Miodrag B. Protic

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rođen je 10. maja 1922. u Vrnjačkoj Banji. Završio je Pravni fakultet. 1943. postaje đak
Josićeve škole gde mu predaju profesori Jovan Bijelić, Zora Petrović, Svetolik Lukić i drugi.
U novembru 1946. prvi put izlaže na III izložbi ULUS-a, a 1948. postaje član ULUS-a.
1953 i 1954. boravi kao stipendist srpske vlade u Parizu. Jedan je od osnivača
Decembarske grupe (1955-1960). 1955. objavljuje prvu knjigu kritika "Savremenici".
1956. međunarodni žiri mu dodeljuje nagradu UNESCO-a. 1959. je postavljen za
upravnika Moderne galerije (Muzeja savremene umetnosti) u osnivanju 1. maja.

( arte.rs )


Povodom izlozbe: Miodrag B. Protić, akvareli u Grafičkom kolektivu

BEOGEAD. Od 18. do 30. oktobra 2010. u Grafičkom koliktivu biće predstavljena izložba akvarela Miodraga Protića. Iz samog naslova izložbe "Akvarel kao znak, simbol, put ka celini" najbolje se može sagledati značaj ovih dela u autorovom stvaralaštvu. Ovom izložbom u Grafičkom kolektivu, čiju aktivnost je tokom decenija budno pratio i podržavao, Protić (1922) prvi put predstavlja samo svoje akvarelne crteže.

Protić je jedinstvena pojava u savremenoj srpskoj kulturi, a zahvaljujući svom javnom delovanju i posvećenosti stvaralaštvu postao je jedna od onih magistralnih ličnosti koje su obeležile drugu polovinu 20. veka kod nas. U paralelnim i kontinuiranim tokovima Protić deluje kao slikar, autor je značajnih studija o umetnosti i osnivač i dugogodišnji direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Utemeljena i impresivna Protićeva profesionalna biografija svakako je jedan od argumenata što se svaka njegova nova izložba (ili knjiga) prate sa posebnom pažnjom.
U svojim stvaralačkim istraživanjima ovaj slikar je najčešće polazio od skica/crteža koje su za njegovo slikarstvo bitni kao vrsta idejnog ključa; po prirodi stvari, ostali su neizlagani i u senci njegovog slikarskog dela. Naime, ovi akvareli su značajni kao svojevrsna baza podataka jer fokusiraju "problem iznutra" markirajući put od primarne ideje do njene slikarske realizacije (kada razlaže i finišira detalje skica i harmonizuje proporcije malo/veliko). Izvorna energija i spontanost svakako su posebni kvaliteti ovih Protićevih crtačkih tvorevina koje predstavljaju dragocenu umetničku građu.

"Kao i Protićevo slikarstvo, tako i njegovi akvareli zasnovani su na poštovanju principa tipično modernističke dvodimenzionalnosti prostora, plošnosti nanosa i nedeskriptivnog karaktera boje čije osobine ne proizlaze od obojenosti prirodnih fenomena nego iz odmerenosti samostalnih tonskih gradacija koje se povinuju zahtevima i zakonitostima odnosa između svih ostalih gradivnih elemenata likovnog dela... Protić se akvarelom bavio učestalo ali sa prekidima i povremeno zbog drugih znatno prioritetnijih obaveza, intenzivnije kada su mu se za to ukazivale pogodne prilike, kao što je to bio slučaj u vreme dvomesečnog boravka u umetničkoj koloniji Yaddo, Saratoga Springs, u Sjedinjenim Američkim Državama jula-avgusta 1981. godine kada je u ovoj tehnici uradio više od stotine skica i dovršenih dela." (iz predgovora Ješe Denegrija)

( artmagazin.info )


[You must be registered and logged in to see this image.]

List II, 1981.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Mesecina III, 1981.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Suncani sat

[You must be registered and logged in to see this image.]

Beli oblik

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sazvezdje I, plavo, 1988.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Atlantico, 1993.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kompozicija, 2000.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stara kuca u Veneciji, 1957.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Figuralna kompozicija, 1945.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mrtva priroda sa zlatnom pticom, 1959.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Velika konstelacija, 1976.

