Strip u bivšoj Jugoslaviji

Strip u bivšoj Jugoslaviji


Tema o stripu u bivšoj Jugoslaviji.
Povijest.
Najpoznatija izdanja.
Vaši komentari.

 

Istorija stripa na Bistriku - Prvi dio

Zlatna era stripa na ovim prostorima bile su 80-e godine prošlog stoljeća. Bogato izdavaštvo i veliki broj strip-publikacija ostavilo je veliki trag. U nekadašnjoj Jugoslaviji, gotovo da nije bilo kuće u kojoj se nije moglo pronaći barem nekoliko svezaka sa crtanim junacima. Tako je bilo i u mikrokosmosu zvanom Bistrik, sarajevskoj starogradskoj mahali. U mnogome ni po čemu različit od bilo kojeg drugog kraja u bivšoj Jugoslaviji, a opet tako svoj, i Bistrik je imao svoju povijest stripa.

Piše: Adnan Učambarlić, Radiosarajevo.ba

U našoj kući, strip je bio nezaobilazno štivo.

Čitali su ga svi – mama, tata, amidže, dedo, pa čak i nana kada bi se dograbila Politikinog zabavnika. Naravno, sve je počelo sa Mikijevim zabavnikom, Mikijevim almanahom i sličnim stripovima za djecu, u kojima su i oni stariji mogli naći nešto za sebe. Sreća za generacije 80-ih bila je u tome da odraste u periodu kada su izlazile čitave gomile stripova za djecu, a gotovo svačiji džep si ih je mogao priuštiti. Vremenom sam, u iščekivanju novih brojeva svojih stripova, počeo otkrivati i druge, ozbiljnije, stripove koje su čitali stariji ukućani.

Svako je imao nekog svog omiljenog junaka – tata i dedo čitali su Texa i Tarzana, amidže Bleka, Zagora, Mister Noa i Alan Forda, mama je voljela Modesty Blaise i frajera Komandanta Marka, a Politikin zabavnik su čitali svi. U takvom okruženju stvarala se utopijska slika svijeta: junaci su uvijek dobri, a negativci simpatično zli.



Čitati strip na Bistriku, za razliku od današnjih vremena, bila je sasvim normalna stvar poput odlaska na utakmice nedjeljom ili kupovine dnevnih novina. Čitali su ga gotovo svi. Otac kaže da nisu imali puno izbora. I nisu. Generacije rođene u 50-im godinama prošlog stoljeća imale su na raspolaganju jedan TV kanal, i pravila su bila jasna: glava kuće bira šta će se gledati, a to su obično bile utakmice. Rijetko su odlazili u kino. Strip je bio najjeftiniji oblik zabave koji je sebi bezmalo svako mogao priuštiti, koštao je, otprilike, poput table čokolade, a manje od kutije cigareta. Također, strip se nikada nije tako zvao. Univerzalno ime za njega bilo je - roman. Vidjeti nekoga sa knjigom u ruci među djecom bila je rijetkost, ali roman/strip bio je prijatelj svih.  

Miki Maus i KPJ na zadatku razbijanja Kraljevine Jugoslavije

Danas je sa sigurnošću nemoguće utvrditi kad je izašao prvi strip na ovim prostorima, ali se pozdano zna da su se čitali još za vrijeme Kraljevine Jugoslavije. Malo je poznato da je slavni junak Walta Disneya - Mickey Mouse - doživio svoj prvi javni progon 1937. godine i to u Kraljevini Jugoslaviji, koja je tako postala prva država u historiji koja je cenzurisala Disneya. Naime, Mickey, tada preveden kao Mika Miš, prvi put se pojavio 20. januara 1935. godine i beogradskoj Politici. Dvije godine kasnije, 1. decembra 1937. godine, na veliki praznik Kraljevine Jugoslavije, državni cenzor zabranio je strip Miki i njegov dvojnik u Politici.



Razlog je bila nevjerovatna sličnost između radnje stripa i onoga što se u narodu pričalo da se tada dešavalo na kraljevom dvoru. Hubert Harrison, dopisnik New York Timesa i Reutersa iz Beograda, ismijao je cijelu stvar. Izvještavao je svijet o ovim događajima i zbog toga je protjeran iz Beograda. Samom protjerivanju prethodila su ispitivanja u policiji. Harrison je vozom napustio Beograd, a u Zagrebu je dočekan kao heroj, ispričao je u jednom intervjuu Zefirino Grasi, dugogodišnji glavni urednik Politikinog zabavnika i vrsni poznavalac stripa.



Ipak, nakon protjerivanja, Mickey se vratio 28. februara 1939. godine u prvom broju Politikinog zabavnika, sa kojim i počinje prava priča o stripu na ovim prostorima. Generacije rođene nakon Drugog svjetskog rata vrlo brzo su prihvatile zabavnik, a čitali su se i Mirko i Slavko i slični stripovi sa tematikom NOB-a, Prince Valiant, Miki Strip, a 1. oktobra 1954. oktobra pojavljuje se i čuveni Plavi vjesnik, sa junacima kao što su Diabolik, Čelična pandža, Barracuda…



Ipak, prava revolucija stripa na ovim prostorima krenula je 1968. godine kada je novosadski izdavač Dnevnik pokrenuo čuvenu strip ediciju Zlatna serija, koja je objavljivala stripove talijanskog izdavača Sergio Bonelli Editore.



Iste godine Dnevnik je pokrenuo i svoju drugu ediciju Lunov Magnus Strip, koji je u početku izgledao kao specijalno izdanje svog prethodnika, jer su u njemu izlazili isti junaci, samo na većem formatu. Prvi broj je sadržavao i tekstualne priloge, uključujući i kompletan roman o Lunu kralju ponoći, u to doba vrlo popularnom junaku kojeg je, pod pseudonimomFrederik Ešton, pisao Mitar Milošević, jedan od urednika stripa. Pretpostavlja se da je tada bilo u planu da se u LMS redovno izdaju epizode ovog junaka i da je jednim dijelom edicija po njemu dobila i ime Lunov.




(Adnan Učambarlić, Radiosarajevo.ba)

Istorija stripa na Bistriku - Drugi dio

Prava revolucija stripa na ovim prostorima krenula je 1968. kada je novosadski izdavač Dnevnik pokrenuo čuvenu strip ediciju Zlatna serija, koja je objavljivala stripove talijanskog izdavača Sergio Bonelli Editore. Iste godine Dnevnik je pokrenuo i svoju drugu ediciju Lunov Magnus Strip, koji je u početku izgledao kao specijalno izdanje svog prethodnika, jer su u njemu izlazili isti junaci, samo na većem formatu. Prvi broj je sadržavao i tekstualne priloge, uključujući i kompletan roman o Lunu kralju ponoći, u to doba vrlo popularnom junaku kojeg je, pod pseudonimom Frederik Ešton, pisao Mitar Milošević, jedan od urednika stripa. Pretpostavlja se da je tada bilo u planu da se u LMS redovno izdaju epizode ovog junaka i da je jednim dijelom edicija po njemu dobila i ime.

Alan Ford: besmrtna Grupa iz cvjećarnice

Pokretanje te dvije edicije udarilo je temelje privrženosti našeg svijeta ka talijanskim strip junacima, a koje će kasnije čvrsto zabetonirati Alan Ford. U tom periodu najviše su se čitali (a i gledali) westerni, koji su, uglavnom, i bili glavni junaci ovih dviju edicija. Izuzeci su bili Komandant Mark i Veliki Blek, čija se radnja odvija u doba rata za nezavisnost Amerike. Tek kasnije (u 80-tim godinama) pojavili su se Mister No, Dylan Dog i Marti Misterija koji nisu imali veze sa Divljim Zapadom.



Čini se, ipak, da je ključna godina za strip u Jugoslaviji bila 1972. Te godine, u izdanju Vjesnika, izlazi prvi broj Alana Forda. Gotovo da nema nekoga ko nije čuo za grupu privatnih detektiva iz cvjećarnice u 5. aveniji u New Yorku koji žive u najvećoj mogućoj bijedi, obavljaju zadatke od kojih ovisi opstanak čitavog jednog društva, a kriju su se iza konspirativnog imena Grupa TNT. Čak i oni koji nemaju nikakve veze sa stripovima obično kažu: "Ma ne pratim ja to, ali čitao sam Alana Forda". Zagriženi zaljubljenici u strip umjetnost, opet, dožive nervni slom od stripofila "čiji je vrhunac strip umjetnosti -Alan Ford", kako kažu.

Zanimljivo je da je strip postigao relativno mali uspjeh u rodnoj Italiji, dok je u Jugoslaviji postigao kultni status, prije svega zahvaljujući prevoditeljskim naporima i odličnoj adaptaciji Nenada Brixya, nakon čije smrti je popularnost stripa blago opala, jer niko nije mogao da dostigne kvalitet njegovih prijevoda. Osim Italije i bivše Jugoslavije, strip je bio popularn i u Turskoj. Pokušano je i sa probojem na francusko tržište, ali je serijal ugašen nakon 12 brojeva. Zanimljivo je da ni ovaj strip nije pošteđen cenzure te su iz njega izbacivane sličice, pa i čitave stranice. I to one koje su se odnosile na komunizam ili nacizam.



Šta čitaju jalijaši, a šta “fina raja”?

