Morske sirene

Morske sirene

Od antickih vremena do danas mnogim umetnicima sirene, morske ljubavnice, bile su inspiracija za njihova umetnicka dela...



Prvi knjizevni opis morskih sirena nalazi se u grckoj mitologiji. Homer ih spominje u svojoj odiseji: kada je prolazio pored Otoka sirena, Odisej je svojim mornarima zapusio usi voskom kako ne bi culi njihov bozanski glas, koji neodoljivo privlaci, opija i ubija. Takodje, naredio je da ga cvrsto vezu za katarku, kako ni sam ne bi ucinio glupost i brod usmerio ka morskoj caroliji, iz koje im nema povratka...

Mnogi mornari i dan-danas veruju u smrtonosni poj sirena, pa na mnogim morskim deonicama izbegavaju plovidbu...



Verovanje u morske sirene i nepoznata morska bica posebnih moci postoje u mnogim kulturama sveta. Jos su stari Sumeri, a kasnije i njihovi naslednici Babilonci, obozavali morsko bozanstvo po imenu Enki (Oannes ili Ea) koje je na jednoj kamenoj fresci sacuvano do danasnjih dana, a prikazano u obliku pola covek - pola riba.

Japanska sirena poznata je pod imenom Ningyo. Vitkog je ribolikog tela, sa glavom prelepe zene. Ljudima je donosila srecu.

U mitologijama Polinezije, Mikronezije i Melanezije pojavljuje se morsko bozanstvo Vatea...

Prica o sirenama je izuzetno zanimljiva, posebno ako se ukljuce i otkrica danasnjice... Dugo vremena Americki naucnici cuvali su tajnu i sve osobe koje su imali bilo kakve veze sa ovim otkricem morale su proci, navodno, kroz poseban tretman, kroz koji prolaze samo retki pojedinci upuceni u najvaznije tajne koje se u Sjedinjenim Americkim Drzavama smatraju - vrednim nacionalne sigurnosti.

Pa ipak, nekoliko godina nakon otkrica, americki naucnik Richard Carr odlucio je da progovori.

- Na jednoj pescanoj plazi na Floridi otkriveno je mrtvo telo neobicnog morskog bica - pola riba, pola covek! Kreatura koju bismo mogli nazvati "covekolika riba", ili "riboliki covek", upucuje nas u drevne pomorske legende po kojima je covek izasao iz morskih dubina i vremenom se nastanio na kopnu.

Dr Richard Carr je novinarima pokazao i senzacionalnu fotografiju koja bi, bar na prvi pogled, mogla i da bude proizvod uspesne fotomontaze, ali strucnjaci koji su je analizirali, zacudo, nisu uspeli ni potvrditi, ali ni demantovati njenu autenticnost.

Brojna svedocanstva

Verovanje u morske sirene i nepoznata morska bica nadnaravnih moci postoje u mnogim kulturama sveta. Jos su stari Sumeri, a kasnije i njihovi naslednici Babilonci, obozavali morsko bozanstvo po imenu Enki (Oannes ili Ea) koje je na jednoj kamenoj fresci sacuvanoj do danasnjih dana, prikazano u obliku - pola covek ~ pola riba. Oni su doboko verovali da je Ea poducio coveka umetnosti i znanosti i stoga su mu svakog leta prinosili darove.



Grcki pisac Lukijan iz Samosate u delu "O boginji Siriji", tvrdi da je u Fenikiji video crtez semitske boginje Meseca, koja je predstavljena kao sirena: do pasa je bila riba, a od pasa zena! I Biblija pominje riborepo bozanstvo u koje su verovali Filistejci, a koje se zvalo Dagon. Japanska sirena je poznata pod imenom Ningyo. Vitkog je ribolikog tela, s glavom lepe zene i ljudima donosi srecu. U mitologijama Polinezije, Mikronezije i Melanezije pojavljuje se morsko bozanstvo Vatea, s izgledom - pola covek ~ pola dupin, a predanja americkih Indijanaca govore o postojanju dve vrste cudovista: jedno su nazivali Nagas. Imalo je telo kao zmija, a glavu kao covek. Dok su drugo nazvali Makara, bilo je - pola riba ~ pola sisar!

U krajevima koje zapljuskuje Juzno kinesko more i dan-danas se veruje u postojanje morskog cudovista Haiho shang. Njegov je izgled odista neobican: ima obrijanu glavu, snaznu muskulaturu i riblji rep. Za vreme olujnih nevremena napada i potapa brodove, a pomorce onosi u mracne morske dubine gde ih prozdire!

Odisej i sirene

Ipak, prvi knjizevni opis morskih sirena nalazimo u grckoj mitologiji. Homer ih spominje u svojoj Odiseji. Prisetimo se: kada je prolazio pored Otoka sirena, Odisej je svojim mornarima zapusio usi voskom kako ne bi culi njihov bozanski glas, koji neodoljivo privlaci, opija i ubija. Istodobno, naredio je da ga cvrsto vezu za katarku kako ni sam ne bi nacinio glupost i brod usmerio ka morskoj caroliji iz koje im ne bi bilo povratka.

