Uredili ste stan po feng-šuiju, upisali se na jogu, pili zeleni čaj, jeli miso supu, kičmu lečili akupunkturom, a sinuse akupresurom. Ostalo je još da probate zen bašte…
Zen bašte su novi hit među stanovnicima Srbije koji su se pokazali kao jako prijemčivi za sve izume, filozofije, vežbe i trave koje dolaze sa istoka, uglavnom Kine, i koje po pravilu obećavaju mir i sreću, piše “Politika”.
Zen bašta je zapravo pejzažni vrt koji se odnedavno proizvodi i pravi i u Srbiji. Reč je o drvenoj kutiji preko koje se sipaju pesak, kamenčići i školjke i uz koju uvek dobijate i grabulje – najvažniji deo bašte.
Merima Krstić je došla na ideju da u Srbiji promoviše i prodaje ovaj kineski izum kada je primetila da je ljudima oko nje više nego potreban izduvni ventil. Posle istraživanja na Internetu shvatila je da se na drugom delu sveta lek traži u grabuljanju po pesku.
“Nastale su u šestom veku u Kini, a najviše su ih razvili Japanci. Poenta je da grabuljate po pesku, usredsredite misli na samo jednu stvar, koncentrišete se i tako dođete do mira.”
Zen bašta, prema rečima Merime Krstić, leči nesanicu i stres. Što su Japanac ili Kinez u prvim vekovima njenog nastanka bili moćniji, to su one bile veće. Njihovi vrtovi su bili ogromni i stajali su ispred kuće, a baštice koje se prodaju u Srbiji zauzimaju prostor u koji stane jedan laptop.
Kako savetuje Merima Krstić, onaj ko je neispavan, nervozan i ljut, ko ne može da digne glavu s posla, ni sa briga, morao bi da svakog dana 15 minuta grabulja po pesku i tako usredsredi misli i opusti se.
Lidija Trninić (31) radi u marketingu i čim je došla do zen bašte odmah ju je ubacila u kancelariju. Čim dođe na posao, odmah se dohvati grabuljice.
“Opušta me”, kaže Lidija Trninić za “Politiku”. “Ni budizam, ni feng šui, ni sve te stvari koje dolaze sa istoka, nisu mi strane. Kada kolege i saradnici prvi put uđu u njenu kancelariju, prvo što zapaze jeste zen bašta. Neki instinktivno krenu da grabuljaju, drugi je pitaju šta je to.”
Njen pejzažni vrt je antistres program i za njenu radnu okolinu. Ponekad tumači šta je čija podsvest htela da kaže pošto svi prave različite oblike – neko talase, neko brda, neko samo sve poravna i dobro utaba.
Pa šta je onda zen bašta? Instant rešenje za sve probleme?
“Tačno je da neki traže ekspres lonac za kojekakve nedaće, ali ako je ova stvar u nečemu lek koji istog trenutka pomaže, onda je to da čoveku odmah izmami osmeh. Ne znam zbog čega. Valjda se probudi dete u nama”, kaže Lidija Trninić.
Zen bašte naručuju i banke, osiguravajuća društva, kafići i spa-centri.
“Mnoge firme žele baštu u bojama njihovog brenda jer im to služi kao poklon. Darivanje olovaka i rokovnika više nije u modi jer ne kriju nikakvu filozofsku poruku”, kaže za “Politiku” Merima Krstić.
Kao i u mnogo čemu drugom, u Srbiji se preteruje i sa zen baštama pa kupci traže da im se u vrt ubacuju bonsai, kaktusi i igračke, a kako kaže Merima Krstić, jedan par je naručio zen baštu za dvoje.
“Ne verujem da je iko na svetu osim nas pravio duplu zen baštu.”
Iako bi trebalo da se usredsredi samo na grabulje, Merima Krstić priznaje da se posvećuje svojoj zen bašti najčešće dok na poslu telefonom razgovara sa “teškim” mušterijama.
“To je već refleksno, čim čujem telefon, hvatam se za grabulje”, kaže sagovornica “Politike” i dodaje da zen bašte pomažu mušterijama, dok se zen majstori najčešće nerviraju zbog njih, odnosno želja kupaca: “neka bude pink, neka je tu bonsai, neka je za dvoje…”
Japanci veruju da svaki čovek mora da bude sam 15 minuta u toku dana da bi postigao mir.
Standardne zen bašte su teške tri kilograma. Nemaju rok trajanja. Najčešće se grabuljicama prave talasi, ali neki samo tapkaju i ravnaju pesak, a drugi naprave i nešto nalik šahovskoj tabli.
Pesak simbolizuje vodu koja, po istočnjačkom predanju, odnosi negativnu energiju.
Kada neko grabulja po pesku, sprovodi istu filozofiju kao kada ritualno ispija čaj – to vreme posvećuje samo sebi.
(MONDO)