Početak zanimanja za Alana Forda predstavljao je svojevrsnu inicijaciju u svijet odraslih. Ovaj strip je također uticao i na izbor daljih stripova koji su se čitali. Po stripovima su se na Bistriku vrlo lako mogli prepoznati i sociološki profili čitalaca. Jalijaši, bodybilderi, itd. su najviše čitali Zagora i Bleka, budući da su oni kroz strip prolazili snagom svojih mišića, konstantno mlateći protivnike. Ipak, bilo je i izuzetaka koji su krišom čitali i Mikijev zabavnik. Moj drug iz školske klupe, koji je kasnije izrastao u kvalitetnog bistričkog jalijaša, uvijek je krišom čitao Mikijev zabavnik. Čak je i u redovnim trgovinama stripovima uvijek mijenjao popularnije (vrijednije) stripova poput Zagora iAlana Forda za njega. Knjigu nije nikada u životu pročitao, ali Mikijev zabavnik će i dan-danas pročitati. Osnovnoškolci su čitali Kapetana Mikija, ***** Tellera, Komandanta Marka, Mikijev zabavnik isl.  

Ljubitelji fantastike i nauke čitali su Dilana Doga i Marti Misteriju. Ja sam sugestivnogDilana čak morao krišom čitati, budući da mi je mama branila, jer često poslije nisam smio da izađem iz kuće po mraku. Obrazovaniji i malo više stripu posvećeni čitali su strip revije poput Stripoteke, Giganta, Almanaha te Corta Maltesea, Princa Valianta, Rip Kirbija isl. Ženska populacija voljela je Modesty Blaise, Alana Forda, Komandanta Marka (zbog lika Betty) te, rjeđe,Dilana Doga. Popularni su bili i francusko-belgijski stripovi poput Asterixa, Taličnog Toma, Umpah Paha, Iznoguda isl., koji nisu imali tačno određenu grupu čitalaca, jer su ih čitali – svi.

(Adnan Učambarlić, Radiosarajevo.ba)

Istorija stripa na Bistriku - Treći dio

I američki stripovi imali su svoje poklonike – čitali su su se Lee Falkovi Mandrak i Fantom te, rjeđe, Flaš Gordon – i gotovo ništa više. Superheroje nije volio niko, smatrali su ih “isuviše fantastičnim”. To je poprilično čudan stav, budući da su se SF epizode Zagora (navijači FK Sarajeva su uzeli ime Horde zla upravo po jednoj takvoj epizodi) te Dilan Dog, Marti Misterija i SF stripovi iz Stripoteke doslovno gutali.

Tek kasnije, nakon filmova, Superman i Batman su se malo popularizirali. Za to je, smatraju fanovi, donekle kriv i Alan Ford sa svojim karikiranjem američkog društva i njihove pop-kulture i stvaranjem slijepe odanosti naših ljudi talijanskom stripu. Što se japanskog stripa tiče – gotovo da niko nije čuo ni da postoji, a kamoli pomislio da takvo nešto čita.

Izbijanje rata doprinijelo je popularnosti stripa na Bistriku, ali i u Sarajevu uopće. Strip je postao jednim od rijetkih načina bijega iz surove svakodnevnice. Nakon što je, na samom početku rata, provaljena i pokradena trafika na trolejbuskoj okretaljci na dnu Bistrika, posljednji artikal koji je, nekim čudom, ostao u njoj skriven iza pulta, bio je Alan Ford – Mister Božić (ujedno i posljednji Alan Ford objavljen u SFRJ). Kući ga je, s ponosom, odnio autor ovoga teksta. Kada su počeli da se formiraju redovi za hljeb ispred granapa Una, kod OŠ Moris Moco Salom (odmah pored štaba zloglasnog komandanta Mušana Topalovića - Cace), prvo pitanje koje bi palo, ukoliko bi se dva derana našli jedan pored drugog, bilo je – “Imaš romana?”



Ratna trgovina stripovima

Vrlo brzo su se “uvezali” i mlađi i stariji strip fanovi. Kad se nije pucalo sa brda, na ulici su se sretali klinci sa ruksacima punim stripova kako obilaze druge strip fanove i razmjenjuju stripove. Budući da je bilo pokvarenjaka koji su podvaljivali stripove bez stranica, vrlo brzo je uvedena praksa prebrojavanja stranica, nakon dogovorene razmjene. Uveden je i novi hobi – od svesaka su se pravili albumi u koje su se ljepile sličice naslovnica narednog broja Zlatne serije ili Lunovog Magnus Stripa koje su se nalazile na zadnjoj korici. Također, kao što su stariji koristili kutije cigareta kao regularnu valutu, klinci su koristili stripove. Za najvrijednije stripove tokom zime ’92. na ’93. smatraju se dva Alana Forda koji su se nekako, u paketima pomoći iz Hrvatske (gdje su nastavili izlaziti), provukli do autora teksta. Jedan je zamijenjen za 10 drugih stripova, a drugi za (tada) jako vrijedno specijalno izdanje Strip zabavnika u kojem se upoznaju Zagor i Čiko. Radilo se, zapravo, o prvoj regularnoj epizodi Zagora, koja je kod nas objavljena tek kasnije.



Stripovima se trgovalo za druge stripove, oni stariji su ga mijenjali za zlata vrijedne cigarete, suvenire kao što su repovi od granata, a neki su ih čak mijenjali i za bicikle. U legendu je ušla trgovina iz ’95., kada je za 120 Zlatnih Serija i Lunov Magnus Stripova dobijen Commodore 64, sa svom pratećom opremom i igricama. Krajem rata, dolaskom struje i stalnim rastom broja TV kanala i VHS kaseta, kultura čitanja stripova na Bistriku polako nestaje. Danas se na prste mogu izbrojati ljudi koji (neredovno) čitaju stripove, ali ostaje ova povijest kao neizbrisiv trag o svijetu u kojem su postojali pravi i crtani junaci.

(Adnan Učambarlić, Radiosarajevo.ba)

Mika Miš (1936–1941)

Prvi broj „Mike Miša“ pojavio se 21. marta 1936. godine. Vlasnik i izdavač lista bio je Aleksandar J. Ivković a urednik prvih devet brojeva Borivoje Josimović. Od 10. broja njega će zameniti Milutin S. Ignjačević, koji će list uređivati sve do 282. broja kada taj posao preuzima Svetislav B. Lazić. List je izlazio subotom i prodavan je po ceni od jedan dinar. Imao je osam strana formata 21×29 cm, a korice i srednje strane štampane su u tri boje.

„Mika Miš“, koji se u početku zvao „Dečji strip Mika Miš“ startovao je sa četiri stripa: „Mali instruktori“, „Miki spasava Mim iz Abisinskog ropstva” (nevesta imitacija Diznijevog junaka) „Lav, vuk i lisica” prema Dositeju Obradoviću (veoma slaba adaptacija neidentifikovanog domaćeg autora) i „Mika čuva decu malu sa rđavom pravi šalu“. U drugom broju pojavljuju se „Koralno ostrvo“ i „Mika u Beogradu“. Prvi strip će se završiti u 9. a drugi nešto kasnije u 15. broju.

U 7. broju lista, pod naslovom „Kako Spira reklamira“, „Mika Miš“ prvi put objavljuje jedan inostrani strip. Uskoro na stranicama lista primećujemo nekoliko stripova s oznakom „King Fičers sindikata“: „Mali Lule i pametno Cule“ (kasnije objavljen u „Politikinom zabavniku“ kao „Mali bata“), Drejtonova „Princeza mačkica“ i geg-tabla Čika Janga (proslavljenog autora „Blondi“). Zanimljivo je da „Mika Miš“ od prvog broja na naslovnim stranama objavljuje crteže, da bi od tog pravila odstupio od 10. do 12. broja, a nešto kasnije i gotovo u svim brojevima od 22. do 29. Kod pomenutih izuzetaka, list je na naslovnoj strani donosio strip, i to uvek inostranog porekla.
Od 14. broja list se štampa u jednoj boji, ali je zato broj strana povećan sa 8 na 12. U pomenutom broju pojavljuje se i Rejmondov „Flaš Gordon“. Kao i u slučaju lista „Strip“, ni „Mika Miš“ neće predstaviti „Flaša Gordona“ od početka, već ga objavljuje tek od jedanaeste table. Dve nedelje kasnije, u list dospeva još jedan velikan avanturističkog stripa tridesetih godina: „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, odnosno „Kralj mađioničara“ kako će biti nazvan u 16. broju „Mike Miša“.

Od 24. broja list je počeo da izlazi dva puta nedeljno. Tom prilikom redakcija je izdala sledeće saopštenje: „Za Beograd izlazi utorkom i petkom, a u unutrašnjosti sredom i subotom“.
U 26. broju prvi put se javljaju tri člana budućeg „Beogradskog kruga“: Đorđe Lobačev sa „Carevim glasnikom“ Žila Verna, a Nikola Navojev i Branko Vidić sa „Hajdukovim sinom“ i „Osvajačima severnog pola“. Istovremeno, „Mika Miš“ poklanja poverenje još jednom poznatom junaku američkog stripa – „Briku Bradfordu“ Klarensa Greja. Sledeći, 27. broj lista (od 12. septembra 1936. godine) poslednji je sa datumom na naslovnoj strani. Naredni brojevi će izlaziti bez datuma i tek od 5. januara 1937. godine (61. broj) „Mika Miš“ će ponovo označavati datume izlaska svojih brojeva.

