake opasnosti i tamo gde ih nema, proganja partnera, preteruje u reakcijama, onda je reč o patološkoj ljubomori, koja može da bude i posledica psihičkih poremećaja.
Da li se rađamo ljubomorni, ili to postajemo usled vaspitanja, sredine u kojoj živimo, ranijih ljubavnih iskustava...? - Svi mi tokom života prolazimo kroz faze u kojima proživljavamo različita osećanja. Osoba koja nikad ne oseća ljubomoru, ili je potiskuje ili nema kapacitet za emotivno vezivanje. Razvojno gledano, ljubomora se kod dece javlja u veoma ranom uzrastu, a vaspitanje, kultutra i sredina u kojoj odrastamo utiču na to kako ćemo kasnije ispoljavati i ljubav i ljubomoru. Sumnjičavosti i nepoverenju sklonije su osobe koje potiču iz porodice sa više dece u kojima nije razrešen odnos sa roditeljima, braćom i sestrama, kao i oni koji su u životnoj krizi, ili nisu zadovoljni sobom i onim što su postigli. Ljubomori su sklonije i osobe koje su nefleksibilne, koje imaju nerealne, iskrivljene predstave o braku i ne dozvoljavaju da se od te "idealne" slike odstupi.
Mnoga istraživanja pokazala su da ljubomora ne deluje jednako na partnere koji su u braku i na one koji nisu... Zbog čega je to tako? - U braku je ljubomora češća zato što nije izazvana samo strahom da će partner zavoleti nekog drugog, nego i, na primer, strahom od ugrožavanja egzistencije. Može se pojaviti i kao posledica straha od gubljenja pozicije u društvu, materijalnog statusa, ustaljenog načina života. Vrlo često, ljudi nisu spremni na kompromis, brzo odustaju od veze i ulaganja u nju, ili ne vode računa o tuđim emocijama, već se trude da sebi pruže što više uživanja, što je odlična polazna tačka za ljubomoru. Koliko smo sve manje spremni da "trpimo" drugog, da vezu gradimo i u nju ulažemo, dokazuju i podaci o sve većem broju razvoda.
U kojim periodima bračnog života se ljubomora najčešće pojavljuje i kako se ispoljava?- Ona je najizraženija kod osoba koje su u brak ušle jako mlade, kao još neizgrađene ličnosti, bez samopouzdanja i jasnih stavova o životu. Iskustvo i zrelost doprinose da postanemo sigurnije i stabilnije ličnosti, pa se samim tim i ljubomora drugačije doživljava i ispoljava. Međutim, i u zrelom dobu ljudi mogu postati ljubomorni, čak i ako to nisu bili ranije, posebno ako su upali u krizu, "loš period", ili se osećaju nemoćno u društvenom ili seksualnom životu. Takođe, i osobe koje osete želju za promenom partnera mogu da pomisle da i druga strana želi isto. Ljubomoru uvek prate velike doza sumnje i nepovernja, što je jako opterećujuće za ličnost. Sa druge strane, osoba kojoj se ne veruje oseća se „ugušeno“, neslobodno, jer je stalno izložena proverama, ispitivanju, kontroli.... U poslednje vreme bračni partneri sve češće jedno drugom proveravaju pozive i poruke na mobilnom telefonu i računaru, što slabi vezu i "guši" ljubav. Ključno je verovati osobi koju volimo, jer ako poverenja nema, sve gubi smisao.
Kako se ponašaju ljubomorni muškarci, a kako žene? - Strah od gubitka ljubavi jedan je od najčešćih uzroka ljubomore, a kako će je ko ispoljavati zavisi od mnogo faktora. Muškarci i žene, generalno, drugačije ispoljavaju i prihvataju emocije, pa je isto i kada je reč o ljubomori. Kultura u kojoj odrastamo, način na koji doživljavamo partnerske odnose i ljubav, želje i očekivanja koja imamo od veze, sve to utiče da li ćemo biti ljubomorni i kako ćemo to ispoljavati. U nekim kulturama ljubomora je znak nesigurnosti i slabosti, pa je zbog toga ljudi potiskuju, što je vrlo loše, jer potiskivanje bilo koje emocije nije dobro. Muškarci uglavnom reaguju burno, ljutnjom, besom, čak i agresivnošću, dok su žene češće tužne, nesrećne, povređene, ali i perfidnije.
