Razvod

Abu Dabi ::

A što da ne skinemo rukavice i prestanemo da se lažemo.

Razvod je definitivno možda i jedina situacija u braku, u kojoj je žena u povlaštenom položaju i nadmoćna nad muškarcom.

Valjda možemo i priznati da dobar dio tu situaciju i iskoristi. Nepošteno.



Sigurno.

Ako vec skidamo rukavice,da li bi ti hteo da nam objasnis,kakva bi trebalo da je situacija,da ni u tom jednom trenutku ne bude nadmocna.Da li je u tome problem,kod vecine muskaraca,sto smatraju da bi je zbog razvoda u sustini trebalo kazniti?
Sve sto se iskoristi po slovu zakona nije neposteno,zakone su uglavnom pisali muskarci.A ako cemo i tako,cast izuzetcima,koje licno poznajem i koji ne zasluzuju takav tretman,postoji ogroman broj,u procentima prilicno veliki i obeshrabrujuci,koji svoje zakonske obaveze ne ispunjavaju. Naprotiv,sluze se svim i svacim,zakonskim rupama,mogucnostima odlaganja,fizickim pracenjem,upadanjem i kontrolisanjem zivota bivsih,pretnjama,ucenama, sve u cilju da bi se sto vise osvetili bivsoj ,ili da bi je onemogucili da nastavi zivot,ne mareci za decu.

Zakon i deklarativna jednakost je jedno, a praksa nešto sasvim drugo. S druge strane pravna procedura za ostvarivanje prava žene u toj situaciji je takva da bi i advokat amater mogao "izboksovati" sve što zakon propisuje, a izboriti se sa zloupotrebom roditeljskog prava kako faktičkog tako i psihičkog od strane majke je "nemoguća misija"!

Ono sto pise na papiru,i sto se sprovodi u praksi su dva razlicita pojma.Cesto ne postoje instrumenti ili se opstruiraju,kojim se moze neko naterati da ispuni ono sto pise.Sam proces je dug i skup,upucuje se na gradjansku parnicu,koja ,zna se koliko traje.Onaj ko nema novaca,ili ko gleda da pocne novi zivot,dize ruke i kaze,dzaba sve.Retke su zene koje imaju svoje ime upisano na zajednickoj imovini,bez obzira da li se dogradjivalo,renoviralo,ulagalo,dugo i naporno je tako nesto dokazivati,cesce se pokupe i odu sa decom i ostanu samo sa dobrom voljom onog ko treba da uplacuje alimentaciju. Cak i to pojedini izvrdavaju na razne nacine.
Dok sam volontirala za nvo nagk]ledala sam se svacega.

Iako smo (mi žene) zvanično ili barem tako kažu, ravnopravne sa muškarcima, uvek će biti toga da su žene zanemarene, i da se sve podređuje muškarcima. Ne razumem zašto bi, barem što se razvoda tiče, žene i tu imale manja prava od muškaraca? ...Jel bi trebalo da se tu pređe preko svega koliko žena znači u porodici i domu, i ponovo se daju veća prava muškarcima? Nemojte pogrešno da me shvatite, ja ovo ne smatram kao neku bitku za muško ženska prava i nadmoć, ali realno gledano, žena bi tu trebala da ima apsolutno i bez pogovora pravo da se u slučaju razvoda zbrine, i da stan, dete i deo imovine pripadne njoj...Kada je to tako lepo rešeno u svetu, kada žena ima plus i alimentaciju dok se ne preuda zašto tako ne bi bilo i ovde? Tada bi verovatno potreba za sigurnim kućama bila na minimumu.

Zakon je jasan po pitanju imovine stečene u braku, i to šta se na koga vodi je potpuno nebitno, alimentacija nije dobra volja već obaveza koja proističe iz sudske presude koja je izvršna i gde se postupak izvrsenja pokrece samo na osnovu te verodostojne sudske isprave, nikakvih parnica i sta ti ja znam ... Alimentacija se može naplatiti od zarade, plenidbom imovine, čak u nekim slučajevima i izvršenjem nad imovinom roditelja bivšeg supruga i to je jasno kao suza. Probaj da ostvariš neko od prava, koje ti Presuda garantuje, a gospodja se zaintači i prosto kaže neću, ne dam , ne žalim .... može da bude strogo kažnjena - ukorom razrednog starešine i savetom dogovorite se - pa da smo mogli da se dogovorimo ne bi smo do vas došli pomoć da tražimo ! Parnice se vode oko imovine i u slucaju da ne postoje dokazi da je nešto iskljucivo movina jednog od njih zna se da se sve deli fifti-fifti, za to ti nikakav skupi advokat ne treba!