Svoj stvaralački rad u „Miki Mišu“ Nikola Navojev nastavlja stripom „Otmica lepe Turkinje“, dok se u 38. broju prvi put javlja Lajmen Jang sa „Pustolovinama Tima Tajlora“. Četiri broja kasnije, „Mika Miš“ na naslovno) strani najavljuje „Žute gusare“, a u istom broju obaveštava čitaoce o izlasku prvog broja „Zabavnika“, lista koji će ubuduće donositi kompletne epizode stripova prethodno objavljenih u matičnom listu.
U 44. broju Lobačev završava „Carevog glasnika“, a tri broja kasnije okončan je i „Brik Bradford“ u epizodi „Ostrvo smrti“. Biće to istovremeno i definitivan odlazak Grejovog junaka iz „Mike Miša“. U 49. broju list na srednjim stranama donosi „Baka Rodžersa“ Dika Kalkinsa i Filipa Noulena. U 51. broju Žika Mitrović, posle rata poznati filmski režiser, završava svoj prvi strip „Junaci Pavlove ulice“, a Nikola Tišćenko „Banović Strahinju“.

Posle saradnje sa Navojevim u „Osvajačima severnog pola“, Branko Vidić piše novi scenario za strip „Krvna osveta“, koji će počev od 57. broja crtati Đorđe Mali. Dva broja kasnije, veštački je okončan „Bak Rodžers“ i on se takođe više neće pojavljivati u listu.

Poslednji broj „Mike Miša“ u 1936. godim pojavio se 29. decembra, a sa 60. brojem (1. 1. 1937) list ulazi u drugu godinu svog postojanja. U istom broju završavaju se „Žuti gusari“.

Naredni broj lista donosi nekoliko novina: prva i poslednja strana odštampane su u boji, obim je povećan na 20 strana, a prvi put se pojavljuju Čarls Flanders sa „Kraljem konjičke policije“ i Konstantin Kuznjecov sa „romansiranim istorijskim događajem iz naše prošlosti“ pod nazivom „Majka“. I 62. (božićni) broj imaće korice u boji, da bi od sledećeg broja list ponovo bio štampan u jednoj boji i na 16 strana. Sa 67. brojem u list dospeva „Mačak Feliks“ Pata Salivena, a dva broja kasnije „Fantom“ Lija Foka i „Tajni agent X–9“ Čarlsa Flandersa. U ovom periodu „Mika Miš“ je bez pogovora vodeće strip-izdanje u zemlji: „Kralj konjičke policije“ Čarlsa Flandersa, „Fantom“ Lija Foka i Reja Mura, „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, „Flaš Gordon“ Aleksa Rejmonda, „Tajni agent X–9“ Čarlsa Flandersa, „Mačak Feliks“ Pata Salivena, „Tim Tajlor“ Lajmena Janga i „Dovedite ih žive“ Pola Frema. Čast, jedva prisutnih domaćin stvaralaca, spasava Kuznjecov sa stripom „Majka“.
Sve do 74. broja list neće pretrpeti nikakve izmene, a onda se istovremeno pojavljuju Đorđe Lobačev sa „Dubrovskim“ i Vik Forsajt sa humorističkim stripom „Na Divljem zapadu“. Tri broja kasnije, Kuznjecov završava „Majku“ i već u sledećem javlja se stripom „Kraljević Marko“. 80. broj značajan je po tome što u njemu startuje još jedan budući pripadnik „Beogradskog kruga“ Đuka Janković. Mada je u tom periodu bio ilustrator lista „Vreme“, Janković se veoma ambiciozno predstavio stripom „Tajne abisinskih gudura“, a u narednom broju i svojim novim radom „Toša kao detektiv“.

U 82. broju prvi put se oglašava Ranhner sa obradom Diminog romana „Grof Monte Kristo“ i sada domaći stvaraoci počinju ozbiljno da potiskuju slavnije kolege iz inostranstva. Povratak „Mandraka“ u 84. i uvođenje „Junaka radio patrole“ Čarlija Šmita u sledećem broju samo će privremeno odložiti ono što je već bilo nagovešteno.

Đuka Janković koji će pored Konstantina Kuznjecova, Alekseja Ranhnera i kasnije Sergeja Solovjeva, biti najrevnosniji saradnik „Mike Miša“, javlja se veću 88. broju novim stripom „Obešenjak Kića”. Samo tri broja kasnije, i ponovo Janković: strip „Džungla Ved” domaća varijanta Berouzovog „Tarzana”, koji će se kasnije kao junak provlačiti kroz više epizoda. U 94. broju Đuka Janković završava „Obešenjaka Kicu” i počinje strip „Potera za milionima”. Uz prethodno pomenute „Tajna abisinskih gudura” i „Džungla Ved“, ovo je treći realistički strip koji Janković istovremeno radi za „Miku Miša“. Naravno, ovakva produkcija neminovno će se odraziti na kvalitet njegovih radova, koji od broja do broja prilično variraju.

Naslovnom stranom 99. broj najavljuje „Legiju prokletih” i debitantski nastup Sergeja Solovjeva jednog od najslavnijih stvaralaca u istoriji jugoslovenskog stripa. Mada je njegov početak prošao gotovo nezapaženo, kasnijim radovima i izuzetno velikom produkcijom, Solovjev će se predstaviti kao veoma darovit crtač.
U 102. broju kao da već počinje nadmetanje između Jankovića koji se javlja s „Tošom na letovanju” (sada radi četiri stripa istovremeno!), Solovjeva čiji drugi rad „U vrtlogu” znatno nadmašuje „Legiju prokletih”, nagoveštavajući njegov nesumnjivi talenat i Konstantina Kuznjecova, koji u 108. broju počinje „Misterije Čikaga” prema scenariju Branka Vidića. Dva broja ranije, Janković smenjuje „Tošu na letovanju“ obradom Nušićevog humorističkog romana „Put oko sveta”. Aleksije Ranhner javlja se u 112. broju stripom „Kapetanova kći” prema istoimenom romanu Aleksandra Puškina, dok se Solovjev u 115. broju (pošto je prethodno okončao „Legiju prokle tih“) pojavljuje se obradom Diminog romana „Tri musketara“. „Beti Bup” Maksa Flajšera počinje u 121. broju, a u sledećem Solovjev završava strip „U vrtlogu”. 125. broj „Mike Miša“ najavljuje povratak Lobačeva sa „Plavom pustolovkom”, dok se Ivan Šenšin stripom „Mandžurija u plamenu” 4 broja kasnije pridružuje ostalim domaćim stvaraocima. U 131. broju Ranhner završava „Kapetanovu kći”. Dva broja nakon toga, Alen Din se predstavlja stripom „Besmrtni kauboj Teks Torn”.

137. broj obeležava pokušaj Kuznjecova da se ogleda u humorističkom žanru, što mu u priličnoj meri i uspeva stripom „Boemi” u. epizodi „U carstvu majmuna”, čiji su glavni protagonisti antropomorfni majmuni Soni i Toni.
To je istovremeno i svojevrstan odgovor „Mike Miša” na sve veću popularnost Diznijevih junaka koje u to vreme objavljuje „Politika. U 140. broju Đuka Janković počinje strip „Crnjina osveta”, a u sledećem Đorđe Lobačev završava prvu epizodu „Plave pustolovke”. Okončavajući „Mandžuriju u plamenu” 16. Tablom, Ivan Šenšin u 144. broju započinje novu epizodu o avanturama Ralfa Stedija pod nazivom „Legionar smrti”.
Jedan broj kasnije Janković objavljuje početak drugog dela „Džungla Veda” i sada ponovo radi tri stripa uporedo (pored „Džungle Veda” to su još „Put oko sveta” i „Crnjina osveta“).

Pod pseudonimima Brandon Vid i K. Kulidž u 146. broju pojavljuju se Branko Vidić i Konstantin Kuznjecov. Njihov junak Ben Kerigan, inače agent Intelidžent servisa, predstavlja se u epizodi „Džingis-kanov potomak”. Nakon četiri broja Kuznjecov počinje i „Hadži Murata”, pa uz Misterije Čikaga“, „Boeme i „Bena Kerigena“ uspeva da dostigne neverovatnu produkciju Đuke Jankovića.



Sada je već očigledna prevlast domaćih autora, na to ukazuje i odnos od osam domaćih prema četiri inostrana stripa. Još značajnije je da se radovi Konstantina Kuznjecova, Sergeja Solovjeva, Ivana Šenšina i Đuke Jankovića dosta uspešno nose sa ostvarenjima kao što su „Flaš Gordon“ Aleksa Rejmonda, „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, „Teks Torn“ Alena Dina i „Beti Bup“ Maksa Flajšera.