Može li se ljubomora pobediti, kako i na koji način?- Može, tako što će se ispoljavati u granicama prihvatljivog ponašanja, stalnim radom na sebi i svojim emocijama. Ponekad nas nesigurnost natera da vidimo "znake" prevare i tamo gde ih nema. Ljubomorne osobe treba da rade na sebi, podignu nivo samopouzdanja, suoče se sa strahovima i nesigurnošću, shvate da takvo ponašanje samo vodi u nove sukobe i raspad veze. Ponekad to ne mogu same, pa im je potrebna stručna pomoć, ali je i onda vrlo često teško protumačiti da li se radi o realnoj ili "umišljenoj" ljubomori. Preterano ljubomorne osobe uglavnom uopšte ne smatraju da je problem u njima, niti da im je pomoć potrebna, već za svoje ponašanje krive partnera, odnosno njegovu nelojalnojst. Najbolje efekte ima terapija koja uključuje oba partnera, jer samo zajedno mogu da prevaziđu ovakve probleme.
Može li ljubomora da bude "pozitivna" emocija?- Korisna je i pozitivna samo onda kada osoba iz straha da će voljena osoba zavoleti nekog drugog, više ulaže u odnos, posvećuje više pažnje i partneru i sebi. Bliskost treba čuvati, pronaći vremena za zajedničke trenutke, povesti računa o svom izgledu i osvežiti seksualne odnose. Ljubomore bez ljubavi nema i zbog toga će partneri koji imaju dobru i stabilnu vezu pre oprostiti ljubomoru nego njen nedostatak.
Pored "ljubavne" ljubomore, postoje li i drugi oblici ovog osećanja? - Finansijska superiornost jednog partnera, njegov poslovni uspeh, bolji status i položaj u društvu, takođe, mogu biti razlog za ljubomoru, odnosno u ovom slučaju zavist. To je drugačije od "ljubavne" ljubomore jer u osnovi ove emocije nije strah od gubitka ljubavi, već od gubitka poštovanja i samopoštovanja.
Da li rođenje deteta može da izazove slična osećanja? - Ova vrsta ljubomore najčešće se javlja kod parova gde je muškarac nezreo i nije spreman da se na neko vreme odrekne pažnje koju mu je žena do tada pružala. Takođe, i kada žena ima ideju da treba da bude „savršena“ majka, kada zanemari sve ostale uloge i prestane da ulaže u partnerski odnos. Dvoje ljudi koji su u vezi treba da se dogovore, podele obaveze i odgovornosti dok je beba svasvim mala. Kada dete malo poraste, treba da pronađu načina da budu zajedno, da izađu na večeru, u izlazak, otputuju... Ne smeju da zapostave seksualni život, što je čest slučaj kod žena koje su preterano posvećene deci. To bez izuzetka izaziva ljubomoru i može da utiče na formiranje nezdravih porodičnih odnosa.
Zbog čega neko godinama toleriše patološku ljubomoru? - Za to može biti mnogo razloga. Strah za sopstvenu ili egzistenciju dece, pogrešna uverenja da je žena predodređena da trpi i bude "žrtva", neinformisanost da se može dobiti pomoć od nadležnih institucija, slabost da se krene ispočetka... samo su neki od njih. Takođe, pogrešno verovanje da ljubomora prati samo velike i jake ljubavi utiče na to da neko ostane u vezi koja je preopterećena ovim osećanjem. Žene koje trpe nasilje najčešće su u ovoj zabludi, jer pogrešno misle da ih partner voli i da je samo zato ljubomoran i agresivan.
KAO "MOKAR SAPUN" Ljubomora i njen efekat na vezu može se uporediti sa "hvatanjem mokrog sapuna". Što jače nekog "stiskamo", to je veća verovatnoća da će nam "iskliznuti". Sa opuštenim rukama vrlo lako ćemo držati sapun u ruci, a upravo ista stvar se događa i u ljubavnim odnosima. Pritisak, stalno prigovaranje i kontrola mogu da unište i "najveću" ljubav, jer da bi odnos bio "zdrav" , a veza kvalitetna, oba partnera moraju da imaju prostor za sebe i aktivnosti koje ne uključuju prisustvo drugog. A da li ćemo biti verni ili ne, hoćemo li dati povoda za ljubomoru, sasvim je druga priča. To zavisi od mnogo faktora i ne može se obuzdati ili sprečiti ljubomornim ispadima.
Psiholozi tvrde da su vrlo često roditelji glavni krivci za opsesivnu ljubomoru. Naime, ako su deca vaspitavana tako da se "suprotnom polu ne može verovati", usvojiće takav model ponašanja i primeniće ga na sve odnose koje kasnije u životu ostvare.
novosti