Imam par pitanja:

1. U čemu su to žene neravopravne po pitanju razvoda i šta se to podredjuje muškarcima. - konkretno!

2. Zašto bi muškarac imao obavezu da zbrinjava radno sposobnu osobu ženskog pola koja se uz to zalaže da bude ravnopravna - ne razumem. Oko imovine sam čini mi se gore već rekao kako se deli - ona stečena u braku!

3. Kakve veze sigurna kuća ima sa razvodom ljudi - opet ne razumem. Siledžija bilo u procesu razvoda ili bez toga treba da za to odgovara i završi gde mu je mesto.

Inače u postupku razvoda u kom je psiholog u centru - žena, pravnik u centru - žena, predsednik sudskog veća - žena, sudije porotnici - žene, zapisničar - žena ... muškarac se može osećati i više nego ravnopravno !

Ti kako si opisao ispada da je nas pravni sistem jedan od najefikasnijih u okolini,ili sire..
Nije pod obavezno da se svakom stavlja zabrana na platu,pojedinci ne zele takvu,izjasnjavaju se da ce placati bez nje.Plate jedan mesec,dva ne plate,pa opet jedan plate,znaci da ponovo moras u cs da ulazes prigovor,pa zatim redom.U pojedinim cs rade jedan ili dva radnika koji imaju mali milion predmeta.Konkretno sam imala uvid u podatke coveka koji nema nikakvu imovinu na sebe,sve se vodi na roditelje,napustio je posao,bas da ne bi placao i radi na crno.Promenio je adresu,zivi kao podstanar,u stvari tako se vodi,nije u zajednickom domacinstvu i ne moze niko da naplati od njegovih roditelja penzionera.Cak je proveo i izvesno vreme u zatvoru,ali da plati,nije hteo.
Nemoj mi reci da nema mali milion slucajeva u kojima ne postoji dokaz o zajednickom sticanju imovine i u kojim je zena ispracena i izbacena na ulicu kao kufer.Ne razvode se brakovi samo u Beogradu,razvode se i u malim sredinama ,gde zena od cetrdeset godina ako je izbacena na ulicu sa dvoje dece,ima sanse da nadje posao,nula posto.Uz onu kombinaciju gore sto navedoh,zastita joj i te kako treba.
Pa da su zasticene bas kao beli medvedi,ne bi bilo razloga za takav zakon i poostravanje istog.Ili mozda tvrdis da su svi muskarci zlatni,a zene ih bez razloga sikaniraju.
Sto se tice socijalnih radnica,poznato je da to zanimanje,zbog empatije koja je potrebna u radu,ne rade one samo na razvodima,najcesce upisuju zene,cak je to nekad i preporucivano,zapisnicarske poslove obicno isto rade zene,daktilografkinje i sl,a sto se tice ,zena pravnik,zena sudija,mislim da je cista slucajnost.Mada uopste ne vidim zbog cega je to vazno,i da su muskarci,morali bi,kao i one da postuju zakon.

Nisi me razumeo ... ..Kažem da mi ispada po ovoj tvojoj priči, da žene ne bi trebale da imaju pravo pri razvodu da zahtevaju ni decu ni podelu imovine ni ništa jer...? Sigurno znaš da na Balkanu kada se žena uda, odlazi od kuće, seli se ili kod njegovih roditelja ili u zajednički stan ili iznajmljen stan..ne bitno...Gubi pravo na nasledstvo (iz svoje kuće u nekim slučajevima) jer se udala i ona "nema više šta da traži" u domu svojih roditelja ..i sad..zamisli muž je maltretira, ili ima problema u braku, ili jednostavno, odluči da se razvede i šta..? Treba da ide na ulicu? U sigurnu kuću? Kod prijatelja?..Zašto? Zar nema pravo da ostane u tom stanu u kom je živela sa svojom decom? ...On će se uvek snaći, muško je.. ..ali žena na ulici sa decom nije baš pravo rešenje..Zar ne misliš?

Što se tiče alimentacije nisam mislila isključivo na alimentaciju za dete, već da bi trebalo da bivši muž plaća limentaciju i ženi barem dok se ne snađe , ne nađe posao i tako dalje...

