Dušan Trifunović

Budi jača

Neću više da se igram toga
Nešto mi je drugo na pameti
Čini nešto od života svoga
Budi jača pa mi se osveti

Dosjeti se svake moje mane
Svega što si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomisliš na me
Budi jača pa mi se osveti

Zaboravi da te volim žarom
Od koga se može umrijeti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jača pa mi se osveti

У НАМЕРИ


У намери да будемо исти
са што мање разлика у срећи
са своје сам силазио звезде
трудио се да не будем већи.

Цео свет сам држао на оку
да не чини што ти не би хтела
револвер сам носио о боку
спремао се на опасна дела.

Кад си руку пружила за дугом
плако сам од велике части
господар сам ал’ ћу бити слугом -
смањујем се да ти можеш расти.

Шта је после било не зна нико
и за дуго нико неће знати
ја је чекам зна се тек толико
да ми се са своје звезде врати.

  

ZLATNE SUZE

Da nije mene bilo
da nisam bio jak
ko bi sa duše tvoje
sklonio večiti mrak

Da nije tebe bilo
na teškom putu mom
ja nikad pevao ne bih
jer ne bih imao kom

I kada sam sam padao
ja sam se nadao
postoje sigurna vrata

pevao plakao
gasio pakao
suzama svojim od zlata.

SRCE JE ČUDNA ZVERKA

Da nisam bio bolji i jači
Ti ništa ne bi znala o meni
Al' ja sam znao šta to znači
I šta se sviđa takvoj ženi.

Sve što tvoje srce dira
Mora imat stare arome
Sa nešto malo novih manira
Jer svijet je stvoren u stilu tvome.

Srce je čudna zvijerka stara
I ono stalno ima na umu
kako da svoga gospodara
Zavede u mračnu šumu.

Da nisam bio bolji,
Da nisam bio jači.
Da nisam bio...

Jer ja vješto spajam staro i novo
K'o čarobnjak iz šešira
Za tvoje lišće lovorovo
Za veličinu tvoga hira.

PRIZNAO SAM

Priznao sam da si bolja
Laskao sam tvome hiru
Samo da te prođe volja
I da pustiš me na miru

Nisi bila zagonetka
Izdalo me tajno čulo
Sve je s tobom od početka
Mirisalo na rasulo

Zar ti nije bilo dosta
Pusti me ne kvari
Idi gledaj svoja posla
A mene zanemari

Pred tobom je izobilje
Iza tebe je pusto
Al setićeš se opet mene
Kad ti bude gusto...

  

DALJINE

Daljina nije ništa
ona uzalud mami
ako na kraju puta
opet živimo sami

Vekovi ništa nisu
samo slojevi praha
ako je ljubavi bilo
uvek manje od straha

Daljine ništa nisu do znatiželje puke
jer sve što je moje na ovome svetu
to je na dohvat ruke

Vekovi neka teku po svome tajnom planu
a sve što je moje može da se desi
samo u jednom danu

CVIJEĆE I PČELE

Pčele su sastavni dio cvijeta,
samo se prave da to nisu.
Ne mogu da se odreknu leta
a ni da odole tom mirisu.

Kada se pravi
opis cvijeta,
tu pčeli nešto
mnogo smeta:

Drška, čaška, vjenčić, kruna
a pčela se ne računa!

Pčela se našla na sto muka
i sve se pita — s kojim pravom!?
A cvijeće željno njenog zvuka
samo zanosno klima glavom.

Drška, čaška, vjenčić, kruna
a pčela se ne računa. . .

Ljubavno prostranstvo

Volim te samo toliko koliko mogu da te prežalim
Od težine reči vazduh se sabija
i naša ljubav se puni ekrazitom.

Što god si ti dalje
To je veći prostor što pripada nama
i svet izgleda pitom.

Ako si ti kraj mora
do mora sve je naše.

Ako si navrh planine
Ili na starom mestu u aleji
ili u prošlosti s robljem u Misiru
ili u budućnosti na Kasiopeji.

