Crveno i crno -Henry bel Stendal

Kratki sadržaj:
Glavnu ličnost ovog romana predstavlja Žilijena Sorel, sina seoskog drvodjelje. Još kao dječak bio je veoma ambiciozan, čitao knjige iako mu je to otac zabranjivao. Pošto je poticao iz siromašne obitelji osjetio je svu težinu života seljaka i radnika. U obitelji su ga često tukli i nisu ga baš voljeli. Uprkos tome Žilijen stiče zavidno obrazovanje. Novi zavjet zna napamet i misli da će samo kao svećenik društveno napredovati. Župnik, koji mu bijaše sklon, preporučuje ga načelniku de Renalu za kućnog učitelja njegove djece. Prihvaća ponudu bojeći se da će ga njegovi poslodavci ponižavati kao slugu.

Dolaskom u grad njegov život se naglo mijenja. Ubrzo je zavolio gospođu de Renal koja mu je također uzvraćala ljubav sa još većom strašću. Međutim, zbog opasnosti da javnost i gospodin de Renal ne saznaju za tu vezu, Žilijen napušta tu kuću i vraća se u sjemenište. No, kako se nije mogao prilagoditi toj hipokritskoj sredini on prihvaća poziv da radi kao sekretar kod markiza La Mola u Parizu. U aristokratskoj pariškoj sredini, Žilijen se dobro snalazi pa sve više privlači na sebe pažnju ponosite gospođice de La Mol. Tako je započela druga Žilijenova ljubavna veza u kojoj je kao i u prvoj istovremeno osjećao radost pobjednika i trpio u svojoj ulozi krivca i nepoželjne osobe niskog roda. Markiz de La Mol čini sve da Žilijena načini bogatim kako bi omogućio vjenčanje. Obavještena o društvenim uspjesima i mogućnosti ženidbe svog bivšeg ljubavnika, gđa. Renal piše pismo markizu de La Mol u kojem Žilijena predstavlja kao varalicu, karijeristu. Tada markiz povlači privolu za taj brak, a Žilijen izgubivši vlast nad sobom odlučuje da se osveti gđi. Renal. Odlazi u gradić gdje je živjela i nalazi je u crkvi. Izvlači pištolj i puca u nju. Hapse ga i on odlazi u zatvor. Tamo je saznao da rana nije bila smrtonosna i da je gđa. Renal živa. On biva presretan. Tek tada se počeo kajati za zločin koji je počinio.

Poslije oporavka u gđi. Renal se javlja još veća ljubav prema Žilijenu. Ona pokušava učiniti sve kako bi ga vlasti pustile na slobode. Ali uzalud. Žilijen biva osuđen na smrtnu kaznu i biva pogubljen. Gđa. Renal umire tri dana poslije njegove smrti.

Henry bel Stendal - Crveno i crno

Glavnu ličnost ovog romana predstavlja Žilijen Sorel,sin seoskog drvodjelje. Još kao dječak bio je veoma ambiciozan,čitao knjige iako mu je to otac zabranjivao. Pošto je poticao iz siromašne porodice osjetio je svu težinu života seljaka I radnika. U porodici su ga često tukli I nisu ga baš voljeli. Uprkos tome Žilijen stiče zavidno obrazovanje. Novi zavjet zna napamet I misli da ce samo kao svestenik društveno napredovati. No župnik,koji mu bijaše sklon preporučuje ga načelniku de Renalu za kućnog učitelja njegove djece. Prihvata ponudu bojeći se da će ga njegovi poslodavci ponizavati kao slugu. Dolaskom u grad njegov život se naglo mijenja. Ubrzo je zavolio gospođu de Renal koja mu je takođe uzvraćala ljubav sa još većom strašću. Međutim zbog opasnosti da javnost I gospodin de Renal ne saznaju za tu vezu , Žilijen napušta tu kuću I vraća se u sjemenište. No , kako se nije mogao prilagoditi toj hipokritskoj sredini on prihvata poziv da radi kao sekretar kod markiza La Mola u Parizu. U aristokratskoj pariškoj sredini , Žilijen se dobro snalazi pa šta više privlači na sebe pažnju ponosite gospođice de La Mol. Tako je započela druga Žilijenova ljubavna veza u kojoj je kao I u prvoj istovremeno osjećao radost pobjednika I trpio u svojoj ulozi krivca I nepoželjne ososbe niskog roda. Markiz de La Mol čini sve da Žilijena načini bogatim kako bi omogućio vjenčanje. Obavještena o društvenim uspjesima I mogućnosti ženidbe svog bivšeg ljubavnika , gđa. Renal piše pismo markizu de La Mol u kojem Žilijena predstavlja kao varalicu , karijeristu. Tada mrkiz povlači privolu za taj brak , a Žilijen izgubivši vlast nad sobom odlučuje da se osveti gđi. Renal. Odlazi u gradić gdje je živjela I nalazi je u crkvi. Izvlači pištolj I puca u nju. Hapse ga I on odlazi u zatvor. Tamo je saznao da rana nije bila smrtonosna I da je gđa. Renal živa. On biva presretan. Tek tada se počeo kajati za zločin koji je počinio. Poslije oporavka u gđi. Renal se javlja još veća ljubav prema Žilijenu. Ona pokušava učiniti sve kako bi ga vlasti pustile na slobode. Ali uzalud. Žilijen biva osuđen na smrtnu kaznu I biva pogubljen. Gđa. Renal umire tri dana poslije njegove smrti.