Čim je u 151. broju okončao „Tri musketara“, Solovjev se već tri broja kasnije javlja novim stripom – „Crni ataman“, za koji mu je scenario opet pripremio Branko Vidić. Istovremeno, vraća se i Aleksije Ranhner sa „Starim kaplarom“. Pošto je u 152. broju završio prvu epizodu „Boema“, Kuznjecov već tri broja kasnije započinje novu – „Na Divljem zapadu“. Pod nazivom „Gangsteri morskih dubina“, Lobačev u 156. broju startuje s novom epizodom „Plave pustolovke“, a u narednom počinje „Tajni agent X–9“ u priči pod nazivom „Crvena strela“. U 159. broju ponovo se javlja Žika Mitrović sa stripom „Hajduk Veljko“. Poslednji broj u 1937. godini, donosi prvu tablu novog stripa Sergeja Solovjeva „Đavo i njegov šegrt“.
U treću godinu svog postojanja, „Mika Miš“ ulazi sa fondom od 163. broja i sve jasnijim opredeljenjem u odnosu na dela domaćih stvaralaca. I nakon što će Ivan Šenšin u 166. broju započeti strip „U kandžama tigra“, dva broja kasnije Solovjev „San letnje noći“ (prema Šekspirovom delu), a u 169. broju Ranhner „Građanku na pre stolu“ (prema romanu „Draga Mašin“ Svetislava B. Lazića), „Mika Miš“ će od 14 strana posvećenih stripovima čak 11 prepustiti domaćim autorima. Ipak, kada dva broja kasnije Solovjev okončava prvu epizodu „Crnog atamana“, već u sledećem ga zamenjuje „Mandrak“ u priči „Borba protiv vukodlaka“. Domaći autori se, međutim, ne predaju: Solovjev odmah počinje drugu epizodu „Crnog atamana“ (pod nazivom Kapetan Leš“), dva broja kasnije Ranhner se javlja obradom Nušićevih „Hajduka”, a u 177. broju Kuznjecov sa „Orijent ekspresom”. Istovremeno, dok Solovjev završava strip „Đavo i njegov šegrt”, Lobačev počinje treću epizodu „Plave pustolovke”.

Najavljen već na naslovnoj strani u 180. broju pojavio se jedan od najpopularnijih likova u stripu uopšte. Reč je o Princu Valijantu maestralnom delu Herolda Fostera, junaku koji će svojim pustolovinama i zanosnim optimizmom zabavljati milione čitalaca širom sveta. U istom broju okončani su stripovi Ivana Šenšina i Konstantina Kuznjecova „U kandžama tigra”, odnosno „Hadži Murat”.
Već u sledećem broju Solovjev je ponovo najangažovaniji saradnik „Mike Miša“: pored „Crnog atamana” i „Sna letnje noći”, počinje novi strip „Kozaci”. Istovremeno, Ranhner završava „Starog kaplara”. Odmah zatim usledila su još tri stripa pripadnika Beogradskog kruga: „Hiljadu i jedna noć” Konstantina Kuznjecova, treća epizoda „Džungla Veda” Đuke Jankovića i „Đavolov šegrt u XX veku” Sergeja Solovjeva. U ovom periodu (23. marta 1938. ), izdavač „Mike Miša” pokreće još jedan list pod nazivom „Tarcan”. Tako će posle „Zabavnika”, „Veselog zabavnika” i „Malog zabavnika Mike Miša“, ovo biti četvrto izdanje čiji je osnovni cilj da odbrani matični list od bočnih udara sve veće konkurencije. Istini za volju, novi nedeljnik neće izdržati više od 14 brojeva, ali će i u tom relativno kratkom razdoblju odgovoriti svojoj osnovnoj nameni.

U 190. broju „Mike Miša“ objavljen je rezultat nagradne ankete kojom je redakcija pokušala da ispita čitalačku naklonost prema pojedinim ostvarenjima u listu. Na prvom mestu ove zanimljive ankete našao se „Fantom”, a za njim su sledili „Crni ataman” i „Mandrak”. Visoko četvrto mesto zauzela je „Plava pustolovka”, a za njom redom dolaze ostali: „Orijent ekspres”, „Princ Valijant”, „Stari kaplar”, „Hajduci”, „Bez otadžbine”, „Kozaci”, „San letnje noći”, „Građanka na prestolu”, „Hadži Murat”, „Džungla Ved”, „Flaš Gordon”, „Čikago”, „Hiljadu i jedna noć”, „Na Divljem zapadu”, „Teks Torn”, „Tajni agent X–9”, itd. Zanimljivo je da su veoma nisko plasirani „Flaš Gordon” i „Tajni agent X–9”, dok se Solovjevljev „Crni ataman” umalo nije našao na prvom mestu
Posle duže pauze u list se ponovo vraća „Tim Tajlor” Lajmena Janga, ali na pomalo neuobičajen način. Naime, u 193. i 194. broju „Mika Miš“ u dodatku od po osam strana donosi epizodu „Tajanstveno jezero”, kao besplatan prilog. Odmah zatim, u list se vraća još jedan stari poznanik - „Flaš Gordon” Aleksa Rejmonda, a samo broj kasnije Kuznjecov počinje svoj novi istorijski strip „Knjaz Miloš“ prema tekstualnom predlošku Svetislava B. Lazića. U 197. broju Lobačev se javlja četvrtom epizodom serijala „Plava pustolovka”. Istovremeno, Ranhner okončava strip „Građanka na prestolu”, da bi se već u sledećem broju pojavio sa „Knjeginjom Tarakanovom”, stripom iz ruske istorije čija je radnja smeštena u vreme vladavine Katarine II.

Sve do 205. broja list neće pretrpeti značajnije sadržinske promene da bi se uvođenjem „Princeze Ru” Đorđa Lobačeva najavio čitav niz novih ostvarenja koja će tek uslediti. Već u narednom broju pojavljuje se Segarov „Popaj” (preselio se iz „Veselog zabavnika“), nešto kasnije „Mali moreplovac” Nikole Navojeva, nova epizoda „Boema” Konstantina
Kuznjecova, „Kralj konjičke policije” Čarlsa Flandersa u priči „Potopljeno blago”, Jangov „Tim Tajlor” u „Panteru Fangu”, peti nastavak „Plave pustolovke” ( „Zarobljenica Inda“) Đorđa Lobačeva i konačno „Mandrak na Južnom polu” Fila Dejvisa i Lija Foka. Nabrojana ostvarenja, međutim, pašće u senku pred pojavom dugo najavljivanog junaka koji se prvi put pojavljuje u „Mika Mišu”. Dogodiće se to u 214. Broju, a reč je o popularnom Berouzovom liku „Tarzan - gospodar džungle” u crtačkoj verziji Hala Fostera.

U 217. broju Ranhner se javlja sa avanturama Garija Stronga u „Avetinjskom brodu”, dok je 218. broj u celini posvećen „Fantomu” i epizodi „Rat u džungli”. Ovaj neobični potez, koji nije bio u skladu sa dotadašnjom koncepcijom lista, izdavač je obrazložio u svom uvodniku. Bilo je očigledno da se radi o dubljem sukobu sa konkurentskim listom „Truba”, koji je prinudio izdavača da reaguje na ovakav zaista neuobičajeni način.

Tokom narednog perioda zastupljenost domaćih i inostranih autora u „Mika Mišu” uglavnom će biti uravnotežena. Taj odnos neće bitno poremetiti ni početak nove epizode „Bena Kerigena” Konstantina Kuznjecova i Branka Vidića u 224. broju, kao ni pojave „Belog duha” Đorđa Lobačeva pet brojeva kasnije. Zanimljivo je, međutim, da je Lobačev sada najzastupljeniji autor u listu sa tri stripa koja radi istovremeno: „Plava pustolovka”, „Princeza Ru” i „Beli duh”. Nešto kasnije Solovjev će započeti treću epizodu stripa „Crni ataman” pod nazivom „Nevesta živog Bude”, Ivan Šenšin roman iz ruskog života „Knez Mihajlo Sicki”, a Đuka Janković strip „Tajanstveni vozač br 13”. Na srednjim stranama u 233. broju Valter Nojgebauer prvi put se predstavljaju čitaocima „Mike Miša“ realističnom storijom „Buna u Kongu“ i svojim novim junakom detektivom Grantom.
U ovom periodu „Mika Miš“ ponovo pokreće anketu o popularnosti stripova koje donosi na svojim stranicama. Objavljeni rezultati ovoga puta daju nešto drugačiju sliku: „Mali moreplovac” Nikole Navojeva, „Tarzan” Hala Fostera, „Princeza Ru” Đorđa Lobačeva, „Ben Kerigan” Konstantina Kuznjecova, „Princ Valijant” Hala Fostera, „Crni ataman” Sergeja Solovjeva, „Tajanstveni vozač br 13” Đuke Jankovića, „Fantom” Lija Foka i Reja Mura, „Kozaci” Sergeja Solovjeva, „Flaš Gordon” Aleksa Rejmonda, „Mandrak” Lija Foka i Fila Dejvisa, „Knez Mihajlo Sicki” Ivana Šenšina, „Tim Tajlor” Lajmena Janga, „Beli duh” Đorđa Lobačeva i tako dalje. Očigledno je da domaći autori i dalje uspevaju da zadrže visoke plasmane u odnosu na slavne kolege iz inostranstva, a Nikola Navojev sa „Malim moreplovcem” čak uspeva da se nametne kao trenutno najpopularniji. Sve ovo ukazuje i na dobro vođenje uređivačke politike redakcije „Mike Miša”, koja je od samog početka pružala šansu mladim stvaraocima i kroz jedan relativno duži period izgrađivala njihov nesumnjivi talenat.



