Зигомар
Овај лик био је највољенији стрипски јунак на нашим просторима тридесетих година прошлог века. Та прича добила је наставак и данашњих дана. Крај тек следи – наставиће се...
Mало времена након што је лист „Политика”, 1934. године, почео да на својим страницама објављује неке од познатих америчких стрипова, тај нови медиј, стрип, придобио је у нашој земљи на само радознале читаоце, већ и цртаче спремне да и сами креирају „приче у сликама”.
Тако је Београд у другој половини тридесетих година био град у коме је излазило више стрипских часописа, и где су различити илустровани листови и дневне новине објављивали стрипове домаћих и страних аутора. Постојао је низ цртача (Ђорђе Лобачев, Константин Кузњецов, Сергеј Соловјев, Ђука Јанковић и бројни други), који су у том недугом раздобљу до почетка рата створили читаву једну сцену, чији је развој био прекинут понајвише захваљујући трагичним историјским околностима које је диктирао рат и бурне промене кроз које је друштво пролазило.
После рата занимање за стрип споро се обнављало, тако да су биле потребне читаве деценије да би се реконструисали зачеци ове уметности у овдашњем окружењу.
Иако је о стрипу „Зигомар”, и лику који је био можда најомиљенији јунак домаћег стрипа, писано и повремено било репринтовано нешто од оригиналних епизода у часописима током седамдесетих и осамдесетих година и касније (једну од сторија је новосадски издавач „Комико” објавио 2010. године), шира читалачка публика готово га је заборавила.
Тек однедавно је ово остварење поново доступно заинтересованим читаоцима, захваљујући монографији чији је приређивач историчар стрипа Здравко Зупан: „Зигомар – маскирани праведник” (Културни центар Панчева, 2011), која је прошле јесени на београдском Салону стрипа проглашена за најбоље домаће издање стрипа у протеклој сезони.
Насловна страница изворног ''Зигомара'' с почетка прошлог века
Ова књига сабира све објављене епизоде стрипа, укључујући и „Летећег Зигомара”, сторију коју публика никада до сада није била у прилици да дочита зато што је 1941. године шестоаприлско бомбардовање прекинуло њено излажење у листу „Микијево царство”. Здравко Зупан је нашао оригиналне табле овог стрипа, захваљујући чему је и ова епизода објављена у целини.
„З” као Зупан
Ко је заправо Зигомар? Настао по узору на стрип о Фантому, то је јунак који носи маску на лицу и појављује се у костиму који краси слово „Z” одштампано на појасу, а његов заштитни знак је и печатни прстен којим током песничења отискује „Z” на лицима зликоваца. Овај јунак који се заклео на борбу против васколиког светског криминала, заправо потиче из богате америчке породице, али је, у намери да допринесе општем добру, напустио удобност средњесталешког живота. На његовим пропутовањима по егзотичним светским одредиштима, користећи сва замислива превозна средства, прати га верни асистент, кинески дечак Чи-Јанг.
Ствараоци стрипа о Зигомару су сценариста Бранко Видић (алијас Брандон Вид), који је био познат као писац рото-романа али и сценарија за стрипове, и цртач Никола Навојев, један од најзначајнијих цртача београдског предратног стрипа.
Навојев је рођен у Санкт Петербургу, али се након револуције, заједно с породицом, настанио у Србији. Током тридесетих објављивао је стрипове у листовима „Стрип”, „Робинзон”, „Мика Миш”, „Микијево царство” и у дневном листу „Време”. Године 1940. преминуо је од туберкулозе, у двадесет седмој години.
Као што наводи Зупан, „према сећању савременика, до последњег тренутка из руку није испуштао прибор за цртање”, а у књизи „Зигомар – маскирани праведник” репродукована је и недовршена табла коју је Навојев нацртао непосредно пред смрт, радећи на стрипу „Окови прошлости” (сторију је довршио колега стрипски цртач Иван Шеншин). Био је то прерани крај једног од најистакнутијих представника београдског стрипа.
Навојев је био познатог по стрипу о Тарцанети, која је била нешто као женска верзија Тарзана, али и по причама које је уобличио сценариста Бранко Видић, понекад према литерарним предлошцима („Тарас Буљба”, „Две сиротице”, „Смрт Смаил-аге Ченгића” и друге). Након Навојевљеве смрти, стрип о Зигомару наставио је да црта београдски сликар, стрипски цртач и илустратор Душан Богдановић.
„Зигомар”, стрип о костимираном јунаку, био је на трагу тадашњих захтева у светском стрипу. Наши листови у то време већ су објављивали неке од омиљених светских серијала у којима се појављују маскирани јунаци – „Фантом” је излазио у чак неколико предратних стрипских часописа као што су „Мика Миш”, „Забавник”, „Фантом и Труба”, а „Усамљени јахач” у „Паји Патку”, „Микијевом царству” и „Политикином Забавнику”, док је „Супермен” објављиван у загребачком листу „Око”, непосредно пред рат.
Био је то тренутак када је у америчком стрипу дошло до продора прича о маскираним јунацима (уколико су имали некакве надљудске моћи, били су названи суперхеројима). Све ће то прерасти у читав један жанр, суперхеројски, у скорије време прилично искоришћаван и на великом платну.
Као што је приметио теоретичар стрипа Жика Богдановић, прва епизода „Зигомара” појавила се у штампи исте године и истог месеца (мај 1939) кад и прва епизода „Бетмена” у Америци (у часопису „Detective Comics” број 27). Заједничко им је било и да су оба лика уз себе имала малолетне помагаче, Бетмен Робина, а Зигомар Чи-Јанга.