Doajen srpskog glumišta Vasilije-Vasa Pantelić je rođen 4.aprila 1922. u Rumi.
Glumačku karijeru je započeo u Narodnom pozorištu u okupiranom Kragujevcu. Okupacija ga je tamo zatekla, kao i Miju Aleksića. Po završetku gimnazije shvatili su kako moraju da nabave neku dozvolu za kretanje i da se spasu slanja na prinudni rad. I tako se odluče da odu u pozorište. Na opšte iznenađenje, tamo ih prime i obojica postanu veliki glumci.
Po završetku rata je došao u Beograd gde uporedo studira prava i psihologiju, pohađa Dramski studio pri Narodnom pozorištu i radi u Radio Beogradu – kao glumac i spiker. Član Drame Narodnog pozorišta postaje 1949. I ovom ansamblu ostaje privržen sve do kraja karijere.
Kritika je isticala njegove glasovne mogućnosti, dikciju, impresivnost, promišljenost, sugestivnost, preciznost, istinitost, savremenost glumačkog izraza,... Među više od 130 rola ističu se one iz velikog repertoara: Jago u „Otelu”, Horacio u „Hameletu” , Malvolio u „ Šta god hoćete“ i Kasio u „Juliju Cezaru“ kod Šekspira, kod Krleže Leone Glembaj u „Gospoda Glembajevi” i „Aretej“ u istoimenoj drami, Tiresija u Sofoklovom „Caru Edipu“, Karenjin u dramatizaciji Tolstojeve „Ane Karenjine“, Novaković u Bojićevoj „Gospođi Olgi“, Hadži Toma u Stankovićevoj „Koštani”, Aleksa Žunić u Nušićevom „Sumnjivom licu”, Dužd u Kostićevom „Maksimu Crnojeviću“... On je najviše voleo svog Miškina u „Idiotu“, Teslu u istoimenom komadu Crnjanskog i Papu Pija dvanaestog u Hohutovom „Namesniku“.
Ostvario je i četrdesetak uloga na filmu, domaćem ali i stranom (izdvajaju se role u filmovima „Pesma“, „Potraga“, „Pesma sa Kumbare“ i dr.) , zapažene kreacije na televiziji (najširi auditorijum pamti ga po ulozi šefa beogradske policije za vreme okupacije, Krste Mišića, u popularnoj seriji „Otpisani“), nebrojene upečatljive glumačke bravure na radiju. Skoro sedam decenija scenskog trajanja.
Od dobijenih nagrada i priznanja najdraža mu je bila Sedmojulska nagrada (1980).
Dve premijere Pantelić je odigrao, kao gost, na sceni Ateljea 212 (Troje i Nebeski odred, obe 1957). Sa Narodnim pozorištem gostovao je u Rumuniji (Gospođa ministarka i Tomas Mor, 1966), Bugarskoj (Tomas Mor, Ana Karenjina 1967. i Volpone 1983), te Mađarskoj (Konak i Madam San Žen, 1988), kao i širom SFRJ. Poslednju predstavu na sceni matičnog teatra odigrao je 27. juna 2001. godine. Bila je to uloga Fedorenka u „Majstoru” Ronalda Harvuda.
Vasina ljudska i stvaralačka radoznalost nije se ograničavala samo na glumačku umetnost. Usvojim pedesetim godinama počeo je i da slika, i uprkos njegovoj skromnosti, radove je izlagao u Nišu, Zemunu i Beogradu. Najčešće su to bili pejzaži, inspirisani dugim šetnjama kroz prirodu koje je voleo i često im se , sa suprugom, prepuštao.
Poslednjih godina se predano, posvetio sređivanju uspomena koje je tokom dugih decenija prikupljao i beležio: fotografija, novinskih isečaka, dokumenata... Tako je, između ostalog, nastala i knjižica “Moje premijere, predstave i uloge (1948–2001)”, možda najbolji odraz Vasine pedantnosti i posvećenosti svakoj delatnosti koje bi se latio, a naročito pozorišnoj. To je, u nekoliko primeraka umnoženih, na kompjuteru otkucanih, prelomljenih i odštampanih, preko sedamdeset stranica preciznih tabela koje od dana do dana prate ovu bogatu i dugotrajnu karijeru: sezona, mesec, datum, dan u sedmici, naziv predstave (za premijere i imena autora i reditelja).
Pamtimo njegov karakteristični glas, uvek dobro raspoloženje i zanimljive anegdote.
Preminuo je 30.avgusta 2008. u Beogradu. Prema sopstvenoj želji, sahranjen je u krugu porodice i prijatelja, u tišini.
Filmografija glumca Vase Pantelića1950.-te
1950. Jezero
1954. Kuća na obali
1955. Pesma sa Kumbare vojvoda
1956. Potraga šef policije
1957. Krvava košulja
1957. Vrnil se bom
1958. Gospođa ministarka Engleski konzul
1958. Pogon B Pavlić
1959. Krizantema
1960.-te
1960. Bolje je umeti Pavlić
1961. Pesma
1961. Parče plavog neba
1963. Romeo i Đulijeta
1964. Otrovna biljka
1965. Bolnička soba
1965. Akcija inspektora Rukavine
1967. Oh, divljino
1967. Jednog dana moj Jamele
1967. Na tuđem hlebu Pavle Nikolajić
1967. Probisvet
1968. Pod staklenim zvonom
1968. Divni miris ljubičica
1968. Maksim našeg doba
1969. Krvava bajka
1969. Skandal
1969. Podvala
1969. Bitka na Neretvi partizanski komandant
1970.-te
1970. Zid i ruža
1970. Srbija na Istoku tužilac
1971. Nirnberški epilog
1971. Eneida
1972. Zvezde su oči ratnika sveštenik
1972. Majstor i Margarita
1973. La mia grande avventura
1974. Crna lista advokat Preston
1974. Otpisani Krsta Mišić
1974. Užička republika Simić
1974. Dimitrije Tucović
1975. Andesonvil - Logor smrti
1975. Pavle Pavlović
1975. Kraj nedelje
1974-1975. Otpisani Krsta Mišić
1975. Đavolje merdevine
1976. Povratak otpisanih Krsta Mišić
1976. Babino unuče doktor Mijat
1976. Užička republika Simić
1978. Povratak otpisanih (TV serija) Krsta Mišić
1979. Slom general Dušan Simović
1980.-te
1981. Na rubu pameti
1981. Svetozar Marković
1981. Sedam sekretara SKOJ-a
1983. Licem u lice u Napulju
1985. Slučaj Laze Kostića
1986. Odlazak ratnika, povratak maršala princ Đorđe Karađorđević
1988. Roman o Londonu (serija)
1990.-te
1990. Solunci govore
1991. Apis
1991. Konak
1995. Kraj dinastije Obrenović car Franc Jozef
1996-1997. Gore dole doktor terenac
2000.-te
2002. Majstor