U 246. broju Kuznjecov počinje „Aladinovu čarobnu lampu” iz svog ciklusa „Hiljadu i jedna noć”, a dva broja kasnije Šenšin se javlja pričom o ruskom osvajanju Kavkaza pod nazivom „Hazavat sveti rat”. Uporedo sa „Crnim atamanom”, Solovjev od 251. broja počinje „interesantan roman iz arabljanskog života” „Vihor u pustinji”, dok se nova epizoda „Fantoma” ( „Mali Toma“) pojavljuje pet brojeva kasnije.



Na naslovnoj strani 257. broja objavljen je kadar iz novog stripa Konstantina Kuznjecova „Grofica Margo”. Sudeći prema prethodnim najavama, kao i činjenici da su mu ustupljene srednje strane, očigledno je da redakcija „Mike Miša” mnogo očekuje od ovog stripa. I zaista, već prvi utisak koji početne table ostavljaju na upućenijeg poznavaoca stripa, nedvosmisleno ukazuje na ostvarenje opravdano proglašeno za jedan od najvećih dometa ovog autora. Svojim kasnijim radovima Kuznjecov će uspevati da dostigne, ali ne i da nadmaši crtačko umeće ispoljeno kod „Grofice Margo”.
Neposredno pred ulazak u četvrtu godinu postojanja, „Mika Miš“ objavljuje početak Ranhnerove obrade „Jadnika” prema istoimenom romanu Viktora Igoa.

Uz impozantan saldo od 269. brojeva, „Mika Miš“ ulazi u 1939. godinu kao nesumnjivo najjači list u zemlji I, kako će izgledati sve do 28. februara, bez neke ozbiljnije konkurencije. Međutim, upravo pomenuti datum označiće težak udarac za dotad neprikosnoveni vodeći položaj lista. Reč je o pojavi prethodno najavljenog i dobro reklamiranog „Politikinog zabavnika”, čiji se izdavač daleko bolje pripremio za borbu na tržištu od svih ranijih konkurenata. Već sama činjenica da su“Politikin zabavnik“ uređivali veliki poznavaoci dečje štampe Vladislav Ribnikar, Bata Vukadinović i Duda Timotijević dovoljno ukazuje na značaj koji je u „Politici” pridavan novopokrenutom izdanju, ali otkriva i glavni uzrok njegovog visokog kvaliteta i meteorskog uspeha.



Gotovo istovremeno, tačnije pet dana pre izlaska Politikinog zabavnika“, „Mika Miš“ će pretrpeti još jedan ne manje težak udarac. Naime, upravo u danima kada se u redakciji sa izvesnom zebnjom očekivalo novo konkurentsko izdanje, „Miku Miša“ napušta dotadašnji urednik Milutin S. Ignjačević, bez sumnje veoma zaslužan za visoku poziciju lista ostvarenu tokom četvorogodišnjeg izlaženja. Istovremeno, Ignjačević će već 23. februara pokrenuti sopstveni list „Mikijevo carstvo“, povlačeći za sobom sada već zrele autore Ni kolu Navojeva. i Branka Vidića, kojima će se docnije pridružiti Sergej Solovjev i Ivan Šenšin.
Suočen s ovako teškom situacijom, „Mika Miš“ se ipak ne predaje. Još uvek oslonjen na prethodno započete stripove domaćih autora: „Grofica Margo“ i „Ali Babu i 40 hajduka“ Konstantina Kuznjecova, „Bufala Bila“ Sergeja Solovjeva, „Princezu Ru“ Đorđa Lobačeva, „Harija Džadža“ Ivana Šenšina i „jednookog pirata“ (ranije „Mali moreplovac“) Nikole Navojeva i Branka Vidića; kao i na inostrana ostvarenja: „Princa Valijanta“ i „Tarzana“ Hala Fostera, „Mandraka“ Lija Foka i Fila Dejvisa, „Fantoma“ Lija Foka i Reja Mura i „Popaja“ Elzija Krislera Segara: „Mika Miš“ već u 285. broju objavljuje početak nove epizode „Tajnog agenta X–9“ pod nazivom „Tajna potonulih brodova“, a u sledećem i prvu stranu stripa „Sreća Tim Tajlora“ Lajmena Janga. Kada se u 288. broju pojavljuje Fokov i Dejvisov „Mandrak i ljudi sa Marsa“, „Mali Teri“ Miltona Kanifa i u narednom broju „Barnej Bakster“ Frenka Milera, postaje očigledno da će se „Mika Miš“ u narednom periodu, pre svega, oslanjati na inostrana ostvarenja. To potvrđuje već 292. broj u kome prethodno završenu epizodu „Fantoma“ odmah zamenjuje nova: „Fantom u Skotland Jardu“. Samo dva broja kasnije, počinje i nova epizoda Rejmondovog „Flaša Gordona“.

Sada je već zastupljenost inostranih autora dvostruko veća od domaćih. Istovremeno, boreći se za pomalo izgubljene pozicije, „Mika Miš“ u 295. broju pokreće veliki nagradni konkurs za rešavanje ukrštenih reči sa visokim nagradnim fondom.
Dva broja kasnije, na srednjim stranama pojavljuju se prve table „Robina Huda”, izvanrednog ostvarenja Sergeja Solovjeva, a u jubilarnom 300. broju Nikola Navojev završava „Jednookog pirata” prema scenariju Branka Vidića i definitivno prekida saradnju s „Mikom Mišom”. Od sada će čitaoci njegove radove moći da prate isključivo preko stranica „Mikijevog carstva”.

Naredni broj lista donosi početak druge epizode „Jadnika” Aleksija Ranhnera, a 302. broj novu storiju Flandersovog „Kralja konjičke policije”. Sa 30. tablom Sergej Solovjev u sledećem broju pri vodi kraju „Bufala Bila”, da bi ga tri dana kasnije zamenio početkom treće epizode „Kozaka”. Usledile su nove storije „Mandraka” i „Princa Valijanta”, a nešto kasnije i Brigsovog „Tajnog agenta X–9” sa epizodom „Teror na Brodveju”.

U 311. broju Kuznjecov počinje svoj novi strip „Princ krojač”, nakon četiri broja Šenšin objavljuje prvu tablu „Zvonara Bogorodičine crkve”, a u 318. javlja se Lobačev sa šestom epizodom „Plave pustolovke”. Dva broja kasnije Aleksije Ranhner okončava „Jadnike” i odmah startuje sa novim ostvarenjem „Skotland Jard je nemoćan” u kome se ponovo pojavio njegov jedini junak – Gari Strong. Stiče se utisak da domaći autori postepeno uspostavljaju poljuljanu ravnotežu sa još uvek premoćnim gostima iz inostranstva. U ovome, bar trenutno, uspevaju već u 321. broju, kada se posle duže pauze javlja Đuka Janković stripom „Tri bekrije”. Istovremeno, Sergej Solovjev uspešno završava „Robina Huda”. Odmah zatim usledio je Ranhnerov „David Koperfild”, a u 326. broju Kuznjecov počinje strip „Baron vampir” (drugi deo „Grofice Margo“) pošto je prethodno okončao „Princa krojača”. Naredni broj donosi početak druge epizode „Bufala Bila” Sergeja Solovjeva i Branka Vidića. Nedelju kasnije, u Miki Mišu uočavamo gotovo neprimetnu, ali istorijski posmatrano veoma značajnu novost. Naime, u 329. broju lista Bern Hogart potpisuje tablu Tarzana, koga je prethodno s velikim uspehom radio Hal Foster.
Narednih dvadesetak brojeva neće doneti neke značajnije pro mene. Tek u 351. broju Kuznjecov prilično neočekivano završava „Barona vampira”, a sedam brojeva kasnije počinje „Bagdadskog lopova“, Sergej Solovjev u narednom broju privodi kraju drugu epizodu „Bufala Bila“ i sada za „Miku Miša“ crta samo „Ajvanhoa“, izvanredno ostvarenje započeto u 352. broju od 20. oktobra 1939. godine.
Pošto je u 360. broju okončao šestu epizodu „Plave pustolovke“ Đorđe Lobačev se izvesno vreme neće pojavljivati, zbog svoje sve veće angažovanosti u „Politikinom zabavniku“. Međutim, samo jedan broj kasnije, „Mika Miš“ uvodi pojačanje: Valter Nojgebauer po drugi put startuju u beogradskom listu sa doživljajima detektive Granta, ovoga puta pod nazivom „Rat špijuna“. Istovremeno, Đuka Janković završava „Agu od rudnika“ i nakon dva broja počinje da radi adaptaciju „Pop Ćire i pop Spire“ Stevana Sremca.

Osećajući sve više na tržištu snagu premoćnog „Politikinog zabavnika“, a delimično i konkurentske sposobnosti „Mikijevog carstva“, uredništvo „Mike Miša“ odlučuje se na izvesne promene u listu. Od 364. broja naslovne strane „Mike Miša“ štampaju se u dve boje, a nakon dva broja list izlazi na 24 strane. Istog dana (8. decembra 1939. godine) redakcija u „Politici“ reklamira list koji je već na tržištu: „Počev od 366. broja 'Mika Miš' će donositi, pored svojih ranije poznatih romana, još jedan roman u tekstu, jednu priču, vesti iz sporta i avijacije, razni zabavni materijal: ukrštene reči, skrivalice, rebuse i razne druge kulturno-zabavne stvari, duhovite doživljaje Džimi Klapa (Marižaka – prim. aut ) i sjajnu reportažu u stripu 'Maksim u Beogradu'.