Miodrag B. Protić: Život u ogledalu slike

Slike sa izložbe Miodraga B. Protića, koju će u utorak uveče u Galeriji SANU
otvoriti akademik Dobrica Ćosić, iznenadiće i mnoge njegove znance.

[You must be registered and logged in to see this image.]


SLIKE sa izložbe Miodraga B. Protića, koju će u utorak uveče u Galeriji SANU otvoriti akademik Dobrica Ćosić, iznenadiće i mnoge njegove znance. Uz ovu ocenu, u tekstu pratećeg kataloga, Jerko Denegri, izložbu naziva i “senzacionalnom”.

Sve slike su vlasništvo umetnika i njegovog sina i nisu izlagane u zemlji, a neke do sada nisu ni reprodukovane. Denegri smatra, da će njihovo izlaganje bitno dopuniti uvid u stvaralaštvo Miodraga B. Protića.

- Mnoge od ovih slika predstavljene su na izložbama u inostranstvu, a dobijale su i nagrade. Ali, nisam hteo da ih prodajem, iako je bilo zainteresovanih kupaca, jer sam ih jako voleo. Želeo sam da sačuvam najbolje slike za svoju zbirku. Da su sve one rasprodate i rasute po svetu ja ne bih mogao da zamislim život - objašnjava Miodrag B. Protić.

Sa pedesetak izloženih dela obuhvaćen je zapravo celokupan opus maestra, uključujući i desetak, nastalih u poslednje tri godine. U svetu umetnosti Protić je aktivan bezmalo šest decenija, a njegovu višestruku ulogu u srpskoj kulturi u Galeriji SANU ukazuju i knjige koje je napisao izložene u vitrinama. Miodrag B. Protić je do sada donirao tri legata: jedan Narodnom muzeju i dva Muzeju savremene umetnosti čiji je osnivač i prvi upravnik.

- Svom muzeju nikad ništa nisam naplatio. Trudio sam se ne samo da se osnuje MSU, već i da se sazida zgrada - seća se slikar i teoretičar, sjajan organizator, koji je blisko sarađivao sa akademikom Ivanom Antićem, arhitektom koji je potpisao zdanje MSU. - Muzej se mogao sazidati jer su to tražili tada najpametniji ljudi. Ti pametni ljudi su savladali protivnike, ne ja. A, kad je Tito došao da obiđe Muzej godinu dana po otvaranju prokomentarisao je: “Nije ovo loše!”.

RAĐANJE MUZEJA

Kako se “rađao” MSU, u ponedeljak je objasnio Jerko Denegri:

- Protić je najpre napravio široku anketu među intelektualcima i umetnicima, treba li Srbiji i Jugoslaviji muzej savremene umetnosti. Kad je anketa dala pozitivni rezultat, počeo je da “lobira” u političkom establišmentu, gde je važnu ulogu igrala i Mitra Mitrović. Kada je dobio podršku, Protić se bacio na niz obimnih organizacionih poslova, ne bi li tu ideju i realizovao.

novosti.rs
17.10.2011.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Maljevicu u cast, 1982.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Metohija, 1982.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Skoljka, 1978.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pomracenje meseca, 1973.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Horizont III, 1973.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Crveni horizont, 1973.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mesec, 1981.

Одлазак хроничара двадесетог века

Преминуо је Миодраг Б. Протић, оснивач Музеја савремене уметности
 у Београду, сликар, критичар, аутор тротомног дела „Нојева барка”,
 добитник „Политикине” награде за најбољу изложбу.

[You must be registered and logged in to see this image.]

