Egipat

Zatvara se Tutankamonova grobnica?


Za mnoge posetioce Egipta jedan od najlepših ugođaja je poseta Tutankamonovoj grobnici u čuvenoj Dolini kraljeva u Luksoru. Međutim, nepopravljiva šteta nastala nakon decenija turističkih hordi koje su prošle kroz posmrtne odaje dečaka faraona i druge drevne grobnice najverovatnije će dovesti do zatvaranja ove atrakcije.



Tutankamonova posmrtna zlatna maska


Promene u temperaturi i vlažnosti vazduha, kažu stručnjaci, dovode do ljuštenja gipsa sa zidova. Budući posetici grobnice moraće da se zadovolje detaljno izrađenom replikom, premda egipatske vlasti tek treba da odluče kada će to stupiti na snagu.


Vrhovni savet za antikvitete je već naručio niz skoro savršenih odaja replika u saradnji sa švajcarskim Univerztetom iz Bazela i madridskom kompanijom Factum Arte.

Vrhunski umetnici dobili su još 2009. zeleno svetlo da izrade tri kopije grobnica - Setija I, Nefertari i Tutankamona. Factum Arte je koristio 3D skenere da napravi repliku Tutove grobnice, za šta im je bilo potrebno nekoliko godina. Kopija će biti otkrivena u Kairu sledeće nedelje.


"Istina je da te grobnice nikad nisu građene sa idejom da ih neko posećuje. Bile su očuvane više od 3000 godina, ali u poslednjih 90, od kada ih je otkrio Karter, stanje se dramatično pogoršalo", rekao je jedan od umetnika, Britanac Adam Lou, za Independent on Sunday.

Vesti

Neotvarani grob u Dolini kraljeva pripada pevačici



U Dolini kraljeva pronađen je neotvoren grob za koji je grupa arheolog utvrdila da je kripta pevačice u hramu boga Amona koja je živela pre 3000 godina



EGIPAT – Skoro ceo vek nakon (1922. godine) otkrića neopljačkanog groba faraona Tutankamona, u Dolini kraljeva je pronađen, takođe, neotvaran grob, u kome je, kako tvrde arheolozi, sahranjena pevačica boga Amona koja je živela pre 3000 godina.

Ovo, izuzetno značajno, otkriće ostalo je više od godinu daleko od očiju javnosti pošto je načinjeno početkom prošle godine tokom pobune Egipćana protiv vlade predsednika Hosnija Mubaraka.

Ekipa arheologa, predvođena Suzanom Bikel sa švajcarskog univerizeta u Bazelu, sasvim slučajno, prilikom rasčišćavanja terena naišla je na rov koji ih je odveo do mesta gde su na dubini od tri metra otkrili mali otvor.

Sonda sa kamerom je pokazala da je to kripta i da mir pokojnika niko nikada nije narušio.

Zbog političkih previranja lokalitet je tada zapečaćen i tek je nedvano otvoren, a prvi, preliminarni izveštaj je objavljen u najnovijem broju stručnog mesečnika Američkog arheološkog društva „Arheologija“ da se u netaknutom sarkofagu nalazila mumija žene visoke nešto iznad 150 santimetara.

Na savršeno očuvanom drvenom sarkofagu, sa likom pokojnice, hijeorglifski zapis navodi da se zvala Nehemes Bastet da je bila „gospa“ visokog društva čiji je otac bio sveštenik u Amonovom hramu u kompleksu hramova u Karnaku u negdašnjoj prestonici Tebi.

Prema stilu hijeroglifa i tipu sarkofaga gospa je umrla posle 945. pre nove ere što je za najmanje 350 godina novije vreme nego ono kada je grobnica bila iskopana.

Sarkofag je položen preko ostataka prethodnog pokojnika, a analiza polomljenog inventara pokazala je da je prvobitni „vlasnik“ groba bio sahranjen u vreme 18. dinastije koja je vladala između 1539. i 1292. pre nove ere.

Evropski i egipatski egiptolozi uključeni u tim koji rade na ovom lokalitetu objašnjavaju da je to bila česta praksa da su napuštene, opljačkane grobnice posle izvesnog vremena ponovo korišćene, pogotovo što je pevačica živela u perodu koji su obeležili nemiri i sukobi između kaste sveštenika iz Karnaka i faraona i zato je i ceo inventar njene grobnice veoma skroman.

Sarkofag je otvoren još u grobnici da bi se snimila njegova unutrašnjost pre transporta i unutra je nađena potpuno crna mumija „zakovana“ okamenjenom smolom koja je korišćena tokom balsamovanja i koja je iscurila.

Sarkofag je zatvoren i transportovan u laboratoriju gde će stručnjaci nastaviti rad, a na terenu je nastavljeno prikupljanje materijala iz grobnice od koga se očekuje da će dati informacije o životu pevačica u hramovima.

Očekuje se da će do kraja godine biti saopšteni rezultati laboratorijskih ispitivanja mumije i sadržaja sarkofaga, ali će biti potrebno četiri do pet godina da se istraži ceo lokalitet i dobiju podaci ko je bio prethodni pokojnik.

Za egiptologe je ovo otkriće potvrda da Dolina kraljeva krije još mnogo tajni, iako se još pre 100 godina govorilo da tamo nema više šta da se iskopava.

Tanjug

Kairo

The Pyramids of Giza

The Great Sphinx of Giza

EGIPAT je verovatno najastarija civilizacija na svetu koja je nastala u dolini reke Nil 3100 godina pre naše ere. Egipat je možda najpoznatiji kao dom drevne egipatske civilizacije sa svojim hramovima, hijeroglifama, mumijama i vidljivim iznad svega njegovim piramidama. Manje poznato je srednjevekovno nasledstvo Egipta. Zahvaljujući koptskom hrišćanstvu i islamu - antičkim crkvama, manastirima i dzamijama, Egipat podstiče turiste sa zapada da posećuju ovu drevnu zemlju. I zbog toga je Egipat jedan od najpopularnijih turističkih destinacija za turiste iz celog sveta. Egipat je u velikoj meri pustinja, proširenje velike Sahare koja najviše zauzima severni deo Afrike. Veliku ulogu u ovoj drevnoj državi naravno ima reka Nil, kao što je grčki istoričar Herodot rekao: ,,Egipat je dar od Nila".
Leta u Egipu su topla i suva, a zime umerene. Od novembra do marta je nabolje vreme da se poseti ova zemlja faraona.