Kajanje

Verovatno ste svi čuli za onu narodnu "posle ebanja nema kajanja" i verovatno je 100% ispravna, kao što smo verovatno svi mi bar jednom zažalili zbog nečega što smo/nismo uradili. Naravno da se kajanje ne odnosi samo na ljubav i emocije, ali zadržao bih se samo na ovom "muško/ženskom" kajanju.
Šta mislite ima li išta pozitivno od kajanja, može li nas to naučiti da u budućnosti ne ponavljamo stvari za koje posle nekog vremena mislimo da su bile pogrešne.
Postoji li nešto zbog čega se i dan danas kajete, i šta je to (uopšteno).
Zbog čega se više kajete, zbog onoga što ste uradili ili zbog onoga što niste a mogli ste.

Nema ničeg tako drastičnog zbog čega bi se kajala a da sam uradila ali uvek se nađe po nešto što mi je žao što nisam uradila, pa makar se kajala do kraja života Recimo, bila sa nekim sa kojim sam jako želela da budem, ali... ...Nije me briga za posledice, nikad mi nisu ni bile važne, takav sam tip, kad nešto odlučim tu nema predomišljanja ..ali dok odlučim ..

nika se nisam dosad pokajala jer sve što sam uradila uradila sam svojom voljom , jedino bi se mogla kajati kad bi uradila po nečijem uticajem koji baš i nije moj stav .... mada ponekad mi krivo za neke stvari dogaćaje al to nije kajanje,jer na to ne mogu uticati ,,,,,

Ne kajem se,dobro odmerim.Cak i ako gresim,a zelim nesto jako,ne dozvoljavam sebi da se kajem.Cemu?Ostavlja osecaj gorcine i duboko u sebi krecemo da nosimo ogromnu kolicinu negativne energije.Mozda sam za trenutak i pomislila da cu se kajati,ali sam shvatila da na duze staze cinim pravi izbor.I sad kad stanem i razmislim,mislim da bih opet uradila isto.

Moguće je da sam preoštru reč upotrebio, ali kajanje i "biti žao" imaju slično značenje, a kajanje je prikladnije za naslov.
Ima stvari koje kad sa ove distance pogledam mislim da nisam uradio, na pre svega za sebe najbolji način, sigurno je da sam mogao/morao/trebao bolje, i ne bih sad rekao da se kajem i da danima mislim, a noćima se budim zbog toga, ali ima neke sitne sete kad se čovek priseti ... ništa strašno, uostalom šta bi smo bili bez sećanja i uspomena.
Definitivno imam veći žal za stvarima koje sam mogao, a iz nekog tada racionalnog, a sada potpuno banalnog razloga nisam uradio.

Kajem se sto pre cetri meseca nisam dozvolila da me podseti(imala posla u kuci)...
zalicu dok sam ziva.......

Nema ništa što sam uradila, a zbog čega bih se kajala. Prilično sam racionalna, što sa jedne strane i jeste, a opet sa druge strane i nije dobro, jer racio nikada ne dozvoljava da se čovek maksimalno opusti. No šta da se radi. Takva sam. Ne može se to promeniti.

Takođe, sve ono što sam mogla i što je bilo u mojoj moći uradila sam. Da ne bude da sam baš toliko savršena...., jedino mi je žao što nisam dala nekome šansu, a ko je bio par godina mlađi od mene (to je recimo bila prepreka....), ali eto tada sam imala neke predrasude o tome..Sada već imam drugačije stavove..Ipak sam nešto naučila u ovim godinama...[You must be registered and logged in to see this image.]

Kajem se sto sam poklanjala godine,dane... pa i minute pogresnim osobama.
Ali ne bas u tolikoj meri da bi mi to opterecivalo savest.Bilo sta je bilo,na greskama se covek uci...

Ubedljivo se vise kajem zbog onoga sto sam mogla,sto sam trebala( da mi je ova pamet bila) a nisam uradila...

uvjek se kajem zbog necega, grozno osjecanje, cesto kazem nema goreg... i sto je najcrnje i dalje radim stvari zbog kojih cu se sigurno kajati al dzaba nikako da se opametim ...hebiga [You must be registered and logged in to see this image.]

Nemam zbog čega da se kajem. Svaku odluku pre donošenja dobro izvagam. [You must be registered and logged in to see this image.]

ja se obicno kajem zato sto nesto nisam i sve tako...

Kajala sam se i kajem se što sam nešto učinila
ili svojom voljem ili nečinjenjem. Nisam nepogrešiva.
Kajanje oslobadja našu savest, ono je čistilište duše...
A samo sam čovek.

Uvek sam radila što mislim da trebam da uradim i ni zbog čega se ne kajem

Nema kajanja.

"Grešio sam mnogo"
 
Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.


Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.


Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Kajanje ništa ne mijenja.. bilo pa prošlo.   Ako se ne borimo za ono što želimo, ne vrijedi plakati za nešto što smo izgubili.. 

Kayser Soze ::

Verovatno ste svi čuli za onu narodnu "posle ebanja nema kajanja" i verovatno je 100% ispravna, kao što smo verovatno svi mi bar jednom zažalili zbog nečega što smo/nismo uradili. Naravno da se kajanje ne odnosi samo na ljubav i emocije, ali zadržao bih se samo na ovom "muško/ženskom" kajanju.
Šta mislite ima li išta pozitivno od kajanja, može li nas to naučiti da u budućnosti ne ponavljamo stvari za koje posle nekog vremena mislimo da su bile pogrešne.
Postoji li nešto zbog čega se i dan danas kajete, i šta je to (uopšteno).
Zbog čega se više kajete, zbog onoga što ste uradili ili zbog onoga što niste a mogli ste.

kod mene ima kajanje, ima svakakvog, ne mora da bude baš posle "ebanje". 

kajem se i ne žalim zbog toga. kajanje je pozitivno, ono govori o tebi to da ti je stalo, ako si negde pogrešio da ti nije svejedno već te ta greška muči. mislim da me to kajanje promeni i popravi kao čoveka. kajanje me natera da promenim to zbog čega se kajem, da budem bolji nego što sam bio.