Rastaviš se. Ostao si bez stana, ostao je ženi. Ti se snađi, ko te hebe, muško si. Plaćaš alimentaciju za djecu. A neda ti da ih vidiš. Ili ti skraćuje vrijeme kako joj se prohtije. Plaćaš i njoj dok se ne snađe. A neće se snaći nikad. Pa zatim čuješ da tvoje pare troši drugi. Koji ore tvoju bivšu. Ali, pametna je ona, neće da se uda. Jer ti plaćaš, nije luda.

I sada ti živi od jedne plaće, snađi se druže.



A što ako dobiješ otkaz?

Ko te hebe.

Ima Zabela za tebe.





PS

A da se ponovo ženiš?

S kojim parama??

Koja će da te uzme??

Nema takve.

Ne znam sto sam se ja zdala toliko za ovu temu,valjda zato sto mi komentari deluju tako uopstavajuce i cini da se odnose na sve zene,a nekako ja imam taj osecaj da se zenama vrlo brzo lepe etikete i predrasude samo na osnovu pojedinacnih slucajeva.Jesu brojke i statistika varljive kategorije,ali kazau da se 70 posto od ukupnog broja razvedenih zena nikad vise ne uda,i da je kod muskaraca taj broj obrnut.Sto i nije tako za neverovati s obzirom na dicne nazive,odomacene u nasem narodu za razvedenu zen=u s decom,raspustenica,krava s teletom i slicne,a da ne pominjem ako slucajno i pomisli da ima prijatelja.Dok je za muskarca obrnuto,tu su sazaljivi pogledi,sta ce jadnicak sam,treba da nastavi da zivi,bila je rospija..
Ne sporim da je sve tako,ali treba da vazi za oboje..

Pa ne vidim neki problem tu za njega Abo Muškarci ionako imaju veću platu od žena , znači neće mu biti neki problem da i njoj da nešto..drugo, deca su gnjavaža a i ne može da dovodi "prijateljice" smetaju mu i treće, ako su vešti u priči i vole da hvataju devojke na sažaljenje, vrlo brzo će naći neku drugu koja će da ga čuva, pazi i mazi do kraja života

Što se tiče žena koje ne žele više da se udaju, postavlja se pitanje a zašto je to tako? Ne verujem da ne mogu da nađu partnera, već je sigurno nešto drugo u pitanju..na primer, "nisam luda još jedan put da prolazim kroz sve ovo"

ponoviću još jedanput da svaki razvod je specifičan i da se nemože globalizovati već je individualan ... za razvod je potrebano dvoje i ne bi trebala da bude igra kao na berzi ko dobija više a ko manje ... i nebitno je koji pol prljvo i veoma nisko igra jer podjenako ima i sa jedne i sa druge strane ,što samo dokazuje iako je 21 vek kao ravnopravnosti ,čovečnosti gde su utemeljeni neki principi poštovanja gube se sve te vrline i dolazi do naličja pa imam produkt otimačine kao varvarstvo nelibeći se da gaziš sve pa čak i sopstvenu decu zarad nekih sitnih zadovoljstva tj hira da naudiš pakošću tj sebičluk ..

---

s jednom konstatacijom ću se složiti da institucije koje su nadležne za ovakve situacije ipak nerade sve po propisu da su i same pristrasne nezavisno koji pol ... većinom deca pripadaju majci ako su veoma mala , a u poslednje vreme dobivaju i očevi ,a ono što me jako zabrinjava gde su dvoje il više dece rastavljaju decu pojedinačno jedno kod jednog a drugo kod drugog roditelja ... ponekad se i ja zapitam po kojoj logici presuđuju u bilo kojoj koristi dal ovaj il onaj jer kad je sve podkupljivo il usluga za uslugu ... to znaju najbolje oni koji su se razveli u nazovimo milionskim satima u sudnici parnica za parnicom i večito dokazivanje da zaista i postojiš kao roditelj svoga deteta ...umesto da realno sagledavaju situaciju šta je najbolje za dobribit svih olako uzimaju razvod jer to nije obična reč več gde su prepleteni životi kao porodica koja više ne postoji .. i žalosno je da sudstvo danas profitira i na toj oblasti zakonodavstva

---

lično moj razvod bio je sporazuman sa jednom parnicom i nije mi nikad bila namera da se vučem po sudnicama jer i time vučem i svoje sopstveno dete a to se sve odražava na psihu kao i na njegov život ... dete je pripalo meni ... u uživa podjenako u oba roditelja i ako nemam elementaciju , i ako nemam njegovu imovinu al imam svoj mir i čistu savest da svome detetu nisam uskratila ništa sem onog što nisam u mogućnosti da pružim

---

i još jedna konstatacija sa kojom sam se sauočila posle razvoda jeste to etikiranje što je meni mentalitet zabadaj nos u ono što te se netiče a voleo bi da znaš ,kao tuđe vidiš a svoje nevidiš... i dogod javno mnjenje bude podržavalo takav stav da ako si razveden da si neprikladan ,nemoralan nezavisno od pola takvu politiku i sprovede nepisanog pravila ... ja znam ko sam i šta sam i nedam da me neko deklariše jer znam iz iskustva ko god kaže takve nebuloze tj opanjkivanje i ogovaranje je čista ljubomora i zavist iz računa .nisu mi ni za mali prst ....