Стендал право име Мари-Анри Бејл (Stendhal, Marie-Henri Beyle) рођен у Француској 23. јануара 1783, умро 23. марта 1842. у Паризу француски је писац чија су дјела претеча реализма. Имао је тешко дјетињство. Касније је успио да пропутује Њемачку, али је био више везан за Италију гдје је постао конзул.

Већину својих дјела написао је у Италији и објављивао под псеудонимом Стендал. Његов најпознатији роман Црвено и црно заснован је на истинитом догађају објављеном у новинској хроници.

С обзиром да је живио у периоду романтизма, његова реалистичарска дјела нису била цјењена у то вријеме. Свој рад је посветио "неколицини срећника", мислећи при том на оне који су, након његове смрти, почетком XX вијека "открили" његов таленат.

Дјела:

Црвено и црно (1830),
Пармски картузијански мананстир (1839)

Недовршена аутобиографска дјела

Мемоари једног егоисте (1892),
Живот Анрија Брилара (1890).

Za vreme ovog dugog razgovora Zilijen se smirivao; on je pazljivo posmatrao gospodju de Renal. Takvo je dejstvo savrsene ljupkosti kad je ona prirodjena karakteru, a narocito kad osoba koju ona krasi ne misli da je ima. Zilijen, koji se vrlo dobro razumeo u zensku lepotu, zakleo bi se tog trenutka da je gospodji de Renal tek dvadeset godina. Najednom mu pade na pamet drska misao da joj poljubi ruku. Ali se ubrzo uplasi od svoje pomisli; a trenutak docnije rece sam sebi : ''Bilo bi s moje strane kukavicki kad ne bih ucinio delo koje bi mi moglo koristiti i umanjiti prezir sto ga ova lepa gospodja verovatno oseca prema sirotom radniku, tek otrgnutom od testere.'' Mozda je Zilijen bio donekle ohrabren recima ''lepi decko'', koje su otpre sest meseci nekolike mlade devojke ponavljale svake nedelje. Dok se on tako borio sa samim sobom, gospodja de Renal mu dade nekoliko saveta kako da pocne s decom. Zbog zestine kojom se savladjivao, Zilijen ponovo poblede i rece usiljeno : ''- Nikada, gospodjo, necu tuci vasu decu; kunem se pred Bogom.''
I izgovorivsi ove reci, usudi se da dohvati ruku gospodje de Renal i da je prinese usnama. Ona je tim postupkom bila iznenadjena, a kada je razmislila i uvredjena. Kako je bilo suvise toplo, ruka joj je bila gola, pokrivena samo prebacenom maramom, a Zilijenov pokret, kada je tu ruku prineo usnama, obnazi je potpuno. Nekoliko trenutaka gospodja de Renal prebacivala je samoj sebi, jer joj se ucinilo da nije na vreme ispoljila negodovanje.
 