U 371. broju Solovjev dvadesetom tablom završava „Ajvanhoa“, a već u sledećem počinje adaptaciju slavnog Šekspirovog dela „Romeo i Julija“.

Petog januara 1940. godine, sa 374. brojem, „Mika Miš“ se našao na početku pete godine svog izlaženja. Kuznjecov će specijalno za tu priliku adaptirati Gogoljevu novelu „Božićna noć“ i nakon osam tabli završiti je u narednom broju. Istovremeno, Ranhner završava „Davida Koperfilda“, a zatim startuje stripom „Mali lord Fontleroj“. Potom 377. broj i ponovo izvrsni Kuznjecov: „Tri života“ je u gotovo istoj umetničkoj ravni sa „Groficom Margo“. U narednom broju javlja se Marijan Ebner sa neočekivano kvalitetnim radom „Pobednik smrti“, koji prema najavi redakcije „obrađuje večitu i nedokučivu tajnu vraćanje života umrlima!“. Ferdo Bis u 379. broju počinje svoj avanturistički strip „Morski vuk“.



Postaje sve očiglednije da „Mika Miš“ ne namerava da prepusti svoje pozicije bez borbe. Za razliku od svojih konkurenata, on neprekidno pronalazi nove talente, pri čemu uvođenje Ebnerovih i Bisovih radova predstavlja pun pogodak. Istovremeno, „Mika Miš“ na taj način dokazuje i jednu notornu istinu: vodeća pozicija lista u dugom periodu koji je prethodio nije bila ni puka slučajnost, niti posledica monopolističkog položaja na tržištu.



Posle pauze od tri meseca, u list se ponovo vraća Ivan Šenšin sa prosečnim radom pod nazivom „Meksiko“. Šest brojeva kasnije, Đuka Janković objavljuje početak novih doživljaja svog sve simpatičnijeg junaka Maksima. Ovoga puta, dobrodušni nespretnjaković po Javiće se u epizodi „Maksim na zapadnom frontu“. U 396. broju počela je nova storija „Barneja Bakstera“. Istovremeno, okončana su čak tri stripa: „Fantom“ Lija Foka i Reja Mura, „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, kao i „Rat špijuna“ Valtera Nojgebauera I Branka Kovača. Sledeći broj donosi početak nove epizode „Fantoma“, a odmah zatim Ranhner startuje sa „Revizorom“, prema istoimenoj Gogoljevoj komediji. Promene u 399. i 400. broju ponovo su vezane za Ranhnerovo ime:
pošto će u prvom završiti „Malog lorda Fontleroja“, u narednom počinje strip „Uragan“ prema scenariju Svetislava B. Lazića. Sada je već primetno da su Konstantin Kuznjecov, Aleksije Ranhner i Đuka Janković najverniji saradnici „Mike Miša“, mada prvi uporedo stvara i za „Politikin zabavnik“. Solovjev i Šenšin u ovom periodu gotovo isključivo rade za „Mikijevo carstvo“ (izuzetak je Šenšinov „Meksiko“), dok je Lobačev potpuno angažovan saradnjom u „Politikinom zabavniku“. U ovakvoj situaciji, sasvim je razumljivo što u listu već duže vreme dominiraju ostvarenja inostranih autora. To će biti još uočljivije nešto kasnije (od 400. do 411. broja), kada Ferdo Bis, Ivan Šenšin i Konstantin Kuznjecov privedu kraju svoje stripove: „Morski vuk“, „Meksiko“ i „Tri života“.

Nastalu prazninu delimično će popuniti Đorđe Lobačev, koji se stripom „Beh duh“ privremeno vraća u 412. broju „Mike Miša“. Četiri broja kasnije, Kuznjecov počinje da radi „Stjenjku Razina“ i ponovo zauzima srednje strane u listu. U narednom broju vraća se i Jankovićev Maksim s epizodom „Maksim kao Tarzan“, dok Ivan Šenšin u 419. broju počinje strip „Tajna zamka Bakon“, sa Ralfom Stedijem u glavnoj ulozi.
Sve do 427. broja u „Mika Mišu“ se neće dogoditi ništa značajnije. Okončane epizode „Fantoma“ i „Mandraka“ zamenice nove, a Ranhner i Lobačev će u 426. broju završiti svoje stripove „Uragan“ i „Beli duh“. Od narednog broja, međutim, usledila je čitava serija. Posle duže pauze u list se vraća Flanders sa „Kraljem konjičke policije“, u 428. Ranhner počinje novu epizodu „Uragana“, šest brojeva kasnije Marijan Ebner se javlja sa „Herojima neba“, a u 436. broju Bern Hogart startuje novom epizodom „Tarzana“. U prethodnom broju, Kuznjecov i Janković završavaju „Stjenjku Razina“ i „Maksima kao Tarzana“ da bi već u 437. Janković počeo svoj poslednji strip u „Mika Mišu“ pod nazivom „Maksim kao detektiv“. Nakon tri broja objavljen je završetak i poslednjeg Šenšinovog rada u „Miki Mišu“ („Tajna zamka Bakon“), koji iz nepoznatih razloga dovršava Aleksije Ranhner.



Osetan nedostatak domaćih radova u poslednjim brojevima lista, ublažiće Konstantin Kuznjecov izvrsnom adaptacijom Puškinove „Pikove dame“ s kojom se javlja u 444. broju. Novom ostvarenju ponovo je namenjeno dominantno mesto u listu (smešten je na srednjim stranama koje su otiskivane u dve boje) i sada više nema nedoumice: Kuznjecov postaje glavno oružje „Mike Miša“ u borbi sa snažnom konkurencijom.



U 450. broju Ranhner privodi kraju drugu epizodu „Uragana“, a Kuznjecov po završetku „Pikove dame“ (460. broj), već u narednom počinje strip „Čarobna frula“ iz svog ciklusa „Hiljadu i jedna noć“. Sa 467. brojem i okončanjem storije „Maksim kao detektiv“, Đuka Janković definitivno odlazi sa stranica „Mike Miša“. Samo dva broja kasnije, u list se vraća Solovjev sa „Carevim štitonošom“, stripom iz naše prošlosti.
Poslednji brojevi u 1940. godini objaviće početak nekoliko novih stripova. Mada se među njima mogu zapaziti radovi nepoznatih, ali talentovanih početnika, svojim kvalitetom i prepoznatljivošću daleko se izdvajaju ostvarenja već afirmisanih domaćih autora: „Žig smrti“ Konstantina Kuznjecova i „Vaskrsenje“ i „Poštareva kći“ Aleksija Ranhnera. Značajno je pomenuti da se u list vraća i „Mali Teri“ Miltona Kanifa.



U šestoj, poslednjoj godim svog izlaženja, „Mika Miš“ je startovao 3. januara 1941. godine sa 478. brojem. Tri nedelje kasnije, Ferdo Bis se vraća u list sa storijom „Blago cara Solomuna“, nesumnjivo jednim od svojih najboljih radova. Naredni, 484. broj donosi početak još jednog stripa za koji Konstantin Kuznjecov kao predložak koristi pisano delo: ovoga puta to je Servantesov „Don Kihot“. U istom broju „Mika Miš“ je objavio i sledeće stripove: „Blago cara Solomuna“ (Ferdo Bis), „Vaskrsenje“ i „Poštareva kći“ (Aleksije Ranhner), „U carstvu Inka“, „Žig smrti“ (Konstantin Kuznjecov), „Carev štitonoša“ (Sergej Solovjev), „Fantom“ (Li Fok i Rej Mur), „Mali Teri“ (Milton Kanif), „Atlantida“, „Gospodar sveta“, „Mandrak“ (Li Fok i Fil Dejvis) i „Tarzan“ (Bern Hogart).



U 490. broju Sergej Solovjev završava prvi deo „Carevog štitonoše“ i odmah u sledećem startuje sa drugim nastavkom. Pet brojeva kasnije, Valter Nojgebauer i Branko Kovač po treći put počinju saradnju sa „Mikom Mišom“, objavljujući prvu tablu realističkog stripa „Zrinski i Franko pan“. U list se ponovo vraća i „Radio patrola“ Čarlija Šmita, a 501. broj donosi početak nove epizode „Fantoma“.
Samo tri broja kasnije, rat će naglo prekinuti slavni pohod „Mike Miša“ kroz istoriju jugoslovenskog stripa. U stvari, 504. broj lista izašao je 4. aprila 1941. godine, dva dana pre nego što će biti bombardovan Beograd. Od stripova koje je doneo na svojim stranicama: „Zrinski i Frankopan“ Valtera Nojgebauera i Branka Kovača, „Fantom“ Lija Foka i Reja Mura, „Barnej Bakster“ Frenka Milera, „Blago cara Solomuna“ Ferda Bisa, „U carstvu Inka“, „Žig smrti“ Konstantina Kuznjecova, „Carev štitonoša“ Sergeja Solovjeva, „Čovek sa 100 lica“, „Mali Ten“ Miltona Kanifa, „Radio patrola“ Čarlija Smita, „Špijunka“, „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, „Doktor Moro“ Aleksija Ranhnera i „Avanturisti neba“; završen je jedino „Žig smrti“ Konstantina Kuznjecova.