---

posle razvoda sledi za nekog kraći za nekog duži period otrezvenja šta se to nama desilo --i nebih svrstavala po polovima jer iznenadili bi se kad bi se istina u statistici javno objavila i tu je sve štimovano ...to je stvar osobe do osobe ... ponekad je strah od iskustva kroz koje si prošao .ponekad jednostavno nisi pronašao ono što tražiš ..i tu nema pravila po polovima jer obadva itekako umeju da se snađu svako na svoj naćin i to zavisi isključivo od osoba

Prvo da naglasim.

Nisam protiv ničijeg stava, a pogotovo protiv nekoga od vas osobno, drage moje forumašice i forumaši.

Iskoristimo temu zajedno, da se probamo dogovoriti oko nekih zaključaka, ako uopće budemo mogli.

Jer, ovo je toliko teška i osobna tema, da ju svaki par proživljava na svoj način.

I tu je jako teško uopćavati stvari i donositi neka pravila.



Jednom, davno sam na jednom forumu napisao:

Sve sretne porodice slične su jedna drugoj, a svaka nesretna porodica nesretna je na svoj način.


Pa mi je to Tolstoj maznuo bez trunke grižnje savjesti.



Tako se i na razvod odnosi.

Svaki razvod je priča za sebe.

U neravnopravnom položaju: Tek svaki deseti otac dobije skrbništvo nad djecom nakon razvoda




NAKON razvoda roditelja samo će jedan od deset očeva dobiti skrbništvo nad djecom. U Hrvatskoj se razvede svaki četvrti brak, a nakon razvoda očevi skrbništvo dobiju samo ako ga majka ne želi. To je samo dio problema s kojima se očevi susreću, posebno u slučaju konfliktnih razvoda.

"Problemi su svakakvi. Od toga da u procesu razvoda nismo tretirani jednako, do toga da, nakon što se utvrdi brakorazvodna parnica i dodijele djeca, ne možete uspostaviti kontakt s djecom iz razloga što se majka ne želi odobrovoljiti da otac ima kontakte pa su raznorazni načini sprječavanja tih kontakata", rekao je odvjetnik udruge Otac za dijete i Dudeki Hrvoje Jukić.

"U Hrvatskoj živi tek 36 tisuća samohranih očeva, a još uvijek u društvu postoji loša percepcija da majka i otac u skrbi djeteta nisu ravnopravni", kaže Jukić.

"Zakon je korektan, problem je u provedbi"

"Užasno loše. To su velike ljudske drame i veliki problemi. Što je najgore, u cijeloj toj priči djeca pate jer ona gube pravo na drugog roditelja što je nedopustivo. Zakon je u tom dijelu korektan, ali provedba tog zakona nije, tako da je veliki problem zapravo u provedbi i sudskih odluka i rješenja centara. U tom smislu je provedba tog zakona zapravo najveći problem", kaže Jukić.

Psihologinja Obiteljskog centra Splitsko-dalmatinske županije Blaženka Klarić pojašnjava kako naše društvo još uvijek robuje obrascu da je majka bolji roditelj.

"Ja sam svjedokom na vrlo posredan način da se te promjene događaju. Pušu novi vjetrovi i na ovom dijelu na kojem vi radite. U novije vrijeme se govori o tome da je u interesu djeteta vrlo često bilo donijeti odluku da živi i s jednim i s drugim roditeljem i da to nije uznemirujuće ni štetno za dijete nego je to interes djeteta", istaknula je Klarić.

Problemi i kod sporazumnog razvoda

Sutkinja Općinskog suda u Splitu Dijana Selak priznaje da problemi često dolaze i kod sporazumnih razvoda.

"Koliko god sudska odluka bila precizna, opet bude velikih problema u provedbi iste. Što se tiče samog provođenja, ako ne ide mirnim putem, onda ide na ovršni postupak kojeg provode drugi suci našeg odjela", pojašnjava Selak.