Što god si dalje
to je veći prostor što pripada nama.

To prostranstvo opravdava postojanje moje duše
među drugim svetinjama

Za Duška Trifunovića kažu da je opismenio domaći roken rol tako pesmu Ima neka  tajna veza
i danas izvode mnogi bendovi.A kako i ne bi ovakav tekst:

Ima neka tajna veza
za sve ljude zakon krut
njome covjek sebe veze
kada bira neki put

Sidro koje ladju cuva
da ne bude buri plijen
tone skupa sa tom ladjom
jer je ono dio nje

Ref.
Ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas
ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas

Devet godina od smrti pesnika Duška Trifunovića

Navršilo se devet godina od 28. januara 2006, kada je preminuo srpski književnik
Duško Trifunović, jedan od najznačajnijih predstavnika takozvane estradne,
govorne poezije, odnosno sarajevske rok škole.




Između Duška Trifunovića i publike, baš kao u jednoj od njegovih pesama
koju je snimilo Bijelo dugme “ima neka tajna veza”.
Preminuo je u Novom Sadu, gde je živeo teškim izbegličkim životom, i sahranjen je,
 prema vlastitoj želji, u Sremskim Karlovcima. Sahrana je okupila mnoštvo
nezapamćeno u toj istorijskoj varošici.
 
Pop i rok muzičari sa prostora bivše Jugoslavije komponovali su muziku na osnovu
 niza Trifunovićevih pesama. Smatra se da je komponovano i snimljeno oko 300
njegovih pesama. Antologijske su, u izvođenju “Bijelog dugmeta” pesme “Šta bi
 dao da si na mom mjestu”, “Pristao sam, biću sve što hoće”, “Glavo luda”...
Niz takodje velikih pesama napisao je za Indekse, Nedu Ukraden, Zdravka Čolića,
 Arsena Dedića, Željka Joksimovića.
 
Trifunović je autor dvadesetak zbirki poezije, među kojima su “Zlatni kuršum”,
 “Pobednički krug”, “Šarena laža”, “Slobodni pad”, “Jetke pripovetke”, “Tumač tiranije”,
 “Bukvalno tako”, “Poezija”, “Šok soba”, četiri romana: “Gola seča”, “Kazneni prostor”,
 “Anđel do anđela”, “Davno i daleko”, i više dramskih tekstova.
 
Rođen je u Sijekovcu kod Bosanskog Broda, 1933. godine. U Sarajevo je došao četvrt
 veka kasnije, sa zanatom bravara.
 
Studirao je uz rad. Prvu zbirku “Zlatni kuršum” objavio je 1958. godine. Na Televiziji
Sarajevo je bio zapažen kao autor kultnih, emisija “Šta djeca znaju o zavičaju”.
Kada je izbio rat u BiH prešao je u Novi Sad gde je od 1992. godine saradjivao na TV Novi Sad.
 
U tom gradu nagrađen je Brankovom nagradom tri decenije ranije 1960. godine, a u vreme
 dok je u Novom Sadu živeo teškim izbegličkim životom dobio je Nagradu “Iskre kulture Vojvodine”.
 
U gradu gde je najviše stvarao bio je dobitnik “Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva”.
Pripala mu je i Savezna nagrada za brigu o deci.
 
Bitnija od svih nagrada jeste činjenica da se njegove nezaboravne pesme neprestano izvode
 kao nesumnjivo svedočanstvo “tajne veze” Duška Trifunovića i publike.





blic.rs

KARAVAN

Sunce zađe
pade dan
sve je prošlo
samo još ide karavan

Sve su sile protiv nas
hladna noć i dalaje pas
a prolazi karavan

Pas laje
vetar nosi
zato pas laje niz vetar
da se dalje čuje glas
kako laje jedan pas
a karavan prolazi

Mi nosimo vama hleb i so
pas laje jer ne zna za to

Šta bi dao kad bi znao
da karavan zato ide
da i psi sveta vide

Sve su sile protiv nas
hladna noći laje pas
a prolazi karavan