Ovo, međutim, neće biti i poslednja reč lista koji je tokom neprekidnog šestogodišnjeg izlaženja zadobio simpatije svih poklonika devete umetnosti. Sasvim neočekivano, 8. oktobra 1941. godine, pojavio se u okupiranom Beograd i 505. broj „Mike Miša“. Sudeći prema oglasu objavljenom na desetoj strani: „Dvadesetosma sveska Krnje izlazi u četvrtak, 10. aprila“; list je verovatno već bio grafički pripremljen, a naknadno je promenjen samo datum na naslovnoj strani. Ovaj poslednji broj „Mike Miša“ doneo je nastavke storija započetih u prethodnim brojevima i prve dve table nove epizode „Tarzana“ u crtačkoj verziji Berna Hogarta. Nijedan od objavljenih stripova nije bio završen.

Pored ekspanzije raznih onlajn igrica i virtuelne zabave, strip je danas skoro zaboravljena umetnost, ali ipak nekako egzistira, zahvaljujući grupi nepopravljivih strip-romantika, koji neguju kult devete umetnosti.
U bivšoj Jugoslaviji ne čitati strip i ne imati bar jednog omiljenog junaka bilo je kao anomalija. Nije bilo kuće u tadašnjoj državi na brdovitom Balkanu u kojoj nije bilo nekoliko svesaka s avanturama strip-junaka Zagora, Alana Forda, Teksa i drugih... Bivša Jugoslavija imala je razvijeno tržište stripa, a mnogi su tokom punoletstva kao najvrednije što imaju isticali kolekcije stripova. U nastavku teksta donosimo vam deset omiljenih likova stripoljubaca iz tog perioda.

1. Zagor

Iako je Alan Ford imao ogromnu popularnost, mesto broj jedan na top-listi junaka definitivno pripada čuvenom Duhu sa Sekirom, Manituovom poslaniku, i njegovom najboljem prijatelju Čiku, malenom čoveku velikog stomaka, kako su ga zvali Indijanci. Mnogo avantura je dvojac iz Darkvudske šume prošao zajedno, ali u svim im je zajedničko da se Čiko žalio na neizdrživu glad, koja ga muči. Tokom 50 godina postojanja, neustrašivi Zagor se borio u dubokim šumama Darkvud, imao mnogo neprijatelja, ali i isto toliko smešnih scena, koje su dovodile čitaoce do suza. Upravo ta kombinacija akcije i komedije i činjenica da se, iako je prošlo više od pola veka od prvog izdanja, ovaj strip još čita s istim, apetitom dovele su do odluke o broju jedan na našoj listi. Zagor je proizvod italijanske strip-kuće "Bonelli", a drži i rekord u prodaji - epizoda "Heroj šeste planete" prodata je u čak 280.000 primeraka. Strip su kreirali scenarista Gvido Nolita i crtač Galieno Feri, a prvi broj izašao je 1961. godine.

2. Alan Ford

Živopisni likovi Broj Jedan, ser Oliver, Bob Rok, Grunf i drugi, okupljeni oko tajne grupe TNT, poznati su svakome ko je pročitao makar jednu epizodu "Alana Forda". Strip dvojice italijanskih autora Lučana Sekija, poznatijeg po pseudonimu Maks Bunker, i Roberta Raviole - Magnusa, uživao je kultni status najviše među ljubiteljima devete umetnosti u bivšoj Jugoslaviji. Svojevrsni fenomen popularnog stripa upravo je u tome što je bio čitan samo u bivšoj Jugoslaviji i Italiji, a iako je slavna cvećara smeštena u Njujork, nikad nije preveden na engleski. Na prostoru bivše Jugoslavije strip je doživeo veliki uspeh jer je i humor iz stripa dosta blizak našem mentalitetu, a prisutna je i kritika raznih društvenih pojava. Britka satira iz stripa i dalje se redovno citira, čak i među onim retkim ljudima koji ne znaju ko je Grunf, ali ne mogu da se ne slože s njegovim mudrostima poput one: "Bolje ispasti budala nego iz voza".

3. Blek Stena

Ovaj junak je klasičan mačo tip, koji bez obzira na godišnje doba na sebi nosi samo prsluk od medveđeg krzna. Večiti pratioci Bleka Stene (Velikog Bleka), su mladi Rodi, siroče rata, i profesor Okultus, majstor za napitke i tvorac najneobičnijih metoda lečenja, koji ih dovode do najsmešnijih situacija. Veliku popularnost na našim prostorima stekao je svojim mačo izgledom, snagom bogova Olimpa i neverovatnim podvizima, koji su upravo i privlačili mušku populaciju. Na kioscima se prvi put pojavio davne 1954. i proizvod je trija alias Esse Gesse. Od samog početka je oberučke prihvaćen od strane čitalaca jer je, baš poput njegovog konkurenta Zagora, bio arhetipski superjunak u stripu koji je napravljen s namerom da zabavi i poduči o istoriji.

4. Dilan Dog

Glavni predstavnik novog talasa italijanskog stripa bio je Dilan Dog, detektiv noćnih mora koje se iz carstva snova redovno prebacuju u realnost. On je bio netipičan junak. Dilan je, naime, bivši alkoholičar koji se boji visine, skučenih prostora, dece i slepih miševa. Interesantan podatak je da su većinu čitalaca ovog stripa činile mlade žene, prvenstveno privučene harizmom glavnog junaka. Pre nekoliko godina strip je dobio i svoju holivudsku ekranizaciju. Iz avanture u avanturu Dilana je verno pratio Gručo, a njegov lik je preuzet od američkog glumca i komičara Gruča Marksa, jednog od urnebesne braće Marks. On se pojavljuje od prvog broja i omiljena zabava mu je pričanje glupih šala svakome ko je u prilici da ih čuje.

5. Mister No

Pored Dilana Doga, najveći plejboj iz stripova je bio Džerom Drejk, poznatiji kao Mister No, ratni veteran koji je živeo na obali Amazona, a za život je zarađivao prevozeći putnike svojim legendarnim avionom "Pajperom". Često mamuran Mister No, koga je kao junaka kreirao Serđo Boneli, je imao talenat za upadanje u probleme, a njegove avanture su se uvek završavale tako što neku od putnica odvede u krevet. Interesantno je da je ovaj strip-junak zasnovan na stvarnom liku. Privlačio je i stariju publiku, koja je zagušena svakodnevnim obavezama odušak i davno izgubljeni deo sebe nalazila upravo u Mister Noovim avanturama.

6. Marti Misterija

On je bio interesantna kombinacija naučnika štrebera i zakletog avanturiste, kao što je bio Indijana Džons. Bio je poznat i kao detektiv nemogućeg, jer su ga najviše interesovali slučajevi koje arheologija i nauka ne mogu da objasne. U ovom stripu su mladi mogli naučiti puno zanimljivih podataka iz oblasti arheologije, istorije, mitologije, a svi su obožavali njegovog stalnog saborca, pravog neandertalca Javu, kojeg je Marti otkrio, odledio i vratio u život na ostrvu po kojem je i dobio ime. Strip je prvenstveno okupljao obožavaoce naučne fantastike i zaljubljenike u nemoguće. Ne čudi da su skoro svi koji su čitali avanture Martija Misterije nešto kasnije postali zaraženi kultnom TV serijom "Dosije X".

7. Komandant Mark

Ovaj junak je bio obavezno štivo u svakoj kolekciji stripova, a inače je predstavljao hrabrog vođu patriota, poznatijih kao Vukovi Ontarija. Komandant Mark je na području bivše Jugoslavije uživao veliku popularnost, a najviše su tome doprineli njegovi saborci, indijanski poglavica Žalosna Sova, zagriženi rodoljub i najlepša brada Amerike Mister Blaf, kao i njegov verni pas, večita vreća buva, Flok, čije se komične situacije i prijateljske zvrčke koje su pravili jedni drugima prepričavaju i danas među ljubiteljima stripa.

8. Teks Viler

On je neustrašivi rendžer i poglavica Navaho Indijanca, koji su ga nazvali Noćni Orao, a u avanture je išao s najboljim prijateljem Kitom Karsonom, sinom Kitom Vilerom i Navaho Indijancem Tajgerom Džekom. Ovaj strip je u Italiji imao ogromnu popularnost, ali kod nas u malo manjoj meri zbog lošeg načina publikacije. Teks je predstavljao sinonim za pravednost i požrtvovanost i time stekao poštovanje ljubitelja stripa i sanjara. Prvi broj stripa pod naslovom "Misteriozni totem" (Il totem misterioso) izašao je u Italiji 30. septembra 1948.

9. Kapetan Miki

Tokom osamdesetih godina prošlog veka deca su se delila na ljubitelje ***** Telera i Kapetana Mikija. Isto kao i Kit, i Miki je bio veoma mlad kada je postao rendžer, imao je 17 godina, a koristeći izuzetnu inteligenciju dospeo je do čina kapetana. Kapetan Miki se nikada nije odvajao od svojih prijatelja Smuka i doktora Salasa, a važnu ulogu je imao i njegov verni konj Napoleon, koji ga je spasao iz mnogih opasnih situacija.