"Sud u svom dijelu provodi zakone, a često i razgovorima pokušava utjecati na roditelje", kaže nam sutkinja Ivanka Marasović Duvnjak.

"Potičemo i apeliramo na njihovu stvarnost da je roditeljska skrb zajednička. Sudac kada donosi odluku u postupku razvoda braka u izreci presude kaže 'Živjet će s majkom'. Naglašavam da se tu samo radi da će živjeti s majkom ili ocem, ali uz zajedničku roditeljsku skrb", ističe Marasović Duvnjak.


(Index.hr)

U Srbiji žene češće pokreću razvod

Neslaganje karaktera, česte konfliktne situacije, problemi u komunikaciji, način vaspitanja dece, ali i preljuba osnovni su razlozi zbog kojih se bračni partneri odlučuju na razvod, tvrde stručnjaci, uz napomenu da su žene u tome "odlučnije", pa češće pokreću brakorazvodnu parnicu.



U Savetovalištu za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad kažu da sve veći broj žena ulazi u brakorazvodnu parnicu i zbog nasilja u porodici i alkoholizma.

Ti problemi su prepoznati jer se o njima sve više govori u medijima, pa je samim tim ženama i dostupnija informacija o tome kome mogu da prijave nasilnika i u kojoj instituciji mogu da potraže rešenje svog porodičnog problema.

Statistike pokazuju da žene mnogo češće pokreću brakorazvodnu parnicu nego muškarci. Odgovor na pitanje zašto je to tako leži u činjenici da su žene odgajane da brinu o kvalitetu emotivne veze i da kao jedan od osnovnih prioriteta u životu upravo postavljaju kvalitet partnerskog odnosa.


Tako su žene sebi, pored brige i rada na odnosu, natovarile i odgovornost da taj odnos, kada prestane da valja, prekinu. Ali ne bilo kako, već uz dovoljno dobre razloge, opravdane argumente, i na takav način da se obe strane u odnosu osećaju koliko-toliko dobro.

Žene, analiziraju razloge za i protiv, otvaraju hipoteze šta bi bilo kad bi se ovo ili ono promenilo sa ove ili one strane i zaboravljaju jednu važnu stvar: kao što veza nije samo stvar žene, tako ni razvod nije samo njen problem.

Takođe, kada se veza ili brak jednom prekine, sredina je veoma često više usmerena na ženu nego na muškarca bez obzira na to ko je bio inicijator prekida. Ovo je, s jedne strane, opravdano jer je žena obično ta kojoj se dodeljuju deca, i samim tim, ima realnu i praktičnu potrebu za podrškom, ali ako pomislimo da je muškarac taj, koji je odjednom iščupan iz svog svakodnevnog okruženja, odvojen od dece i veoma često primoran da započne život u nekom praznom iznajmljenom stanu, ili da se vrati u roditeljski dom, jasno je da je puno razloga da se i njemu pruži određena doza empatije.

Muškarci s obzirom na socijalizaciju koja ih je oblikovala u stilu ”dečaci ne plaču”, svoju zabrinutost, tugu i uplašenost demonstriraće kroz izlive besa i agresivnosti. Taj bes može biti okrenut prema spolja ili prema unutra, a najčešće je okrenut prema bivšoj supruzi kojoj prave probleme tokom susreta, ili joj jednostavno zakidaju alimentaciju.

Interesantan je podatak da u seansama sa parovima koji se nalaze pred razvodom retko možete čuti muškarca koji kaže kako je ”postao nezodovoljan partnerskom relacijom”, u bilo kom smislu. Muškarci retko zaista vide svrhu razvoda, osim ako ga sami ne pokreću jer su upoznali drugu osobu, i zato ne iznenađuje što često jako dugo ostaju ljuti na bivšu partnerku, osećajući se odbačenim. Zato se psihoterapija sa muškarcima nakon razvoda zasniva na umanjivanju osećanja besa i ljutnje, i jačanju roditeljske relacije, u kojoj su neophodni, naspram partnerske, iz koje se osećaju izbačenim.

Za žene je ova faza posebno delikatna, jer one imaju tendenciju da se, više nego muškarci, identifikuju sa bračnim savezom, i one će imati veće teškoće da ponovo uspostave društveni život, posebno zato što osećaju da je njihov identitet okrnjen. Jednostavnim rečnikom, kada prestanu da budu supruge, ne znaju više tačno šta su, ili to što jesu više nije dovoljno vredno, i zato su sklone samookrivljavanju i razvijanju depresivnih simptoma.

b92/psiholoskikutak.