У суботу после подне 20. децембра преминуо је Миодраг Б. Протић (Врњачка Бања, 1922), оснивач Музеја савремене уметности у Београду, дугогодишњи директор ове институције, сликар, критичар, писац... Вест о смрти стигла је тек након што је господин Миодраг Б. Протић сахрањен, јер то је била његова жеља.
Премало је простора у једном новинском тексту да се представи не само богата и плодна Протићева биографија, већ и његово широко образовање, темељитост мишљења, господственост у појави, понашању и опхођењу.
У време које је претходило оснивању најпре Модерне галерије крајем педесетих година 20. века, а потом Музеја савремене уметности (1965), Миодраг Б. Протић је радио у тадашњем Министарству културе, а његово лично и професионално залагање у атмосфери отпора једног дела Комунистичке партије према модерној уметности било је кључно. Поготову када се узме у обзир да није био члан Партије.
„За оснивање Музеја били су одлучујући подршка уметника и интелектуалаца међуратног доба и спољнополитички положај Југославије после Резолуције Информбироа”, говорио је Протић.
Увек је истицао да је културни систем тај који мора да омогући добро функционисање свих музеја. Још крајем деведесетихгодина прошлог века говорио је да би требало основати музеј садашњеуметности.Протићеве речи од пре петнаестак година сасвимсу примењиве и данас:
„Брзи опоравак у култури није лак. Како одједном постати свестан нужности онога што је Ниче назвао патосом дистанце? Између обичног, просечног–и јединственог, узорног? Јер, није само реч о кризи моралној, већ и материјалној, институционалној.”
Забележено је да је на отварању зграде на београдском Ушћу Протићу пришао Иво Андрић и забринуто му рекао да не би желео да буде у његовој кожи.
На питање зашто, писац му је рекао да је народ такав да када постоји нешто величанствено, то је онда велика провокација да се доведе на неку другу раван.
Протић је имао сасвим јасну визију како би будући музеј требало да функционише. У Београд је пренео искуства стечена током студијског боравка у Њујорку где је упознао оснивача Музеја модерне уметности Алфреда Бара, који је чак рекао да је београдско здање боље од њујоршког јер има пет нивоа.
Од америчких колега, како је касније говорио, добио је савет да би најбоља дела једне епохе требало средити у поетичке стилске низове, а низове у хронолошке токове, да би поставка открила развој уметности 20. века, уместо да их самовољним избором и ређањем разара, прескаче и заклања.
„Пренео сам из МОМА и саму организацију – први смо увели Одељење за документацију и посебне службе за ликовно васпитање и међународну сарадњу. Најзад и стил рада који подразумева истовременост различитих послова, друкчији, бржи темпо, уравнотежен однос статичног односно поставке и динамичног– изложбе, акције, течајеви”, сећао се Протић.
У уметнички живот је ушао у време владавине социјалистичког реализма, искусио његове репресије и заблуде. Савременици су констатовали да га је шездесетих година од осталих критичара издвајала свест о „стизању времена”, односно свест о дугорочности задатка који би критика у том тренутку требало да обави.
„Заступао сам као критичар неколико основних циљева:разарати социјалистичку, једину истину као анахроничну, неистиниту и нереалну.Уже академске догматске дефиниције, заменити ширим, модерним.Скинути са позорнице мале личности наметнуте насиљем, а вратити велике, насиљем приморане на неактивности... бити за плурализам, против монизма:трпељив према правцима, критичан према дометима...”, говорио је Протић.Сматрао је да једино слободан уметник може бити одговоран, а да је његово „одрицање од слободе” недопустив комформизам.
Протић је завршио гимназију у Краљеву, а дипломирао је 1950. на Правном факултету у Београду. Сликарство је учио код Младена Јосића, Јована Бијелића и Зоре Петровић, а усавршавао се у Паризу, Италији и САД. Као сликар се, како је навео историчар уметности Јерко Денегри, постепено развијао на тековинама сезанизма, аналитичког и синтетичког кубизма, као и послератних посткубистичких поступака редукованог представљања предметних мотива.
Миодрагу Протићу додељена је награда „Политике” из фонда Владислав Рибникар 2002. године за ретроспективну изложбу у Народном музеју у Београду.
У почетку је у структуру његових слика био уграђен предмет, геометријски транспонован. Временом је предмет постао симбол, „осећајна семантичка шифра” како је уметник волео да дефинише.
У тротомном делу „Нојева барка” проговорио је гласом сопственог искуства и документарне грађе о догађајима и људима, ствараоцима и делима, догмама и слободи о „трагичном метежу века”.
Недавна изложба МСУБ-а у Кући легата „50 уметника из збирки МСУБ-а – Југословенска уметност 1951–1989” била је својеврсни омаж Протићу, његовом деценијском начину музеализовања уметничких дела. На овој изложби посетиоци су имали прилику да виде Протићево дело „Имагинарни предео” из 1962. године.
М. Ђорђевић

politika.rs