Poslednji Hitlerovi dani

Последњи Хитлерови дани



Берлин 1945. године

Хајнц Линге је дест година служио Хитлера као лични собар. Једини је човек који је видео Хилера последњи пут живог и први који је видео Хитлера мртвог. Заробили су га Руси, а по повратку у Немачку објавио је утиске о последњим данима највећег светског злочинца. Ово је део његовог казивања.

Пет дана пре тога, 25. априла после подне позван сам у собу са картама која је служила као Хитлеров главни штаб и представљала средиште државе у распадању. Хитлер је у овој просторији доносио одлуке од тренутка када су совјетске трупе улазиле у Берлин. Просторија је била мала и скромно намештена. Једна врата с леве стране водила су у Хитлерову спаваћу собу, а са супротне стране у спаваћу собу његове љубавнице и дружбенице Еве Браун. Ја сам спавао поред просторија одређених за Гебелсову породицу.

Хитлер је стајао поред стола. Лице му је било бледо а очи хладне. Гледао је право у мене.

-Линге – рекао је - желим да вас ослободим службе код мене! Можете да одете из склоништа!

Наравно ја сам одбио, а он је такву одлуку и очекивао.

– Онда имам једну посебну дужност за вас! Одлучио сам да заједно умрем са госпођицом Браун. Ваша дужност ће бити да се постарате за спаљивање наших тела. Нико не сме да ме препозна после рата. Набавите довољну количину бензина, увијте наша тела у ћебад, полијте бензином и запалите! Када се уверите да је све готово, вратите се у собу и сакупите све што сам употребљивао. Изнесите ствари напоље и њих спалите! Јесте ли разумели наређење Линге?!

Потврдио сам. Слутио сам да је Хитлер одлучио да умре у Берлину, а не да покуша да се спасе бекством у неку неутралну земљу. Страховао је да ће га Русиухватити живог или да ће пронаћи његово тело. Поучен искуством Мусолинија и његове љубавнице, Хитлер је одлучио да за собом остави само пепео.

Сећам се колико је Хитлер бринуо за здравље Еве Браун док су живели у подземном склоништу. По његовом наређењу често сам је пратио у шетњи између берлинских рушевина. Једном ми се поверила:

– Ако чудо не спасе Немачку, највећа ми је жеља да са Фирером умрем као његова законита жена!

Сетио сам се ових речи када ме је Хитлер позвао 29. априла, дан уочи своје смрти. Ћутке смо прешли у собуза састанке. Код врата је застао и рекао да припремим просторију за његово венчање са Евом Браун.

– Седећемо за овим столом са мојим сведоцима Борманом и Гебелсом! Траже Валтера Вагнера који је венчао Гебелсове!

Нагло се окренуо и отишао.

Венчање је требало да се одржи тог поподнева, али како нису могли да пронађу свештеника Вагнера, веза између Хитлера и Еве Браун озакоњена је тек око поноћи. Одржана је мала забава са шампањцем. Фирер је као и увек пио искључиво чај. Гости су се грабили да пољубе руку млади.

Све то пролетело ми је кроз главу док сам посматрао непомична тела супружника. Званично, у браку су били тек неколико часова.

Пажљиво сам умотао њихова тела у ћебад. и уз помоћ двојице гардиста изнео их у башту. Еву Браун је носио мајор Гинше, Хитлеров ађутант. На себи је имала тамноплаву свилену хаљину, свилене чарапе и италијанске ципеле светле боје. Од накита носила је само сат од платине, Хитлеров поклон.

Изручио сам неколико канти бензина на тела. Помагали су ми Гинше и други официри. У близини су грувале експлозије граната. Чуло се и штекање митраљеза. Било је јасно да нам не преостаје много времена. Бацио сам упаљену шибицу на бензином натопљену ћебад. Букнуо је пламен, али се ватра брзо угасила јер је ово био авионски бензин који је нагло сагоревао. Хитлерова униформа је била уништена, као и Евина хаљина, али су се ликови могли препознати.

Мартин Борман је преузео даље уништавање Хитлеровог и Евиног тела. Нисам смео да противречим јер је он био један од Фирерових највећих пријатеља. Отишао сам у склониште да сакупим Хитлерове личне ствари. Када сам се после пола часа вратио речено ми је да је гарда однела тела и сахранила негде у близини.

После пропасти Немачке читао сам у штампи којешта о Хитлеру. Од часа када сам постао његов собар, а то је било 1935. године, Ева Браун је већ увелико ушла у његов живот.

Пред сваки важнији говор Хитлер се темељно припремао. Нарочито је вежбао гестове и израз лица. Текст говора читао је пред огледалом све време држећи штоперицу у руци. Никада није био потпуно задовољан собом.

Хитлер је морао да употребљава наочаре. Међутим, никако није желео да га виде с њима. Због кратковидости за њега је направљена нарочита писаћа машина са великим словима на којој су куцани говори. Тако је на јавним местима читао текст без наочара али их је, за сваки случај, редовно носио у џепу. Током говора наочаре је инстинктивно стезао и на врхунцу казивања редовно би их здробио!

У време битке за Стаљинград Хитлеру је почела да дрхти лева рука. Зато на свим сликама из тог времена и касније Хитлер држи леву руку припијену уз тело. На састанцима је леву руку придржавао десном како би спречио дрхтање.

Када је започела пропаст Трећег рајха, Хитлер је готово преко ноћи постао старац. Мало је људи у Немачкој знало да он вуче леву ногу, да му лево око непрестано подрхтава и да му коса седи због напрегнутих живаца. У помоћ је прискакао лични лекар морел. Поред болова у стомаку, Хитлер је патио и од несанице. Имао је сијасет разноврсних пилула којима се успављивао. У последње време, пре сваког јавног наступа, добијао је инјекције против грчева у стомаку.

Ужасавао се гојазности. Просто би побеснео када би му неко рекао, васпитања ради, да лепо изгледа и да се поправио! Тада би узимао средство за брзо чишћење црева, а потом неки лек који је требало да му очисти организам од бацила! Временом сам се и ја извежбао да му дајем инјекције па сам стално са собом вукао коферче са лековима, ампулама и шприцевима.

Мучиле су га и главобоље. Веровао је да долазе од високог притиска па је захтевао да му пијавицама пуштају крв.

Болови у стомаку временом су постајали све чешћи и јачи и Хитлер је закључио да ће престати само ако једе дијеталну храну. Имао је посебну куварицу која му је припремала само поврће и то оно које рађа на земљи претходно дезинфикованој!

Када су ме заробиле совјетске трупе, одведен сам до места где је Хитлер требало да буде закопан. Међутим, његово тело није се ту налазило. Верујем, то је моје мишљење, да су гардисти сахранили Хитлера и Еву Браун у масовну раку у близини Рајхс-канцеларије где се њихови остаци и данас налазе.



Хитлер и Ева Браун



uciteljicazivota.