Kada se lada nasla nadomak legendarnog Otoka sirena, zacula se zvonka pesma:

"...Dodi Odiseju slavni, o ahejska velika diko!
Zaustavi ladu i stani, da poslusas pesmu nasu.
U crnoj ladi pokraj nas nije prosao nitko,
a da poslusao ne bi milozvucno pevanje nase..."
(Odiseja, XII pevanje)

Ne obaziruci se na molbe Odiseja, koji je uistinu bio ocaran zanosnom pesmom i iskreno zazelio zauvek slusati carobne zvuke morskih ljubavnica, mornari ga privezu s jos vise konopaca i zaveslaju udvostrucenom snagom. Tako je Odisej nakaznjeno slusao magicnu pesmu sirena, koja je svim drugim pomorcima donosila nesrecu i kob.

- Sada kada smo dosli do ovog otkrica - rekao je Dr Carr - sasvim je realno poverovati i u price o zavodljivim morskim ljubavnicama, sirenama, koje su svojom pesmom i neodoljivim izgledom privlacile paznju drevnih pomoraca.

Sirene su misteriozne nimfe Najade koje imaju žensku glavu, a ptičje telo.
Poznate su po neodoljivoj pesmi zbog koje je i Odisej imao poteškoća.
U ranoj grčkoj umetnosti Sirene su prikazivane kao ptice s velikim glavama i nogama, a katkad i s lavljom grivom. Posle su prikazivane kao žene s ptičim nogama ali i s krilima ili bez njih.



Takođe su i prikazivane kako sviraju neki instrument, najčešće harfu.
Posle su Sirene počele biti prikazivane kao prekrasne žene čija su i tela i glas bili zavodljivi ili kao polužene i poluribe, što je današnje značenje Sirena, često prikazivano u popularnoj kulturi. U dosta jezika je reč za Sirenu (sam hrvatski, a i španski, francuski, italijanski, poljski, portugalski...) jednaka reči za poluženu i poluribu (engl. meramaid) što pridonosi pomutnji. Sirene su živele na ostrvu zvanom Sirenum scopuli ili na drugim ostrvima, zavisno o verzijama mita, a ostrva su bila okružena kamenjem i stenama.



Sirene su pevale svoju neodoljivu i očaravajuću pesmu što je uzrokovalo pomorce da plove prema liticama i dožive brodolom. Sirene su bile Ahelojeve kćeri s Terpishorom/Melpomenom/Steropom ili pak Forkisove, prema Vergiliju i Ovidiju. Homer ne govori ništa o njihovu broju, ali su kasniji pisci spominjali od dve do pet Sirena. Prema nekim verzijama mita, a takođe i u Ovidijevim Metamorfozama bile su Perzefonine družice koje je Demetra pretvorila u čudovišna stvorenja nakon što nisu regovale kad je Had oteo njenu kćer Perzefonu. Jedna verzija mita donosi da je Hera nagovorila Sirene da se nateču u pevanju s Muzama. Muze su pobedile, a potom su očerupale pere Sirena i od njeg napravile krune.



Odisej je, kako doznajemo u Homerovoj Odiseji, pobegao sirenama. Nakon putovanja u Had opet se vratio na Kirkino ostrvo, a Kirka ga je upozorila na Sirene koje bi ga mogle uništiti ali mu je savetovala da ili začepi uši ili, ako baš mora čuti njihov pev, bude privezan za jarbol, tako da ne može slediti zvuk i tako postati nepovratno izgubljen. Potom su krenuli s Kirkinog ostrva. Njegovi ljudi su začepili uši voskom, a on im je zapovedio da ignorišu njegova zapomaganja. On je sam bio privezan za jarbol - hteo je iz znatiželje čuti pesmu, a suborcima je rekao da mu je Kirka rekla da je mora čuti. Tako su uspeli proći pokraj Sirena. Jasona je upozorio Kentaur Hiron da će Orfej biti nužan u argonautskom putovanju. Naime, kad su začuli pev Sirena, Orfej je uzeo svoju liru i svirao još lepše od Sirena, zaglušujući njihove glasove. Jedan član posade je ipak čuo pesmu i skočio u more, ali ga je spasila Afrodita. Nakon što je brod uspešno prošao pored Sirena, one su se same protestirajući bacile u more.




izvor:Wiki

These are creatures of Greek Mythology and they are dangerous and very devious. They are considered femmes fatales and they are said to lure in sailors by their beautiful voice and music. They are considered the daughters of the river God Achelous. Mermaids, Merman and Undine are considered as similar species. It is reported that there ever were only two to five sirens. You should also know that a girl that is the ultimate seductress is known as Siren. Of course they don’t exist. I wonder where these myths arise from.