10. Kit Teler

Kit Teler je bio omiljeni junak i idol svih nedovoljno snažnih školaraca osamdesetih godina. Poznat je bio kao mali rendžer, a njegove avanture se baziraju na traženju pravde i osvete nakon što su mu oca, takođe rendžera, optužili za izdaju, kada je Kit imao samo 14 godina. S obzirom na to da je bio mlad i nedovoljno razvijen, Kit se služio snalažljivošću i lukavstvom da bi nadoknadio nedostatak snage, što mu je na kraju donelo čin kapetana. Ovaj strip je premijeru imao 15. juna 1958, a pripada žanru vestern stripa.

Mogu li "stari" stripovi naći svoju publiku u 21. veku?
Čuvena Zlatna serija uz koju je odrasla velika većina ljubitelja stripa vraća se na kioske u izdanju beogradske izdavačke kuće “Veseli četvrtak“.
Urednik “Veselog čevrtka“ Dušan Mladenović navodi za B92.net da će to biti “Zlatna serija za 21. vek“. U prvom broju, ovog četvrtka, naravno – Teks, kao odavanje počasti prvom broju stare Zlatne serije.

“Potpuno smo svesni toga da je Zlatna serija bila najpopularnija strip edicija u bivšoj Jugoslaviji, a samim tim i najkultnija i danas je većina čitalaca pamti kao nešto najlepše što se dešavalo na domaćoj strip sceni. Prvi broj nove Zlatne serije stiže u četvrtak 8. februara, jer smo 7. februara mi objavili naš prvi strip, pa taj datum računamo kao rođendan. Dan posle toga vraća se i Zlatna serija“, ističe Mladenović.

Kako kaže, na ideju o pokretanju nove Zlatne serije došao je davno, kada je verovatno kao i svaki ljubitelj stripa pomislio “uh, što bi bilo dobro da i dalje postoji Zlatna serija“.

“Ali to je bila opasna ideja, toliko opasna da sam morao da joj prilazim postepeno i sa svih strana, da prvo sve mogućnosti ispitam i vidim koliko je realno sprovesti ih u delo. Na kraju smo odlučili da krenemo u to, a kao najbolji trenutak procenili smo 2018. godinu kada slavimo 10 godina postojanja, a Zlatna serija pola veka. Oba jubileja su u razmaku od dve-tri nedelje, što ne može biti slučajnost“, navodi Mladenović.

Podsećamo, prvi broj Zlatne serije izašao je u izdanju novosadskog Dnevnika 1968. godine, a epizode Zagora, Teksa, Komandanta Marka i drugih izlazili su sve do početka devedesetih.

Prema njegovim rečima, iako pokreću "svoju" Zlatnu seriju, to ne znači da im je namera da pokvare sećanje na onu originalnu.

“Baš suprotno. Želimo da to sećanje donekle unapredimo i da ponovo oživimo stare emocije u ljudima. Prema našim procenama, barem polovina ljudi koji danas čine jezgro publike stripa nije imala prilike da nabavlja originalnu Zlatnu seriju sa kioska, nego su se s njom upoznavali zahvaljući second hand primercima, pozajmljenim ili kupljenim od prvobitnih vlasnika. Tužna je istina da Zlatna serija ne postoji već 25 godina. Eto, 25 godina je postojala, a 25 godina je nema. Moglo bi se reći da se na svakih 25 godina nešto veliko dešava na strip sceni“, ocenjuje Mladenović.

U prvom broju koji će se na kioscima naći u četvrtak, a u koji je autor ovih redova imao uvid, ljubitelji stripa pronaći će dve avanture čuvenog Teksa – “Ranč slobode“ i “Teror u šumi“, ali i opširan tekst Dušana Mladenovića o Zlatnoj seriji.

Kako je tamo napisao, Zlatna serija mogla bi da bude metafora “recepta za buđenje nostalgije“.

“Upravo to, ali i više od toga. Zato smo se odlučili da radimo dve različite korice – jednu namenjenu onima koji su nostalgično vezani za famoznu žutu traku, a koji, kada pomisle na Zlatnu seriju, pomisle na naslovnu stranu koju je nacrtao neki domaći crtač. Nije bilo mnogo dileme u vezi s tim ko će crtati naslovnu stranu prvog broja. Naravno, čuveni Bane Kerac koji je pored svega što je uradio bio i autor više od 100 naslovnih strana Dnevnikove obe edicije. Sa druge strane, ideja je i da se u Zlatnu seriju na ovaj način zaljube i neki novi klinci, pa zato čitaocima nudimo i savremen dizajn za sve one kojima je verzija sa žutom trakom suviše retro ili suviše ’oldskul’. Naravno, sigurni smo da nije mali broj ni onih koji će želeti da imaju obe verzije korica. Dakle, ne bežimo od toga da je ova naša Zlatna serija zapravo ’Zlatna serija za 21. vek’. Tu nema dileme. Zato će, po dogovoru sa izdavačkom kućom Serđo Boneli Editore, verzija sa koricama originalnog crtača naslovne strane, maestra Klaudija Vile, ići na kioske, dok će ova retro korica moći da se nabavi prvenstveno preko našeg Kluba čitalaca, a zatim i u specijalizivanim knjižarama, tj. striparnicama“, navodi Mladenović.

Kako kaže, jedna od ideja jeste da “retro naslovnu stranu“ za svaki novi broj crta novi domaći crtač, ali u zavisnosti od toga koliko publika bude zainteresovana za drugu verziju korice.

Osim toga, u svom tekstu Mladenović postavlja i jedno veoma zanimljvo pitanje – gde bi strip danas bio da Zlatna serija nije ukinuta tokom devedesetih godina prošlog veka.

“Siguran sam da bi mnogo više ljudi bilo danas zainteresovano za strip, a pre svega mnogo više mladih. Naravno da danas ima mladih ljudi koji vole strip, ne mogu reći da stripove čitaju samo stariji ili da je situacija beznadežna, to nikako, ali najveća tragedija naše strip scene jeste u tome što čitavu deceniju nove generacije čitalaca nisu stasavale uz strip. Danas je situacija svakim danom sve bolja“, ocenjuje glavni urednik “Veselog četvrtka“.
Nove epizode nove Zlatne serije neće biti objavljivane nedeljnim ritmom koji je bio zaštitni znak stare edicije, a Mladenović navodi da su se namerno opredelili za „oprezniji ritam izlaženja u skladu sa prilikama na današnjem tržištu”.

A koga ćemo sve gledati/čitati/pratiti u avanture?

“U duhu stare Zlatne serije prvi broj donosi avanture Teksa Vilera, iako je pravim znalcima poznato da se prvo pojavljivanje Teksa na ovim prostorima nije dogodilo u toj ediciji, ali to je već druga priča. Odlučili smo da u našu Zlatnu seriju ubacimo i junake koje već objavljujemo i koji su zaštitni znak naše kuće. Dakle, Zagor, Mister No, Dilan Dog, Marti Misterija i neki drugi junaci koje planiramo za budućnost, a koji će biti iznenađenje. Možda će nam to zameriti neki stariji čitaoci koji se sećaju da je Zlatna serija objavljivana paralelno sa Lunovim Magnus Stripom u kojem je izlazio Mister No, Marti Misterija je bio specijalno izdanje LMS, dok je Dilan Dog bio specijalno izdanje Zlatne serije. Ipak, mi smo odučili da postmodernistički sve spojimo u jednu ediciju - modernu Zlatnu seriju“, navodi Mladenović.

Takođe, on ističe kako im nije plan da “slepo prate Dnevnikov recept“, tako da nova Zlatna serija neće biti reprint starih izdanja, ali da će biti slična po mnogim stvarima, pa i po broju stranica.

“Ugledali smo se dosta na prve brojeve s kraja šezdesetih, tako da i broj strana odgovara više toj Zlatnoj seriji nego onoj poznijoj. Naša Zlatna serija imaće 130 strana i ideja nam je da uvek ili skoro uvek pored glavnog, nosećeg stripa, u nastavku budu prisutni još neki stripovi. Dakle, 130 i više strana, kao i uvek barem dva stripa u jednom broju ili jedan duži“, navodi Mladenović.

Prema njegovim rečima, pokretanje Zlatne serije je pre svega ispunjenje njegovog dečačkog sna.

“Sebi sam ispunio želju da tu višedecenijsku ideju konačno realizujem, a po prvim komentarima čitalaca jasno je da je to bila želja i mnogih drugih. Drago mi je što još ima ljudi koji čitaju stripove i što ih je svakim danom sve više, a nadam da će ova nova Zlatna serija uspeti da probudi i neke uspavane čitače koji možda stripove nisu čitali još od gašenja stare Zlatne serije“, zaključuje Mladenović za B92.net.

Slobodan Maričić

Alan Ford je talijanski komični strip kojeg su stvorili scenarist Luciano Secchi, pseudonim Max Bunker i crtač Roberto Raviola, pseudonim Magnus.

Radnja stripa odvija se u New Yorku, a ovo su neke od legendarnih izjava Broja 1, Alana Forda, Bob Rocka, Sir Olivera, Grunfa, Jeremije i drugih likova u stripu