Stendal, ''Crveno i crno''

Glavni junaci
Žilijen Sorel
Glavni junak romana Crveno i crno je Žilijen Sorel, sin vlasnika male seoske pilane na potoku, ne miri se sa društvenim normama po kojima se rođenjem postaje sluga, ili gospodar. Inteligentan je i školovan, ali mu društvene norme 19-og veka dopuštaju samo privelegiju da vaspitava gradonačelnikovu decu. On strahuje da će biti tretiran kao sluga. Međutim, gospođa De Renal u njemu vidi svežu krv za propuštenu ljubavnu sreću. Između mladog momka i zapostavljene gospođe rađa se lubav. Momak je opijen uspehom, a gospođa očarana mladošću. Ali, kad gzda sazna za prevaru svoje žene, Žilijen je priuđen da ode. Nova sreća mu se osmehuje. Kod svog novog poslodavca stiče naklonost i ljubav markizove kćeri. Otac, markiz De la Mol pristaje da svoju mezimicu uda za Žilijena, ali u zadnji čas stiže pismo ogorčene i ljubomorne gospođe De Renal u kojem ona markiza obaveštava da je Žilijen njen bivši lubavnik, koji žene iskoršćava za napredak u karijeri. De Mol ne dozvoljava venčanje i tako se svi Žilijenovi snovi o lepoj budućnosti ruše. Pun besa u crkvi puca u gospođu De Renal i biva osuđen na smrt. Stendal hoće da kaže da je svaka borba protiv uvreženih društvenih shavatanja i normi osuđena na propast.

Gospođa De Renal
Tipična je predstavnica buržoazije, koja ima pravo da gazi društvene norme radi svog ličnog užitka, i da zbog toga neće biti osuđena. Nepoštena je, jer vara svog muža, ali i osvetoljubiva prema svom bvšem ljubavniku, jer se ne miri sa tuđom srećom

Gospođica De la Mol
Ova mlada devojka nije sputana klasnim razlikama: voli srcem, ali je prinuđena da trpi bol zbog drugih.

Crveno i crno, Stendalovo remek - delo je prica koja prati zivot Zilijena Sorela, zgodnog, ambicioznog sanjara, plebejskog porijekla, vodjenog Napoleonovim idejama. U zelji da pobegne od brutalnog oca i porodice u koju se ne uklapa i nadje sebi znacajno mjesto u politickim desavanjima, prisvaja licemeran nacin ponasanja drustva u kome zivi.



Glavnu ličnost ovog romana predstavlja Žilijena Sorel, sina seoskog drvodjelje. Još kao dječak bio je veoma ambiciozan, čitao knjige iako mu je to otac zabranjivao. Pošto je poticao iz siromašne obitelji osjetio je svu težinu života seljaka i radnika. U obitelji su ga često tukli i nisu ga baš voljeli. Uprkos tome Žilijen stiče zavidno obrazovanje. Novi zavjet zna napamet i misli da će samo kao svećenik društveno napredovati. Župnik, koji mu bijaše sklon, preporučuje ga načelniku de Renalu za kućnog učitelja njegove djece. Prihvaća ponudu bojeći se da će ga njegovi poslodavci ponižavati kao slugu.



Dolaskom u grad njegov život se naglo mijenja. Ubrzo je zavolio gospođu de Renal koja mu je također uzvraćala ljubav sa još većom strašću. Međutim, zbog opasnosti da javnost i gospodin de Renal ne saznaju za tu vezu, Žilijen napušta tu kuću i vraća se u sjemenište. No, kako se nije mogao prilagoditi toj hipokritskoj sredini on prihvaća poziv da radi kao sekretar kod markiza La Mola u Parizu. U aristokratskoj pariškoj sredini, Žilijen se dobro snalazi pa sve više privlači na sebe pažnju ponosite gospođice de La Mol. Tako je započela druga Žilijenova ljubavna veza u kojoj je kao i u prvoj istovremeno osjećao radost pobjednika i trpio u svojoj ulozi krivca i nepoželjne osobe niskog roda. Markiz de La Mol čini sve da Žilijena načini bogatim kako bi omogućio vjenčanje. Obavještena o društvenim uspjesima i mogućnosti ženidbe svog bivšeg ljubavnika, gđa. Renal piše pismo markizu de La Mol u kojem Žilijena predstavlja kao varalicu, karijeristu. Tada markiz povlači privolu za taj brak, a Žilijen izgubivši vlast nad sobom odlučuje da se osveti gđi. Renal. Odlazi u gradić gdje je živjela i nalazi je u crkvi. Izvlači pištolj i puca u nju. Hapse ga i on odlazi u zatvor. Tamo je saznao da rana nije bila smrtonosna i da je gđa. Renal živa. On biva presretan. Tek tada se počeo kajati za zločin koji je počinio.



Poslije oporavka u gđi. Renal se javlja još veća ljubav prema Žilijenu. Ona pokušava učiniti sve kako bi ga vlasti pustile na slobode. Ali uzalud. Žilijen biva osuđen na smrtnu kaznu i biva pogubljen. Gđa. Renal umire tri dana poslije njegove smrti.ž


Lektire.me